Grčka iskustva i utisci sa letovanja
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: plima sećanja na Sarti
Dođu tako neki dani kad se svet sruši na vaša nejaka pleća, onda kad je breme života preteško, a vi morate nastaviti plivati i postojati kad ste već bačeni u taj okean postojanja. I tako umorni od života, nedaća, tražite izlaz ili svetlo na kraju tunela, a izlaza niotkuda. Umorna, ali na nagovor majke i sestre, a sama odlazim u agenciju da izaberem destinaciju za sebe, kao da ću tim bežanjem iz ovog mesta pobeći od bola i tuge. Doktorila sam dobijanje kredita i ostalo je samo da izaberem kuda otići. Nasmejane face mi prodaju neke smeštaje, gde ni same nisu bile. Sa tih fotografija mi se smeše divni apartmani, nasmejane devojke i momci na jahtama i prelepo tirkizno more. Odluka pada... Sitonija i Sarti... samo 140 km od Soluna na drugom prstu Halkidikija... Krećem sama, jer su svi kao po običaju uvek zauzeti kad su vama potrebni. Prvi dan prelazim granicu i stižem u predivno mesto... bacam kofer u apartmanu u kome ću provesti sledećih deset dana, puštam klimu kako bih se rashladila i trčim da se što pre izložim suncu i da odgovaram ovako bela svima na pitanje ,,Odakle sam”. Popila sam i jednu kafu onim kuvalom koje sam prošvercovala. Divna peščana plaža me uzima u svoje krilo. Sarti me grli i smešta u one male plaže sa stenovitim uvalama gde ima mesta samo za par suncobrana, porodica. Talasi zapljuskuju stene i ako niste ljubitelj talasa, Sarti možda i nije pravo mesto za vas. Divan pogled na Svetu goru i planinu Atos vam mami pogled. Zaklonjeni od galame, gužve. Sakrivate se i tonete u svoje misli. Tražite spas, izlaz iz situacije... Pogled uprt u daljinu, u tirkizno plavu boju mora... koja opušta... Meditirate... razgovarate sa dušom... Dašak vetra donosi poljubac vama drage osobe na lice... Šum talasa kao da vam govori ,,Izdržaćeš... nisi jaka ako posle pada ne ustaneš". Miris bora iz daleka otvara srce, pluća... dišem po prvi put posle više dana punim plućima. Budim se... otvaram oči... shvatam... život je lep i ne nije borba... Ako na život gledamo kao na borbu upravo to će nam i biti. Život je ovo more, ovo sunce, ovaj pesak sa mojim stopama na njemu. Naručujem sok u obližnjem kafiću kako bi se konektovala na WIFI i javila se putem Vibera da sam doputovala svima onima koji su ostali da se prže u gradu. Onda sam se prikačila na Facebook i objavila sliku kraj palme. Hvalim morsku vodu, tirkizno more, sitan pesak, klimu, plaže, lokalno pivo. Hvalim šetalište, deo koji povezuje novi i stari Sarti, deo gde je sitan pesak (Novi Sarti) i stari sa malo krupnijim peskom, sve one prelepe apartmane, terase sa pogledom na more, lokale i radnje sa divnim morskim specijalitetima, gostoljubivim domaćinima, pravih grčkih taverni u kojima se može popiti domaći uzi... Da, govorim i o ceni, nije baš za moj džep, ali jednom se živi... Još u ustima osećam ukus najboljeg girosa, nikada više ni jedan nije imao takav ukus. I ako me pitate, da, giros mi je bio svakodnevni ručak. Skačem u vodu, mada je ulazak postepen sa sitnim peskom, jedinstven, plivam, ronim i govorim: ,,Ovo je raj.” Čitam knjigu u hladu suncobrana i već maštam o tome koliko sam pocrnela i kako ću u mom kraju sa ponosom šetati boju iako sam crvena kao rak. Gledam i slušam cene fakultativnih izleta koji se ovde odvijaju, a ima ih na pretek od turista koji su već neke posetili. Tu je i čuvena Orange beach plaža... Mislim da nema toga ko je letovao u Sartiju da da ovu plažu nije obišao, možete do Meteora ili da kružite oko Svete Gore. Raspitujem se gde je najjeftinije maslinovo ulje, gde se jede najbolja riba, gde kupiti čuvene magnete? I ako krenem od toga da je ovo mesto zabavnije onoliko koliko sam ja radoznala, onda Sarti vredi više od milion dolara. Hvala ti živote, hvala vam devojke iz agencije što ste me ovde poslale. Ovde je raj... a ja po prvi put imam snage da ustanem i nastavim život dalje... grčka muzika i noćni život Sartija prosto mame, ono što nas ne ubije... to nas ojača. Sanja Stanišić
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: Pefkohori razočarenje
Davno sam bila dete, ta letovanja po hrvatskom primorju su za mene bila nezaboravna i dalje su. Nikada nisam letovala u Grčkoj, do pre par godina kada mi se ukazala slučajno prilika da otputujem na Sitoniju. Zato ko je ikada proveo deo kao ja naveden na početku teksta, može računati na uživanje koje podseća... i vraća te na takva mesta. Pa da prepričam... :-) I pokušam da približim iz svog iskustva, uživanje kakvo svi zaslužuju. Mnogo puta sam slušala od ljudi iz okruženja o njihovim letovanjima po Grčkoj sa raznih mesta utiske. Te ljude, koje ja poznajem, bili su po raznim ostrvima. Kažu svi jednom rečju prelepo. Jedino za Rodos sam čula da nije baš čista voda i da često duva vetar. Svi drugi kompletni utisci od smeštaja hrane plaža su uvek bili pozitivni. Moje letovanje davne 2008. na Sitoniji je bilo čarobno, plaže sa najfinijim peskom bele boje čisto uredno sve na usluzi oko vas. Smešteni u neposredoj blizini mora. Plaža Orange beach je mesto na kom bi mogli što bi se reklo i svih 10 dana da spavate :-) za svaku preporuku. Za sve ljubitelje pravog uživanja u kristalnoj vodi miru, suncu prelepoj plaži. Usluga i sam smeštaj, ljubaznost od strane ugostitelja na koju možete da računate. Cene su pristupačne naravno za svaki džep. Opet bih se vratila tom mestu, jednostavno pleni. Kao što sam na početku rekla svako ima svoju priču i način uživanja. Ali ovo je mesto na koje ćete se rado vraćati, i nikada se nećete postideti ako ga preporučite bilo kome. A sad nažalost čisto i poređenja radi, mada tu komparacija ne postoji ni u snu... Jedna priča takođe lična o mestu koje mi se ne dopada. Halkidiki mi nije lepo. Preciznije... Pefkohori... Jeste da je nagrada upravo to ostrvo, ali moje iskustvo iz Pefkohorija je užasno. Letovala sam sa dečkom sadašnjim mužem :-) Od agencije smo tražili mesto mirno sa dugim plažama, ne bih želela da Vas davim kako sam se upecala da poverujemo u izbor baš tog mesta, ali to njihova veština. Nažalost uz nagovor od agenta da je to pravo mesto za nas odmor poverujemo platimo, krenemo, stignemo. Smeštaj prljav, a nov, na 400 m od mora uz neke uske ulice pa sve uzbrdo. Sećam se neki hotel je bio još tri ulice iznad nas :-o tek ti jadni ljudi šta su dobili. Ko bi slutio da se hotel nalazi u šipražju sa sve bazenom. Od mora kilometar :-( bliži nam je bio hotelski bazen nego samo more. Plaže uske ko na pregledu za žene (uz izvinjenje za objašnjenje). Dece i baba koliko želite. Vriska galama ceo dan. Voda u moru jeste čista. Vašar uveče, ma ludilo kakav provod za dvoje mladih. Sada i kad imam dete, verujte mi ne bih ga tamo odvela, prosto... loše iskustvo i ne sviđa mi se mesto. Ništa posebno :-/ Nije nas mrzelo obišli smo ceo prvi prst, kako ga zovu. Ali talasi u susednom mestu su takođe bili užasni, bez hlada po plažama osim suncobrana koji važe za goste vila uz plažu. A mi ne mrzeći nas, uputimo se u sledeće mesto s druge strane ostrva, neko ribarsko u razvoju ni ne sećam se kako se zove. Magistralni put jedan jedini koji vas vodi od mesta do mesta, a sve isto ili bar slično. Tada se skreće sa tog puta glavnog na neki uži, kojim niko ne ide. I eto nas sa druge strane prvog prsta dve tezge nekih balona. Market sa leve strane, plaža centralna, napuštena barka, niko se ne kupa. Ima gostiju kažu u izgradnji su i u razvoju... u restoranu takođe, ali u tom restoranu ne želite da jedete. Sve u svemu prvi prst je katastrofalan za moj ukus. Ali ima ljudi i dalje od kojih čujem da su zadovoljni vode decu opet bi itd... Zato srećom postoji toliko mesta, pa možemo da biramo ako smo u prilici. A jesmo! Postoji niz dobrih smeštaja i agenata koji znaju svoj posao. Ne mislim na novac, on jeste presudan, ali ne uvek, jer znam da i skromno ume da bude lepo. Srećan put u svim pravcima :-) Marijana Miljković
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: gde poći posle Lefkade
Polako se približavalo leto, a sa njim i godišnji odmori. Nismo znali kuda pa smo potrazili na netu slike... i za oko mi je zapala Lefkada. Gledajući slike bila sam oduševljena. Nisam ni slutila kako ću se stvarno osećati kada budem stigla tamo. Čekalo me je veliko iznenađenje. Krenuli smo na put sa kumovima, svi smo bili oduševljeni. Put je bio dug, nekih dvanaest sati vožnje autom uz kraća zadržavanja. Veoma lako smo se snašli i najzad stigli. Stigli u raj na zemlji... činilo mi se! Našli smo smeštaj u mestu Cukalades, kuća je bila privatno vlasništvo. Naš "gazda" je jedan divan čovek, kuća prelepa, usluga iznad nivoa. Tu je bilo još naših ljudi sa kojima smo se družili svakodnevno i sedeli do kasno u noć. Hranili smo se gde smo stigli: u stanu, po restoranima, na šetalistu (mislim na girose konkretno). A sada plaže... uvek se rado sećam tih plaža koje su na mene ostavile pečat za celi život. Najlepša mi je bila Egremni... tako divlja i pusta, a fantastična. Do nje smo stigli brodom i proveli nekih pola sata kupajući se. Ja za nju imam običaj da kažem: samo pesak, stene, nebo, more i mi... i brod koji nas čeka... Predivnaaa i nikad zaboravljena. Druga po lepoti Megali Petra. Rekoše mi: "Nemoj tamo da ideš jako je teško stići do nje!" I baš sam želela tu da odem. I nisam se pokajala nikada. Lepota za oči, raj za dušu. Prepuna stena u vodi na koje sam se penjala i fotografisala. Ponela sam te uspomene sa sobom u moju Srbiju. Zatim Milos plaža. Do nje se moglo stići brodićem (što mi se nije sviđalo) ili preko planine. Teže ,ali primamljivije. Moram da napomenem da je sa mnom išao i moj suprug i dvoje dece koja su htela da me "ubiju" što sam odabrala baš taj put. Kada smo stigli na otprilike pola puta ugledala sam prelep prizor kome moje oči nisu mogle da se nadive! Agios Nikitas je moj prvi susret sa Lefkadom. Kada smo stigli prva plaža gde smo prošetali je bila ona. Tu sam napravila i prve fotografije na kojima sam bila mnogo umorna, a i mnogo srećna. Kathizma je bila plaža za nezaborav! Posetili smo je jednog tmurnog dana posle neke kiše i kupali se uprkos lošem vremenu. Voda je bila topla i puna talasa. Duvao je jak vetar napunio mi kosu peskom koga sam, čini mi se, i kući ponela. Ali ipak bilo je jako lepo i nezaboravno! Tu sam napravila fotografije kao iz snova koje su se kasnije nasle na zidovima moje kuće kao uspomene. Neko nam reče da blizu Nidrija ima lepa plaža Poros. To nam je bilo dovoljno da odmah krenemo tamo. Put je malo teži, teži u smislu mnogobrojnih krivina i uskog kolovoza. Ali, isplatilo se verujte mi! Ugledali smo jednu prelepu plažu koja nije velika, ali ima baš sve što joj je potrebno da bude savršena! Na toj plaži ima ležaljki, prodavnica i taverni. Jedino ostaje dobro raspoloženje za uživanje. I najzad Porto Katsiki koju smo videli onako u prolazu, s broda. Pošto ja ne umem da plivam mogla sam samo da uživam u prelepim bojama Jonskog mora. Odlučili smo da idemo i na krstarenje i obilazak obližnjih ostrva. Odabrali smo brod Makedonia palace. Obišli smo ostrvo Skorpios, mesto Fiskardo na Kefaloniji (koje mi se mnogo dopalo) i usput uživali u prelepim pejzažima i moru koje ima nestvarne boje-od providno plave, preko smaragdno zelene pa do modro plave. Što se tiče večernjih izlazaka često smo menjali mesto. Prvo smo otišli do glavnog grada Lefkade, šetali, razgledali. Ono što mogu da Vam kažem je to da cene garderobe, obuće, nakita, kozmetike u Lefkadi nisu baš povoljne. Što se tiče hrane i pića to i nije tako strašno-uglavnom kao i svuda u turističkim mestima. Drugi grad gde smo odlazili je bio čuveni Nidri koji nikako nismo mogli da zaobiđemo. E tu je za one ljude koji vole šoping pravi raj. Tu smo i mi kupovali poklone za drage osobe. Mnoštvo radnji, veliki izbor suvenira i pristupačne cene (za razliku od Lefkade) su nas vukle u Nidri svake večeri. Inače iz Nirdija su kretali i brodovi na krstarenje morem. Veliki broj onih koji poseduju brodove nam je omogućio da pregovaramo i o ceni karata za krstarenje. Dogovorili smo se tako da svima nama bude dobro. Tu smo često i večerali u raznim restoranima. Osoblje je jako ljubazno i svi su se trudili da nam udovolje uprkos našeg lošeg snalaženja grčkim jezikom. I još nešto moram da dodam: boja mora me je oduševila. Ranije sam išla u Grčku, ali more nije bilo isto. Ta tirkizna boja koju poseduje Jonsko more je baš ono što treba ljudima poput mene. Za mene je takva boja mora presudna. Nikada do tada nisam bila tako srećna i zadovoljna. Duša mi ostala tamo, a telo je krenulo nazad. Kada sam kretala kući osećala sam veliku težinu u grudima što moram da se odvojim od tog raja. To osećanje meni nije bilo poznato do tada. A sada, sada se opet bliži leto, a ja se pitam kuda??? Kuda poći, a da budem srećna kao na Lefkadi? Mirjana Živković
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: prvi put na Tasosu
25.01.2016. smo uplatili naše prvo letovanje sa detetom od 8 godina u Grčkoj i izabrali smo destinaciju Tasos, mesto Potos. Ne znajući u tom trenutku šta da očekujemo da bi se kasnije ispostavilo da se ni jednog trenutka nismo pokajali. Termin je bio od 25.08.2016. do 05.09.2016. godine. i došao je napokon taj 25.08 i dan polaska. Vožnja autobusom je protekla ok i nismo imali zadržavanja na granici, uvek smo bili prvi na redu. Verovatno je to bio kraj sezone pa gužvi nije bilo. Posle prolaska granice i još par sati vožnje stižemo i do trajekta u Keramotiju. Malo je reći da smo oduševljeni, ogromnim brodovima. I tada počinje uživancija za nas i našeg sina. More je bilo mirno i nije bilo talasa tako da je plovidba bila još lepša. Sunce se taman rađalo, vetra takođe nije bilo pa je sve bilo prelepo. Turisti su hranili Galebove iz ruke a taj dogadjaj treba doživeti. Posle oko sat vremena vožnje pristali smo u glavni grad Tasosa-Limenas i odatle smo nastavili vožnju autobusom prema našem glavnom odredištu koje se nalazi južno na ostrvu, u Potos. Posmatrali smo okolinu kroz prozor autobusa i prvi utuisak je bio predivan, puno vegetacije- borove šume i maslinjaci kao i drugo rastinje je izgledalo predivno. Posle nekih sat vremena vožnje stižemo i na odredište, u Potos. malo simpatično mesto sa oko 600 lokalnih stanivnika i turistima najviše iz Rumunije i Srbije, mahom porodični ljudi ljudi sa decom. Kad smo se smestili u vilu koj je na centralnoj raskrsnici otišli smo do plaže. Gradska plaža u Potosu je sasvim ok, peščana, ima delova gde su ležaljke koje dobijete uz jedno piće koje je oko tri eura a ima i mesta za peškire. Ulaz u vodu je sitan šljunak, plićak je dugačak a kad otplivate nekih 50 metara nailazite na peščanu adu što je mom sinu bilo posebo interesantno. Posle provedenog poslepodneva na plaži i napornog puta rešili smo da se malo odmorimo. Uveče smo izašli u šetnju, Potos ima dve paralelne i jednu poprečnu ulicu u kojoj su razne pekare, prodavnice suvenira i raznih slatkih proizvoda (borov med, slatko od raznih vrsta voća, masline..). U ulici tik uz more su restorani i kafići. Diskoteka koliko sam ja stekla utisak nema. Oko ponoći uglavnom sve utihne. Drugi dan našeg boravka na prelepom Tasosu smo obišli Pefkari, mesto između Potosa i Limenasa. Do njega se može ići peške, jer je udaljeno 3km od Potosa i ide se magistralom. Plaža je šljunkovita a ulaz u vodu je kamenit tako da se na njom nismo preterano zadržavali jer nismo ljubitelji takve plaže. Posle par dana provedenih u Potosu smo rešili da preko agencije upčatimo obilazak ostrva kopnenim putem. Obišli smo manastir Arhangela Mihaila i izgleda fantastično, pogled na pučinu je idealan. Posle smo obišli plažu ALIKI i arheološko nalazište, ali se na toj plaži nismo kupali. To su dve plaže bliznakinje u uvalama. Gradić Panagia je takodje simpatičan sa izvorom ljubavi gde smo prisustvovali veridbi. Odatle smo produžili na Golden beach i ona je prelepa, ne nosi badava taj naziv. Plićak dvesta metara, ćisto more, takodje ima ležaljki a i mesta da se smestite na svoje peškire. Odatle smo krenuli u glavni grad Limenas u kom se nalazi arheološki muzej koji nije radio, a za obilazak mesta nismo imali puno vremena. Najmanje nam se svidelo u Limenariji jer nam je grad delovao da je gradjen bez plana i infrastrukture a i plaža je isto šljunkovita i kamenit ulaz u vodu. Mada ima ko i to voli. Sve u svemu bilo nam je lepo, mada ima tu još svašta da se obiđe od Mermerne plaže (na Tasosu se bave proizvodnjom mermera), Metalia, Notos..., ali mi nismo bili motorizovani i nismo imali položeno za kola pa smo bili osuđeni na autobus (koji nije siguran) ili na pešačenje. Nadam se da će biti još prilike u narednim godinama da idemo na Tasos koji je opravdao naziv zelene šume pa ćemo obići ostalo što nismo videli. Cene su im pristupačne, kao i u većini Grčke. Svakom bih preporučila odlazak tamo. E da i da ne zaboravim, ne zaboravite i u dolasku i u povratku ne zaboravite štapiće, krekere i slično pratiće vas galebovi. Ivkov Milica, Novi Sad
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: leto u Polihronu
Prošle godine smo se odlučili da godišnji odmor provedemo u letovalištu Polihrono na poluostrvu Kasandra. Letovali smo u periodu od 10.-20. avgusta 2016. u vili Hrisula 2. Vila poseduje u prizemlju koliko se sećam 4 trokrevetna sudia i 2 duplex apartmana na spratu. Mi smo bili smešteni u duplex apartman sa dve odvojene spavaće sobe, dnevnim boravkom u okviru koga se nalaze i kuhinja i trpezarija, kupatilom i ogromnom terasom (preko 40kvm) koja se pružala sa tri strane vile. Apartman je vrlo prostran, bez problema može odsesti višečlana porodica, veće društvo ili parovi, srednje opremljen, starijeg je datuma vila, ali jako dobro održavana. Ima parking za par automobila, peškire, posteljina se menja na pola smene, nema wi-fi. Standardan smeštaj, ni luksuzan, ni loš. Što se tiče samog Polihrona, nalazi se u blizini Haniotija i Pefkohorija, manjemesto, ali sadrži sve što vam je potrebno za lep odmor. Poseduje veliki broj kafića, restorana, taverni, prodavnica,apoteka, super marketa, zanimacija za decu,poštu, ambulantu, čisto more i pristupačne cene. U centru mesta se nalaze tri prelepe crkve, fontana, mali trg, pregršt uličica koje možete obići, dobro opremljenu pekaru, market ili poslastičarnicu. Na šetalištu pored mora se nalazi spomenik po kome je Polihrono poznat, gde se možete fotografisati. Mirno mesto za porodičan odmor, bez mnogo buke (diskoteke nemaju), sa dosta vila, hotela i apartmana, tako da se može naći smeštaj po svačijem ukusu i za svačiji džep. Plaža je lepa i peščana, ali prilično uska, more je čisto, postepen ulazak u dubinu, nema većih talasa, ali nema tuševa na plaži, tako da smo bili prinuđeni da nosimo vodu u flaši za spiranje soli i umivanje nakon izlaska iz vode. Ležaljke i suncobrani su zbog uske plaže zbijeniji nego u drugim letovalištima koje smo obišli, nalaze se na većem delu plaže, ali ima i prostora za one koji vole da nose svoj suncobran i prostirke. Poprilična je gužva u toku celog dana, dosta je porodica sa malom decom, starijih bračnih parova, ali ima i mladih. Uglavnom se suncobrani i ležaljke ne naplaćuju, u koliko poručite piće u kafiću koji održava određeni deo plaže. Potrebno je poručiti minimum dva pića po osobi u toku dana, jedno pre i jedno posle podne, ako želite da ceo dan provedete na plaži (frape je 2,5-3 eura, sokovi 3 eura, pivo 3-4 eura, giros 2-2,5). Uveče možete prošetati pored mora gde se nalazi dosta kafića, taverni i restorana ili kroz šetalište gde se nalaze prodavnice suvenira, butici i igraonice za decu. Na samom vrhu šetališta nalazi se Doctor of hunger gde služe najbolji giros. U ponudi imaju giros, suvlaki, roštilj, salate, čorbe, koji se mogu kupiti pojedinačno ili kao meni (mi smo uzimali meni sa 2 girosa, salatom, i 2 piva za 7 eura). Cene su dosta pristupačne, tako da nas je večera za 4 osobe koštala 15-ak eura. Naša preporuka je restoran Alkionides koji se nalazi na šetalištu pored mora, poznat po vragolastim papagajima, gde možete boraviti na njihovom delu plaže i koristiti ležaljke (vrhunskog kvaliteta) tokom dana, sa ljubaznim osobljem i nadprosečnom uslugom. Služe i ručak, tako da ako ogladnite, možete ručati u restoranu i vratiti se na plažu. Hrana i usluga su izuzetno kvalitetni, zato smo najviše vremena i provodili baš kod njih preko dana, a uveče išli na večeru (u proseku večera za 4 osobe sa pićem oko 40-ak eura). Konobari znaju slabo srpski, ali engleski jako dobro. Na samom početku plaže (desni deo gledano ka moru) nalazi se kafe Meat Point, konobari su iz Srbije, dobra usluga, vode računa o svom delu plaže, imaju dobar giros, i pristupačne cene. Što se tiče hrane, iz Srbije smo poneli samo konzerve tune i supice u kesici, sve ostalo smo kupovali tamo, a cene su uglavnom iste kao kod nas. Cene su sledeće: hleb 0,7-0,8 €, tost oko 1,5€, jaja 1,2€ 6 kom, feta 7-8€ kg, kiselo mleko 1,2€, suhomesnato uglavnom kao i kod nas, voda 6x1,5l 1,3-1,8€, pivo 6xo,33 oko 3,5€, voće i povrće smo kupovali nešto u marketu, nešto od prodavaca sa kamionetima koji predveče idu pored plaže, nektarine 2kg euro, grožđe kg euro, pradajz takođe, lubenica 0,2-0,3€ kg, giros pita 2,2-2,5€, sladoled kugla euro, tako da nema potrebe vući veću količinu hrane od kuće. Doručak smo spremali sami, a ručak i večeru uglavnom jeli u restoranu. U koliko neko želi da obiđe i Hanioti ili Pefkohori, a nema svoj automobil, može koristiti njihov autobuski prevoz ili taksijem (oko 8 eura je vožnja). Autobus vozi i do Soluna (udaljen je 100-tinjak km), ali dobro proverite da li je poslednje stajalište negde na pariferiji ili bliže centru grada. Ako želite da istražujete, možete iznajmiti i auto ili motor u rent-a-car-u. Kao uspomene sa ovog putovanja smo poneli pregršt suvenira, magneta za frižider, začina, upoznali par novih prijatelja, lepo se odmorili i zabavili. Iskrene preporuke za sve one koji žele da se odmore i lepo provedu da izaberu Polihrono kao sledeću destinaciju za letovanje. Nama je bilo super i verovatno ćemo ga opet posetiti :) Marina Stevanović
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: Tasos - moje mesto pod suncem
Moja prva interesovanja, informacije i prva pozitivna osećanja o Grčkoj datiraju još iz ranog detinjstva. Serija "Vruć vetar", legendarni Šurda i njegova čežnja da ode makar na 5 dana da pobegne od svega, tamo gde je "paradajz ko lubenica - lubenica ko kuća, kuća bela na suncu, sunce toplo, vruć vetar i ljudi blagi" uz taktove prelepe grčke muzike, sećam se dobro iako sam bio tek pošao u školu, mnogo su mi se svideli i sa nestrpljenjem sam čekao svaku novu epizodu. Maštanje o poseti toj veoma interesantnoj zemlji bogate istorije, prelepih mora i plaža, gostoprimljivog i ponosnog naroda uz zvuke sirtakija godinama je samo raslo. I kada se napokon i ostvarilo i ispunilo sva moja očekivanja i želje oko letovanja, ljubav na prvi pogled je samo dobila svoju potvrdu i postala ljubav za ceo život. Ljubav kojoj sam i danas nakon više od 20 godina nakon prve posete ostao veran i zemlja za letovanje koju ne nameravam da menjam. A posebno mesto u mom srcu zauzima njeno najsevernije ostrvo - ostrvo Tasos. Pitali su me mnogi prijatelji, komšije, rođaci prošle godine zašto opet Tasos kada sam im rekao gde ću na godišnji odmor, zar nije dosadno i sve već viđeno tamo? Šesti put ići na isto mesto na letovanje pa makar i bilo prelepo možda jeste glupo mnogima. Meni nije. Da mogao sam videti posle prvog Tasosa još mnogo lepih letovališta u Grčkoj, još drugih ostrva, videti neko drugo more, neku drugu kulturu, neku novu državu. Ali za mene Grčka će uvek ostati jedna, jedina srcu najdraža. Prelepa, gostoljubiva, draga i sigurna. Bratska. Neka se neko ne uvredi, ali ne zanimaju me Turske, Tunisi i Egipti. A pogotovo oni sa prelepog Jadrana, tamo se više nikad neću osećati dobro,opušteno i sigurno ni na severu ni na jugu. Ni ja ni moj auto. Letovao sam na još nekoliko mesta u Grčkoj i mogu da kažem - svuda mi je bilo lepo i u Pefkohoriju, i u Neos Marmarasu i u Stavrosu. Ali nigde se ne osećam tako dobro i opušteno kao na Tasosu. Verovatno zbog toga što sam i ovaj put sa zadovoljstvom pocepao putno zdravstveno osiguranje koje nam ni ovaj put nije zatrebalo. Bogu hvala, ali hvala i prečistom Egejskom moru koje ne izaziva stomačne infekcije i slične probleme izazvane prljavštinom i nehigijenom. Ushićenje i radost kada se prvi put ugleda ostrvo tamo negde sa brda iznad Kavale znaju samo oni koji su bili pa mu se ponovo vraćaju. A vraćaju mu se mnogi. Zbog prelepe prirode, izuzetno čiste vode u raznim nijansama plave i zelene, plaža za svaki ukus, gostoljubivih meštana. Onaj osećaj kada te lokalni Grci prepoznaju i sete te se i posle 3 godine od zadnje posete ostrvu stvarno znači. Kada te brat giros, naš Labros pozdravi kao najrođenijeg, počasti svaki put pivom ili decu palačinkom. Kada te konobar Mitke (inače Makedonac na privremenom radu) iz restorana pod hrastom u Panagiji pošalje na svoj obraz da parkiraš auto u dvorište hotela sa kojim nema dogovor o tome. A posle je bilo od ovih iz hotela "Daću ja Mitketu, mojim gostima zauzimate parking mesto". Kada te Panos iz lokalnog bara na plaži zove na uzo dobrodošlice prvo veče i želi da napravi druženje i roštilj za oproštajno veče. Ili kad stari Grk u Skali Maries sedne svako veče na svoju terasu i svira buzuki onako za svoju dušu a time razgali i našu. Zbog uživanja u velikim talasima na Paradise beachu i Goldenu, zbog ladovine pod borovima na Pahisu, zbog šetnje oko Alikija, skakanja u Giolu, divljenja boji mora i oblim belim kamenčićima na mermernoj plaži, večernje šetnje u Potosu, jagnjetine i grčke večeri u Teologosu... E zato ga volimo i uvek mu se vraćamo i ako se Tasos možda ne može porediti po popularnosti, razvijenosti, plažama, noćnom životu sa jednim Zakintosom, Rodosom, Santorinijem, Mikonosom, Lefkadom... Ostrvo iz godine u godinu sve više postaje poznato, a to za posledicu ima i loše stvari, grade se novi hoteli zauzimajući lepe i nekada divlje plaže, osetno je više turista i naših, ali i Rumuna, Bugara i ostalih, cene smeštaja i svega ostalog sve više rastu. Nije to više nije onaj Tasos od pre 20 i kusur godina, a voleo bih da je ostao takav pomalo ruralan i turistički ne previše razvijen. Ne idealizujem ga i kažem da je sve savršeno na njemu, ali nama je još uvek odličan za opušteno, lepo i sadržajno letovanje i vratićemo mu se sigurno još mnogo puta. Zoran Antunović, Subotica
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: Nea Peramos, Kavala
Počinju razmišljanja kako nam dolazi leto: "Gde otići, na koje novo mesto da se uputimo"? Čini mi se da će i ove kao i predhodnih godina, destinacija biti Grčka,samo je pitanje: "Koje mesto?" Kao što smo predpostavljam, više nas upoznati sa Grčkom, turizmom kojii nam pruža uz sirtaki i mirisni giros na obali mora (giros je pravi samo u Grčkoj zar ne :-)). Gotovo u svakom letovalištu u Grčkoj imala sam zaista dobar odmor, finu atmosferu, puno slika i još više lepih uspomena... Kako sam neko ko voli dosta da putuje i u isto vreme i istražuje razne predele, 2016. posetila sam manje letovalište u Grčkoj - Nea Peramos. Zašto vam preporučujem posetu ovog malog ukutkanog raja :-) Nea Peramos je mesto novijeg datuma, ne broji puno stanovnika, ali je u isto vreme gusto naseljen i ima svega: restorana, pekara,dosta prodavnica, dečijih parkova, kafića kao i dosta mesta za zabavu i razonodu. Nea Peramos se nalazi blizu većeg mesta (letovališta) Kavale, koja je daleko veća i nudi mogućnosti za šoping ( tržni centri) kao i veliki trgovinski lanac "Lidl". Kavala je udaljena nekih 20-ak km od Nea Peramosa, gledano iz pravca Soluna. Inače, Nea Peramos je tipično grčko letovalište sa dugačkom peščanom plažom. Peščana plaža sa sitnijim peskom i postepenom dubinom. Voda je izuzetno čista i bistra. Uz duž cele plaže nalazi se šetalište i dosta taverni i kafića. Takođe kako sam saznala postoje ambulante tj. dostupna je lekarska pomoć, što takođe letovalište čini bezbednim. Opis mog letovanja ne razlikuje se od drugih turističkih mesta u Grčkoj, ali... (veliko ALI :-)). Postoji više razloga zbog čega me je ovo mesto impresioniralo i izdvojilo se iz mase letovališta. Krenimo po redu :-) Prvenstveno, Nea Peramos je uneo neku novu dimenziju letovanja i uneo takav mir i odmor za dušu i telo.Turisti koji posećuju ovo mesto su pretežno grci iz unutrašnjosti, kao i manji broj turista iz inostranstva. Gotovo nikad nema gužve i galame, iako ima turista :-) Na samoj plaži imate mogućnost u svako doba dana da smestite svoju ležaljku ( iznajmite) ili da nađete idealno mesto za vaš peškir. Druga stvar koja je jako bitna za porodice sa decom, nema mogučnosti da deca izađu na ulicu ili da imate strah da će se izgubiti. Kako se nalazi plaža postoji iznad šetalište,a iznad šetališta privatne kuće i smeštaji. U Nea Peramosu za manje upoznate turiste, postoji i marina, gde ljubitelji brodova i jahti mogu da razmenjuju iskustva i dele međusobnu ljubav prema nautici ( spadam u tu grupu). U delu gde se nalazi marina, sa više bočnih strana tj. dokova, ukoliko ste ljubitelj pecanja, možete uživati u ribolovu do kasnih velernjih sati. Dakle mirno mesto za pravi porodični odmor. Pored toga, blizu Nea Peramosa par km tačnije spojeno sa letovalištem (a ujedno osamljeno mesto) nalazi se poznata plaža Amolofi. Za Amolofi plažu kažu da je u top 10 plaža u Grčkoj. Sa sigurnošću tvrdim da je nepogrešivo svrstana u top mesta koja treba posetiti. Plaža je dugačka sa sitnim peskom (toliko sitan da mi se čini da ulazi u svaku poru) i prelepom tirkiznom vodom. U pitanju je baby plaža sa pretoplom vodom. Dobra stvar je što je Amolofi plaža sa jedne strane urbana sa kafićem idisko podijumom na otvorenom i ležaljkama, dok je u drugom delu plaže osamljena za turiste koji uživaju u lepotama prirode. Jedan pravi mali raj :-). Još jedna prednost Nea Peramosa kao što sam spomenula je što je blizu letovališta Kavala. Vraćam se na tu temu, kome je manje poznato iz Kavale kreću trajekti koji vode put Tasosa primamljivog i poznatog turističkog mesta. Tako da možete da izdvojite dan dva posete Tasosu. Sveopšti utisak Nea Peramosa pruža gotovo sve mogućnosti za miran, porodičan odmor ili pak mladalački provod i divlji turizam. Retko koje mesto može da upotpuni svačije zahteve i zaokruži idealnu priču letovanja o kome meštamo. Za mene je to Nea Peramos, malo mesto ali po svemu jedinstveno. Takođe, postoji proizvidnnja domaćeg maslinovog hladno ceđenog ulja koje je izvrsno. Ono što mogu da napomenem da Nea Peramos nije jeftino letovalište, po sve je skuplje i oseti se razlika. Za mene je i to vredno kojeg evra više :-) Potrudila sam se da predočim sve pogodnosti, izostavila sam mane, jer ih zaista nema. Vama ostaje jedino da posetite Nea Peramos i osetite prave čari Grčke i predivnog odmora... Jelena Stanojević
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: Moje grčko letovanje
Kako pravi proljetni provodi završe? Neplanskim ljetovanjem. Barem je to naš slučaj. Početak mjeseca maja, vruća noć i odlično društvo rezultiraju odlaskom na more, barem preko dana. Opklada je bila da za mjesec dana riješimo sve i da idemo na more, ali ovaj put dalje od Jadranskoga. Kako izabrati? Izvlačiti papiriće. Od tri pokušaja sva tri, GRČKA! Ok, super, ali AUTOM?! Kako? Fino. Nakon kvalitetnog spavanja bacanje u potragu za mjestom, jer za ljetovanje u Grčkoj se teško odlučiti, budući da je i previše lijepih mjesta za odmor. Solun, najbliži ali nije to to. U bliži izbor upadaju Vourvourou, Parga i Lefkada. Iako smo izbor sveli SAMO NA TRI, opet je bio problem, ali ipak je odluka pala na Lefkadu. A razlog su savršene plaže, na kojima bi' mogla živjeti. A gdje na Lefkadi? Seoce Athani i prelijepa kućica na brdašcetu s kojega „puca“ pogled na preplavo Jonsko more. Jedno auto, nas pet, mjesec jun i 1000 kilometara ispred nas, preko zemalja nama nepoznatih! Idemooooooooo!! Koja euforija nas je držala da nismo htjeli nigdje uz put prespavati nego direkt, samo smo molili Boga da nam auto ne krene protestovati zbog tolike vožnje odjednom! Sve je bilo super dok negdje nakon Srbije nismo skužili da je Grčka ipak podaleko :D ali nije problem, idemo mi dalje. Nakon punih 21 sat vožnje (autom i trajektom, i malim milionom krivina-jeeej blago nama) dolazimo i do naše nove oaze. I onako na pola živi, dolazimo pred našu iznajmljenu kućicu za koju nam u tom trenutku nije bilo bitno ni šta je ni kakvo je, jer smo skontali da nismo normalni što smo tako vozili, but who cares we have one life! Pred vratima kuće nas čeka prekrasna, premila baka Petra, s osmjehom od uha do uha i na tečnom grčkom nešto „galami“, logično ne kontamo ni riječi. A ona mene fino za ruku i na terasu, kontam de baba popusti daj da spavamo, a baba spremila doručak za amazonce :D upravo tom trpezom započinjemo našu grčku avanturu. Feta sir, jogurt, kruh s maslinama, maslinovo ulje, jaja, svježi paradajz i nama nikada otkriveni recept nekog svježe cijeđenog soka koji nam je nivo energije podigao na zavidan nivo. Komunikaciju s Petricom je olakšala unuka Filipa. Ulaskom u kuću svi smo ostali paf, 3 spavaće sobe, 2 kupaonice, kuhinja sa dnevnim boravkom su bili pravi mali paketić koji je obećavao sigurnu oazu odmora. Nakon zasluženog pola prespavanog dana, Filipa se ponudila da nam pokaže neke glavne detalje za mjesto, koje plaže i sve ostalo. Prvu noć našega boravka na Lefkadi smo odlučili kvalitetno odmoriti uz neke balkanske ostatke hrane hahaha uz čašu vina s pogledom na more. Novi dan nova avantura zvana Egremni plaža (koja je nažalost 5 mjeseci kasnije urušena u zemljotresu, danas se do te plaže (jednog od zaštitnih simbola Lefkade) dolazi samo čamcem isključivo po lijepom vremenu! No, nama je bilo lijepo. Upijanje svih mogućih sunčevih zraka je bilo predodređeno za taj dan. Svaki slijedeći od 10 dana smo odlučili posjetiti nešto zanimljivo za Lefkadu, pokupiti dozu D vitamina na nekoj od plaža i neizostavne večere u nekoj od grčkih taverni, a gdje ćeš ljepše?! Pećina Papanikonis, vodopad Dimosari, arheološke iskopine Elomenos, par manastira i naravno za zadnji dan obilazak Lefkade/Lefkasa, uživanje u zadnjim grčkim zrakama sunce i mirisu mora. 10 dana je jako malo za doživjeti i upoznati područje kao što je Lefkada. Iako smo obišli, po tom nekom turističkom vodiču, sve najznačajnije na Lefkadi opet TO NIJE TO. Možda će nam slijedeća avantura zvana Lefkada omogućiti da pustimo korijenje na jednom mjestu 10 dana i da osjetimo grčki život u pravom smislu te riječi. A hoće li biti teško, ne vjerujem. Samo se treba opustiti i prepustiti onome što je ispred Vas! Vjerovati da će se i Vama pojaviti na vratima jedna Petra zbog koje ćete još više zavoljeti Grčku! Ljubica Nevjestić
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: predivno ostrvo Karpatos
Ponekad dosadna i uporna kiša u letnjim mesecima naterala me je da biram destinacije za odmor na dalekim grčkim ostrvima. Čak i prelepi Skijatos pre dve godine nije ispunio moja očekivanja što se tiče vremena, moguće je i zbog meseca septembra. Bilo kako bilo, prošle godine sam se zaputila na Karpatos, baš udaljenu destinaciju, malo ostrvo između Rodosa i Krita. I ništa nisam znala o njemu, pronašla sam neke video snimke i slike preko interneta. Smeštaj je bio odmah pored plaže, divan pogled na more, što mi je veoma prijalo. Izlasci sunca iznad vode su neprevaziđeni. Naš jezik skoro da uopšte nećete čuti na plaži, jer su sve stranci. Prvenstveno Italijani i razni severnjaci, koji ovde letuju već dugi niz godina. Koliko sam čula srpske agencije organizovano vode na ovo ostrvo tek dve godine. Prijala mi je veoma večernja tišina i šetnje bez gužve, kao nekadašnja letovanja sa roditeljima, još dok smo otkrivali Grčku. Prosto zadivljujuća mirnoća, a opet restorani i kafići puni. Ali nema meteža, sve je pristojno i relaksirajuće. Oblaka jednog nisam videla, što je za moj odmor bilo izvanredno. Ovde je, kako starosedeoci kažu, pojava da kiše nema, ali vetar zna da jako duva tri dana i da onda utihne… i ko zna kada će opet početi. Imala sam sreću da sam taj jedan dan potrošila baš u putu! Htela sam da isprobam što više plaza, poučena odmorom sa Skijatosa, ali zbog uskih i krivudavih puteva brzo sam odustala. Za 45 minuta vožnje preko serpentina pređete svega petnaestak kilometara! Divna plaža Amopi sa zlatnim peskom bila je pored mog gradića Karpatosa, laganom vožnjom desetak minuta. Predivno čisto i toplo more sa divnim peskom, i plićakom do nekih 70 metara od plaže… pravi Karibi! Osim toga na ostrvu koje je u razvoju turizma, tuševi i kabine na plaži su pravo osveženje! Zbog štednje vode tuširanje se naplaćivalo 25 centi, ubacite novčić i dok traje… Ležaljke na plaži sa stočićima su se naplaćivale 8 evra, što je neki standard i za celu Grčku. Jedne večeri dok sam večerala u piceriji (moram da kažem da ovde prave pice bolje nego bilo gde na svetu), stigao je veliki trajekt! Malo mesto – ogroman trajekt pun kamiona, turista koji idu peške i kola! Na moje iznenađenje, saznala sam da je trajekt stigao iz Atine, da do Karpatosa vozi skoro ceo dan, a da mu je sledeća stanica grad Rodos! Znači ovde se može stići i morem, pa ko voli avanturu, dobiće baš lep izazov! Domaćini su se zaista potrudili da smeštaj drže u savršenom redu! Svakodnevno čišćenje, provetravanje soba, zamena peškira i posteljine je zaista bila na veoma visokom nivou! Izlazili su u susret ukoliko vam je nešto bilo potrebno i davali sve potrebne informacije. Pošto sam opet letovala u septembru, uglavnom su na plaži, ali i u gradiću bili sredovečni ljudi, penzioneri, osobe sa decom, i poneki mlađi bračni par. Mislim da moje pomalo adrenalinsko letovanje nikada ne može da prođe bez kola. Tako sam i ovaj put iznajmila mali Clio, koji je bio perfektan u svakodnevnoj akciji nabavke namirnica, odlaska do grada, obilaska sela koja se nalaze u brdu, i naravno plaza. Marketi su savršeno snabdeveni robom i u njima možete plaćati kreditnom karticom, dok, na drugim mestima, manjim radnjicama…..to baš i nije bilo moguće! Mesto se još uvek razvija u turističkom smislu i nekog prevelikog šopinga, sem suvenira i poneke majce..haljinice, nije moguće kupiti. Ali mislim da u ovakvom retro letovanju, to i nije neophodno, i nije mi falilo. Vožnja kolima će vam svakako doneti dosta uzbuđenja, ali i poglede na ogoljen prostor, još neurbanizovane placeve, koji čekaju svog Investitora da ih oživi. Zaista, kao da ste se malo vratili u prošlost, bez buke, zgusnutih kućica, bez kola na putu (možda poneki autobus sa turistima koji pokušava nemoguće skretanje u lakat krivini). Svakome bih preporučila ovakav odmor, pravi odmor… ono što smo možda i pomalo zaboravili! Milena Obradović
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: sećanje na Tasos
Mesecima pred početak letovanja, razmišljamo šta da nosimo na poklon svojim domaćinima kod kojih letujemo u Grčkoj. Svake godine se tu nađu razne vrste pića, suveniri iz Srbije, čokanjčići za rakiju i sl. Nekome je to čudno, ali kada se ide kod prijatelja u goste, to jednostavno mora tako, po srpskim običajima. Pretprošle godine ja i moje „zlato“ sa kojim sam u braku 30 godina, smo odabrali letovanje na Tasosu. Spremili smo poklone, pažljivo se spakovali po spisku koji smo danima pravili (ne sme ništa da fali), dobro smo prostudirali put na Google maps i pregledali sve moguće forume na internetu (tu je i notes sa mestima i plažama na ostrvu koje treba videti, Alvirevićev SAT, karta Grčke i naravno navigacija). Oduvek smo putovanja stavljali na vrh liste prioriteta, i onog momenta kada se vratimo već krenemo da planiramo sledeće. Naša deviza je da čim sednemo u kola, počinje godišnji odmor. Krećemo do Dojrana i tamo smo prenoćili. U odnosu na Ohrid, Dojran je nepravedno zapostavljen, ali će valjda i za njega doći neka bolja vremena. Rano ujutro svraćamo na burek u pekaru preko puta autobuske stanice (preporuka sa foruma), sipamo benzin i naša bajka počinje. Na granici nije bilo skoro nikoga, mada su na ostalim prelazima, kako kažu , bile neopisive gužve.Putevi u Grčkoj su odlični, nema gužve i uz divnu muziku „jezdimo“ Grčkom. Naša prva stanice je luka Keramoti, jer se tamo ukrcavamo na trajekt. Imali smo sreće da stignemo na par minuta, pre nego što je trajekt krenuo, ukrcavamo se i krećemo... A to je posebna priča... Svaki trajekt prati na stotine galebova. Lete iznad trajekta, glasno se oglašavaju, a putnici ih hrane raznim grickalicama i slikaju kako im galebovi jedu iz ruke.Predeli koje vidimo su fantastični i prosto zastaje dah od lepote. Posle 40-ak minuta stižemo u Limenas i produžavamo u Limenriju do koje nam je trebalo još oko 20 minuta. U Limenariji vam navigacija ne pomaže mnogo, ali na sreću tu su starije Grkinje koje sede ispred svojih kuća i pomno prate šta se događa, jedna od njih nam je pomogla da nađemo naš Pelekanos. Dočekali su nas Jorgos i Eleni sa kafom, hladnim sokom i kolačima. Predajemo im poklone koje smo spremili za njih (bilo je vrlo očigledno da su iznenađeni i da ostali gosti baš i nemaju naviku da im nešto poklone). Sa apartmanom smo zadovoljni, jer je sve savršeno čisto, i posle kraćeg odmora kreće naša avantura. Plaže su odlične, pa čak i ona gradska. Odmah iznad plaže su mnogobrojne taverne u kojima je divna hrana. Mi smo skoro svaki dan išli u jednu na početku ulice (zaboravili smo kako se zove), ali nismo zaboravili menadžerku Alexsandru, koja je bila izuzetno ljubazna i profesionalna. Većinom smo jeli sve vrste ribe i morskih plodova, koji su fantastično spremljeni. Alexsandri smo se javili i zahvalili joj se još jednom i razglednicom iz Beograda. Metalia je divna plaža u neposrednoj blizini, nalazi se u jednoj nestvarno lepoj uvali, ali klizave ogromne ploče malo otežavaju ulazak u more, pa smo se držali glavne plaže koja je je bila sasvim korektna. Priroda na ostrvu je predivna. Ima mnogo, mnogo zelenila, tako da Tasos opravdano zovu „šuma koja pliva“. Voda se koristi i pije iz gradskog vodovoda i ostrvljani su ponosni na to. Obzirom da se Limenarija nalazi na najisturenijoj južnoj tački ostrva, u njoj imate prilike da uživate u najdužem i najlepšem zalasku sunca, kakav do tada nigde niste mogli da vidite. Dok velika, narandžasta lopta polako uranja u more i poprima jarko ružičastu nijansu, ceo okoliš, nebo i more, zajedno sa njom menjaju boje. U jednom momentu se ceo gradić kupa u ružičastim tonovima, more bude prepuno srebrnkastih iskri, mali ribarski čamci plove ka pučini da bi prostrli svoje mreže za večernji ulov, a vi sedite na velikim, belim mermernim stenama, kojih ima mnogo u Limenariji i sa voljenom osobom uživate u ovom predivnom i izuzetno romantičnom prizoru. Dok smo mi uživali u lepotama Limenarije i Tasosa, naš domaćin Jorgos je naslikao pejzaž Limenarije na poznatom Tasoskom mermeru, u čijem centranom delu se nalazi stari rudnik Metalija (po kojem i pomenuta plaža nosi ime) i koji sa nekom simbolikom stoji na leđima jednog ogromnog kita. Pred naš polazak Jorgos nam je „svečano“ dao sliku sa posvetom i na grčkom nam održao govor, mi ga ništa nismo razumeli, ali nam je sve bilo jasno. Pamtićemo Jorgosa, a nadamo se da će i on nas. Αντίο Γεωργίου, αντίο Ελένη, αντίο, Τάσος. Kao zaljubljenici u Grčku imamo mi još mnogo toga da vidimo i upoznamo. Spremni smo za novu avanturu moje „zlato“ i ja. Svetlana Savić, Beograd
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: Polihrono
Samo jednom sam letovala u Grčkoj, prošle godine u septembru, jer tada je jeftinije. Bili smo u Polihronu na poluostrvu Kasandra. Ljudi, more je tamo prelepo, sa obale kad se pogleda izgleda kao da je voda u tri boje, toplo, providno more. Imali smo jedan kišan dan ali smo tada bili u šopingu, lutali po trgovinama, birali suvenire,slikali se na svakom lepom mestu. Jedan dan smo napravile izlet busom do Kasandrije. Bilo me malo strah da se ne pogubimo, ali Grci su divan narod. Put je bio prelep, šofer autobusa nam je objasnio gde treba da siđemo , cene vožnje kao jedan Giros, znači sasvim povoljno. Pošto smo bile na kraju sezone imali smo sreću da suvenire kupimo sa popustom a izbor je neverovatan. Bila sam malo ljubomorna na meštane koji u svojim lepim dvorištima imaju egzotične biljke koje ja sa mukom pokušavam da uzgajam u svom stanu :( Ogromna stabla Narova na svakom koraku a u septembru taman zreli mmm. Smešni su mi bili crnci prodavci voća pored plaže kako znaju srpski "mnogo dobre vitamine, nektarine, nektarine" sa jednim smo se i slikali. Ništa nam nije nedostajalo, tamo ima svega, prodavnice opremljene, trgovci natucaju srpski i milina. U tradicionalnim prodavnicama gde prodaju proizvode od masline mogu se probati proizvodi, za neke stvari nisam ni znala da postoje. A masline su posebna priča, ima ih svuda neke su stare stotinama godina iz korena suve niču nove. Srele smo tamo one što po restoranima prave prezentacije za prodaju jastuka, prostirki itd. Odslušale smo pezentaciju i zatim večerali u Grčkoj taverni, slušali Grčku muziku i bilo nam fenomenalno. Jedino što uveče bude prohladno u septembru ali se zato super spava u apartmanu, neme potrebe za klimom, nisam videla niti jednog komarca, mada mene ni ovi domaći neće da jedu. Bile smo daleko od kuće, ali sam se sve vreme osećala bezbedno, nismo ništa ružno doživele, upoznale smo neke ljudi i sad se čujemo. Jedino što se meni lično nije baš puno svidelo je što tamo ima stvarno previše ljudi iz srbije koji letuju. Imala sam osećaj da letujem na Adi Ciganliji u Beogradu, U prodavnici srbi, na plaži, srbi čak je ispred jednog restorana pisalo "Govori srpski da konobar može da te razume, Ćirilica Bre" Mislila sam da ću tamo više čuti grčki jezik, ali možda je to samo stvar destinacije. Planiram i ove godine da idem, opet u septembru jer je u sezoni za mene ipak preskupo. Svima govorim kad me pitaju kako je bilo da posle Grčke u Crnu Goru ne planiram ni da provirim. Ako već platim boravak na moru onda će to more biti prozirno, čisto i toplo. Put u oba pravca je bio 15h, ali ništa kraće se ne putuje ni do Igala, noću dok dva puta dremneš već si na grčkoj granici. Dopao mi se način na koji oni iskorištavaju snagu sunca, solarne ploče svuda, dve, tri, ceo krov prekriven pločama. Šteta što u srbiji ne razmišljaju na taj način, Smeštaj je bio kao na prospektu, sobe uredne, opremljene, interesantno mi je bilo kako uključujemo struju u sobi, privezak sa ključa stavimo u neku plastiku i stigla nam struje, kad idemo na plažu sve se gasi čim uzmemo ključ. Znači nema šanse da se nešto zaboravi ugasiti. Ne znam da li zato što smo bile na kraju sezone, ali bilo je baš prijatno, nije bilo buke, gužve, jedino što je komšijina mačka bila u fazi teranja pa su dolazili lokalni mačori :) Terasu nam je obasjavalo jutarnje sunce i bilo je prelepo sedeti jutrom i piti kafu na terasi. Grčka definitivno ostaje moje mesto odmora i užitka, jedino ću menjati društvo sa kojim ću letovati. Prošle godine to su bile dve bake pa je sve bilo usporeno i prilagođeno njima, ove godine bih želela malo življi i dinamičniji odmor, znači nekoga mojih godina da mi pravi društvo :) Možda se ohrabrim da uplatim časove ronjenja ili čamcem se provozati po moru. Mada je meni na obali bilo baš dobro ali čula sam da je prelepo roniti. U Polihronu mi je bilo super, ali ne želim neko vreme ići opet tamo. Hoću da upoznam Grčku, da vidim i druge plaže da posetim neke turističke atrakcije, neke stare spomenike, čula sam da ima neka lepa banja tamo. Izvori termalnih voda. želim sve probati. Naporno radim cele godine i moje umorno telo zaslužuje odmor dostojan čoveka. Znači ne menjam destinaciju, neću možda menjati ni turističku agenciju i svakako dolazim opet i opet. Svako dobro vam želim vama i vašim najmilijima. Ko zna možda se i vidimo tamo :) Marica Novaković
Opširnije
30.03.2017.
Utisci sa letovanja: Paralija posle 10 godina
Oduvek, ali oduvek nisam znala da napišem nijednu temu iz srpskog, sve je to radila moja mama, a sada kada sam i sama postala majka, onda ću morati da se potrudim, jer zaista ono što Grčka nosi sa sobom, ne može se tek u dve rečenice opisati. Kada sam bila mlađa, sam pojam otići na letovanje u Grčku, zbog viza, je naravno bila samo misaona imenica, pa sam letovala gde sam najbliže mogla i to prvi put sa devet godina u Crnoj Gori... Kako sam rasla, rasla su i moja očekivanja, a i otvoreni su nam putevi bili prema svim zemljama tako da sam na maturskoj ekskurziji otišla prvi put u Grčku i videla Paraliju. Naravno, bila sam mlada i obraćala sam pažnju na druge stvari, od Paralije ništa zapamćeno. Sećam se prelepog Zejtinlika i Meteora i toliko. Kada je prošlo deset dugih godina odlučila sam da odem na letovanje, sa svojom majkom. Uplatile smo u julu mesecu 10 dana odmora, rešila sam odem da odmorim i da malo obiđem tu čuvenu staru Grčku i da se ponovo vratim u Paraliju... Krenule smo moja mama i ja (moja mama nikad nije ni kročila na grčko tlo) i željno iščekivale taj dolazak.. Kada smo prešle Evzoni vratile su mi se stare slike pre 10 godina, neopisiv osećaj, ne mogu to dočarati kako sam se tada osećala. Stigle smo u Paraliju i naše putešestvije su počele. Izabrale smo najbolji termin, zbog sunca... Uživale smo u Egejskom moru i rano izjutra smo šetale. Tih 10 dana prošli su kao tren. Obišle smo Meteore, mojoj mami je srce htelo da stane od divljenja nad tim čudom a meni su se vraćale uspomene na mladost, ti prelepi manastiri, kako to može čoveka da ostavi bez daha. Jednostavno, prepustile smo se tim čarima i uživale smo. Sledećeg dana, otišle smo na ostrvo Skiatos, vozile brodom, uživale na brodu igrajući sirtaki i u konzumaciji metaxe... Smeh, muzika, vetar... Osećaj da nemaš nikakvih briga i da si samo na tom brodu i uživaš sa nepoznatim ljudima. Skiatos je ostrvo prelepih plaža, kristalne vode, obišle to ostrvce, uživali u kristalnoj vodi, a potom se vratili na brod, gde smo imali borbu sa gusarima. To je organizovano od strane kapetana brodova gde smo napadli drugi brod balonima punim vode. Zamislite to... otvoreno more, a vi se ponašate kao gusar. Zaista nesvakidašnje iskustvo. Sirtaki, muzika, igra, gluma. Svaka čast na dobroj organizaciji. Uveče smo legle umorne, ali sa puno utisaka. Sledećih par dana obilazile smo Paraliju, pregršt srpskih turista pa imaš osećaj kao da si kod kuće. Puno prodavnica, šoping i raj za žene. Sledeće veče smo odlučile da odemo na grčko veče, belo vino, lupanje tanjira, igranje sirtakija, i imaš osećaj kao da si jedan od njih. 10 dana je premalo, ali činjenica da sam sa majkom otišla u tu divnu zemlju i provela nezaboravne trenutke je večnije od bilo koje slike ili provoda. Kada smo se vratili u Srbiju, naišla sam na čoveka za kojeg sam se udala, tako da mi je Grčka donela sve lepo i predivne trenutke sa majkom, a i sa sadašnjim suprugom, jer me je suprug upravo sledeće godine verio na ostrvu Skiatos. Sledeće godine s dolaskom našeg sina otisli smo na Halkidiki, Metamorfosis, i utisci su još bolji, jer sada imam svoju porodicu sa kojom letujem. Mesto je savršeno za malu decu, borova šuma, mir... beba je samo spavkala i jela, a suprug i ja smo uživali. I ove godine planiramo letovanje, naravno Grčka i mislim da ćemo isto Halkidiki zbog borove šume, zbog deteta. Zaista jedna predivna zemlja sa predivnim ljudima, muzika, igra, vino i gde se osećaš kao kod kuće. Uvek ću se vraćati toj prelepoj zemlji zvanoj Grčka. Miljana Nikolić
Opširnije