Vesti iz Grčke
28.10.2017.
Kolike su zaista plate i zarade u Grčkoj?
500, 600, 700, često i preko 1.000 evra. Čuli smo različite iznose za mesečne plate zaposlenih u Grčkoj. Ali šta je od svega ovoga tačno u zemlji od čak preko milion nezaposlenih? Prema zvaničnim izveštajima, većina novih radnika dobija oko 600 evra mesečno, pa čak i nakon godina rada, retko primaju više od 1.500 evra. Osnovna plata prema Nacionalnom ugovoru o radu novozaposlenog u Grčkoj starijeg od 25 godina (bez iskustva i specijalizacije) je 586,08 evra i 644,68 evra ako je u braku. Ukoliko je novozaposleni mlađi od 25 godina, propisana minimalna zarada je još manja i iznosi 432 evra neto. Konobari Plate u pružanju ugostiteljskih usluga variraju u zavisnosti od oblasti i klijentele. U Atini, konobari obično uzimaju između 30 i 55 evra dnevno, pri čemu najveću platu daju barovi-restorani. Kao i kod svakog posla, tako i u ovom, iskustvo je najvažnije i sa prethodnim iskustvom u nekoliko restorana, početnici su plaćeni 30 do 35 eura dnevno, dok iskusniji često zarađuju 50-55 evra. Napojnice su svuda u svetu veliki izvor prihoda za konobare, i u zapadnom predgrađu Atine i nekim delovima Pireja one dostižu oko 15 do 30 evra dnevno. Nasuprot tome, u samom centru Atine, brojke u mnogim slučajevima prelaze 100 eura po konobaru. Kako kažu dvojica zaposlenih u baru-restoranu u Kolonakiju, većina ovih lokala čuva bakšiš na posebnom mestu i deli ih konobarima svake nedelje. U mnogim slučajevima vlasnici zadržavaju i jedan deo za sebe. Generalno, ovo je profitabilna profesija u Grčkoj, ali u isto vreme postoji i velika radna eksploatacija pa mnogi konobari rade bez osiguranja i nisu plaćeni za prekovremeni rad. Kuriri (dostavljači) Plate kurira u Grčkoj variraju od 500-700 evra mesečno, a većina zaposlenih su neosigurani ili prijavljeni na pola radnog vremena. U većini slučajeva poslodavci ne obezbeđuju prevozna sredstva zaposlenima, već kuriri raznose poštu i pakete vlastitim motociklima. Često i sami pokrivaju troškove goriva koje potroše. Napojnice su veoma važne i u ovom poslu, ali su daleko manje od konobarskih. Kako objašnjava kurir iz Pireja Nikos, najčešće je potrebno 50 isporuka da bi se prikupio bakšiš od 5 evra. "Nekada mi je bilo potrebno 15 isporuka da skupim 15 evra, a sada moram bar 50". Prodavci Plata prodavaca u Grčkoj varira od 500 do 700 evra. U velikim lancima supermarketa postoje i bonusi koji se daju zaposlenima sa najviše prodaja. U turističkim mestima plata prodavaca je nešto viša, kreće se od 800 - 1.000 evra mesečno, a poslodavac u određenim slučajevima obezbeđuje smeštaj za radnike, a ponekad i ishranu. Ipak u turističkim mestima radnici često rade dvokratno i bez ijednog slobodnog dana u nedelji. Radnici obezbeđenja Plate bezbednosnog osoblja su oko 650 evra. Ne zahteva se uvek sigurnosna sertifikacija, jer je srednja škola u većini slučajeva dovoljna. Zaposleni kažu da su prilično zadovoljni svojom platom, mada u mnogim slučajevima rade i tokom čitave noći. Zaposleni u multinacionalnim kompanijama U ovom tipu preduzeća plate su prilagođene prema nivou na kojem se nekvalifikovani radnici nalaze u podnožju piramide (nivo 0-5) i menadžeri na vrhu (20+). Nekvalifikovani radnici su plaćeni neto 650 - 1.100 evra, u zavisnosti od toga koliko godina rade u kompaniji. Recepcionista kompanije dobija mesečnu platu od 850 eura, administratori u ljudskim resursima oko 1.900 evra, dok rukovodioci svakog odeljenja (supervizori) dobijaju 2.000 - 6.000 evra. Menadžeri se takođe plaćaju prema nivou na kome su, a početna plata je 3.000 evra. U odeljenju prodaje, novozaposleni u određenoj kompaniji prima 1.500 eura, dok oni koji rade više od osam godina primaju preko 3.500 evra. Menadžeri marketinga dobijaju više od 5.000 evra, a direktori strane kompanije 15.000 evra mesečno. Taksisti Mesečna plata samozaposlenog taksiste (koji ne radi za poslodavca) je oko 1.200 do 1.500 evra neto, od kojih, međutim, sami pokrivaju velike količine goriva, servis automobila, osiguranje itd. Taksisti koji godinama rade ovaj posao u Atini kažu da za ovakvu platu moraju raditi 10 ili 12 sati dnevno. "Više volim da radim 12 sati i sam određujem kada ću napraviti pauzu, nego da imam gazdu sve vreme iznad glave" Frizeri Mesečna zarada frizera u Grčkoj je 600 eura, uz određene izuzetke. U ovom poslu kao i svuda zarada varira u zavisnosti od klijentele koju ima jedan salon, troškova zakupa (ako vlasnik ne poseduje poslovni prostor), konkurentnosti, plata radnicima (ako ne rade sami) i troškova proizvoda koje koristi. U mnogim slučajevima frizeri dobijaju novac za reklamiranje proizvoda, što značajno doprinosi njihovom prihodu. Frizerka u centru Atine kaže da u proseku usluži 300 klijenata mesečno i ima mesečni prihod koji dostiže 9.000 evra. Od ove sume ona mora pokriti troškove salona, što rezultira neto zaradom od 3.000 eura (ili manje). Sa druge strane frizerka u predgrađu Pirej koja ne plaća zakup i ima samo jednog zaposlenog, zaradi 3.000 evra mesečno, ali su njeni troškovi minimalni. Notari Prema uredbi iz 2012. godine, za ugovore sa novčanim transakcijama, notar prima fiksnu naknadu u iznosu od 20 evra i proporcionalnu naknadu koja se izračunava na osnovu ukupne vrednosti navedene u ugovoru. Procenjuje se da jedan prosečan notar u Atini zarađuje 15.000 evra godišnje, ali u provinciji njegova godišnja plata može dostići čak i 40.000 evra. Sveštenici Odeljenje državnog trezora je 2012. godine odredilo mesečne plate sveštenika. Prema ovome sveštenik bez prethodne službe dobija platu od 770 evra (u prvoj godini 678 evra). Nakon 10 godina plata iznosi 1.032 eura, dok za 30 godina rada neto mesečna plata iznosi 1.410. Mitropoliti sa 30 godina radnog staža primaju neto 1.750 evra, dok nadbiskup ima 2.213 neto mesečnu zaradu. Ovi iznosi ne uključuju naknade koje sveštenici dobijaju za izvršenje različitih službi i ceremonija. U proseku, sveštenik od kumova naplaćuje 150 evra za ceremoniju venčanja, jer "tolika cifra je godinama unazad", što je, naravno, na "crno". Često se desi da ove cene budu niže ili više zavisno od ponuđenih "usluga" koje uključuju osvetljenje crkve, klimatizaciju i koliko dugo će ceremonija trajati. Nastavnici i profesori U državnom sektoru Grčke plate nastavnika se kreću u rasponu od 780 evra (početnici) do 2.097 evra (profesori na fakultetima), u zavisnosti od iskustva i kategorije kojima pripadaju. Što se tiče plata nastavnika u privatnim školama (tkv. frontistirio), one su znatno niže, pošto je malo nastavnih sati. Tako na primer profesor engleskog jeziku sa iskustvom od preko šest godina rada i sa 18 časova predavanja nedeljno, dobija 475 eura. Iz tog razloga većina nastavnika drži i privatne časove koje naplaćuju u proseku od 10 do 30 evra po satu. Ove zarade obično nisu prijavljene. Doktori Danas lekari specijalisti u bolnicama primaju 1.007 do 1.655 evra mesečno koliko primaju direktori bolnica. Ovaj iznos se povećava na osnovu radnih sati provedenih na dežurstvima. Lekari dobijaju i naknadu za pohađanje seminara u vrednosti od 123 do 195 eura. Prema izjavama lekara specijalista iz atinske državne bolnice, lekari nisu zadovoljni svojim platama. Niko od njih nije priznao prihvatanje čašćavanja u novcu. "Mnogi misle da doktori zarađuju puno, ali to je mit. Drugačije je ako imate sopstvenu ordinaciju..." Zaista, doktori koji imaju svoje ordinacije zarađuju mnogo više novca, čak 300 eura dnevno. Advokati Kao i doktori, ni advokati ne primaju astronomske sume. Plate se kreću od 600 evra i mogu da dostignu 1.600 ili 2.500 evra bruto. Prosečna zarada advokata trenutno iznosi 900 eura. Sve zavisi od iskustva i broja slučajeva koje je advoktska kancelarija imala. Čak i oni koji imaju svoje advokatske kancelarije ne uzimaju uvek petocifrene količine koje s vremena na vreme uzimaju poznati advokati u Grčkoj. Pročitajte još jedan tekst na našem blogu Kolike plate imaju Grci danas
Opširnije.jpg)
22.10.2017.
Prijateljstvo Srbije i Grčke se nastavlja: Još jedna od ulica na Kefaloniji dobila je srpsko ime
Nakon što je krajem septembra jedna od ulica u gradu Liksouri na Kefaloniji dobila naziv Voždovačka, juče popodne u glavnom gradu Kefalonije - Argostoliju, još jedna od ulica dobila je naziv "Šabac". Ovim činom je ponovo potvrđeno i učvršćeno veliko prijateljstvo između srpskog i grčkog naroda. Ceremoniji koja se održala povodom ovog događaja prisustvovao je i ambasador Srbije u Grčkoj g. Dušan Spasojević koji je otvorio izložbu "Grčka - Srbija: 150 godina trke za evropski Balkan", prenosi portal InKefalonia.gr. Osim njega prisustvovala je i delegacija opštine Šabac, počasni srpski konzul Srbije na Kefaloniji g. Viktor Rouhotas, gradonačelnik Kefalonije g. Aleksandros Parisis, Srbi koji žive na Kefaloniji kao i ekipa novinara RTS državne televizije. Svečanost je upotpunila lokalna filharmonija, folklorni ansambl i hor. Kefalonija ne zaboravlja vrednu pomoć koju su Srbi pružili tokom razarajućih zemljotresa 1953. godine kada su na Kefaloniji izgradili 50 kuća, ali i pomoć Kefalonije pre i nakon bombardovanja Srbije 1999. godine, kada su domaćini ostrva ugostili mnogo srpske dece, navelo se između ostalog u Argostoliju.
Opširnije
12.10.2017.
Snažan zemljotres kod ostrva Skiros u Grčkoj
Zemljotres jačine oko 5 Rihtera dogodio se noćas u 01:49 h po grčkom vremenu, u severnom Egeju između ostrva Skiros i Alonisos. Epicentar je 135 km od Atine i 32 km od ostrva Skiros. Evropski seizmološki centar u prvoj proceni je izjavio da je jačina zemljotresa bila od 5,2 stepena Rihterove skale, ali prema saopštenju Geodinamičkih instituta veličine seizmičkih vibracija bile su na 5 stepeni na Rihterovoj skali. Kako piše Newsit.gr, jaki potresi izbacili su iz kreveta stanovnike Magnezije (Tesalija) i severne Evije, a osetili su ga i stanovnici Alonisosa, Skopelosa, Skijatosa i Atine.. Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti.
Opširnije
10.10.2017.
U Sani Resortu na Halkidikiju ukraden nakit vrednosti milion evra
U petak uveče na meti lopova se našla jedna od zlatara luksuznog hotelskog kompleksa "Sani Resort" na Halkidikiju, a prema prvim procenama vrednost ukradenog nakita je milion evra! Uprkos velikom broju gostiju i zaposlenih koji su se našli u tom trenutku u kompleksu, pretpostavlja se da su pljačkaši čizmama ili drugim teškim predmetom razbili prozor zlatare i upali unutra. Kako prenose grčke dnevne novine, alarm u zlatari je odmah aktiviran, ali su razbojnici ipak uspeli da pobegnu sa plenom među kom se nalazio zlatni nakit i satovi. Pljačkaši još uvek nisu pronađeni, a policija je našla njihov zapaljen automobil oko 3 km od Sanija. Ovo je druga pljačka u Sani Resortu. 2015. godine u prodavnici krzna lopovi su na sličan način ukrali 29 bundi vrednosti oko 250.000 evra i pobegli.
Opširnije
08.10.2017.
Zbog čega se Plava zastava ne vijori u Agia Triadi
Predsednik Udruženja građana opštine Termaikos, gospodin Spiros Kuzinopulos je na nedavno održanom sastanku izneo vrlo zanimljiv predlog. Naime, ideja je da se gradonačelnik ove oblasti, zajedno sa članovima Gradskog veća okupa na glavnoj gradskoj plaži u letovalištu Agia Triada, a sa ciljem da dokaže kako stanovnicima ove opštine, tako i brojnim turistima, da je voda i dalje potpuno čista i bezbedna. Kako prenosi portal Olathessaloniki.com, pomenuta ideja je zapravo odgovor na odluku, koju je nedavno donelo grčko Društvo za zaštitu prirode. Zapravo se radi o tome, da je pomenuto društvo ustanovilo da su primetni problemi u funkcionisanju plaže na teritoriji ovog mesta, pa je shodno tome i odlučeno da ne bude više ovenčana čuvenom Plavom zastavicom Evropske Unije. Gospodin Janis Mavromatis, gradonačelnik pomenute oblasti je taj događaj okarakterisao kao nesrećni splet okolnosti, te naveo da je odluka doneta na osnovu nenajavljene posete stručnjaka nadležnog društva. A nekako se baš u tom trenutku dogodilo da stakla na prozorima oba toaleta, koja se na ovoj plaži nalaze, puknu, te da sve bude još gore, o tome navodno nadležni nisu obavešteni. Sasvim je logično i da je gradonačelnik kao glavnog krivca za taj propust, naveo službenika koji nije informisao svoje nadređene. Svakako je gospodin Mavromatis dodao da, bez obzira na gubitak ovog prestižnog odličja, sa sigurnošću može da kaže da je voda na plaži Agia Triade, ali i cele oblasti i dalje izuzetno visokog kvaliteta. Pokvarena mašina za čišćenje plaže Da je prisutan vrlo ozbiljan problem u ovoj oblasti, naveo je i predsednik Udruženja građana opštine Termaikos, te naglasio da smatra da Plava zastavica uopšte nije uklonjena zbog pogoršanja kvaliteta vode, već zbog situacije koja je aktuelna na teritoriji celog Soluna i regije, a koja nije ni malo ohrabrujuća. Na samom početku leta se pokvarila mašina, koja je trebalo da bude korišćena za čišćenje ove plaže, pa su nadležni u tom slučaju, pribegli nimalo dobrom rešenju - sve nečistoće su, jednostavno ostavljali na plaži i tako praktično napravili pravu prepreku, koja je nastala kako od algi i grančica, tako i od peska, ali i ostalih nečistoća, što je svakako uticalo na pogoršanje higijenske situacije na celoj plaži. Drugi problem, koji je sasvim sigurno doprineo da do gubitka ove zastavice dođe, se odnosi na odnošenje, odnosno neodnošenje smeća, što je bio prilično veliki problem tokon prethodne sezone i u mnogim drugim letovalištima širom Grčke. A da bi jedina “industrija” koja je i dalje visoko razvijena na teritoriji cele zemlje, mogla nesmetano da funkcioniše, potrebno je izvući pouku iz ovog nemilog događa, smatra gospodin Kouzinopulos. Kako je naglasio, potrebno je da svi zajedno brinu o svemu, da bi poboljšali uslugu, ali je naročito važno da brinu o higijeni i da dokažu da su zaista shvatili gde su pogrešili, te da će pokušati sve to da isprave, a kako bi se Plava zastava opet zavijorila na Agia Triadi.
Opširnije.jpg)
07.10.2017.
Tri najskuplje vile za prodaju u Grčkoj
1. Aegean Jewel - Mikonos, cena 23 miliona evra S pravom nazvana "Dragulj Egejskog mora" najskuplja vila Grčke nalazi se na Mikonosu, a njena trenutna cena na tržištu je 23 miliona evra. Fascinantna vila s pogledom na Egejsko more nalazi se na parceli od 7.000 m2 i može se pohvaliti sa 7 glavnih spavaćih soba i 6 luksuznih apartmana. Na savršenoj lokaciji i samo nekoliko minuta udaljen od dve kosmopolitske plaže na Mikonosu, ova vila nudi potpunu privatnost, a sastoji se od 3 zgrade ukupne površine 1.500 m2. Vlasnici su razmišljali o svemu, a radi veće udobnosti dodali su teretanu, spa i masažu, heliodrom, poslovni centrar, profesionalnu kuhinju, otvoren bioskop i malu kapelu. 2. Vila na plaži Kounoupi - Peloponez, cena 20 miliona evra Istaknuta grčka porodica prodaje svoju osamljenu vilu na plaži u mestu Kounoupi za 20 miliona eura, što je čini najskupljom na tržištu poluostrva Peloponez u južnoj Grčkoj. Nekretnina zauzima pet hektara na vrhu oblasti koja ulazi u Saronski zaliv i nedaleko mesta Porto Heli. Imanje Kounoupi je sakriveno u borovoj šumi i nudi pristup na dve privatne plaže i marine u kojima se može parkirati jahta. Agencija koja je dobila ekskluzivno pravo prodaje ove nekretnine je odbila je da identifikuje vlasnike, ali je rekla da su poznata grčka porodica koja živi i radi u drugom delu Evrope. Glavna kamena kuća se prostire na 568 m2 i ima dve otvorene kuhinje sa prostranom natkrivenom terasom za ručavanje i zabavu. Unutrašnji prostori su dizajnirani rustikalnim detaljima, kao što su kameni akcentni zidovi, kamini i izloženi stropovi, a pogled iz vrta se pruža na ostrva Hidra i Spetses. Vila ima vinski podrum sa 1.200 boca vina i čak bačvama za proizvodnju vina, garažu za tri automobila, maslinjak, vinograd sa Merlot grožđem, voćnjak, opremljena je biološkim postrojenjem za tretman, postrojenjem za oprašivanje i električnom trafostanicom. 3. Marina living - Glifada, Atina, cena 13.5 miliona evra Ova veličanstvena vila se nalazi pored mora u poznatom stambenom delu Glifade, 35 minuta od kosmopolitskog centra Atine. Unutrašnji prostor od 1.000 m2 nudi luksuzno uređen smeštaj raspoređen na 3 sprata. Aristokratsko stepenište iz dnevne sobe vodi do drugog nivoa gde se nalazi glavni apartman, kancelarija i elegantna spavaća soba koja nudi prostran pogled na zaliv Glifada. Spoljni prostori uključuju deo za roštilj, letnjikovac, trpezariju, kuću za goste sa privatnim ulazom i 5 različitih terasa sa privatnim, intimnim prostorom unutar bujnog vrta.
Opširnije
07.10.2017.
Kefalonija: Zašto je jednoj od najlepših plaža Grčke oduzeta Plava zastava?
Đubre na plaži, nedovoljna briga o zaštiti životne sredine, nedostatak ne samo spasilaca, već i toaleta na jednoj od najčuvenijh plaža Jonskog mora. Ne samo stanovnike ostrva, već i cele Grčke, pogodila je vest da je jedna od najčuvenijih plaža Kefalonije praktično ostala bez najznačajnijeg odličja. A pored nje, “Plava zastavica” je oduzeta i drugim plažama širom ove zemlje, tako da je zvanično njih čak 19 prestalo da nosi ovo priznanje. Zapravo, nijedna od njih nije u potpunosti odgovorila na zahteve koje podrazumeva Međunarodni program za ekološko obrazovanje, informisanje i svest. Kako navode lokalni mediji, a prenosi portal Protothema.gr, smatra se da je osnovni razlog upravo vezan za višak đubreta na plaži Mirtos, konkretno, te istovremeni nedostatak kako spasilaca, tako i toaleta. Ali, ono u šta su sigurni svi meštani ostrva Kefalonija, jeste da je kvalitet vode na ovoj, ali i na govoto svim ostalima koje su se našle na tom spisku, i dalje na visokom nivou. Ipak, ne samo lokalne institucije, već i međunarodne, a u čijoj nadležnosti se ova vrsta provere nalazi, su prilikom nedavno sprovedene iznenadne kontrole došli do zaključka da su napravljeni vrlo ozbilni propusti. Primarno se kao zamerka i jedan od osnovnih razloga za oduzimanje ovog odličja, navodi neadekvatna bezbednost kupača, ali je akcenat stavljen i na higijenu za koju je primećeno da nije na zadovoljavajućem nivou. Svemu tome treba dodati i nedovoljnu brigu o zaštiti životne sredine. Slepi miševi na Mirtos plaži Ne samo da je Mirtos plaža ostala bez “Plave zastavice”, već je “pala” i zato što je primećeno da poslednjih godina, ona zaista skoro ne funkcioniše, te ne nudi posetiocima ništa od onoga što je, rekli bismo očekivano. Ako znate da je ove godine, prema dostupnim informacijama, broj turista koji su boravili na Kefaloniji za čak 10% viši nego prethodnih godina, onda je i jasno zbog čega je teško primljena vest da je dragulj ostrva, plaža Mirtos izgubila tu, čuvenu “Plavu zastavicu”, pa se među stanovništvom često može čuti bojazan da će je ubuduće naseljavati samo slepi miševi. Zanimljivo je pomenuti da je upravo zamenik gradonačelnika ostrva, Dionisis Likudis iskoristio to poređenje nedavno, kada je na svom profilu u okviru poznate društvene mreže, pored ostalog ironično napisao i: OTIMA SE OD GRAĐANA KEFALONIJE... MIRTOS SE PREDAJE SLEPIM MIŠEVIMA!!!! U tom statusu je zamerio i lokalnim vlastima što se doprinele uništenju ove plaže, po njegovom mišljenju, te posredno dovele do gubitka ovog čuvenog odličja. Veliki broj turista upravo Mirtos plažu navode kao prvu od ukupno 5 najboljih plaža, koje postoje u celoj Grčkoj. Mora se priznati da osim kristalno čistog mora, ona opčinjava posetioce i bujnom vegetacijom, ali i sitnim šljunkom bele boje, koji je prekriva. A ako tome dodate i neverovatne tonove plave boje, koji su uočljivi, shvatićete zbog čega pogled na ovu plažu, čak i najzahtevnije turiste ostavlja bez daha. Takođe se pretpostavlja da su upravo sve to razlozi zbog kojih Mirtos važi za plažu koja je najviše puta fotografisana. Ipak, ovog leta su posetioci imali prilike da naiđu na različite neprijatnosti tokom posete, pa se u toku avgusta dešavalo da nisu uspeli da iznajme ležaljke i suncobrane, ali ni da koriste toalete, te kantinu, a razlog se odnosi na... slepe miševe, barem takvu tvrdnju možete da čujete od lokalnog stanovništva, ali je to isto vest koju su preneli lokalni mediji. Bivši gradonačelnih oblasti Pilareon, Markos Kotsilinis, “zaštitnik” slepih miševa: "Nisam to učinio zbog slepih miševa" O čemu se zapravo radi? Markos Kotsilinis, koji je bio gradonačelnik oblasti Pilareon, na Kefaloniji, u periodu od 1999. do 2010. godine, je bio taj koji je inicirao da se plaža Mirtos i njena okolina proglase specifičnom zonom zaštite prirodnog okruženja. Sve to ne bi bilo ništa čudno da upravo on nije doneo dekret, koji je svakako odobren od nadležnih državnih institucija, da se cela ta zona deli na ukupno 4 pojasa. Prvi od njih je more, drugi pojas je planina, dok je treći sama plaža, a četvrti je onaj koji obuhvata prostor oko plaže i koji se tretira kao posebna oblast, te su pravila o njenom održavanju regulisana upravo posebnim ukazom predsednika. A u njemu je vrlo precizno navedeno da "u tom delu ni u kom slučaju ne smeju postojati retke biljne vrste, ali ni sisari, kao što su slepi miševi". Kako je naveo, smatrao je da je taj dokument bilo potrebno doneti, da bi se prirodna sredina maksimalno zaštitila. Takođe je, u tom dokumentu bilo navedeno i da sve ležaljke i suncobrani, koji budu bili dostupi na ovoj plaži, moraju u potpunosti da budu izrađeni od prirodnih materijala, a kantina sme da funkcioniše, ali isključivo ako je objekat izrađen od drveta, odnosno ako poseduje dovoljnu kvadraturu, a što je u ovom slučaju 30m2, te se mora nalaziti i na propisanom mestu. Ipak, u periodu između 2009. i 2016. godine na samoj plaži postoji kantina, koja je dostupna posetiocima, ali ovog leta je nije bilo, a kupači takođe nisu imali prilike tokom avgusta ni da iznajme ležaljke i suncobrane, pa čak ni da koriste toalete, odnosno pronađu vodu za piće. A šta o svemu tome misle stručnjaci? Iako je od prve nedelje avgusta ove godine na plaži dostupno 50-ak suncobrana i stotinak ležaljki ukupno, kao i 4 mobilna toaleta i jedna omanja kantina, mora se priznati da tako primitivno uređenje sasvim sigurno ne može da zadovolji potrebe tolikog broja turista, koji svakodnevno dolaze upravo da bi uživali na Mirtos plaži. Zamenik sadašnjeg gradonačelnika ove oblasti, Mihalis Gakis je potvrdio pomenutom portalu da je 1. avgusta na ovu plažu postavljeno ukupno 100 ležaljki i 52 suncobrana, ali i da je gostima na raspolaganju kantina, koja može da odgovori na njihove osnovne potrebe. Kako je najavljeno iz kabineta gradonačelnika, trebao bi da bude odobren zahtev za dodatnim uređenjem plaže Mirtos. Takođe je potvrđeno da je javna tajna da u području spornog pojasa zapravo uopšte ne postoje zaštićene životinjske ili biljne vrste. A komentarišući neverovatnu želju prethodnog rukovodstva da zaštiti baš te “ugrožene vrste” koje ne postoje, on je samo rekao da su to upravo ljudi koji su štiteći životnu sredinu dozvoljavali organizaciju letnjih koncerata na plaži!
Opširnije
06.10.2017.
Malia, Krit: Napokon zabrana za mlade britanske turiste
U pokušaju da promeni profil turista koji posećuju mesto Malia na Kritu, inače poznatom po neprimerenom ponašanju mladih iz Velike Britanije i incidentima koje izazivaju, zamenik gradonačelnika Hersonisa, g. Eftimios Mountrakis dao je "zeleno svetlo" turoperatorima da predstave ovo mesto na sasvim drugi način. Do jula ove godine hotelijeri iz Malije su odbili oko 10.000 rezervacija iz Velike Britanije, sa željom da privuku grupe turista iz drugih zemalja Evrope. Opština je saopštila da je ova akcija deo nove kampanje koja ima za cilj da vrati Maliju na tržište porodičnih turističkih destinacija i spreči ponudu mladim britanskim posetiocima koja uključuje piće, seks, drogu i žurke. Većina hotela je za leto 2018. već počela da daje prednost porodicama, uglavnom iz Nemačke, Austrije i Holandije, a 95% hotela odlučilo je da ne potpiše nov sporazum sa turističkim agencijama koje im dovode mlade Britance. Pored toga, broj policijskih patrola u mestu je značajno povećan. Kako navodi Protothema.gr nakon što je u julu u Maliji 18-godišnja devojka iz Velike Britanije pala u komu nakon udisanja opojnih droga, uhapšeno je 189 osoba zbog posedovanja ovih supstanci koje su inače legalne u Engleskoj. Procenjuje se da se u širem području Malije na godišnjem nivou obavi više od 6 miliona rezervacija, uglavnom britanskih turoperatora.
Opširnije
03.10.2017.
19 plaža u Grčkoj izgubilo nagradu Plava zastava
Devetnaest od ukupno 486 plaža u Grčkoj koje su nosile priznanje "Plava zastava" izgubile su nedavno ovo obeležje zbog neuspešnog održavanja visokih ekoloških standarda. Oznaka Plave zastavice je međunarodni simbol kvaliteta i jedan je od najpoznatijih ekoloških simbola širom sveta. Od 1987. godine dodeljuje se plažama i marinama koje ispunjavaju stroge zahteve programa. Cilj ovih nagrada je napraviti plaže i marine boljim i bezbednijim, i istovremeno zaštititi njihovo prirodno okruženje. Helensko društvo za zaštitu prirode koje je koordinator programa u Grčkoj, nenajavljeno je izvršilo posetu ovim plažama i u cilju očuvanja prestiža i kredibiliteta institucije, odlučilo povući Plave zastave sa 19 plaža u različitim regijama Grčke. Iako kvalitet vode na ovim plažama i dalje ostaje odličan, koordinatori su naišli na ozbiljne nedostatke koji se konkretno odnose na: - pružanje usluga plivačima i posetiocima - čistoću obale - (ne)tačne informacije - bezbednost plivača i posetilaca - zaštitu obale i njenog okruženja. Priznanje Plava zastava oduzeto je sledećim plažama u Grčkoj: • Mirtos plaža, Kefalonija • Agia Triada plaža, Solun • Elani Bay, Halkidiki • Golden plaža, Agiokampos, Larisa • Potamos plaža, Krit • Vourlia plaža, Krit • Ierapetra plaža, Krit • Vulisma plaža, Krit • Mesaggala plaža, Larisa • Vlychada plaža, Ftiotida • Argasi plaža, Zakintos • Dve plaže u Laganasu, Zakintos • Agios Sostis/Limanaki plaža, Zakintos • Banana plaža, Zakintos • Agia Marina plaža, Egina • Dve plaže u mestu Kamari, Santorini • Agios Georgios plaža, Santorini Uprkos svemu ovome, Grčka je sa čak 486 plaža sa Plavom zastavom i dalje rangirana na drugom mestu ove godine na listi od 47 zemalja.
Opširnije
27.09.2017.
Zašto su hoteli u Turskoj jeftiniji od hotela u Grčkoj?
Ako želimo da budemo potpuno objektivni moramo da priznamo da je Grčka, kada su u pitanju hoteli i hotelska usluga, još uvek daleko od onoga što Turska nudi. A Turska nudi: obilnu All inclusive uslugu, veoma luksuzne hotele sa velikim brojem sadržaja za goste, tobogane, mini luna parkove, restorane različitih kuhinja za svačiji izbor, animaciju za mlađu decu, animaciju za tinejdžere, animaciju za odrasle, saune, hamame, zatvorene bazene. Mnogo toga, i što je najvažnije sve to po pristupačnijim cenama nego u Grčkoj. Zašto je to tako? U Turskoj porez u turizmu iznosi 8%, u Grčkoj 24%. Država Turska subvencioniše čarter letove. Turoperatori subvencionišu turske hotelijere. U Grčkoj sezona traje 3-5 meseci, u Turskoj cele godine. Veliki broj hotela u Turskoj je otvoren svih 12 meseci u godini zato što tokom zime turska država plaća radnicima u turizmu poreze i doprinose, a hoteli plaćaju gorivo, struju i vodu po povlašćenoj ceni. Novoizgrađeni hoteli u Turskoj su oslobođeni mnogih lokalnih poreza u prvim godinama rada. Povrat investicije u Turskoj je 5 godina, u zemljama Evrope 15 godina, a u Grčkoj čak 20 godina pa i više. Dok se sezona u Grčkoj u septembru polako približava kraju, Turci i dalje skupljaju novac od turista. :) Šta su prednosti Grčke u ovom slučaju? Koliko god prednjačili u hotelskim sadržajima, turska obala nije ni blizu grčkoj: razuđenost, uvale, zelenilo, predivna ostrva, more, plaže... sve ovo Turska na žalost nema. Turska, kada je turizam u pitanju, svakako pravi odlične poteze i vrlo je otvorena za strane investitore za razliku od Grčke. Ipak, Grčka je ta koja ima ono nešto što Turska po mišljenju naših turista nikada neće imati - "ima dušu". U Grčku se dolazi kao kod starog prijatelja koji će vas uvek dočekati raširenih ruku, u Grčkoj u lokalnoj prodavnici znaju vaše ime, u Grčkoj će vas vlasnik smeštaja zagrliti i počastiti Ouzom... U Grčkoj postoji ta neka bliskost koja nas veže. U Turskoj će vas zaboraviti i nikad vas se više neće setiti čim izađete iz hotela.
Opširnije
26.09.2017.
Karidi plaža na Sitoniji izdata zakupcima
Karidi plaža na Sitoniji zvanično je izdata u zakup od leta 2018. Tender za zakup ove plaže je održan pre nekoliko dana u Poligirosu, a propraćen je brojnim incidentima predstavnika udruženja stanovnika koji su pokušali da spreče aukciju. Rezultat je dolazak policije i privođenje tri osobe među kojima je i predsednik opštine Agios Nikolaos koji je želeo da spreči izdavanje plaže. Uprkos ovome tender je obavljen, a novi zakupac plaže Karidi (stanovnik mesta Agios Nikolaos) je proglašen. Od sledećeg leta pretpostavlja se da će deo ove plaže biti pod barom sa ležaljkama i suncobranima.
Opširnije
08.12.2016.
Smanjenje broja letova na aerodrom u Solunu
Poznata britanska turistička agencija Thomson je danas poslala email obaveštenja putnicima čije letovanje uključuje sletanje aviona na aerodrom Solun. U mailu je navedeno da putnici koji su uplatili letovanje od 10 ili 11 dana moraju da promene vreme aranžmana na 7 ili 14 dana, jer će se letovi ove agencije za Solun na leto 2017. vršiti isključivo jednom nedeljno i to ponedeljkom. Gostima koji prihvate da skrate boravak na 7 dana neće vratiti razlika u novcu "zbog poskupljenja" dok drugi moraju da izvrše doplatu za ostale dane. Razlog za ovo su radovi na solunskoj aerodromskoj pisti koji treba da počnu u januaru i trajaće do novembra, usled čega će broj letova na ovom aerodromu biti drastično smanjen. Istovremeno turistički sektor Grčke smatra da će izvođenje ovih radova u jeku sezone veoma negativno uticati na priliv turista i poziva vladu da ih odloži do novembra ili da ih smanji na 5 meseci. Oni procenjuju da ukoliko se radovi na pisti tokom leta ne spreče, posledica će biti gubitak u turističkoj industriji od čak 40%. Mnoge avio kompanije kao što su Rianair, British Airways i Jet2 su već smanjile broj polazaka za Solun dok italijanski Neosair razmatra i potpuno ukidanje ove linije. Da li će ova situacija eventualno uticati na promenu cena smeštaja u nekim od oblasti Solunske regije i Halkidikiju ili umanjiti broj gostiju, tek ostaje da vidimo.
Opširnije