Vesti iz Grčke
.jpg)
28.03.2018.
Veliko nevreme oštetilo kuće na Kasandri
Loše vreme koje je u nedelju uveče pogodilo severnu i centralnu Grčku izazvalo je najveću štetu na Kasandri, prvom prstu Halkidikija. U području plaže Ksenia u Paljuriju, neverovatno jak vetar je oborio nekoliko velikih borova, oštetio nekoliko vikendica i napravio veliku materijalnu štetu. Prema prvim procenama oko 500 stabala i bandera je oboreno tokom oluje, a najmanje pet kuća oštećeno. Na plaži Chrousso srušena je i konstrukcija beach bara Koursaros. Izvor: Halkidikinews.gr
Opširnije
21.03.2018.
Kolike su plate Grka u poznatim lancima supermarketa
Grčki portal Bankingnews.gr je istražio visinu iznosa mesečnih plata u velikim lancima supermarketa kao što su Sklavenitis, AB Vasilopoulos i Lidl. Kako navodi ovaj portal, maloprodaja hrane je jedini sektor u Grčkoj u kojem tokom dugogodišnje ekonomske krize nije došlo do otpuštanja radnika ni smanjivanja mesečnih plata. Prema informacijama, osnovna plata zaposlenih Grka u supermarketima AB Vasilopoulos, sa punim radnim vremenom iznosi 750 evra mesečno. Što se tiče radnika u Sklavenitisu osnovna plata (u prve dve godine rada) iznosi 800 eura, a nakon dve godine staža se povećava na 860 eura. Osim osnovne plate, radnici Sklavenitis marketa koji su u braku dobijaju bonus od 60 evra mesečno, dok za roditelje sa troje ili više dece ovaj bonus iznosi dodatnih 50 evra. Istovremeno, lanac supermarketa Sklavenitis odobrava svojim zaposlenima popust od 5% pri kupovini hrane, potrošačke elektronike i električnih uređaja do 6.000 € godišnje i popust od 10% pri kupovini opreme, odeće i obuće, knjiga i igračaka iz njihovog asortimana (bez limita). U supermarketima LIDL minimalna plata za radnike na osnovu poslednjih ugovora iznosi 800-850 evra, a trenutno su obe strane (radnici i menadžment) u pregovorima za potpisivanje novih ugovora tako da je sasvim izvesno i povećanje plata.
Opširnije
07.03.2018.
Ovo su četiri najbogatija Grka na svetskoj listi milijardera
Četiri Grka su se ove godine našla na listi najbogatijih ljudi na svetu, prema podacima objavljenim na godišnjem nivou u časopisu Forbes. Spiros Latsis, Filipos Niarhos, Aristotelis Mistakidis i Vardis Vardinogiannis su četiri Grka među ukupno 2.208 milijardera iz 72 zemlje sveta uključenih u listu Forbes. Procenjuje se da njihovo ukupno bogatstvo iznosi 9,6 milijardi dolara. 1. Spiros Latsis (3,2 milijarde dolara) Najbogatiji Grk, prema ovogodišnjoj listi Forbsa, je Spiros Latsis, na poziciji 729 sa bogatstvom od 3,2 milijarde dolara. Spiros Latsis, sin grčkog brodskog tajkuna, od smrti svog oca 2003. godine upravlja porodičnom imovinom. Porodica Latsis poseduje kompaniju za transport Latsco Shipping, a osim toga posluju sa bankama, nekretninama i naftom. Imaju svoj udeo u državnoj grčkoj naftnoj kompaniji kao i u kompanijama Lamda Development i EFG International. 2. Filipos Niarhos (2,8 milijardi dolara) Filipos Niarhos (64 godine) se nalazi na poziciji 859 na listi, sa bogatstvom od 2,8 milijardi dolara. Najstariji sin Stavrosa Niarchosa, magnata za brodogradnju, nasledio je veći deo umetničke kolekcije svog oca, koja uključuje neke od najvrednijih svetskih dela. Forbes navodi da ovaj Grk poseduje najveću privatnu kolekciju umetničkih dela - slike Vinsenta Van Goga i Pabla Pikasa, a u njegovu imovinu spadaju i radovi Endija Vorhola. 3. Aristotelis Mistakidis (2,5 milijarde dolara) Aristotelis Mistakidis se nalazi na poziciji 965 na listi, sa bogatstvom od 2,5 milijarde dolara. Nalazi se na čelu rudarskog giganta Glencore, sa udelom od 3%. Mistakidis ima i grčko i britansko državljanstvo, a postao je milijarder 2011. godine kada je Glencore izašao na berzu. 4. Vardis Vardinogiannis (1,1 milijarda dolara) Konačno, na poziciji 1.999 liste najbogatijih ljudi na svetu je Vardis Vardinogiannis. Imovina suosnivača kompanije Motor Oil procenjena je na 1,1 milijardu dolara dok porodica Vardinogiannis ima, između ostalog, i investicije u sektoru brodarstva i bankarstva.
Opširnije
06.02.2018.
Ukrao kamenje sa Akropolja i vratio ga poštom godinama kasnije
Greta Kamateros, direktorka Grčke Turističke Organizacije u Njujorku, pre nekoliko dana dobila je paket u kome su bila četiri kamena sa atinskog Akropolja. U pismu koje se nalazilo u paketu, anonimni pošiljalac je napisao "Žao mi je, uzeo sam ovo kamenje sa staze na Akropolju pre mnogo godina. Molim vas vratite ga." Greta će poslati kamenje grčkom konzulatu i biće vraćeno na Akropolj gde i pripada. Za krađu kamenja sa Akropolja prema grčkom zakonu predviđena je kazna od 3-5 godina zatvora, jer se ceo taj prostor smatra istorijskim nasleđem. Grčka ima stroge zakone kako bi zaštitila stotine svojih antičkih lokacija. Nezakonito je posedovati, kupovati, prodavati ili iskopavati antičke predmete bez dozvole, a predmeti koje se slučajno pronađu moraju biti predati vlastima.
Opširnije
28.01.2018.
Dva all inclusive hotela na Halkidikiju turisti izabrali među najbolje na svetu
Ikos Olivia u Gerakiniju i Ikos Oceania u mestu Nea Moudania među tri najbolja all inclusive hotela na svetu Prema izboru i komentarima turista iz celog sveta i korisnika sajta TripAdvisor, 1. i 3. mesto u kategoriji za najbolje All Inclusive hotele, za samo tri godine poslovanja, osvojili su grčki hoteli Ikos Olivia i Ikos Oceania na Halkidikiju. Da podsetimo, ova dva hotela turisti su i prošle godine takođe izabrali među najbolje na svetu. Ocene koje dodeljuju korisnici ovog sajta su direktan način rangiranja kvaliteta turističkih destinacija i smeštaja, jer se zasnivaju isključivo na ličnim utiscima, zadovoljstvu i kritikama miliona turista širom celog sveta. Osim ovih, turisti su među najbolje hotele Halkidikija izabrali i: • Hotel Achtis u Afitosu (Kasandra) - na 5. mestu na listi "25 najboljih hotela u Grčkoj" • Ponovo Hotel Achtis u Afitosu (Kasandra) - na 3. mestu na listi "25 najboljih hotela na svetu" • Hotel Sani Club u Saniju (Kasandra) - na 11. mestu na listi "25 najboljih hotela na svetu za porodice"
Opširnije.jpg)
04.01.2018.
Čuveni grčki kiosci Periptera uskoro postaju prošlost
Čuveni grčki kiosci koji su se nalazili na svakom uglu ulice i prodavali novine, cigarete, bombone, bezalkoholna pića i drugu robu, uskoro će postati prošlost, jer se njihove licence neće moći obnavljati. Novi zakon propisuje da će jedinstvena "periptera", tradicionalna "mini tržišta" na trotoarima u svakom gradu u Grčkoj, doživeti istu sudbinu kao i mlekari koji su pre četiri decenije isporučivali mleko po kućama. Prema odredbi novog zakona, u slučaju da se kiosk zatvori ili vlasnik umre, licenca se ne može više obnoviti ili preneti na drugo lice. Kiosci - periptera, predstavljaju važnu tradiciju u Grčkoj, kao što je giros ili suvlaki. Procenjuje se da u Grčkoj ima oko 12.000 uličnih kioska, a njihov broj se, usled ekonomske krize, smanjuje velikom brzinom. Neki kiosci su bukvalno bili 24-časovni mini marketi koji prodaju različitu vrstu robe kao što su rukavice, kape za kupanje, rančevi, paste za zube, mleko, jogurt, sladoled, pivo, baterije, cigarete, kondomi, dečije igračke, čokolade, bombone i sve ostalo što se može naći na jednom malom mestu. U vreme kada nisu postojali mobilni telefoni, da bi telefonirali mnogi su odlazili upravo na ove kioske. Prvi periptero otvoren je u Atini 1911. godine u ulici Panepistimiou, a ideja o ovakvoj vrsti prodaje se ubrzo proširila celom Grčkom i postala prepoznatljiv simbol zemlje. Kada su se u kioscima počele prodavati novine, ljudi su se okupljali kako bi pogledali naslove i često diskutovali vesti jedni sa drugima. U naseljima vlasnik kioska bio je poznat svima, poznavao je svakog i znao je sve što se događa na ulici. Rekao bi mušterijama sve tračeve iz komšiluka ili razgovarao sa njima o sportskim i političkim događajima. Recesija je teško pogodila kioske, a više cene su dovele do toga da ljudi manje kupuju u njima. Nekada su kupovali bombone ili bezalkoholna pića na kiosku, a sada odlaze u super markete u kojima kupuju iste stvari po nižim cenama. To je bio početak kraja periptera. U Grčkoj je od početka krize zatvoreno više od 6.000 kioska. Od 1.080 samo u Atini, skoro polovina je zatvorena, a oko 300 ih je napušteno. Opština je većinu uklonila sa trotoara, a ostalo je samo nekoliko zatvorenih, podsećajući prolaznike na lepe dane prosperiteta.
Opširnije
21.12.2017.
Otkrivena još jedna fabrika za proizvodnju lažnog maslinovog ulja u Grčkoj
U široj okolini Soluna juče je otkrivena ilegalna fabrika za proizvodnju falsifikovanog maslinovog ulja, a tim povodom policija grada Kilkis je uhapsila dve osobe (oca i sina, 74 i 30 godina), prenosi grčki portal Halkidikinews.gr. Magacin i radionica za proizvodnju i pakovanje bio je pun opreme za skladištenje i obradu ulja koje je pakovano u ambalažu sa lažnom oznakom "ekstra devičansko maslinovo ulje". U magacinu su pronađene i veće količine neispravnog suncokretovog ulja (cisterna sa 1.2 tone) u koje je dodavana zelena boja da bi se dobio izgled sličan originalnom maslinovom ulju. Neispravno ulje se pakovalo u plastičnu i metalnu ambalažu od 1 i 5 litara, sa etiketama poznatih grčkih marki maslinovog ulja: Faros, Liatiko, Bevelini, Kritis itd... Ovo nije prvi slučaj otkrivanja falsifikovanja maslinovog ulja u Grčkoj. U novembru ove godine na području opštine Tesalija uhapšeno je 7 osoba koje su ulje prodavali grčkim kupcima i izvozili ga u inostranstvo po ceni duplo manjoj od uobičajene. Obaveza flaširanog maslinovog ulja u restoranima u Grčkoj Zbog sleda svih navedenih događaja najavljeno je da će od 1. januara 2018. godine Grčka uvesti obavezu zapečaćenih, neotvorenih pakovanja maslinovog ulja umesto dosadašnjih otvorenih flašica koje su vlasnici restorana sami mogli po potrebi dopunjavati. Očekuje se da će kazna za nepoštovanje ovog propisa iznositi 500 EUR. Veliki broj restorana i taverni u Grčkoj već je prešao na korišćenje ovih pakovanja maslinovog ulja za jednokratnu upotrebu. Pojedini vlasnici su već ukalkulisali ovaj trošak u svoje cene (oko 1 EUR po pakovanju) dok je svima ostavljen izbor da li će i sami to uraditi ili eventualno posebno gostima naplatiti pakovanje. Ovim propisom zaštitiće se prvenstveno potrošači, osiguraće se kvalitet i zaštititi nacionalni brend. Ova mera će takođe podstaći proizvodnju flaširanog maslinovog ulja, a procenjuje se da će se za tu svrhu koristiti 10.000 tona maslinovog ulja, tj. 4-5% lokalne proizvodnje.
Opširnije
02.12.2017.
Ukidanje girosa u Grčkoj?
Hoće li EU usvojiti zabranu girosa i kebaba? Ne, nije šala! Grci su tokom jučerašnjeg dana sa nevericom pročitali vest da će Evropska unija iz razloga sigurnosti zabraniti kebab i giros, a hashtag #Free_Giros je postao trend na grčkom Twitter-u. "Dozvolili su konzervanse svuda, bombarduju malu decu, ali im smeta giros." "Počećemo znači giros da jedemo krišom i nelegalno u podrumima i sakrivenim lokalima? Brane nam giros? Ovakvu Evropu želimo?" Kebab i giros u Grčkoj su pod kontrolom Evropskog parlamenta, gde se nalaze i poslanici Evropske komisije za fosfate u brzoj hrani širom Evrope. Sada su giros i kebab pod velikim rizikom da budu zabranjeni u Grčkoj što predstavlja pravi horor za Grke, i ne samo za njih, već i za ostale ljubitelje ove hrane. Evropski parlament je pokrenuo primedbe na predlog Evropske komisije da dozvoli korišćenje fosfata, uključujući fosfornu kiselinu, di i tri fosfate i polifosfate u mesu girosa i kebaba. Do ovog poteza je došlo usled zabrinutosti tokom naučnog pregleda u 2012. godini o mogućoj vezi između fosfata kada se koriste kao aditivi za hranu i bolesti srca - ali dokazi su tada ostali neusaglašeni. Pravila EU obično zabranjuju upotrebu fosfatnih aditiva u pripremi mesa, u kom se koriste za zaštitu ukusa i sprečavaju sušenje mesa, ali postoje i određeni izuzeci. Odluka Ljubitelji girosa i kebaba u Evropi će sada morati da sačekaju glasanje, koje će se održati između 11. i 14. decembra u Strazburu, kako bi saznali da li će njihova omiljena hrana i dalje moći da se služi u sendvičima sa istom teksturom i ukusom kao do sada. U petak uveče i nakon što se ova vest velikom brzinom proširila po celoj Grčkoj i Evropi, Evropska komisija je izjavila da ne namerava zabraniti kebab i giros, i odbacila je vest kao takvu. Portparol EK za zdravlje i bezbednost hrane Anca Panduraru je odbacila ovu vest o predstojećoj zabrani i na grčkoj internet stranici Real.gr rekla da je Komisija nedavno preporučila i odobrila upotrebu takozvanih fosfata u pripremi mesa i da su članovi država jednoglasno odobrile predlog Komisije i nisu zabranili ovu supstancu niti zabranu girosa ili kebaba. "Videli smo sve medijske izveštaje o upotrebi fosfata u hrani. Da budemo jasni: EU ne zabranjuje giros ili kebab. Naš cilj je samo da hrana bude potpuno bezbedna", rekla je ona dodajući da će Evropski parlament u januaru dati svoje mišljenje o ovom pitanju. Treba napomenuti da je Evropski parlament izjavio da su kontrole hrane pokazale da se fosfati koriste u duboko zamrznutom mesu za kebab i giros, i da je ova supstanca opasna po zdravlje ako se ponovo odmrzava i zagreva. Kasnije u petak uveče, državni emiter ERT preneo je da je Federacija grčke industrije mesnih prerađevina izjavila u saopštenju da se fosfati ne koriste u pripremi mesa u Grčkoj. Tako se i pre nekoliko godina pronela priča da je EU želela da zabrani kokoretsi, meso na žaru koje se sastoji od creva, ali ni to tada nije usvojeno.
Opširnije.jpg)
18.11.2017.
Broj žrtava u poplavama u Grčkoj povećan na 19
Kako prenose grčki mediji, u moru kod mesta Elevsina, nedaleko od Mandre, pripadnici Obalne straže jutros su pronašli još dva muška tela. Prethodnog dana u Mandri je pronađeno telo još jednog muškarca čime je broj žrtava u ovim katastrofalnim poplavama povećan na 19. Još uvek nije izvršena identifikacija pa nije sigurno da li je u pitanju neka od 6 nestalih osoba za kojima se traga ovih dana. Traženje nestalih se odvija otežano, jer je na pojedinim mestima došlo do curenja gasa, što ne dozvoljava vatrogascima korišćenje specijalnih alata, dok su poslovni prostori puni blata i šuta. Skoro 1.000 kuća bez vode i struje Skoro 1.000 kuća u Mandri već četvrti dan nema struju i vodu što izaziva bes stanovnika, a u kućama gde vode ima ona nije za piće. U međuvremenu, kiša i dalje pada, što čini situaciju još težom za sve one koji su prisiljeni da prežive u ovim uslovima. Prema procenama opštinske vlasti očekuje se da će vodovodna i električna mreža ponovo biti u funkciji. Loše vreme se nastavlja širom Grčke Loše vreme se nastavlja u čitavoj Grčkoj, a prema podacima Nacionalne meteorološke službe poboljšanje vremena se očekuje u nedelju. Na udaru velikih pljuskova i poplavljenih ulica našla su se i pojedina mesta u oblasti Lefkada, Pieria, Halkidiki i Tesalija: Katerini, Paralija, Leptokarija, Platamon, Trikala, Hanioti i magistralni put od Pefkohorija do mesta Loutra. Srećom bez tragičnih posledica.
Opširnije.jpg)
15.11.2017.
Najmanje 15 poginulih u katastrofalnim poplavama u Grčkoj
Petnaest ljudi je poginulo, nekoliko osoba se vodi kao nestalo, 17 je povređeno, a tri područja su pod vanrednom situacijom zbog jakih pljuskova i oluje koji su izazvali poplave u zapadnoj Atici uglavnom u mestima Mandra, Magoula i Nea Peramos (nedaleko od Atine). Mnogi putevi su blokirani i zatvoreni, a veliki broj stanovnika je ostao zarobljen u svojim kućama. Vatrogasna brigada je do sada dobila preko 600 poziva za pomoć i izbacivanje vode iz potopljenih kuća dok je 68 osoba spašeno iz poplavljenih domova i lokala. Premijer Grčke Tsipras proglasio je Dan žalosti u Grčkoj. Na ostrvu Simi takođe je zbog velikih poplava proglašeno vandredno stanje.
Opširnije.jpg)
15.11.2017.
Na ostrvu Simi zbog velikih poplava proglašeno vanredno stanje
Simi je pod vandrednom situacijom usled velikih i obilnih padavina do kojih je juče došlo na ovom ostrvu Dodekaneza. Za sada nema informacija o nestalim licima. Ostrvo je nekoliko časova bilo bez struje, više puteva i kuća su pod vodom dok je najmanje 10 automobila bujica odnela u more. Prema prvim procenama, ozbiljno su oštećeni putevi na ostrvu, vodovod, kanalizacija i poplavljen je veći broj kuća i prodavnica. Na Simi je poslata vojska i volonteri koji će pomoći pri raščišćavanju kuća i cele oblasti koje su pretrpele velika oštećenja. Struje na ostrvu ponovo ima, ali se radi na proveri kvaliteta vode. Tokom dana trajekt Blue Star Patmos nije mogao da pristane u luku ostrva i nastavio je do luke Rodos. U razgovoru za Alpha TV, gradonačelnik Simija je rekao da su jake kiše i grad padali tokom tri sata, da su se putevi oko luke pretvorili u ostrva i da je luka izolovana od ostatka ostrva. Rodos Vlasti na Rodosu upozorile su građane da izbegavaju nepotrebna putovanja i zatvorili su saobraćaj preko mosta Kremasti. Zbog olujnih vetrova, Dodecanisos Seaways je otkazao svoje zakazane izlete ujutru, dok avion Aegean Airlinesa koji dolazi iz Soluna nije mogao da sleti na aerodrom Rodos. Prema grčkoj nacionalnoj meteorološkoj službi, očekuje se da će se ekstremne vremenske prilike nastaviti u toj oblasti i u narednim časovima.
Opširnije
28.10.2017.
Kolike su zaista plate i zarade u Grčkoj?
500, 600, 700, često i preko 1.000 evra. Čuli smo različite iznose za mesečne plate zaposlenih u Grčkoj. Ali šta je od svega ovoga tačno u zemlji od čak preko milion nezaposlenih? Prema zvaničnim izveštajima, većina novih radnika dobija oko 600 evra mesečno, pa čak i nakon godina rada, retko primaju više od 1.500 evra. Osnovna plata prema Nacionalnom ugovoru o radu novozaposlenog u Grčkoj starijeg od 25 godina (bez iskustva i specijalizacije) je 586,08 evra i 644,68 evra ako je u braku. Ukoliko je novozaposleni mlađi od 25 godina, propisana minimalna zarada je još manja i iznosi 432 evra neto. Konobari Plate u pružanju ugostiteljskih usluga variraju u zavisnosti od oblasti i klijentele. U Atini, konobari obično uzimaju između 30 i 55 evra dnevno, pri čemu najveću platu daju barovi-restorani. Kao i kod svakog posla, tako i u ovom, iskustvo je najvažnije i sa prethodnim iskustvom u nekoliko restorana, početnici su plaćeni 30 do 35 eura dnevno, dok iskusniji često zarađuju 50-55 evra. Napojnice su svuda u svetu veliki izvor prihoda za konobare, i u zapadnom predgrađu Atine i nekim delovima Pireja one dostižu oko 15 do 30 evra dnevno. Nasuprot tome, u samom centru Atine, brojke u mnogim slučajevima prelaze 100 eura po konobaru. Kako kažu dvojica zaposlenih u baru-restoranu u Kolonakiju, većina ovih lokala čuva bakšiš na posebnom mestu i deli ih konobarima svake nedelje. U mnogim slučajevima vlasnici zadržavaju i jedan deo za sebe. Generalno, ovo je profitabilna profesija u Grčkoj, ali u isto vreme postoji i velika radna eksploatacija pa mnogi konobari rade bez osiguranja i nisu plaćeni za prekovremeni rad. Kuriri (dostavljači) Plate kurira u Grčkoj variraju od 500-700 evra mesečno, a većina zaposlenih su neosigurani ili prijavljeni na pola radnog vremena. U većini slučajeva poslodavci ne obezbeđuju prevozna sredstva zaposlenima, već kuriri raznose poštu i pakete vlastitim motociklima. Često i sami pokrivaju troškove goriva koje potroše. Napojnice su veoma važne i u ovom poslu, ali su daleko manje od konobarskih. Kako objašnjava kurir iz Pireja Nikos, najčešće je potrebno 50 isporuka da bi se prikupio bakšiš od 5 evra. "Nekada mi je bilo potrebno 15 isporuka da skupim 15 evra, a sada moram bar 50". Prodavci Plata prodavaca u Grčkoj varira od 500 do 700 evra. U velikim lancima supermarketa postoje i bonusi koji se daju zaposlenima sa najviše prodaja. U turističkim mestima plata prodavaca je nešto viša, kreće se od 800 - 1.000 evra mesečno, a poslodavac u određenim slučajevima obezbeđuje smeštaj za radnike, a ponekad i ishranu. Ipak u turističkim mestima radnici često rade dvokratno i bez ijednog slobodnog dana u nedelji. Radnici obezbeđenja Plate bezbednosnog osoblja su oko 650 evra. Ne zahteva se uvek sigurnosna sertifikacija, jer je srednja škola u većini slučajeva dovoljna. Zaposleni kažu da su prilično zadovoljni svojom platom, mada u mnogim slučajevima rade i tokom čitave noći. Zaposleni u multinacionalnim kompanijama U ovom tipu preduzeća plate su prilagođene prema nivou na kojem se nekvalifikovani radnici nalaze u podnožju piramide (nivo 0-5) i menadžeri na vrhu (20+). Nekvalifikovani radnici su plaćeni neto 650 - 1.100 evra, u zavisnosti od toga koliko godina rade u kompaniji. Recepcionista kompanije dobija mesečnu platu od 850 eura, administratori u ljudskim resursima oko 1.900 evra, dok rukovodioci svakog odeljenja (supervizori) dobijaju 2.000 - 6.000 evra. Menadžeri se takođe plaćaju prema nivou na kome su, a početna plata je 3.000 evra. U odeljenju prodaje, novozaposleni u određenoj kompaniji prima 1.500 eura, dok oni koji rade više od osam godina primaju preko 3.500 evra. Menadžeri marketinga dobijaju više od 5.000 evra, a direktori strane kompanije 15.000 evra mesečno. Taksisti Mesečna plata samozaposlenog taksiste (koji ne radi za poslodavca) je oko 1.200 do 1.500 evra neto, od kojih, međutim, sami pokrivaju velike količine goriva, servis automobila, osiguranje itd. Taksisti koji godinama rade ovaj posao u Atini kažu da za ovakvu platu moraju raditi 10 ili 12 sati dnevno. "Više volim da radim 12 sati i sam određujem kada ću napraviti pauzu, nego da imam gazdu sve vreme iznad glave" Frizeri Mesečna zarada frizera u Grčkoj je 600 eura, uz određene izuzetke. U ovom poslu kao i svuda zarada varira u zavisnosti od klijentele koju ima jedan salon, troškova zakupa (ako vlasnik ne poseduje poslovni prostor), konkurentnosti, plata radnicima (ako ne rade sami) i troškova proizvoda koje koristi. U mnogim slučajevima frizeri dobijaju novac za reklamiranje proizvoda, što značajno doprinosi njihovom prihodu. Frizerka u centru Atine kaže da u proseku usluži 300 klijenata mesečno i ima mesečni prihod koji dostiže 9.000 evra. Od ove sume ona mora pokriti troškove salona, što rezultira neto zaradom od 3.000 eura (ili manje). Sa druge strane frizerka u predgrađu Pirej koja ne plaća zakup i ima samo jednog zaposlenog, zaradi 3.000 evra mesečno, ali su njeni troškovi minimalni. Notari Prema uredbi iz 2012. godine, za ugovore sa novčanim transakcijama, notar prima fiksnu naknadu u iznosu od 20 evra i proporcionalnu naknadu koja se izračunava na osnovu ukupne vrednosti navedene u ugovoru. Procenjuje se da jedan prosečan notar u Atini zarađuje 15.000 evra godišnje, ali u provinciji njegova godišnja plata može dostići čak i 40.000 evra. Sveštenici Odeljenje državnog trezora je 2012. godine odredilo mesečne plate sveštenika. Prema ovome sveštenik bez prethodne službe dobija platu od 770 evra (u prvoj godini 678 evra). Nakon 10 godina plata iznosi 1.032 eura, dok za 30 godina rada neto mesečna plata iznosi 1.410. Mitropoliti sa 30 godina radnog staža primaju neto 1.750 evra, dok nadbiskup ima 2.213 neto mesečnu zaradu. Ovi iznosi ne uključuju naknade koje sveštenici dobijaju za izvršenje različitih službi i ceremonija. U proseku, sveštenik od kumova naplaćuje 150 evra za ceremoniju venčanja, jer "tolika cifra je godinama unazad", što je, naravno, na "crno". Često se desi da ove cene budu niže ili više zavisno od ponuđenih "usluga" koje uključuju osvetljenje crkve, klimatizaciju i koliko dugo će ceremonija trajati. Nastavnici i profesori U državnom sektoru Grčke plate nastavnika se kreću u rasponu od 780 evra (početnici) do 2.097 evra (profesori na fakultetima), u zavisnosti od iskustva i kategorije kojima pripadaju. Što se tiče plata nastavnika u privatnim školama (tkv. frontistirio), one su znatno niže, pošto je malo nastavnih sati. Tako na primer profesor engleskog jeziku sa iskustvom od preko šest godina rada i sa 18 časova predavanja nedeljno, dobija 475 eura. Iz tog razloga većina nastavnika drži i privatne časove koje naplaćuju u proseku od 10 do 30 evra po satu. Ove zarade obično nisu prijavljene. Doktori Danas lekari specijalisti u bolnicama primaju 1.007 do 1.655 evra mesečno koliko primaju direktori bolnica. Ovaj iznos se povećava na osnovu radnih sati provedenih na dežurstvima. Lekari dobijaju i naknadu za pohađanje seminara u vrednosti od 123 do 195 eura. Prema izjavama lekara specijalista iz atinske državne bolnice, lekari nisu zadovoljni svojim platama. Niko od njih nije priznao prihvatanje čašćavanja u novcu. "Mnogi misle da doktori zarađuju puno, ali to je mit. Drugačije je ako imate sopstvenu ordinaciju..." Zaista, doktori koji imaju svoje ordinacije zarađuju mnogo više novca, čak 300 eura dnevno. Advokati Kao i doktori, ni advokati ne primaju astronomske sume. Plate se kreću od 600 evra i mogu da dostignu 1.600 ili 2.500 evra bruto. Prosečna zarada advokata trenutno iznosi 900 eura. Sve zavisi od iskustva i broja slučajeva koje je advoktska kancelarija imala. Čak i oni koji imaju svoje advokatske kancelarije ne uzimaju uvek petocifrene količine koje s vremena na vreme uzimaju poznati advokati u Grčkoj. Pročitajte još jedan tekst na našem blogu Kolike plate imaju Grci danas
Opširnije