Grčka iskustva i utisci sa letovanja
06.03.2016.
Moje letovanje u Grčkoj - Hanioti... by Natalija Vilić
Mada smo jednom bili na Sitoniji, u Neos Marmarosu, i bili oduševljeni prelepim morem i prirodom, ipak smo nastavili da svake godine idemo na Kasandru. Zašto? Pa volimo taj Hanioti, nije loš ni Pefkohori, prelepo je bilo na Paljuriju, a ove godine prvi put ćemo ići u Kaliteu. Kada smo prvi put otišli u Pefkohori, dopalo nam se, ali bili smo iznenađeni što smo u prolazu mogli da čujemo uglavnom srpski jezik. Tada nismo znali da je ovo omiljena destinacija Srba. Pefkohori nam se uopšteno dopao. Šetalište pored plaže, restorani duž celog šetališta koji nude uglavnom riblje specijalitete, ali ako ne možete bez girosa i toga ima. U svakoj poprečnoj uličici prodavnice, ima svega i svačega: krzno, kožne jakne, garderoba, tašne, sandale, dečije igračke za plažu, naočare, suncobrani... ništa ne može da zafali. Ono što je mana u Pefkohoriju, jeste nedovoljno mesta za parking, pa imam prijateljicu koja je ovih dana tamo i mada sam joj preporučila na koje plaže obavezno da ode kada je već na Kasandri, napisala mi je: „U Pefkohoriju jedva da ima mesta za parkiranje, pa nam se kola prosto ne pomeraju....“. Šteta, zato što plaža u Pefkohoriju nije baš lepa, ima malo peska, malo krupnijeg šljunka, a mi smo odatle odlazili na Golden beach i Chrousso plažu, zato što su zaista prelepe, ali o njima ću vam posebno pisati. Kada smo jedne večeri odlučili da odemo u Hanioti i vidimo to čuveno mesto gde svi vole da idu, zaljubili smo se odmah, na prvi pogled! Šta nam se dopalo u Haniotiju? E pa, ovako... Hanioti je mesto za koje možete da kažete da je interesantno i da u njemu ima zabave. Tamo sve blješti i dok idete prema centralnoj fontani, oko koje se sve dešava, poglede vam privlače radnje sa lepom garderobom, poslastičarnice, veliki supermarketi i ubrzo stižete do te čuvene fontane. Fontana oko koje se mnogi okupljaju i sede na stepeništu, nije mnogo velika, ali prelepo izgleda kada menja boje, od žute, crvene preko plave, zelene i ljubičaste, pa svi vole da se slikaju ispred nje. Ona izgleda kao neki centralni krug odakle se račvaju sve druge uličice, tako da imate dosta toga da vidite dok šetate. Preko puta fontane nalaze se restorani, kafići, prodavnice, a jedna od naših omiljenih koju obiđemo svake godine i kupimo uvek nešto, jeste jedna prodavnica sa slikama, gde možete da birate slike po želji, od 5 do 55 evra. Rađene su na platnu, uljem i sigurno ćete izabrati nešto po vašem ukusu: morski detalji ili priroda ili portreti, ima čak i fontana, delfina, slike Santorinija, Pariza, veličine su od onih najmanjih do najvećih. Možete satima tu gledati i birati. Odmah pored nje imate prodavnicu sa knjigama, u slučaju da vam se nešto čita, a niste poneli knjigu. Preko puta te knjižare, imate jednu ekskluzivnu italijansku prodavnicu, mala je, uska, ali u njoj ćete naći vaše omiljene dizajnere kao što su Kavali, Guči, i ako imate sreće da dođete kada su spustili cene, možete naći letnju haljinicu i za manje od 100 evra. Dalje u krug, imate velike kafiće, iz kojih trešti muzika, gde možete popiti koktele i ako imate neku zanimljivu utakmicu, pogledati je na njihovim velikim televizorima. Odatle ulazite opet u sporedne uličice sa restoranom, prodavnicama krznom i kožom, garderobama, tašnama, ima puno igraonica za decu gde žeton košta 50 centi za jednu igru ili vožnju, a možete staviti i privremenu tetovažu za 5 ili 10 evra. Peškiri za plažu koštaju oko 5 – 6 evra, kupaći kostimi od 10 do 20 evra. Kada uđete u supermarket, tu ćete kupovati uglavnom po istim cenama kao i u našem Tempu. Samo su im mlečni proizvodi malo skuplji nego kod nas, ali meso, povrće, voće – sve je isto kao i kod nas. Tamo čak možete naći i kutiju od deset sladoleda na štapiću da 2,5 evra. Dakle, ako niste u hotelu sa bar polupansionom, ne morate da se brinete, niti da nosite puno hrane sa sobom. Trošićete isto kao i kod kuće. Najbolji (i najjeftiniji) giros probajte kod Kostasa, koji se nalazi u uličici kojom idete prema hotelima Sousuras i Naias, sa leve strane, gde je uvek puno, zato što je kod njega giros sa flašom Amstel piva koštao 2 evra. Plaža u Haniotiju U Haniotiju je plaža mnogo lepša nego u Pefkohoriju. Pesak i sitan šljunak, dugačka, voda je čista i prelepa. Duž obale svaki hotel ima svoj deo plaže (Elinotel Apolamare, Naias, Susuras) i oni imaju svoje suncobrane i ležaljke, a ako produžite još malo, nailazite na nekoliko kafića i barova sa suncobranima i ležaljkama, gde se uz kupljeno piće, sunčate na njima ceo dan. Hotel Naias u Haniotiju Ne mogu da ne pomenem naš omiljeni hotel u kome smo odseli dva puta. Šta nam se toliko dopalo? Idealan je za porodicu sa decom, zato što imate sve što vam treba na jednom potezu. U ovom hotelu možete da se odmarate i uživate kompletno. Apartmani u hotelu Naias su sjajni, prostrani i čisti. Imaju odvojenu spavaću sobu, nameštenu kuhinju, dovoljno veliko kupatilo i terasu. U hotelu imate bazen koji je podeljen u tri manje celine: za bebe, malo veću decu i duboki bazen. Odmah kod bazena je restoran, u kome se do skora služio samo doručak. Ovo je prvi hotel u kome vam nisu posluživali one ružne, gazirane sode i sokove. Verovali ili ne, sokove su sipali direktno iz tetrapaka u aparate i mogli ste popiti zaista kvalitetan đus. Dalje, pored bazena imate i mali bar-restoran, gde možete naručivati piće, ručati ili večerati, po želji. Preko puta bara je malo dečije igralište sa kompletnom opremom za malu decu. Oni se igraju dok vi pijete pored bazena hladni nes i uživate. Ako ne volite bazen, samo produžite desetak metara i kupajte se u moru! A kad izađete iz mora, istuširaćete se na tuševima iza restorana, gde se nalaze i toaleti, koji su izuzetno čisti, pa ne morate trčati u vaš apartman svaki čas. Uveče imate tematske večeri, druženje i muziku, ako ne želite da izlazite iz hotela. Sve u svemu, mi bi mu dali pet zvezdica. Ako ga rezervišete u januaru, preko nekih internet provajdera, možete ga uplatiti zaista povoljno. Plaža Chrousso Village Ovo je zaista najlepša plaža na Kasandri. Ono što je Lagomandra za Sitoniju, to je Chrousso za Kasandru. Široka, dugačka, sitan pesak, sa kafićima, nalazi se na vrhu prsta, u Paljuriju. Pre dve godine odseli smo u hotelu „Chrousso Village“ (koji je sjajan, za svaku pohvalu, još jedan idealan hotel za porodicu sa malom decom) i svaki dan smo se sunčali i zabavljali na ovoj prelepoj plaži. Piće, kafa, muzika, sportovi na vodi, sve vrvi od života i zabave, a voda bistra, plavo-zelena, nema kamenja i stena kada ulazite u vodu, pa je sa punim pravom nosilac Plave zastave. Natalija Vilić
Opširnije
04.03.2016.
Tasos: plutajuća šuma... by Gordan Gorunović
Dugo sam slušao hvalospeve o ostrvu Tasos, devetom po veličini u Grčkoj. Bogata istorija koja seže u vreme Fenikije. Ostrvo je dobilo ime po Tasusu, Feniksovom sinu, koji je bio vođa Feničana. U VIII veku pre nove ere kolonizovali su ga stanovnici ostrva Paros. Naša baza je u gradiću Potos, pravom turističkom dragulju. Nekada je to bilo letnje staniše stanovnika sela Teologos. Skoro sva brđanska mesta su imala svoje letovalište. Lepa lokacija na jugozapadu i dosta sunca u toku celog dana mami turirste. Gomila radnji i šetalište paralelno sa plažom daje dobar večernji trening za šoping. Ko više voli ozbiljniju šetnju, postoji lepa staza ka Limenariji duga 4 kilometara kojom možete videti dosta malih plaža i uživati u pogledu ili plivanju. Pre same Limenarije postoji napušteni rudnik mermera pretvoren u plažu. Dolaskom sa brda u Limenariju videćete lepu srhitekturu i dosta dugu gradsku plažu. Veliki broj ugostiteljskih objekata nudi za svaki ukus po nešto. Južno od Potosa na 15 kilometara nalazi se na litici prelep manastir svetog Arhangela Mihaila, sa direktnim pogledom na Svetu Goru. Prepruka za sve koji dođu u bilo koje letovalište da obavezno naprave turu oko ostrva, jer je to najbolji način da upoznaju živopisne predele ove „šume koja pluta“ kako je često nazivaju zbog najviše zelenila u Egejskom moru. Najviši vrh je mermerni masiv Ipsarion visok 1204 metara sa koga se pruža veličanstven vidik u nedogled. Jedno od sela koja morate obići je i Teologos koji je nekada bio administrativni centar, a danas je poznat po dobroj jagnjetini. Nikada ne idite na mesto na koje vas upute vodiči. Možete otkriti uvek nešto interesantnije za svoja čula i džep. Drugo selo je Panagia takođe smešteno u planinskom masivu. Uz lepu crkvu postoji muzej maslina koji datira iz 1915. godine. Tu možete kupiti sve prizvode od maslina i videti kako se nekada i sada pravi masilno ulje. Glavni privredni faktor ostrva pored turizma su mermer, maslinovo ulje, uzgoj ovaca i koza i med. Poslednji produkt ukazuje da ima dosta pčela i osa tako da neka vas ne začudi kada vam kafedžija donese zapaljenu kafu u foliji. Pčele pored polena ovde izgleda vole giros i suvlaki. U neposrednoj blizini plaže Aliki se nalaze ruševine rezidencije drevne kraljice Alis. To je takodje mesto na kome su starosedeoci Tasosa pravili so i trgovali sa mnogim trgovcima iz Grčke i celog sveta. Najlepše plaže su: Aliki koja ima smaragdnu vodu poput onih u kristalno čistim bazenima i plitka je što je čini idealnom za porodice. Golden bič se nalazi se na severoistoku ostrva izmedju letovališta Skala Panagias - lokalno poznatom kao Aylakia, i Skala Potamias i samo je par minuta udaljena od grada Tasosa. Mermerna plaža je prekrivena mermernim kamenčićima koji su uvek hladni i jako je prijatno kada je velika vrućina. Prilaz je rustičan, a gužva zna da bude velika pogotovo u sezoni. Metalia je fina peščana plaža koja se nalazi na jugu Tasosa u blizini grada Limenaria. To je organizovana plaža sa ležaljkama i suncobranima, kao i tavernama. Česte su bajkerske žurke. Psili Amos ima divnu kristalno čistu vodu.Praktično nema kamena ni korova. Pesak je tako fin i sitan na ovoj plaži i idealan je za ove vode. Plus je okružena bujnim zelenilom kao i mnoge plaže na Tasosu. Skala Marion se sastoji od dve plaže. Obe plaže su vrlo male, ali su leti vrlo prijatne jer nisu pretrpane. Jedna od njih se zove Amouda. Druga je prekrivena lepim šljunkom. U svakom slučaju svako može da nađe u bogatoj ponudi plažu za sebe. Dovoljno je pustiti korak pa će se svi putevi ovog zelenog ostrva otvoriti pred vama. Gordan Gorunović
Opširnije
04.03.2016.
Susedi Pefkohori i Hanioti... by Gordan Gorunović
Kasandra je naposećenije poluostrvo (takozvani prvi prst) što se tiče srpskih turista. Decenijama razdragane horde gostiju pohode sva mesta na ovoj lokaciji. Šta je tajna tolike popularnosti teško je odgonetnuti u jednoj rečenici. Sama priroda je jako izdašna, a more i duge peščane plaže primerene svakom ko uživa u letnjim čarolijama. Prvi put sam bio pre par godina u Pefkohoriju i to u maju. Mislio sam da će biti pun pogodak ako obavim jedno ritualno plivanje brzim tempom dok ne doživim paralizu od hladnoće. Eto prve zablude. Temperatura je bila sasvim prihvatljiva za normalne morske aktivnosi. Samo ribarsko mesto je osnovano od turskih izbeglica početokom 19. veka. Nevelika istorija (što je retkost za Grčku) ne smeta ništa kilometrima dugoj peščanoj plaži koja privlači konstantno veliki broj posetilaca. Na samoj obali vrvi od restorana različitih ponuda, a najinteresantnije je što se uveliko nude „leskovački specijaliteti“ i pice na Halkidiki način. Na odlasku sam jedva uspeo da nađem jedno mesto gde su hteli da spreme Kleftiko (jagnjetina sa dodacima u foliji), koji je doduše specijalitet jonske obale. Specijalitet za ljubitelje pešačenja je praviti pešačke ture do Haniotija, koji je udaljen oko 4 kilometara zapadnije od Pefkohorija. Put koji je paralelan sa plažom koja se ne prekida je vrlo lep i puna četinar. Kada se umorite možete uvek prečicom do mora na osveženje. Nižu se lepe kuće, sa prelepim dvorištima, koje su namenjene gostima sa kopna. Neće vam dosaditi do poslednjeg dana ta maršruta. Hanioti je mnogo kompaktniji i vema lepo organizovan mali turistički centar. Oko samog trga u centru zrakasto se šire ulice pune hotela, apartmana i pratećih ugostiteljskih i trgovinskih ponuda. U skromnoj, ali ljupkoj taverni kod „Kostasa“ smo našli najbolju ponudu girosa i piva i tako rešili vanpansionske aktivnosti za taj deo dana. U blizini je slikovita, ušuškana plaža na čijim obodima su luksuzniji hoteli. Voda u zalivu Toroneos je topla i čista. Na žalost ovo mesto je imalo veliki požar 2006. godine u sred sezone, ali je ipak kao Feniks uspelo da povrati stari sjaj. Druga bitna stavka zbog koje je ova lokacija popularna u Srbiji je da je od Beograda daleko samo nešto preko 700 kilometara, a od južnijih gradova Srbije i mnogo manje. Kada stignete do Soluna, kao da ste već u predgrađu Halkidikija. Put je dobar i zanimljiv, a pored ima da se vidi puno lepih prizora. Sam lokalni saobraćaj je odlično organizovan pa su mogući izleti do svih okolnih mesta. Najčešće se ide na Atos, ali i na pijace okolnih sela ili do Soluna. Lako je naći svoj cilj kada je ponuda raznovrsna. Cene smeštaja i hrane su veoma povoljne i postoji veliki izbor hotela i apartmana koji mogu da zadovolje različite mogućnosti finansijske solventnosti gostiju. Smeštaj u aprtmanima je povoljniji, s tim što domaćice imaju obavezu više oko spremanja hrane. Kuhinje su dobro opremnjene, na vama je samo da snabdete namirnice koje vam trebaju. Na potezu između Haniotija i Pefkohorija ima nekoliko većih marketa, kao što je „Masutis“, gde je veoma dobra ponuda hrane. Možete i dobiti kartice za popust pa samim tim uštedite još neki evro. Ponuda zabave je na zavidnom nivou za ljude umerenih potreba. Postoje diskoteke za mlade, ali i puno taverni, poslastičarnica sa izuzetnim izborom kolača ili peciva za hedoniste svih prohteva. Sve u svemu ova dva mesta i samo poluostrvo nude sve atribute za dobar i aktivan odmor. Gordan Gorunović
Opširnije
04.03.2016.
Nikiti letovanje... Jojkić Zorica
I ovo leto planirali smo da budemo u Platamonu, kod dragih nam prijatelja Grka Dimitrija i Marije, no došlo je do promene plana. Učestvujući u nagradnoj igri, moj stariji sin osvojio je letovanje na Sitoniji. I tako smo se prvi put uputili ka Sitoniji i to u maju mesecu. Suprug skeptik: "Ko zna kakvo je to mesto Nikiti koje smo dobili, ko zna kakvu rupu od smeštaja ćemo dobiti...". Deca oduševljena, dečaci od 4 i 5 godina i devojčica od 13, jer smo dobili nagradu. A ja vagam i na jednu i na drugu stranu, radujem se - nagrada suupeer, ali stoji ono ko zna gde je, šta je... Ispostavilo se da naše sumnje nisu tačne. Putovali smo svojim kolima i pomoću uputstva koje smo dobili došli do Sitonije i Nikitija, tačno 750km. Nikiti je malo mesto na poluostrvu Sitonija. Pravo mesto za porodice sa malom decom - provereno! Glavni put deli Nikiti na stari i novi deo. Novi deo vodi ka moru gde su uglavnom vile i apartmani za izdavanje, a stari vodi ka brdima gde pretezno žive stari žitelji Nikitija. Penjali smo se jednim putem i došli do vrha brda gde se nalazila mala crkvica, a pogled koji je bio pred nama bio je očaravajući:ceo Nikiti kao na dlanu, more - nema ni pocetka ni kraja... Usput smo kupili i med kod nekog Grka koji nas je odveo u podrum da nam pokaže koliko ima meda, deci je poklonio i po kutijicu propolisa. Nekako su se suprug i on sporazumeli. Med 6e, spustio nam je cenu na 5e, jer smo uzeli 6kg. Kažu da je med u Nikitiju jedan od najboljih. Pa...slazem se! Na samo dve ulice od mora u novom delu nalazio se naš smeštaj. Vila nova, lepa, prostrana, dobili smo petokrevetnu mezonetu, zamerke nismo imali. Dobro jesmo dve male: internet veza je bila jako slaba i to je ćerki mnogo smetalo :) I nije bilo hladovine pa nam je auto 12 dana bio na suncu. U "LIDL"-u smo kupovali sve što nam je trebalo od hrane. Plaža je duga, peskovita. Mesec maj - sezona još nije počela i to se i videlo. Dosta lokala se renoviralo, betonirali su prilaze, farbali stolove i stolice...Vreme nas je poslužilo, bilo nam je super što nema gužve, dečaci su imali svu slobodu na plaži, a i mi smo mogli malo da odahnemo, a ne da ih non stop pratimo u gužvi gde su... Mog supruga ne drži mesto pa smo tako krenuli (što bi naša deca rekla) u istraživanje Sitonije. Na prvom mestu ono sto nas je ostavilo bez daha je plaža Karidi u Vurvuru. Dobro, moram priznati da je nismo sami otkrili, devojka iz agencije nam je predložila par plaža koje vredi obići. Ova je bila raj na zemlji za nas. Divlja plaža bez kafića, suncobrana, sa peskom boje slonovače - bila je pravi izbor za nas. Voda je bila neverovatno čista, more mirno, a tek plićak... Klinci se umore da dođu do dela kad im je voda do pupka! A sa leve i desne strane stene raj! Za Kaću koja stalno traži neobične školjke i kamenčiće. Sa desne strane iza tih stena još jedna mala plažica koja može da primi jedva dve porodice, jer više mesta za peškire i nema. E tu smo napravili pa bar 100 fotki. Obišli smo i Neos Marmaras i Toroni. Na izlazu iz Toronija smo našli još jednu divlju plažu - raj za decu za igru. Kod samog ulaska u more nalazi se brdašce, a dole pećina. Kao ona iz bajke o Alibabi. Deca su tu skupljala grančice i unosila ih u pećinu da bi spremili za vatru (u igri naravno). Tih par sati provedenih tu osećali smo se kao Robinson Kruso na pustom ostrvu bez telefona, bez buke, čuju se jedino talasi. Ležimo na pesku, grickamo grisine koje smo poneli iz Pančeva i uživamo. Ne mislimo ni na platu, na probleme koji nas čekaju da ih rešimo, ni na bolest... odmaramo mozak od svega i punimo baterije da imamo snage da rešimo sve ono što nas čeka kad se vratimo u stvarnost!!! A da... moram pomenuti i mesto između Toroni i Porto Koufa: uvala, a sa obe strane zelenilo. Drugu stranu Sitonije smo ostavili za sledeću godinu, jer smo sigurni da ćemo tamo letovati. Od nekoliko Grka iz Nikitija suprug je uzeo broj telefona, tako da imamo direktne kontakte. Cene ko cene: jeste da je sve skuplje nego kod nas, ali tako je uvek i bilo. Ipak njihov giros dal' bio 3e ili 5e vredi svaku paru. A tek sokovi neka kaže ko šta hoće: "AMITA" sokovi su zakon. Mi smo čak i umesto suvenira poklanjali Amita sok i flašicu morske soli. To smo našim mamama, jer to im znači više od onog magneta za frižider od 2e. Možda su im i baklave malo preslatke, ali ipak Grčka je Grčka, pa ko voli nek izvoli!!!! :)))) Jojkić Zorica Pančevo
Opširnije
04.03.2016.
Polihrono... by Semlino
Ove godine za letovanje smo izabrali Kasandru zbog relativne blizine, jer je putovanje bilo autobusom. Pre polaska na internetu osim zvaničnog sajta nije bilo nikakvih informacija o hotelu Azur Polihrono. Pošto smo tražili hotel na plaži, sa polupansionom, s prevozom, uz neku pristojnu cenu na rate, imali smo izbor izmedju 2 hotela od kojih je jedan bio pun, a drugi je bio Azur. Hotel se nalazi izmedju Polihrona i Kriopigija, otprilike 2-3 km. udaljen i od jednog i drugog mesta. Ima 28 soba, od kojih je polovina s pogledom na more, rasporedjenih na 2 ulaza. Ispred hotela se nalazi recepcija koja radi od 9-17h, mada je uvek neko tu. Mi smo bili prvi gosti u hotelu početkom juna, i do našeg polaska kući, posle 10 dana, bilo je popunjeno samo 5 soba. Verovatno zbog toga (poznavajući koliko su Grci vredni) još sve u hotelu nije funkcionisalo. Od lampi za čitanje u sobi, koje su nam istog dana namestili, do kablovske tv koja je imala samo par kanala (nijedan naš), a proradila je posle 5-6 dana, do wi-fi signala koji se pojavio pretposlednji dan našeg boravka i to vrlo slabo s prekidima. U kupatilu je slivnik loše uradjen tako da je bara na podu bila non stop. Sobe su velike, prostrane, sa krevetima od kovanog gvoždja, samo jednim noćnim ormarićem i malim frižiderom. Terase su velike sa stolom i stolicama za sedenje. Mi smo dobili s pogledom na more. Sve u svemu odgovara svojoj kategoriji. Od hotela prema plaži prvo se prolazi pored bazena, zatim bara i restorana. Plaža je široka, peščano šljunkovita sa postepenim ulazom u more. Posle par metara u vodi je sitan pesak, a dubina do 1,5 m. Na plaži ima 5 redova ležaljki i suncobrana, što je početkom juna bilo i više nego dovoljno. Dešavalo se da do podne osim nas nema nikoga na plaži. Čak i vikendom kad dolaze Grci iz Soluna nije bilo gužve. Korišćenje ležaljki i suncobrana nam nisu naplaćivali ali je bio istaknut cenovnik za piće i uopšte nije jeftino, kafe 3 - 4 evra, sokovi 3,5, pivo 4 - 6, kokteli 8, sendviči 5 evra. Što se tiče ishrane, doručak je svaki dan bio isti, čak i ista vrsta salame. Za večeru je bilo jedno jelo tako da nije bilo mogućnosti izbora ali je bilo ukusno. Čak smo imali i dezert, kolač, ali većinom lubenice (valjda su tad bile jeftine). Hotel je porodični, bilo nas je malo, tako da smo se osećali kao da smo kod rodjaka u gostima. Na recepciji radi naša devojka iz Novog Sada koja je tamo udata i koja je jedno predivno stvorenje, uvek spremna da pomogne svakom. Ona nam je ostala u divnom sećanju i ulepšala nam letovanje. Osim članova porodice u restoranu rade naš čovek iz Zaječara i devojka iz Makedonije. Za održavanje plaže, travnjaka, bazena i svega ostalog zadužen je momak iz Albanije koji to perfektno obavlja. Budući da je hotel izmedju 2 mesta bez kola je malo teško otići bilo gde. U blizini hotela se nalazi autobuska stanica odakle se može do Paljurija na jednu ili Soluna na drugu stranu. Putovanje do Soluna traje oko 2 sata (jer se svraća u skoro sva sela usput) i to do autobuske stanice na ulazu u grad. Odatle do centra ima još pola sata gradskim autobusom. Obzirom da je nama cilj bio odmor na što bližoj plaži ovo nam nije bilo od presudne važnosti. Što se tiče mirnog odmora hotel je za preporuku. Semlino
Opširnije
04.03.2016.
Krf... by Marina Damnjanović
Dugo mi je nakon povratka trebalo da se ponovo naviknem na svoj rodni grad, prazan i dosadan, i da se nanovo posvetim svakodnevnim obavezama. Put od Niša, iz kog smo polazili do Igumenice je trajao oko 12 sati. Pošavši oko 18 časova, izbegli smo gužve na grčkoj granici, koje su u jeku oko 7 časova izjutra po lokalnom vremenu. Nov autoput ka Igumenici je za svaku pohvalu. Put trajektom od Igumenice do Krfa traje sat i po, a Igumenica me je razočarala, ona je samo obična luka i ništa više. Nema dušu, ili barem nisam bila u stanju da je osetim. Trajekt kojim smo dolazili je bio običan, ali onaj kojim smo se vozili u povratku je bio prilično veliki i odlično opremljen. Bila je vrućina napolju, a mi smo uživali u kožnim sedištima TV sale. Iskrcali smo se u luci glavnog grada ostrva – u Kerkiri. Do našeg letovališta nije trebalo više od 10 minuta vožnje autobusom. Smestili smo se u Dasiji. Mesto je bilo manje nego što smo očekivali, marketi slabo snabdeveni i primetno skuplji u odnosu na Halkidiki i Pieriu. Što se šopinga tice, takođe slabo. Ipak, na periferiji Kerkire nalazi se Lidl, tako da smo se tamo snabdeli za celi boravak i to nas je spasilo velikih troškova. Kupila sam knjigu o Krfu na srpskom, nju sam svakog dana s uzbuđenjem iščitavala i na osnovu pročitanog odlučivala šta ću dalje posetiti. Ubrzo smo bili u prelepoj Paleokastrici. Gradić leži na tri zaliva i ima nekoliko plaža. Vozili smo se brodom po imenu Nautilus po okolini. Brod ima stakleno dno kroz koje smo posmatrali ronioca u jatu riba. Pored toga, bili smo u objektu sa akvarijumima, a videli smo i reptile koji žive na ostrvu. Koliko se sećam, ova turistička tura nas je stajala 10 evra po osobi, ogranizovana od strane grčke agencije iz Dasije. Vodič kroz živi svet akvarijuma je pričao po nešto zanimljivo o svakoj vrsti. Dodirnula sam zmiju i mazila sam iguanu, koja nije bila zatvorena, već je dremala sa strane i čekala da joj neko od radoznalih turista priđe. Paleokastrica je mesto sa mnogo stena i uvalica i sa najlepšom bojom mora koju sam videla na Krfu. Nalazi se na zapadu ostrva. Voda je bila malo hladnija, ali kada je vidite ne možete odoleti da se okupate. Videli smo da ima dosta hotela na liticama sa pogledom na uvale koje zapljuskuje more. Doživljaj je bio izvanredan. Voda mami da joj se prepustite. Doduše, cene su bile skoro jednako visoke kao u našoj Dasiji. Sledeće mesto koje smo posetili bila je Kerkira, prestonica. Šetali smo kroz stari deo grada, kroz park Esplanadu gde su englezi voleli da igraju kriket, ulicu Liston koja je podignuta po ugledu na čuvenu parisku ulicu. Nismo propustili da uđemo u Staru Tvrđavu, gde je cena ulazice bila 4 evra. Na samom ulazu postoje dve male prostorije koje predstavljaju muzej i galeriju. Stepen iznad je crkva koja spolja izgleda kao grčki hram, a unutra je pravo razočarenje. Mali prostor, slabo uređen, čisto koliko-toliko popunjen ponekom relikvijom. Kao da postoji samo radi postojanja. Blizu crkve su izloženi i ratni topovi, ali mislimo da nisu originali. Odatle je lep pogled na luku, jedrilice i kruzere. Stepen iznad su tamnice kroz koje se prolazi, a onda se stiže do jako strmih i klizavih kamenih stepenica koje vode na sam vrh tvrđave. Uz dosta muke, uspenjali smo se, stigli do svetionika koji je najviša tacka utvrđenja, ali je star i neobnovljen. Međutim, vredelo je i te kako, jer nas je tu dočekao pogled za pamćenje! Vidi se cela Esplanada, iza nje nanizane kućice i zgrade starog grada, sa leve strane luka, a sa desne more koje zapljuskuje zidine grada. U tom trenutku je sa aerodroma, koji se nalazi nedaleko odatle, uzletao avion. Zgrade starog grada su srednjevekovne, a u prizemlju su radnjice i radnjice, ne zna se koja je od koje pretrpanija i skuplja. Tu smo uz dosta truda, uspeli da pronađemo crkvu Svetog Spiridona, kod njih najcenjenijeg sveca. Ona je zaista bila veličanstvena, oduzimala je dah. Unutra je bilo prilično bučno, jer su stariji meštani sedeli i poluglasno razgovarali među sobom. A ako ste ikada bili u Grčkoj, sigurno znate šta za Grke predstavlja reč ’’poluglasno’’. Pred sam kraj letovanja, obišli smo Sidari. Nalazi se na severu i put do tamo je neverovatno brdovit i prekriven starim maslinjacima. Do onde smo stigli autobusom, ali putevi uopšte ne izgledaju kao da su predviđeni za vožnju autobusa. Više su to uzani seoski putevi, malo obnovljeni radi turizma. Ipak, vredi upustiti se u ovu pustolovinu. U Sidariju postoji ogromna peščana plaza. Pesak je utaban, jer sadrži glinu, a voda i dalje doseže do kolena čak i nakon pređenih 100 metara od obale. Idući do kraja te plaže, nailazimo na glinene stene. Tu je pogled predivan, kao i na ostalim stenama, koje se protežu u nastavku puta. Do njih se dolazi tako što se prođe kroz nekoliko kafića koji vise na ivicama stena. Neki luđi od nas su skakali u vodu i kupali se, a onda pokušavali da isplivaju, jer su stene u donjem delu klizave, a struje su ih nosile na razne strane. Mi smo nastavili pohod na glinu. Negde pred kraj smo ugledali omiljenu nam plažu. Na njoj nije bilo ležaljki za iznajmljivanje (bez kojih se zaista ne može, jer ako spustite peškir na onakav pesak nećete ga istresti nikada). Interesantno je sto se na tim stenama ljudi suncaju ili ih kvase i mažu se glinom. One kao da su izgrađene od mnostva stepenika, nije uopste teško uspenjati se, ali naravno potreban je oprez. Voda me je naviše oduševila. Magično je tirkizna i neprovidna, zbog gline koju sadrzi u sebi. Ipak, ćista je i neverovatno topla. Na momente nam je bilo vruće kao da se kupamo u banjskoj vodi! Gline ima i na dnu, razmaknete stopalom pesak i slobodno gladite noge dok se brčkate. Moj momak kaže da ima osećaj kao da hoda po zmijama, mada je meni ovaj doživljaj bio prijatan. I da, u Sidariju smo se susreli sa krabicama, a na celom ostrvu su odomaćeni gusteri, mali i zemljanih su tonova. Jedan nam je čak ušao u sobu. Meni su bili jako slatki. Cene u Sidariju su bile prihvatljivije. Bio je i veći izbor radnjica. Sve što sam videla na Krfu je prelepo i neobično iskustvo. Jedino mi je žao sto nisam stigla da obiđem Kanone, jedan od najpoznatijih motiva Krfa, i još nekoliko divnih plaža. Uglavnom smo svuda putovali autobuskim linijama, koje povezuju sva mesta na ostrvu sa Kerkirom. Postoje plave i zelene linije i vrlo lako možete nabaviti mapu ostrva ili satnicu autobusa. Bez obzira na to što Dasija nije ni velika ni interesantna, i što je sav bitan sadržaj (nimalo raznovrstan) raspoređen oko glavne ulice, ima kristalno čistu i toplu vodu, tako da je odlazak na plažu bio pravo uživanje. Moram reći da se ponekad javila neka meduza, ali nije ništa strašno. Svuda postoje mogućnosti za vodene sportove, ali su u Dasiji bili daleko jeftiniji nego u Sidariju. U Paleokastrici je interesantno iznajmiti čamic i istraživati uvale. Nešto što ne treba propustiti je liker od kumkvata – specijalitet ovog grčkog ostrva. Rafovi prodavnica su prekriveni flašama ovog pića, manjim i većim, ukrasnim i običnim. Može se ponegde naći liker od limuna. Radnje obiluju i raznoraznim začinima, u običnim ili specijalnim, suvenirskim pakovanjima. Može se svašta probati od domaćih proizvoda. Od hrane u restoranima, izdvojila bih porciju girosa koja je koštala 8 evra i špagete sa morskim plodovima - 12 evra porcija. Bilo je večeri kada su kokteli u jednom divno uređenom baru na plaži bili na promociji od 5 evra. U kom god letovalištu da ste stacionirani, treba obići još po neki delić ostrva. Teško je pretražiti svaki kutak za deset dana, a ujedno se i odmoriti. Ipak, poneki izlet će vam omogućiti da steknete bolji celokupan utisak. S druge strane, šteta je ispustiti blagodeti ovog ostva, kada ste već na tako divnom mestu. Ako umete da uživate u prirodnim i istorijskim lepotama, mogu sa sigurnošću reći da ćete se vratiti ushićeni i puni pozitivnih utisaka. Marina Damnjanović
Opširnije
04.03.2016.
Tasos je super... by Milos A.
Mi svi smo se super proveli tj. ono sto smo ocekivali od Tasosa to smo i dobili. Ostrvo je super za mladje parove pa i za bracne parove svih doba. Jedino sto mislim da mozda nije neka ludnica u smislu da sad sve prsti od provoda. Mi licno nismo ni trazili takva mesta. Vise smo obilazili restorane uvece. Ima par barova na plazi i tu su super zurke… u blizini je takodje jedan klub koji je isto dobar. Ljudi su mnogo ljubazni i druzeljubivi, bukvalno znas svakog ko radi u kaficu, radnji, restoranu itd. Ali ostrvo je zanimljivo i ne moze nikako da ti bude dosadno pogotovo ako imas auto a i ako ga nemas obavezno ga rentas onog dana kada odlucis da obidjes neke delove mi smo celo ostrvo obisli. A svako ko ide na Tasos nikako ne bi trebalo da propusti Mermernu plazu i prirodan bazen tj. mesto gde je priroda napraviila ogromnu uvalu u steni koja lici na bazen ciji jedan deo direktno izalzi na pucinu mora i odatle dolaze ogromni talasi koji bacaju vodu u taj bazen. Moze biti iskreno i malo opasno, jer ako si blizu moze da te baci i na drugu stranu, a odande ce se tesko izvuci i vaterpolista. Sto se tice drugih plaza ima nekoliko bas bas dobrih, mi smo najcesce isli na Psili Amos, ali ima i drugih plaza i dosta njih su jednako dobre, plaze su relativno ciste, vecina njih se jako lepo odrzava. A postoje i manje plazice koje su jos u da kazem razvoju u vlasnistvu nekih ljudi koji pokusavaju da popularizuju ta mesta, pa tako mozes da naidjes na simpaticne skoro po atmosveri privatne plazice gde je tiho i mirno. To je ako zelis da se odvojis od ostlaih turista i odmaras na moru :) Cene su onako. Npr: pivo je ja msm, koliko se secam, bilo 3, tako nesto i vino, breezer 5 i oko 5 vodka i ostalo. Kokteli su bili 15, ali je vredelo, jer su bili fenomenalni. Sokovi su isto oko 2,2.50. Znaci ne moras da platis lezaljku, uzmes pice. Hrana, giros 2.50 mali mislim, krofne i ostali slatkisi oko 2.00. Sto se tice smestaja mi smo bili smesteni u Potosu. Potos je dobar za smestaj, jer ima dosta dobrih privatnih smestaja. Jedno od vecih mesta je na ostrvu i izabrali smo to ostrvo, jer ima, ajde da kazem, solidnu plazu pa kada nas je mrzelo da idemo negde dalje cool je da se provede recimo pre podne bas tamo. Potos je ziv ima dosta kafica, dosta mladih izlazi tamo ili iz drugih mesta dodju u Potos uvece. Mi smo bili smesteni kod izvesne Ane - Pension Anna. Ne bi preporucio da se smestaj trazi kad dodjes tamo u sred sezone, jer je sve puno. Ali mi smo nasli kod te Ane, cene su bile onako. Ja mislim oko 40e dnevno. Milos A.
Opširnije
04.03.2016.
Paksos - trozubac u Jonskom moru... by Gordan Gorunović
Drveni brod „Kapetan Kuka“ ljulja se na doku luke u Pargi i krećemo na krstarenje ka severozapadnim ostrvima. Mitologija kaže da je Posejdon snažno bacio trozubac na Krf kako bi stvorio utočište za sebe i boginju Atinu i tako je razdelio Paksos i Antipaksos. Kasnije su na Paksosu „ljubavno gnezdo“ svili Marko Antonije i Kleopatra. Naziv potiče najverovatnije od Feničana, prvih doseljenika na ostrvo, od reči ‘’paks’’, koja ukazuje na njegov trapezoidni oblik. Put na sever nam presecaju veliki i brzi feriboti, a naziremo južni špic Krfa. Prva pauza je u jednoj od modrih špilja na Antipaksosu gde tišina caruje uz graktanje galebova. Pustahija na minijaturi od pet kvadratnih kilometara gde živi 40 stanovnika. Na sve strane i prelepo zelenkasto more izmamilo je da plivamo do poslednjeg poziva za dalje. Pristajemo u Gaios, glavni turistički grad Paksija. Na ulicama se čuje italijanska harmonika i više se oseća atmosfera sa tih prostora i ako smo u Grčkoj. Slatke bašte lokalnih taverni, prepunih meštana, mame dobrom atmosferom. Probali smo da degustiramo pravi kleftiko, ali su nam objasnili da je to porodični ručak ispred kuće, a ne restoran. Sa smeškom je sve lakše prošlo. Na ostrvu dugom osam kilometara živi 2.500 ljudi, a turisti nisu tako brojni, bez obzira na „raj na zemlji“, kako ga nazivaju zbog prirodnih lepota. Četvrt miliona stabala maslina daje jedno od najboljih ulja u Grčkoj. Plaže sa belim peskom ili šljunkom, nestvarno tirkizno more i bogata vegetacija dovoljni su za prelep boravak. Lutamo ulicama mada je ovde teško izgubiti se, a otkrića su fascinantna. Bajkovite kamene kuće odenute plaštovima cveća po fasadi mame kamere. Ostrvo je dobro povezano sa Krfom i kopnom lokalnim prevoznicima. Izleti na Antipaksos su na pola sata, a uživanje na ovoj grudvi kopna u Jonskom moru je neopisivo. Tišinu dopunjuju samo zvuci prirodne akustike. Jedreći nazad prati nas jato delfina. Nisu antički bogovi bili naivni. Gordan Gorunović
Opširnije
04.03.2016.
Zakintos: cvet istoka Svetog Dionisiosa... by Gordan Gorunović
Trajektom od Kilinija na Peloponezu za 75 minuta stižemo u prelep grad Zante (Zakintos). Uz luku potkovičastog oblika načičkane su prelepe građevine. Jedna od retkih preživelih starina, posle razornog zemljotresa 1953. godine, je Crkva Svetog Dionisiosa, zaštitnika grada. Rađena je po uzoru na venecijansku Crkvu Svetog Marka. Hora (prestonica) u svojim nedrima čuva veoma ljubazne meštane, gde na malom prostoru pronalazimo vinariju autentične unutrašnjosti, kao plombu među savremenim zdanjima. Na upit za put ka najlepšim plažama Vasilikosa, preko grada Argasija, vremešni majstor je seo na motor i navodio nas 3 kilometra bez da smo mu to tražili. Posle nekoliko dana shvatio sam da se to podrazumeva. Jonski domaćini iz bilo koje sfere uvek su srdačni, usporeni i gostoljubivi. Zašto je ovo raj za mlade Britance? Ma koliko konzumirali opijate, a od podneva se osvežavali u moru, verovatnoća za utopljenje je minimalna. Oko većeg dela ostrva gaz na plažama je veoma plitak, tako da je teško zamisliti da se neko udavi. Prelep reljef prošaran ravnicom gde se nižu prelepe plaže (Porto Kaminia, Porto Azuro, Banana i po kornjačama Kareta Kareta legendarna Gerakas). Na zapadnom delu prostiru se planine načičkane živopisnim selima Kiliomenos i Agios Leoni, sa najvišim vrhom Vrahionasa od 758 metara. Pogled na tirkizne talase deluje sablasno pošto se proteže u ambis. Tu je i najpoznatija Navajo (Shipwreck) plaža do koje se može doći isključivo brodom. Moj favorit je sumporna plaža Ksigija na severu. Rentakar je neophodan da obiđete mnoge bisere koji će dočarati pravi duh ovog areala. Litakia skriva fabriku i muzej maslinovog ulja, koje je ovde tamno zelene boje i punog ukusa. Za uživanje u gastronomiji preporuka je taverna „Skartsofoli“ (u prevodu miraz) vlasništvo srbofila Georgiusa zvanog Đole, na Vasilikosu u blizini Banana plaže. Posle aromaterapije u zečetini (lokalnom specijalitetu), vinu verdea i voćnoj salati u ovalu, svi vidici se šire. Najlepši osećaj je kada ste negde dobrodošli. Gordan Gorunović
Opširnije
04.03.2016.
Olimpik bič - drugi put... by Jovana
Evo kao sto sam i obecala pisem o utiscima ovogodisnjeg letovanja u maju. Sta reci... Zaista vreme nas je posluzilo da bolje ne moze. Dok je u Srbiji padala i kisa i temperatura, mi smo se u Grckoj kupali i suncali. Imali smo manjih problema sa vetrom, samo jednu noc je duvao kao lud, al sve ostalo je bilo podnosljivo. Ono sto bih volela da napomenem za sve one koji ove godine idu u Olimpik, obavezno posetite market Theo koji se nalazi na pocetku setalista (nedaleko od parkinga gde ste izasli iz autobusa). Zaista u svim marketima su cene slicne, ali ljubaznost i usluga koju cete dobiti u ovoj prodavnici, nemaju cenu. Prodavac po cijem imenu radnja i nosi naziv dobro barata srpskim jezikom, pa cete mu lako objasniti koje su Vase potrebe. Sto se tice cena hleb je 0.70 centi, mleko dugotrajno 1litar 1 evro, kiselo mleko u casi 0.60, pavlaka 0.90, margarin 0.75+, njihova fenomenalna tzatziki salata od 1evro pa na vise (u zavisnosti od gramaze), giros se krece od 2e, sladoled moze da se nadje i po tri kugle za 1 evro... Vodici ce Vam sigurno preporuciti neke od telefonskih kartica, ali iz iskusta Vam govorim da Vam se najvise isplati FACE kartica koja se moze kupiti na trafici, kosta 5 evra, a za te pare mozete pricati 40 minuta ka fiksnoj telefoniji ili 20 minuta ka mobilnoj. Plaze su pune crnaca koji prodaju raznorazne proizvode, ali kod njih mozete da nadjete dobre tasne npr za ciju cenu mozete da se cenjkate i to da je skinete sa 20 evra na cak 7 evra, tako da, drage dame, ponesite jos jedan kofer samo da spakujete tasne :) Cena autobuske karte do Paralije kosta oko 1 evra, a do Katerine 1.50 evro i mozete je kupiti na stanici na automatu, jer je to povoljnija varijanta. Sto se tice malo veceg sopinga bolja je Paralija sa cenama, ali Vi naravno mozete turisticki da obidjete i Katerinu. Takodje ukoliko se neko jos uvek nije odlucio preko koje agencije bi mogao najpovoljnije da ode, rado cu pohvaliti i predloziti agenciju preko koje sam ja isla sad u maju, i preko koje cu ici i u septembru, naravno ukoliko to urednik sajta dozvoli. Ukoliko nekoga jos nesto zanima, rado cu odgovoriti na sva Vasa pitanja. Pozdrav, Jovana
Opširnije
04.03.2016.
Naše iskustvo Kefalonija 3. put... by Milena Ivković
Moj muž i ja smo bili treći put na Kefaloniji u junu. Vreme je bilo neverovatno toplo (za mene pretoplo) tako da smo odlazak na plažu ograničili na rano jutro i veoma kasno popodne (rano veče). Srećom, mi ne volimo da provodimo vreme lenčareći pa smo kolima obilazili ostrvo i posetili mesta na kojima smo već bili i da bismo otkrili neka nova. Jedan dan smo rezervisali za traženje nove plaže i otkrili smo plažu Petani koja je divna. Takođe, otkrili smo i plažu Fokes pored Fiskarda koja je božanstvena i okružena maslinama. Tu se čak nalazi i pećina u kojoj možete plivati! Našli smo još dve plaže u blizini Agriliasa koje bi bile divne kada bi u njih bilo uloženo više novca. Ako želite da iskusite grčki način života, ručajte u taverni na plaži Alaties gde ljudi sede ispod borova na starom nameštaju, piju uzo i recinu koju sam poželela da ponesem sa sobom kući. Iako smo u Samiju bili nekoliko puta, jezero Karavomilos smo posetili prvi put. Takođe, otkrili smo Melisani plažu sa fantastičnim barom i bazenom. Prva poseta pećini Drogarati nam se isplatila, jer se tu nalazio i suvenir-šop. Moj najlepši dan je bio kada smo posetili Davgatu i nacionalno-istorijski muzej koji se nalazi u relativno maloj zgradi. To je pravi rudnik informacija i selo je samo po sebi prelepo. Pustili su nas u crkvu u kojoj je u toku bilo krštenje, a ljubazna gospođa nam je objašnjavala celu ovu ceremoniju. Smatramo da je Fiskado postao preskup i čuli smo da ljudi sa jahtama sada odlaze u Agia Efima. Mi smo takođe odseli u Agia Efimiji koje je moje omiljeno mesto na ostrvu, tiho je, a nije dosadno, ljudi su predivni, restorani su odličnog kvaliteta i sve ukupno pruža osećaj pravog sela. Odseli smo u hotelu Olive Bay koji ima 12 porodičnih studija. Iako pripada kategoriji dve zvezdice, zavređuje mnogo više zbog čistoće i pogleda koji pruža. Definitivno bismo ponovo odseli u njemu. Osoblje u restoranima i meštani su nam rekli da je ovo najtiši jun do sada. Uglavnom idemo na odmor u septembru i zbog temperature ne bih mogla ponovo da idem u junu, jer u septembru je hladnije, i iako volim sunce, ne volim vrućinu. S obzirom da je ovo bila naša treća poseta Kefaloniji, odlučili smo da otkrijemo neka nova mesta, da li neko možda ima neku ideju ? Milena Ivković
Opširnije
04.03.2016.
Olimpik bič iz mog ugla... by Jovana
Prošle godine u septembru proveli smo 10 divnih noći u Olimpik biču. Ove godine opet idemo u maju. Nismo od onih koji vole da idu u sezoni, jer je u septembru temperatura bila taman da možemo ceo dan da provedemo na plaži i da se kupamo. Imali smo manjih problema sa komarcima, al Autan sve rešava! Vila u kojoj smo mi odseli ima direktan pogled na more, pa smo noću uživali u pogledu na odsjaj mesečine u moru. Plaža je veoma čista, a more toliko bistro da možete da vidite ribice koje se skupljaju oko nogu ukoliko stojite. Za jedno manje mesto, kao što je ovo, šetalište je uveče prepuno. Na svakom koraku možete naići na veoma ljubazne Grke koji (makar iz našeg iskustva) su tu da Vam sve ispune. Sve što vam je neophodno tokom letovanja možete naći u marketima, a ukoliko idete u malo veću kupovinu u Paraliji se nalazi Lidl koji ima povoljne cene. Što se tiče izlazaka, postoji dosta kafića koji prave uveče žurke, a mi smo čak jedno veče uživali u srpskoj muzici uživo! Pri kraju mesta nalazi se divan parkić za decu, sa raznim zanimacijama, a nedaleko odatle i vozić do Paralije koji je koštao 2.50e, a odmah pored je i autobusko stajalište čija karta do Paralije je koštala oko 1 evro, a do Katerine oko 2 evra. Na stanici se nalaze i vremena polazaka autobusa kao i digitalni prikazivač dolaska autobusa. Mada za one koji vole da šetaju, uz plažu se nalazi staza za pešake koja vodi do Paralije, i do tamo se laganim hodom stiže za oko pola sata. Takođe možete uzeti i taksi koji se nalazi odmah pored stanice. Premda smo mladi (24 god), zaista uživamo u ovom mestu, i sigurno ćemo se vratiti još mnogo puta u ovo divno mesto. Za svako pitanje stojim na raspolaganju, i verujem da nećete pogrešiti ukoliko se odlučite baš za ovo mesto. Jovana
Opširnije