Grčka iskustva i utisci sa letovanja
09.03.2016.
Polihrono-letovanje... by Marija Milosevic
Zelela bih da prenesem svoje utiske sa ovogodisnjeg letovanja u mestu Polihrono i tzv. VILI TANASIS! Prvi utisak o samom mestu Polihrono bio je odlican. Smestaj je bio uplacen preko agencije tako da smo suprug i ja ocekivali nesto sasvim pristojno. Medjutim razocarenje je nastalo cim smo krocili u vilu!!! U najmanju ruku izgledala je kao kamp u kome boravi bar 1000 ljudi. Apartman je bio krajnje prljav,zagusljiv, a iz toaleta se sirio jako neprijatan miris! Kuhinja krajnje zapustena sa starim friziderom i malim jos zapustenijim resoom! Posteljina na krevetu sive boje, sva u flekama! Jedina dobra stvar bila je velika terasa koja je izdvojena od ostalih, na kojoj smo mogli na miru da popijemo kafu ili veceramo! Nekoliko dana nije bilo vode u celoj vili, a u nasem apartmanu se pre 22h nije moglo tusirati (toplom vodom). Samo mesto nije lose, puno je restorana u kojima rade nasi ljudi, koji su vrlo ljubazni i uslužni! More je jako toplo i cisto, ali su plaže uske i nigde ne postoje tuševi niti kabine za presvlačenje! Sve u svemu sledece godine Halkidiki sigurno nece biti nas izbor za letovanje!!! Marija Milosevic
Opširnije.jpg)
09.03.2016.
Uranopolis iskustvo... by Dragana Badžić
Drago mi je da postoji ovakav sajt. Imam potrebu da prenesem moje utiske o Grčkoj. Letovala sam sa porodicom, suprug i ja, dvoje dece od 10 i 11 godina, u drugoj polovini juna u Hotelu Akti Ouranopoli, preko agencije. Moje poslednje letovanje u Grčkoj je bilo 1998. godine tako da je deci ovo bio prvi susret sa Grčkom. Posle Turske, Bugarske, Egipta, Tunisa i Hrvatskog primorja, Grčka nam je došla kao melem na ranu. Prošle godine smo dosta novca potrošili na lošu uslugu i loše more u Tunisu, kad vam se kockice loše sklope pa tu pridoda i nečovek od vodiča i loša organizacija agencije, to ispadne letovanje koje želite da zaboravite. Ove godine smo uplatili aranžman oko Nove godine i tu dobili značajan popust. Usluga je bila na bazi polupansiona, hrana odlična, smeštaj odličan, osoblje dobro organizovano i extra ljubazno, zna se vreme kad se čisti soba, uvek se dobijaju čisti peškiri u dovoljnom broju, niko ne maltretira goste sa kupovinom suvenira koje nežele, niko ne iznuđava bakšiš, ležaljke na plaži su uvek mogle da se nađu, nije bilo gužve ni na doručku i večeri, jer je vreme za obrok 2 sata tako da gosti mogu pravilno da se rasporede. Ono što mi je najviše prijalo je što nema rezervacije ležaljki i što uvek može da se nađe slobodna, odnosno što ne mora da se porani i zabaci peškir i rezerviše kao u mnogim all inclusive hotelima. Plaža je odlična, nije dozvoljena prodaja hrane i đakonija na plaži, tako da nam je i to prijalo. Jedino što bi stavila kao zamerku su loše obeleženi putevi tako da to stvara zabunu. Moja preporuku je za sve koji letuju u Grčkoj da negde prenoće. Mi smo prenoćili na Dojranskom jezeru, apartmani Stefani, prešli tu granicu gde nije bila gužva i laganom vožnjom stigli do odredišta. Za sledeću godinu planiramo letovanje na Tasosu i nadam se da ćemo preko vas naći neki lep i povoljan smeštaj. Dragana Badžić
Opširnije
09.03.2016.
Asprovalta letovanje... by Sanja Matić
Posle dugog razmišljanja između Asprovalte i Stavrosa odlučili smo i izabrali Asprovaltu. Imajući informacije preko interneta i agencije, Asprovalta je izgledala lepše, veći je grad i povezana je sa Neo Vrasnom svega 1km. Uplatili smo preko agencije dva dana pre polaska i odlučili ići svojim kolima. Krenuli smo 21.6. uveče i stigli sutradan ujutru u 8h. Kada sam pozvala gđ-u Jelenu vodiča iz agencije, nije se javljala, zato sam ostavila poruku. Sa suprugom smo u međuvremenu prošetali Asprovaltom, razgledali grad, jer dolazimo prvi put. Posle sat vremena ponovo sam pozvala gđ-u Jelenu, koja se tada odazvala. Rekla je da je trenutno u Neo Vrasni i da će doći popodne. Objasnila gde se nalazi vila, tako da smo je lako našli. Dočekao nas je gazda vile na kapiji koji je slabo znao srpski jezik, ali smo se nekako sporazumeli. Parkirali smo kola u dvorištu vile, jer nam je gazda pokazao odobrenje rukama. U dvorištu se nalazila baštenska terasa koja služi za smeštaj gostiju, dok čekaju čišćenje soba. Smestili smo se na terasi dok je gazda tražio spisak u kući na kome se nalazi broj apartmana u kome smo smešteni. Oko 11h. ušli smo u svoj studio koji je bio u prizemlju, a ne na spratu kako smo tražili u agenciji. Soba je bila trokrevetna, a ne dvokrevetna. Toliko smo bili umorni da se nismo bunili, jer smo znali da će potrajati dok vodič agencije ne dođe. Kada sam htela da uključim rešo da skuvam kafu, primetila sam da manja ringla ne radi, tako da sam skuvala kafu na većoj. Sto za ručavanje je bio preko puta wc-a, u hodniku. Kada smo jeli morali smo zatvarati vrata zbog gasova, jer je sto bio 1m od wc-a. Ne znam kako su mislili da troje sednu za stol kada nije bilo prostora da se sedne, a apartman je bio trokrevetan. Kada smo se odmorili krenuli smo ka plaži koja je bila svega 200m od vile. Plaža je bila većinom peskovita, ponegde malo šljunak koga su izbacili talasi na površinu kada je naišla plima. Na plaži se nalazilo nekoliko kafića na razdaljini od 50m iz kojih se čula muzika preko celog dana.Vrisak dece kada bi naišao neki talas, mešao se sa muzikom iz kafića. Deca su toliko bila slatka i vesela, da sam i ja sa suprugom skakala sa njima, kada bi naišao talas i pokrio nas. Ležaljke su bile u 7-8 redova sa suncobranom i koštale su 2 evra po osobi, gde dobijete i čašu soka. Po nekoliko puta bi prošli ulični prodavci iz afričkih zemalja, nudeći haljine, predmete od drveta, naočare i satove. Bili su toliko uporni i bezobrazni, da su nailazili na dosta negodovanja i viku od strane gostiju. Uveče smo šetali do Neo Vrasne koja se nalazila svega 1km od Asprovalte. U šetnji kupili bismo voće kod uličnih prodavaca, koji su bili dosta jeftiniji od prodavnica. Breskve 3kg- 2 evra, kajsije 2kg-2 evra, lubenice 60 centi kg i dinje 80 centi po kg. Dobili smo informaciju od predhodnih gostiju da pijaca radi samo ponedeljkom do 13h, i da je dosta jeftinija od prodavnica, kao i da se između Asprovalte i Stavrosa nalazi veliki market Lidl, i market Diskont, koji su dosta povoljniji sa cenama. Suprug je išao ponedeljkom kada je radila pijaca, i kupio dosta povrća i voća: paradajz 3kg-2,5 evra, krastavac 3kg-1 evro, breskve 3kg-2 evra i mastika (grčka rakija) 1l- 6 evra. Restorani su bili dosta skupi, većinom su bili poluprazni. Po neko od gostuju u toku šetnje kupi giros ili suvlaki, koji su bili najjeftiniji i koštali od 2-2,5 evra. Očito se videlo da je kriza po kupovnoj moći gostiju i da se samo ponekad nešto može kupiti. Jedne večeri u toku šetnje čula se grčka muzika folklora, bina je bila postavljena na sredini jednog ograđenog dela, koji je imao nalik na arenu. Folklor su prvo igrala mala deca između 7 i 10 god., a onda su nastupili stariji između 40 i 70 god. Toliko su lepo igrali da sam sedeći i ja cupkala nogama, jer sam nekad igrala u folkloru. U toku nastupa primetili smo jednog starijeg gospodina Grka, koji je imao oko 70god. i igrao sam grčki sirtaki. Toliko je lepo igrao da kada se završila muzika, dobio je veliki aplauz od svih nas koji smo gledali. Njegova igra ostaće mi u lepom sećanju i kada sam se vratila svim prijateljima sam ispričala, i pokazala video snimak. Sedmi dan boravka u Asprovalti odlučili smo posetiti Stavros, koji je bio 8km udaljen. Krenuli smo u razgledanje grada. Dosta je manji od Asprovalte, u centru grada se može uočiti dosta zelenih površina, parkova. Pitajući prolaznike za plažu uputili su nas sa leve strane luke, oko 500m hoda. Kada smo stigli nismo bili zadovoljni plažom, put je bio ne asfaltiran sa dosta kamenčića i sitnog šljunka. Plaža sa dosta krupnog kamena i šljunka i veoma nesređena. Nismo se kupali, već odlučili da se još malo prošetamo. Napravila sam još nekoliko fotografija i oko 15h krenuli ka Asprovalti. Svratili i do marketa Lidl, da dokupimo još neke namirnice. Dani su nam brzo prošli, proveli smo se lepo. Grci su divni ljudi, gostoprimljivi, vedrog duha i sve čine da se gosti osećaju lepo, zadovoljno kao kod svoje kuće. Sanja Matić Pridružite nam se i pratite važne i korisne info iz Grčke! Grčka Info na Instagramu - uživajte u lepotama Grčke Facebook grupa "Grčka Info" - pitajte druge turiste i diskutujte o Grčkoj Viber grupa "Grčka Info" - budite informisani Viber grupa "Grčka Info smeštaj" - pratite najbolje ponude smeštaja
Opširnije
09.03.2016.
Tasos utisci... Jelena Narančić
Tasos je ostrvo koje posetiš jednom i nikad više, ili ga posetiš prvi put i stalno mu se vraćaš. Mi spadamo u ovu drugu grupu, stalno mu se vraćamo. Od Beograda do Tasosa, luke u Limenasu potrebno je oko 13-14 sati putovanja. Ukrcavanje na trajekt u Keramotiju i putovanje od nekih pola sata je samo po sebi izuzetan doživljaj. Nadaleko je poznato da trajekte koji putuju na Tasos prate galebovi koji su toliko već naviknuti na ljude da im uzimaju hranu iz ruku. Glavni grad ostrva je Limenas, gradić koji svakome može da pruži ponešto. Glavna ulica je pešačka zona prepuna kafića, restorana, prodavnica, juvelirnica… U samom centru grada se nalazi arheološko nalazište sa iskopinama starim nekoliko hiljada godina. U gradu postoji nova luka u koju pristaju trajekti iz Keramotija, i stara luka u koju pristaju ribarski i turistički brodići, privatne jahte… Iza stare luke, na samom kraju grada nalazi se plaža Karnagio sa istoimenim kafićem i crkvom na litici. Na uzvišenju iznad grada ponosno stoji amfiteatar star nekoliko hiljada godina. U Limenasu takođe možete obići arheološki muzej koji se nalazi u centru grada. Gradska plaža nosi plavu zastavicu. Po meni, sasvim je ok za boravak od par sati, ali nakon obilaska ostrva ova plaža postaje potpuno zanemarljiva. Odlazimo na čuvenu Mermernu plažu. Put do nje - katastrofa, kamenje, sitan pesak, provalija sa jedne strane puta, izbijanje bubrega pri svakom naletu na kamen, million puta se upitah u sebi: "Jelena, šta ti je ovo trebalo????" I onda kao na dlanu, njeno veličanstvo Mermerna plaža. Beli mermerni obluci, tirkizno more kao na najlepšoj tropskoj plaži, okružena borovima. Tada još nije bila urbanizovana i bila je milina uživati u miru i tišini koji je povremeno samo narušavao poneki kamion koji je odnosio mermer iz kamenoloma iznad plaže. Danas je plaža potpuno komercijalizovana i po mom skromnom mišljenju uništena, previše ljudi, preglasna muzika, jednostavno nije više divlja plaža. Ležaljke su besplatne uz piće iz kafića, mesta za sopstveni mobilijar više nema. Avanturisti u nama nemaju mira i ne dozvoljavaju nam da prosto odemo na plažu sa gomilom ležaljki, tuševa, kafića i zato se odlučujemo da produžimo dalje. Upućujemo se prema plaži Vathi. Potpuno divlja i neurbanizovana i danas, sa sve kozama koje šetaju po okolini, pasu travu i zainteresovano gledaju svakoga ko je rešen da dođe na tu plažu do koje je put još gori nego do Mermerne. Kristalno čista i mirna voda, sitan beli pesak, mir, cvrčci, galebovi…. Galebovi su i ovde toliko pitomi da su plivali zajedno sa nama. Na putu od Mermerne plaže do Vathija prolazimo pored kamenoloma mermera i male luke u koju pristaju brodovi iz celog sveta ne bi li natovarili čuveni Tasoski mermer. Inače, primarna privredna grana na Tasosu nije turizam već proizvodnja meda i iskopavanje mermera. Neki od narednih puta kada smo išli ka Mermernoj plaži, primetili smo putić koji vodi levo, skoro niz liticu, prema moru. Nismo izdržali, a da ne odemo i vidimo šta se krije iza njega, jer sigurno nije tu tek onako. I naišli smo na prelepu malu crkvicu, skrivenu od pogleda, kao da je napravljena samo za one koji se usude da krenu malo dublje u šumu, malo niže niz strmu liticu… Na oko 6 km od Limenasa, visoko u brdima nalazi se živopisno selo Panagia, sa lepom crkvom, Mostićem ljubavi, pećinom, fantastičnim tavernama, prodavnicama u kojima meštani prodaju svoje proizvode poput maslinovog ulja, meda, sušenog voća itd. U selu se takođe nalazi i Muzej maslina. Nizbrdo od Panagie, put se spušta prema mestu Chrissi Ammoudia i čuvene plaže Golden beach na nekih 12 km od Limenasa. Prelepa peščana plaža, potpuno urbanizovana, ležaljke, tuševi, kafići, taverne. Iznad plaže, na njenom samom kraju, na brdu, restoran sa fantastičnim pogledom. Na plaži uglavnom non stop talasi koji su svojevrstan doživljaj, posebno za decu ( a i za nas, malo veću decu), plićak dugačak nekoliko desetina metara. Na Chrissi Ammoudiu se nastavlja mesto Skala Potamia, malo simpatično mestašce, prepuno taverni, kafića, prodavnica. Gradska plaža u Skala Potamiji se nastavlja na Golden beach i zajedno čine jednu celinu dugačku nekoliko kilometara. Nastavljamo dalje, penjemo se ponovo u brda, nailazimo na mesto Kinira ispod kojeg se nalazi jos jedna čuvena plaza, Paradise beach. Do nje se spuštamo lošim zemljanim putem, oprez je neophodan, mi smo se u povratku okliznuli na zemlju i pali s motora. Ništa strašno, ali malo opreza nije na odmet. Na njoj postoji restoran, urbanizovana je, ali ima mesta i za sopstveni mobilijar. Sa desne strane plaže je velika stena tako da ima i prirodnog hlada u neko doba dana. Tokom drumskog krstarenja oko ostrva nailazili smo na mnoge vidikovce sa kojih puca pogled na morska prostranstva i od kojih zastaje dah. Moram i da napomenem da uvek iznajmljujemo motor, jer vožnja autom jednostavno ne bi mogla da vam pruži potpuni ugođaj. Nigde borovi ne mirišu kao na Tasosu, čak ni u Dalmaciji. Nema veće uživancije od udisanja tih divnih mirisa dok “jurimo” našim motorićem, koji nas realno jedva vuče uzbrdo, ali doživljaj je samim tim lepši. Dakle, nastavljamo dalje putem i stižemo do mestašca Agios Ioannis i spuštamo se do plaže. Mala plažica sa jednom kamp kućicom koja je improvizovani kafić, postoje ležaljke, voda je čista, bistra, ledena. Nema gužve, više prazna nego puna i milina za uživanje, mir i tišina. Nekoliko kilometara dalje nalazi se čuvena plaža Aliki koja ima vetrovitu i mirnu uvalu. Prelepa plaža, more kao iz bajke, ali je prevelika gužva, uglavnom nema mesta za sosptveni mobilijar, a iznajmljivanje ležaljki je moguće pod uslovom da uplatite ručak u restoranu. Peške krećemo u obilazak kroz šumicu, nailazimo na predivnu crkvicu isklesanu u steni. Put nas dalje vodi do starog kamenoloma, i tu nailazimo na predivan prizor ostataka mermera. Iza mirne uvale se nalazi vetrovita uvala na kojoj je i arheološko nalazište staro hiljadama godina. Ženski Manastir Svetog Arhangela Mihaila, predivno zdanje, ogromna terasa sa koje puca pogled. Manastir proizvodi svoje maslinovo ulje, med, sapune, nakit, ikone, slike... Monahinje uglavnom sve znaju engleski i možete porazgovarati sa njima. Definitivno ga treba obići, bili vernici ili ne, jednostavno pruža mir i sigurnost kada ste u njemu. Put nas dalje vodi do Potosa, mali gradić na jugu ostrva. Pristojna gradska plaža, ali je na njoj konstantna gužva. Kada se krene iz Potosa prema Psili Amosu, postoji deo plaže na kojoj su zastupljeni sportovi na vodi, pedaline, paraglajding itd. Potos je mali gradić, mislim da naši turisti najviše u njemu borave. Ima sve što je potrebno za normalan boravak, odlično opremljene prodavnice, pekare, restorane, kafiće, suvenirnice… Pefkari, mestašce između Potosa i Limenarije. Malo mestašce sa jednom ulicom, par restorana, vilama za smeštaj gostiju, pešačkom stazom je povezan sa Limenarijom. Prelepa plaža, šljunak, nema gužve, fantastična voda, ova plaža je meni jedna od omiljenih. Na njoj takođe možete uplatiti ubrzani kurs ronjenja što je sjajan doživljaj jer je more na ovoj plaži prepuno različitog morskog sveta. Limenarija je drugi po veličini grad na ostrvu. Subjektivno, meni se nešto baš i ne sviđa. Gradska plaža je najlošija na celom ostrvu, to je objektivno. Ali zato postoji plaža Metalia, koja se nalazi nadomak centra Limenarije i ispod zdanja Palataki. Plaža je zaista lepa, okružena stenama, šumom, a do nje vodi prilično loš zemljani put. Iznad plaže se nalazi gore pomenuto zdanje Palataki, koje je bilo upravna zgrada rudnika koji se nalazio iznad same plaže i čiji se ostaci mogu videti. Sa uzvišenja na kom se nalazi Palataki se pruža predivan pogled. U blizini plaže, tačnije iznad nje, naićićete na, u mermeru isklesane, simbole horoskopskih znakova. Od Limenarije prema Limenasu, zapadnom stranom ostrva smo usput nailazili na mnoge divlje uvalice i plaže, koje su nas ostavljale bez daha, a koje su bezimene i na kojima nema ljudi. Jedna takva je u blizini fabrike zlata Iris Gold. Plaža dugačka nekoliko stotina metara, sitan šljunak, more toplo da je prosto neverovatno da može toliko da se zgreje, i samo nas dvoje na plaži, nigde žive duše, e to je mesto za uživanje. Na izlazu iz Limenarije, na oko 1 km od centra, se nalazi već pomenuta fabrika zlata i srebra Iris gold. Ako ni zbog čega drugog, onda je treba obići bar zbog vidikovca koji se nalazi u dvorištu. Savršeno. U samoj fabrici postoji prodavnica u kojoj možete kupiti nakit iz njihove proizvodnje, ima vrlo povoljnih komada, ali ima i onih koje možemo samo da gledamo. Oni takođe imaju i svoju prodavnicu u Limenasu, u glavnoj ulici. Svake godine kupim neku srebrnu sitnicu kod njih za sebe i kao poklon, i mogu slobodno da kažem da im je srebro stvarno jako lepo i kvalitetno. Astpas ili Šećerna plaža, mala plažica, peščana, mene taj pesak malo podseća na onaj pesak na Dunavu, tako je nekako taman a skroz sitan. Dugačak, baš dugačak plićak, idealno za decu, topla voda. Ležaljke i suncobrani se naplaćuju. Skala Prinos, malo mestašce, koje takođe ima luku i iz nje trajekti idu u Kavalu, iz Limenasa možete stići do Keramotija, a iz Skale Prinos do Kavale. Mesto kao mesto, ništa posebno, plaža takođe. Ali zato zalazak sunca na zapadnoj strani ostrva na putu prema Skali Prinos... Nezamislivo, zalasci sunca su ovde jednostavno savršeni!!! Prinos, mesto u kojem je ponedeljkom pijačni dan, možete naći najraznovrsnije voće i povrće kao i garderobu i kojekakve sitnice uglavnom kineske i turske proizvodnje. U Prinosu se nalazi glavni zdravstveni centar na ostrvu u kojem besplatno pružaju usluge svima koji imaju, ali i koji nemaju osiguranje. Na oko 10 km od Limenasa, na zapadnoj strani ostrva se nalazi plaža i turističko naselje Pahis. Prelepa, dugačka peščana plaža, okružena borovima sa puno prirodnog hlada. Ovu plažu najčešće posećuju porodice sa malom decom zbog dugačkog plićaka i prirodne hladovine. Par stotina metara od Pahisa prema Limenasu se nalazi predivna plažica Glifoneri. Takođe okružena borovima, sa puno prirodnog hlada, čak mislim da popodne na njoj uopšte nema sunca. Tirkizno more, nema gužve, meni je ova plaža jedna od omiljenih na ostrvu. Ako nastavimo dalje prema Limenasu, nailazimo na malu plažicu Glikadi. Mala peščana plaža, zna da bude dosta trave u vodi pošto je na otvorenom moru pa vetar nanosi. Tasos nisu samo plaže, Tasos ima predivna mala sela, crkve, manastire... Najpoznatije selo daleko u unutrašnjosti Tasosa je Teologos. Vrlo živopisno selo sa tradicionalnim kamenim kućama, tavernama sa fenomenalnom klopom, malim prodavnicama u kojima se mogu kupiti lokalni specijaliteti. Najlakše je doći do njega iz Potosa od kojeg je udaljen oko 10 km. Preporuka za dobro poznatu brkatu gospođu koja prodaje med, slatko, maslinovo ulje... ona ne izgleda reprezentativno, ali njen med... nešto savršeno! Tasos je planinsko ostrvo sa najvišim vrhom Ipsario koji se nalazi na 1204 metara nadmorske visine. Na obroncima planine se nalazi i selo Maries u čijoj se blizini nalazi jezero sa vodopadima. Nažalost, vodopade nismo videli, jer su presušili u vreme kada smo išli da ih obiđemo. Na putu prema Mariesu se nalazi manastir Panagia, okružen plantažama maslina sa predivnim pogledom na okolnu šumu i planine. U manastiru radi i čovek koji odlično govori srpski, jer je oženjen Srpkinjom i vrlo rado ispriča ponešto o manastiru i životu u njemu. Još jedan od bisera Tasosa je slano jezero Giola. Malo se teže nalazi pošto nema putokaza, ali ništa neizvodljivo. Ako krećete put Giole, obavezno ponesite velike količine vode, jer se dosta pešači, a nema zaklona od sunca. Par puta sam imala utisak (u povratku) da ću ispustiti dušu, ali preživeh. A prizor na koji nailazite kada se spustite do jezera, kupanje u onoj vodi... neprocenjivo! Voda je velikog salaniteta i kupanje je drugačije od kupanja u “običnom moru”. Što se tiče samog snabdevanja hranom, benzinom i ostalim potrepštinama na Tasosu, mi smo se uglavnom snabdevali u velikom supermarketu iz lanca Arvantidis koji se nalazi na samoj raskrsnici prema Mermernoj plaži. Market je ogroman, odličan izbor robe, pristojne cene. Postoji još veći market u mestu Rahoni, oni su stvarno fenomenalno snabdeveni i imaju najpovoljnije cene. Što se tiče benzina, na Tasosu ima dosta pumpi, u samom Limenasu nekoliko. Ne znam da li možda od ove godine ima, ali prethodnih godina ni na jednoj pumpi nije mogao da se kupi TNG. I to je to, ovo je bilo moje viđenje Tasosa. Nama ostaje još mnogo godina i mnogo istraživanja da ga još bolje upoznamo, jer smo upoznali samo jedan njegov mali deo, a svima koji idu na njega, želim da ga zavole kao što smo ga i mi zavoleli. Jelena Narančić
Opširnije
07.03.2016.
Nidri, Lefkada... by Marija Drndarević
Počelo je avanturom od Novog Sada do Beograda, pa ukrcavanje u bus i poletanje u avanturu koja se nakon 19 godina nastavlja ponovo u Grčkoj. Prošlo je mnogo godina koliko nismo letovali ovako, kao studenti, busom, pa opet Grčka. Gotovo zaboravljena draž ovakvog letovonja, nakon godina provedenih letovanja, avionom, hotelima... Jelo i piće u neograničenim količinama, lenčarenje... Sad smo se opet odlučili za jedan kreativan odmor. Počelo je razdraganom živošću mladih suputnika oko nas, koji su nas vratili ponovo u te dane kad smo i mi bili tako mladi, i opet smo bili mladi i opet nam je kao nekad bila dvadeset i neka. Sve od putovanja do svih pauza, nije bilo naporno. Uživali smo u udobnom autobusu koji nam je obezbedila agencija sa kojom smo putovali. Prelepi pejzaži promicali su nam na putu do Lefkade - Nidrija. Zaista smo uživali u lepoj okolini kojom smo sad prvi put putovali. Sve je bilo super. Smeštaj koji smo dobili bio je prelep: čist i dobar apartman, ljubazni vlasnici, održavanje i higijena besprekorna, a pogled sa terasa prelep. Sve je bilo kako poželeti možeš. Odlazak u grad nam je bio kao da smo se vratili u neke naše prošle dane kad smo posedovali sopstvenu kuću, tamo negde na nekom moru, na nekom ostrvu, kada smo u potpunosti uživali u lepoti i čarima borove šume, cvrčcima koji žubore, u bistrom i čistom moru, u mirisu cveća, pečene ribe i prelepe muzike. Opet smo osetili to nešto, opet je tu bilo lepog vina, lepih malih restorana, opet je tu ona mesečina koja priča svoju priču i onaj miris bora. More je opet mirisalo i sva izgubljena čar svih godina koje su nas odvojile od takvog mora, bila je tu. Iznajmili smo povoljno moped, obilazili mala mestašca po ostrvu, stajali na male usamljene plaže, uživali u pogledu sa planine, obišli prelepe vodopade iznad Nidrija, mnogo se fotografisali, ovekovečili mnoge lepe trenutke i vreme je prosto letelo. Naša plaža na kojoj smo najviše uživali bila je kao sa razlednice. Prelepa mala plaža, bez gužve, sve je tu, mnogo besplatnih ležaljki, zelene trava i palme na obali, stogodišnje masline i njihova hladovina, ruzmarini koji ukrašavaju pogled, a još pored tebe čovek koji ti znači sve. Zar čovek može poželiti više? Jednom smo išli na Grčko veče, bilo je veoma lepo i upečatljivo. Sirtaki, razbijanje tanjira, vino recina, dobra hrana. Deset dana ovog letovanja proletelo je kao san. Požalili smo što je tako brzo prošlo, ali ovo lepo letovanje i prelepa okolina i mesto ostaće nam u prelepom sećanju u nizu naših putovanja koja su naša strast. Svima koji vole lepotu prirode, koja je zadržala onu svoju izvornost, preporučili bi ovaj prelepi kraj kao destinaciju koju obavezno treba da posete i uživaju kao i mi. Marija Drndarević, Novi Sad
Opširnije
07.03.2016.
Skijatos, dragulj Egejskog mora... by Tanja Ivić
Idealno letovanje za mene podrazumeva toplo more, lepe plaže, ukusnu hranu, zanimljiv noćni provod, dobru knjigu i voljenu osobu. Dva poslednja sama sam obezbedila, a za ostale stvari sa spiska se pobrinulo predivno ostrvo Egejskog mora - Skijatos. Skijatos je malo ostrvo, površine svega 48km2 i na njemu živi oko 4 500 stanovnika. Glavni grad nosi isti naziv i jedino je naseljeno mesto na čitavom ostrvu. Ostalo su turistička naselja i hotelski kompleksi koji se savršeno uklapaju u čitav ostrvski ambijent. Imala sam to zadovoljstvo da, do sada dva puta boravim na ovom ostrvu. Prvi put sam putovala avionom, a drugi put kolima. Čini mi se da je cena ovih prevoza ista, ako se kasnije odlučite da iznajmite automobil, što i preporučujem. Naime, avionom se stiže za nešto više od sat vremena, što je prednost ukoliko ne volite dugo da putujete. Ukoliko se odlučite za automobil, njime možete do luke Volos. U ovoj luci vas čeka trajekt i vožnja njime traje oko dva i po sata. Za trajekt treba izdvojiti malo više novca. Naime, u zavisnosti od veličine auta karta košta od 64 do 76 evra u jednom pravcu, i tome treba dodati i kartu za putnike koja je 22 evra po osobi, a za decu je 12 evra. Ukoliko mene pitate, čitavo putovanje do Skijatosa, koliko god naporno bilo, isplati se! Čim kročite na ovo ostrvo primetićete uske ulice, kuće od kamena, mediteransko zelenilo, ali i mnoštvo restorana, taverni, barova... Još jedna preporuka je da smeštaj zakupite u centru ili njegovoj neposrednoj blizini, naravno ukoliko vam je cilj da večeri provodite u samom gradu, stecištu svih zbivanja. Provod na Skijatosu vam je zagarantovan, bilo da volite sedenje u kafićima, mirnu šetnju kroz lavirint ulica, đuskanje do zore, večeru uz more... Bele kuće sa plavom drvenerijom, balkoni i prozori ukrašeni cvećem, mali trgovi i mreža uskih kaldrmisanih uličica koje se spuštaju prema promenadi u ulici Papadiamanti ili prema luci, radnjice, pabovi, taverne, miris nepoznatog cveta koji je karakterističan samo za Skijatos, doprinose da vas ovaj gradić svakim danom sve više i više osvaja. Prilično mala, ali uvek živa luka se deli na staru i novu. U staroj luci vas čekaju restorani dobre hrane i put do ostrva Burzi koje je nasipom povezano sa ostrvom. Nova luka takođe obiluje restoranima, koji uglavnom nude morske specijalitete, a to je i putanja koja vas vodi do klubova. Prava ''ludnica'' ovde počinje oko dva sata posle ponoći i traje do jutra. Savet: posle klubova, a malo pre aerodroma nalazi se restoran u staroj vodenici pod nazivom ''Mylos''. Hrana je fenomenalna, cene su pristupačne, stolovi odmah do vode i nemojte se iznenaditi ako vam se neko od konobara obrati na srpskom jeziku sa makedonskim akcentom. Celo ostrvo je u znaku filma Mamma mia sa Meril Strip i Pirsom Brosnanom, koji je sniman na Skijatosu i Skopelosu. Ko nije gledao ovaj mjuzikl, može ga odgledati u bioskopskoj sali Skijatosa. Takođe, ukoliko želite da se upoznate sa životom znamenite ličnosti sa ovog ostrva može posetiti dom pesnika Aleksandrosa Papadijamantija. A sad ono najbolje što Skijatos nudi: plaže! Na ovako malom ostrvu ih ima preko 60. I posetiti samo jednu bila bi prava šteta! Plaže su uglavnom peščane, a od grada prema zapadu se gotovo nadovezuju jedna na drugu. Najpopularnija je Kukunaries ili ''Šišarka'', belog, sitnog peska i tirkizne boje vode. Uvek je prepuna turista jer su na njoj mogući razni vidovi vodenih sportova, pa ako više volite mirnije plaže preporučujem vam plažu Mistik. Do nje se malo teže dolazi, kao i do mnogih drugih plaža, pa zato treba imati automobil ili neko drugo prevozno sredstvo. Gradski prevoz je dobro organizovan, košta 1.5 evro, ali njegova poslednja stanica je Kukunaries. Ipak, najlepša plaža na ovom ostrvu borova je Lalarija i do nje se može doći jedino brodom. Očaraće vas belina kamenčića na plaži i neverovatno plavetnilo mora. Još neke plaže koje ne treba propustiti su Banana, posebno zanimljiva mladima, Mandraki, Trulos, Agia Eleni, Megali Amos...Uzmite mapu, svakoga dana posetite neku novu plažu i nećete biti razočarani! Ukoliko želite da još malo istražite ovaj dragulj predlažem vožnju po brdima do manastira Evangelistrija i obilazak tvrđave Kastro. Takođe, pruža vam se mogućnost obilaska preostala dva ostrva severnih Sporada, Skopelos i Alonisos. Za letovanje na Skijatosu treba izdvojiti malo više novca, ali koliko god da potrošite ni jednog trenutka nećete zažaliti! Zato se prepustite njegovim čarima, uživajte i vratite se za godinu, dve opet...kao ja... Tanja Ivić
Opširnije
06.03.2016.
Leto u Pargi... by Jelena Narančić
Letovanje u Pargi smo uplatili u “zadnji čas”, polazak je bio dva dana nakon odluke i apsolutno nismo znali sta da očekujemo, jer nismo imali vremena da se informišemo. Iz Beograda smo putovali autobusom nekih 16 sati. Prvi susret sa Pargom, hm, nikada neću zaboraviti taj miris, miris mora, soli, izražajniji i jači nego u nekim drugim mestima… Ja sam dete sa mora, rođena na moru, odrasla na moru, i verujte taj miris je u Pargi drugačiji. Stigli smo rano ujutru i imali smo dosta vremena da prošetamo dok nam ne pripreme sobe. Već na prvu “šetnju” smo imali osećaj kao da nismo u Grčkoj već negde u Italiji. Arhitektura potpuno nesvakidašnja za teritoriju Grčke, Venecijanska tvrđava koja ponosno stoji iznad grada, predivne uske ulicice….. Nakon smeštanja u sobe, razume se, pravac plaža. Gradska plaža Krioneri, čista, sređena, uredna, pesak i sitan šljunak. Voda predivna, čista, bistra. Ali ono što je mene najviše fasciniralo je ostrvce sa crkvom, preko puta plaže. Kažu da može i da se prepešači, videla sam ljude, ali zbog moje “visine” ja sam ipak bila primorana da plivam do njega. Predivna crkvica koja u svojoj belini blista i presijava se na suncu. Nismo ulazili unutra, jer nismo bili prikladno obučeni, ali mislim i da je bila zaključana. Neko je bio domišljat i na vrhu ostrvceta do kojeg se dolazi stepenicama napravio klupice za uživanje u tom predivnom pogledu na Pargu i okolna brda. Plaža Piso Krioneri, plaža za moju dušu. Veliko belo kamenje, hladna voda, bez gužve. U blizini gradske plaže, a opet izvan “gradske verve”. Okružena brdima punim zelenila, pomešani mirisi mora, soli, borova….. Plaža Valtos, treba malo više strpljenja i kondicije da bi se došlo do nje, ali vredi. Nalazi se sa “druge strane brda”, potrebno je da se prvo popnete na uzvišenje iznad grada, a onda se spustite niz mnooogo stepenika do plaže. Plaža je ogromna, peščana, otvoreno more. Do nje voze i brodići iz luke u centru Parge, ali ipak je lepše odšetati do nje. Venecijanska tvrđava na uzvišenju iznad grada nas je ostavila bez daha, što zbog svoje očuvanosti, što zbog pogleda koji puca iz njenog dvorišta. Mnoštvo skrivenih zidina, neistraženih kutaka koji mame na lutanje po njima. Sam gradić je mali, obiđe se i uzduž i popreko vrlo brzo, ali uvek se pojavi neka nova uličica, neka nova kuća, neki novi kutak koji ste zaobišli. Prozori, ah ti prozori u Pargi, mislim da sam najviše fotografisala prozore, roletne, žaluzine, svih mogućih boja i veličina. Taverne, kafići, prodavnice, suvenirnice, na svakom koraku, prepune svega i svačega što vas samo mami da potrošite još neki Evro više. Ispred svakog restorana, tradicionalno, pozivaju vas da uđete baš u njihov restoran. U nekoliko restorana u kojima smo bili, hrana fenomenalna, cene poprilično više nego u ostalim delovima Grčke, ali to je razumljivo obzirom na to da su tamo glavni gosti Skandinavci i Britanci čiji je standard mnogo viši od našeg. Velikih marketa u Pargi nema, sve su to njihovi “supermarketi”, sa popriličnim razlikama u cenama. Pekara, Green bakery, fenomenalna, odlična peciva, kolači…. Iz Parge postoji dosta izleta na koje se može otići. Jonska ostrva, Krf, Paxos I Antipaxos, Aheron….. preporuka je da idete u svojoj režiji, a ne preko agencije jer su razlike u cenama poprilične. Paxos i Antipaxos, odličan izlet, nestvarno plavo more, plave pećine, zaista mora na kartu boja da se uvrsti i jonsko plavo jer ta boja ne postoji nigde osim u Grčkoj. Pristajanje je na Paksosu, predivnom ostrvcetu nestvarne lepote. Dovoljno vremena za ručak i kupanje. Izlet koji je na mene ostavio poseban utisak je reka Aheron, prema grčkoj mitologiji reka Stiks u kojoj je majka okupala Ahila držeći ga za petu. Jednim delom se pešači kroz reku koja je potpuno ledena, nestvarno iskustvo. Sve u svemu, Parga i njena okolina su nešto što vredi i treba videti. Ljudi su srdačni i topli, predusretljivi, mnoštvo restorana koji vas mame da probate njihove specijalitete, plaže stvorene za uživanje u predivnom Jonskom moru, suvenirnice prepune sitnica koje vas mame da ih ponesete kući iako vam nisu potrebne… Parga nije najlepše mesto u kojem sam bila, Parga nema najlepše plaže na kojim sam se kupala, ali Parga ima ono nešto, ono nešto neobjašnjivo što vas mami da joj se ponovo vratite. I vratićemo se sigurno. Jelena Narančić
Opširnije
06.03.2016.
Naše iskustvo Leptokarija... by Marija Sretenović
Posle kraćih konsultacija rešismo da krenemo put Leptokarije. Na odluku je najviše uticala dužina putovanja, odnosno, da put traje što kraće (obzirom da smo putovali autobusom) i da u odabranom mestu imamo sve što bi nam eventualno bilo potrebno, opet zbog toga što ne idemo svojim autom. U tom slučaju, najbliže destinacije su u Solunskoj i Olimpskoj regiji, a kako smo prvu obišli prošlog leta, lako smo odlučili. Uvek me najviše brine putovanje, ipak 600 km, mahom auto-putem, sa dovoljno pauza, nije ni približno bilo mučenje kakvom sam se nadala. Naprotiv, nekako je brzo prošlo, bez preteranog čekanja na granicama. Iako je ulazak u sobe bio predvidjen za 14h, sobe su već bile spremne kad smo stigli (oko 11:30 po grčkom vremenu) tako da smo se odmah smestili. Smeštajem smo bili zadovoljni, naroćito zbog blizine plaže i samog centra Leptokarije. Leptokarija je mali gradić u podnožju Olimpa, sa dugačkom plažom od 6km. Prvog dana, vodič nas je povela u šetnju mestom i pokazala bitnija mesta i ono što bi nas moglo zanimati ili nam zatrebati, tipa marketi (Masutis u glavnoj ulici), ambulante, apoteka, pijaca, pošta, železnička stanica (kojom za samo 5 minuta i isto toliko evra možete otići u Nei Pori). Glavna ulica je Metaksa i proteže se od plaže uz brdo i tu ćete naći bukvalno sve što vam treba: od smeštaja, marketa, taverni, restorana, pekara, poslastičara, kafića, pa sve do zlatara, krznara, butika i suvenirnica. Pruga prolazi kroz grad, i kako nam je rečeno, deli grad na novi deo ispod pruge, bliži plaži, koji je van sezone pust, i na stari iznad pruge, gde žive meštani. Velikim plusom Leptokarije se smatra blizina Olimpa, što zbog prijatne klime, što zbog pijaće vode. Osim toga u blizini ima još dosta mesta za posetiti i videti, tipa, Litohoro u podnožju Olimpa, Paralija i Olimpik bič severno, kao i Platamon i Nei Pori južno, i tvrđava Sveti Pantelejmon. Solun je udaljen stotinak kilometara, a Katerini 30-ak. Samim tim postoji veliki broj izleta koji se mogu uplatiti u lokalnim agencijama po prihvatljivim cenama, a neke od njih možete izvesti i u privatnoj režiji ukoliko putujete svojim autom, jer je Leptokarija na takvoj poziciji da je sve relativno blizu. Ukoliko niste svojim autom došli, možete ih iznajmiti, ili skutere, a možete i njihovom fantastičnom železnicom otići do Nei Porija npr. (karta 4e, povratna 80c). Vrlo tačni, čisti, klimatizovani vozovi. Cene, kao vrlo bitna stavka, za sve one koji bi da letuju, a da ne potroše celu životnu ušteđevinu, su još jedan plus za ovo mesto. Rekla bih, da je jeftinije i od Solunske regije. Npr. na plaži veliko točeno pivo i sok iznesu oko 5-5.50e i uz to imate suncobran i ležaljke. Giros u tortilji 2e, pizza parče isto 2e, porodična u zavisnosti od vrste oko 8e, sladoled na točenje od 1.50, kugla 1e... Kafa: grčka je od 2.50e na plaži u baru do 1.50 u tavernama van glavne ulice. Inače je sve kako odmičete od plaže jeftinije, tako da se nemojte zaletati. A za pravi morski ručak (plodovi mora i nešto za popiti) treba da izdvojite od 20-25e. Jeftinija varijanta bi bila ručak po principu švedskog stola u hotelu Dafni plus (jedan od retkih gde možete naručiti supu ili čorbicu) 6e po osobi, doručak u istom je bio 4e. Ukoliko ste ipak za varijantu prezalogajiti nešto kod kuće na brzinu, pekare i marketi su sasvim solidno opremljeni. A tu je i pijaca utorkom, gde možete kupiti sve od voća i povrća, začina, maslina i maslinovog ulja. Npr. masline sa paprikom 3.50 za kilogram. Da ne biste čekali utorak, tu su ulični prodavci voća, kod kojih za 1e možete kupiti bilo šta od sezonskog voća i povrća. Cene smeštaja takodje prihvatljive. Kažu da su cene u jeku sezone malo više, ali i da je tada ispod pruge teško naći smeštaj, što je rekla bih, opet pokazatelj da čak ni tada nije preskupo. A mesto je dovoljno veliko da ne sumnjam da bi svako našao odgovarajuci smeštaj. Što se mora tiče, Egejsko važi za toplo more. Tako je bilo i ovog juna, uprkos promenljivom i vetrovitom vremenu, voda topla i prijatna za kupanje. Ako izuzmemo morsku travu, a to zahvaljujući talasima i vetru pre svega. A i čisto, ako ćemo suditi po delfinima koje smo videli. Malo je problematičan ulaz u vodu, iako je plaža peskovita, pri ulasku ima velikog kamenja. Ali kako odmičete levo od gradske plaže, kamenja je sve manje, i gužve je sve manje i sve je lepše za kupanje. Posle hotela Olimpic bay, možete se osamiti na plaži, ili mozete produžiti još malo i doći do Mylos plaže. Super za omladinu jer redovno organizuju žurke na plaži, a super i za one koji vole da se udalje od gradske vreve jer je plaža ogromna. Još jedna stvar na kojoj bi mogli da porade je usko šetaliste uz samu plažu, zapravo trotoar, jer je ulica otvorena za saobraćaj. Tako da od mirne šetnje pored mora nema ništa ukoliko ne šetate samom plažom. Domaćini jako ljubazni i predusretljivi, ali ne napadni, uvek nekako nasmejani i dobro raspoloženi. Oni koji se plaše jezičke barijere neka ne brinu, mahom razumeju srpski ili engleski, ili imaju zaposlenika koji govori jedan od ta dva jezika, a velike su šanse da će vam pomoći i neki zemljak u prolazu, pošto je Srba jako puno u Leptokariji. Ono što ume da začudi je malo neobično radno vreme za naš pojam, naime mnogi rade dvokratno, tako da popodne od 2 do 5 ili 6, u vreme sijeste, neke radnje uopšte ne rade. Uglavnom, domaćini odaju utisak opuštenih ljudi koji se ne sekiraju previše, a kako i bi uz more, leto i dobru hranu. Ta se dobra grčka energija oseti u Leptokariji, u svakoj taverni, na pijaci, na plaži... I verovatno je to ono nešto što već godinama unazad Leptokariju čini vrlo popularnom destinacijom kod turista sa ovih prostora. Marija Sretenović
Opširnije
06.03.2016.
Uspomene iz Stavrosa... by Marina Damnjanović
Stavros – ribarsko selo u Solunskom okrugu mi pri svakoj pomisli na letovanje 2012. vraća divna sećanja pred oči i budi nostalgičan osećaj u grudima. Na prvi pogled moji prijatelji nisu bili nimalo oduševljeni Stavrosom kada smo prvi put prošetali njegovim ulicama. Ali ja sam osećala da u njemu ima još nečeg, osim nekoliko ulica krcatih radnjicama i široke plaže. Kako su dani odmicali, tako nam je ovo mestašce otkrivalo svoj sjaj. Veliki broj suvenirnica, sa lepom robom i po niskim cenama. Marketi u letovalištu takođe nisu bili skupi ako se uporede sa onim u drugim mestima, pogotovo kada je o ostrvima reč. Na ulazu u Stavros, u pravcu Nea Vrasne i Asprovalte, postoji veliki supermarket u kom smo se najčešće snabdevali po dosta nižim cenima. Preko puta njega se nalazi kineski tržni centar. U centru, oko velikog parka i dalje, nalaze se butici i ostale radnje koje su imale raznovrsnu ponudu garderobe po neverovatno niskim cenama. Kada se samo setim koliko sam odeće kupila plativši svega 2 ili 5 evra komad, 10 evra u vrh glave. Ne, nije bio uopšte loš kvalitet. Tu u centralnom parku, noću je vrvelo od dece koja su želela vožnju luna parkom. Ima dosta klupica, a palme su izrasle dosta u visinu, što nije karakteristično za palme u Grčkoj koliko sam primetila. Duž cele plaže postoji stazica za šetnju, od jednog kraja Stavrosa u kome su blokovi vila i kuća, do drugog kraja koji završava šumom i parkom platana. Postoji mala luka i kej išaran interesantnim grafitima. Na plaži kod parka platana se nalaze kafići i barovi i tu je središte noćnog života. Moram upozoriti da ne očekujete mnogo od noćnog života. Veseli barovi su krajem avgusta bili više prazni nego puni, a na celi Stavros se posle ponoći spusti tišina. Plaža je tu uža, prekrivena ležaljkama i suncobranima, sa kamenjem i ježevima koji se često javljaju, pogotovo noću. Postoji jedan deo gde more zapljuskuje stenovitu obalu. Tu je lepo doći i u senci drveća udisati slani vazduh, osetiti silinu mora pri udaru u kamen. Tu sam pronašla onu vrstu školjke koja stvara iluziju da možete oslušnuti zvuk mora, ako je prislonite uz uho. Mi smo radije boravili na plaži koja se nalazi na suprotnom kraju letovališta. U tom delu je široka, pesak je jako sitan. Peska ima i u vodi, nema kamenja. Hodaćete dosta kroz vodu dok konačno ne naiđete na dubinu. Voda je uglavnom bila mirna i naravno čista. Bilo je mreže i za odbojku na plaži. Tu smo voleli da provodimo najveći deo dana, ali i dve večeri. Prvi put kada smo pravili logorsku vatru na plaži, posle verovatno 3 sata zabave bili smo oterani od strane čuvara dnevnog bara. Stoga smo naredni put otišli na sam kraj Stavrosa i tamo smo srdačno dočekani od strane Grka koji je radio u nekom baru na plaži. Bili smo pozitivno iznenađeni njegovim gestom da smo ga častili pićem. Kažu da je najbolja hrana kod Lefterisa. Samo pomenite njegovo ime i svi će znati gde da vas upute. Ovaj Grk, koji je i gazda i menadžer svoje taverne, nas je jako prijatno ugostio i uslužio. Zna srpski, tako da nije propustio da malo posedi sa nama i našali se. Popust kod njega nam je omogućila agencija preko koje smo došli, ali i bez toga bi cena bila sasvim prihvatljiva. U Stavrosu sam probala neke od najlepših sladoleda u Grčkoj. Izbor je bio ogroman. Jednog prepodneva smo rešili da odemo do Starog Stavrosa. Dobili smo uputstva od svog vodiča kako da stignemo do tamo. Bio je četvrtak, a tog dana je najveća ponuda na pijaci. Iz centra Stavrosa smo skrenuli ka šumovitim brdima. Put sve vreme ide uzbrdo, pod sve većom kosinom, strašno otežavajući kretanje. Međutim, život Grka se i tu odvojao sasvim normalno, nizale su se kuće, vozila su jako sporo promicala kraj nas. I tako sve do prelepog vidikovca. Na pola puta do vidikovca nalazi se stara crkva, a iza nje pijaca. Bilo je u ponudi svega, od voća i povrća, raznih vrsta maslina i sireva, do garderobe i torbi i stvarčica za kuću. Zaista može lepo da se pazari. Nismo se tu preterano zadržavali, jer nam je krajnji cilj bio da se uspenjemo do vidikovca. Pred nama se ukazao veličanstven pogled. Celi zaliv, Stavros, i okolna mestašca bili su pod nama. More se plavilo, nebo je takođe bilo vedro i baršunasto, krovovi kuća su razbijali dominaciju plave boje. Gledali smo nemi i zadivljeni. Posle dužeg predaha, teška srca smo krenuli nazad ka gradu. Bilo je potrebno oko pola sata hoda da se spustimo. Iako je Solun gotovo u neposrednoj blizini, nismo bili naročito rešeni da se odvojimo od plaže i provedemo jedan dan tamo, ali bih svakako preporučila taj mali izlet. Postoji autobus koji tokom celog dana kruži do Soluna i nazad. Isto tako, postoji autobus koji vozi do Nea Vrasne i Asprovalte. Mi smo rešili da odemo u Asprovaltu, jer smo iz njenog pravca jedno popodne videli delfine kako u daljini iskaču iz vode. Na autoputu, blizu Vrasne se nalazi Lidl. Petnaestak minuta vožnje od naseg Stavrosa se nalazi Asprovalta. Ona je primetno skuplja, i manji je izbor svih vrsta radnji i marketa. Ima veliko šetaliste uz plažu, a glavna ulica u kojoj staje autobus je oivičena sa dva drvoreda. Iako je šljinkovita, plaža je bila cista i siroka. Međutim, dva-tri metra od obale, voda nam je već dosezala do grla. Bila je čista, za nijansu hladnija. Na suprotnoj strani zaliva smo ugledali naš Stavros. Kuće koje su načičkane od obale ka visini, u brdo, obrazujući nekakvu piramidu. Stavros najčešće preporučuju porodicama, ali ne bih se složila sa tim. Mislim da je jednako pogodan i za mlade ljude koji žele da se odmore od svetla grada, uživaju u divnom moru i prirodi. Sve to po pristojnoj ceni. Nadomak je pomenuti Solun, u kome se sigurno mnogu naći mnogi zabavni sadržaji. Marina Damnjanović Pridružite nam se i pratite važne i korisne info iz Grčke! Grčka Info na Instagramu - uživajte u lepotama Grčke Facebook grupa "Grčka Info" - pitajte druge turiste i diskutujte o Grčkoj Viber grupa "Grčka Info" - budite informisani Viber grupa "Grčka Info smeštaj" - pratite najbolje ponude smeštaja
Opširnije
06.03.2016.
Letovanje Pefki, ostrvo Evia... by Olivera Nastić
Par godina unazad sam čula za ostrvo Evia, ali kad sam tih godina pokušavala da nađem ili uplatim neki aranžman, otkazivani su zbog male zainteresovanosti. Konačno, prošle godine sam uplatila desetodnevni aranžman od 10. jula i išla sa dve rođake. Pre odlaska, naravno da sam pretraživala na internetu o ostrvu i pronašla neke komentare: neki su bili pozitivni, a neki negativni. Sve u svemu meni se to svidelo. Što se tiče samog putovanja od Beograda do Pefkija, sve je odlično prošlo. Krenuli smo oko 17h časova, i sa svim stajanjima, graničnim prelazima i pauzama, stigli smo u mesto Glifa (najveći grad u blizini je Larisa) malo pre 8h, jer smo tada imali trajekt za Agios Kombas na Eviji. Trajektom smo putovali oko 20 minuta i u Pefkiju bili već malo posle 10h. Bili smo smešteni u vili koja se nalazi negde na početku Pekfija. Imali smo sreće da ja naš apartman prvi sređen, tako da smo se smestili oko 11h. Smeštaj je bio odličan. Samo mesto Pefki i kuće su raspoređene paralelno sa morem i plažom dugačkom oko 4 km (tako kažu). Mesto Pefki se nalazi na severnom delu ostrva i jako je prijatna klima, a plaže su okrenute na zapad. Mi smo ostajali do 20.30h uveče na kupanju. Imali smo mogućnost da se kupamo na dve plaže. Jedna je bliža našoj vili, bukvalno 2 minuta hoda, ali je ona nešto uža i u blizini se nalazi mol i mala luka. I druga koja se proteže duž čitavog mesta, isto šljunkovita, ali ogromna. Pored plaže, preko ulice imate dosta kafića koji iznajmljuju ležaljke i suncobrane, tako što kupite frape koji je bio 2,5 evra ili fredo, 2 evra, a možete i flašicu vod 0,50 centi. I ceo dan možete da koristite te ležaljke. Voda je bila kristalno čista. Pošto je plaža šljunkovita, ako vam to smeta, možete do vode da odete u japankama i da ih ostavite pored, niko ih neće dirati dok ste u vodi. Na plaži nije bilo gužve, jer je stvarno ogromna. Vreme je bilo predivno, temperatura nije prelazila 30 stepeni. Možete komotno da ostanete ceo dan plaži u julu mesecu. Mi smo samo koristili pauzu oko 14h za ručak. I na plaži se samo čuje ponekad muzika iz nekog kafića, kako je vetar donese, nema galame, nema skutera, skijanja na vodi... Milina, samo da uživate, kupajući, ležeći na ležaljci i da gledate u more i preko u planinski kompleks Pilion. Meštani, uglavnom stariji, dolaze ujutru rano na plažu i nose svoje stoličice i obično ostaju do 10h, a posle podne, izlaze na plažu teko oko 19h. Na plaži postoji veliki broj kabina za presvlačenje i tuševa. U samom mestu postoje samo tri prodavnice koje su odlično snabdevene, ali čini mi se da su malo skuplje. Verovatno, jer nemaju neku konkurenciju. Postoje dve suvenirnice, jedna na ulazu u mestu, blizu naše vile, druga u centru isto na šetalištu. Inače šetalište je fino popločano kamenom, a duž mesta se proteže ulica koja ide dalje kao severu ostrva, mada postoji i magistralni put koji je iznad samog Pefkija. Postoji dosta kafića i taverni duž šetališta, ali nije bilo neke velike gužve. Uveče smo se tuda šetali, ponekad svratili u neki kafić gde je bio besplatan WiFi, a ponekad bismo se zasladili i u lukumadesima (krofnicama) sa prelivom od meda. Meštani su jako ljubazni i znaju samo grčki, retki su oni koji znaju engleski, jer su to uglavnom stariji ljudi. U mesto postoje i dve pekare, od kojih je samo jedna radila, i to na ulazu u Pefki i odlična je, doduše malo skuplja, ali smo tu kupovali hleb i peciva. Što se tiče nekog šopinga, to ovde zaboravite, nema tih radnjica kao u drugim delovima Grčke. Negde, pre početka plaže nalazi se mol, gde svakog jutra pristaju ribari i možete da kupite svežu ribu, kao i voće i povrće. Cene su pritupačne. A što je najvažnije, da ne zaboravim, na Eviji možete da pijete vodu sa česme. U apartmanu smo imali posebnu česmu za vodu za piće, a posebno za tehničku vodu. Mi smo sve vreme pili tu vodu i odlična je. Ovo je idealno mesto za one kojima je potreban pravi odmor. Ako nekom bude dosadno može da ide na neki od brojnih izleta. Jedno pre podne je bilo oblačno i mi smo rešili da odemo lokalnim autobusom (koji ide u sezoni po nekom redu vožnje), sa još nekim ljudima iz vile, do mesta Istiea (Istiaia) desetak kilometar udaljenog, gde se nalazi nama dobro poznati Lidl. Do polaska autobusa nazad za Pefki, posle šopinga u Lidlu, malo smo obišli mesto, ali nismo uspeli da odemo do plaže za koju kažu isto da je odlična, jer je malo dalje od samog centra. Par večeri smo prošetali do sela Plaka (stari naziv), možda petnaestak minuta hoda od Pefkija. Mesto ima plažicu i mol na kome smo zatekli bake u crnini koje sede na klupama i pričaju. Takođe smo išli na izlet do Atine koja je udaljena od Evije 170 km. Na putu do Atine smo obišli banju Edipsos, koja ima termalne izvore, čija je temperataura preko 30 stepeni. Neki od naših poznanika iz vile, išli su i tamo na izlet i kupali se u tim termalnim izvorima, kažu da je stvarno pretoplo, ali im je prijalo. Jedino što u banji nismo videli neku drugu plažu osim tih izvora, gde se ulazi stepenicama sa nekog mola. A jedna manja je pored luke, gde pristaju trajekti. Banja je mirna, puna uličica sa radnjama koje vode prema brdu, i uglavnom je namenjena starijima. I iz tih termalnih izvora vidiš kako vire njihove glave sa šeširićima. Dalje prema Atini, obišli smo manastir Svetog Jovana Rusa, koji se nalazi visoko u brdima, i put je do tamo dobar, ali pun krivina i uzbrdica. Ali nije bilo strašno, jer nam je i vodič usput pričao o istorijatu same Evije, kao i manastira, tako da nismi ni osetili te krivine. A stvarno bi trebalo posetiti manastir, jer je prelep i oko njega ima veliki broj suvenirnica i konačište, gde kažu, odseda veliki broj turista. I na kraju pre prelaska na kopno, došli smo i do glavnom grada ostrva Halkida, koji je manjim delom na kopnu, a većim na ostrvu. Na mestu gde je zaliv najuži, ostrvo je spojeno malim mostom. Tu smo pravili kratku pauzu, gde mogu da se posmatraju smene plime i oseke, odnosno more ispod mosta teče kao reka i pravac menja dva puta u toku dana. A malo niže od starog mosta, nalazi se i novi most, kojim smo prešli na auto put za Atinu. U Atini smo proveli par sati, predivna je i treba je obavezno posetitii. Na kraju nam je ostalo manje od sat vremena da obiđemo čuvenu Plaku i par suvenirnica. U večernjim satima smo se vratili u Pefki. Ko ide na Eviju takođe mu preporučujem izlet na Skijatos. Vožnja brodićem od Pefkija do grada Skijatosa, traje oko dva sata. Sam grad Skijatos je stvarno prelep, sa velikim jahtama u luci, bele kuće u brdu, gomilom rastorančića i radnji. Tu smo se zadržali oko dva sata, da bismo posle otplovili do čuvene plaže Kukunaries. Plaža je velika sa zlatnim i sitnim peskom, prelepim morem i ogromnom gužvom. Mi smo u Pefkiju navikli na nešto mirnije, pa nam je čak i falila naša plaža dok smo bili na Skijatosu. Vratili smo oko 18.30h u Pefki, tako da smo imali vremena još malo da se okupamo. Poslednjeg dana boravka, krenuli smo iz Pefkija oko 14h, jer smo imali trajekt u 15h. U Beograd smo stigli u ranim jutarnjim satim, mislim da je bilo oko 4.30h. Sve u svemu, ko želi miran i lepo odmor, toplo mu preporučujem ostrvo Eviju. Olivera Nastić
Opširnije
06.03.2016.
Parga – biser Epira... by Gordan Gorunović
U maloj luci Jonskog mora na 960 kilometara od Beograda, a jugozapadno od Krfa, ugnezdio se gradić Parga, turistički biser oblasti Epir. U zaleđu okružena planinama i šumom maslina i četinara. Ovo mesto je nastanjeno još od antičkih vremena, kada se zvalo Torini. Parga je pripojena Grčkoj 1913. godine. Do Parge možete stići avionom, autobusom ili sopstvenim prevozom. Najbliži aerodrom je u Prevezi koja je od Parge udaljena oko 40 kilometara. Novi auto put omogućava da se njime jako brzo i bezbedno stigne. Svih preko šezedeset tunela je dobro osvetljeno i imaju svu prateću infrastrukturu. Prvi susret sa Pargom bilo je pravo otkrovenje. Kao da je neko skrivao ovo mesto od radoznalih putnika. Sve što mi je trebalo za pravi odmor našao sam ovde. U starom delu grada sijaset originalih kafea i lokala sa puno šarma i originalnosti prosto plene prolaznike. Mi smo večernje “stanište” našli u “Antico rock” baru koji drži Teo Nakas sa bratom. Odlična muzika, dobra dinamika i odlična usluga lišili sun nas od dalje portage za noćnim prebivalištem tog tipa. Locirano na strmini, ovo mesto krase uske, krivudave uličice, gradnja u venecijanskom stilu, kućice raznih boja načičkane jedna do druge i crkvice kojih ima čak u slepim sokacima. Oseća se štimung ostrva. Uz stepenište ka tvrđavi može se naći i jako lepih restorana sa pogledom na otvoreno more sa pristojne visine. Preporučujem degustaciju kleftika, pravog jonskog specijaliteta od jagnjetine. U samoj tvrđavi takođe postoji restoran i iznad njega prelepa galerija u kojoj se uživa svim čulima. Na zidovima su slike i eksponati, ali i ako se pogleda kroz prozor, pogled puca na more. Prošetajte do kraja tvrđave kroz čije zidine na severu se pruža prelep pogled na najlepšu plažu areala, Valtos. Za snabdevanje nema većih trgovinskih lanaca, ali ima dosta malih radnji koje zadovoljavaju normalne potrebe. Kada birate smeštaj izvagajte šta vam više prija. Ako ste smešteni u gradu, blizu je gradska plaža Krioneri i nešto manja, udaljena 100 metara, Pizo Krioneri (obe šljunkovite sa malo svežijom vodom). Valtos plaža koja je najveća i najlepša (delimično peščana), ali je neophodno da pređete poveće brdo do nje. Možete izabrati i nešto mirniju varijantu smeštaja na Valtos plaži. Onda ćete pešačiti do grada. To nisu velike distance, ali za nekog ko nije navikao može da predstavlja problem. Za solidne plivače postoji i plaža na Bogorodičinom ostrvcetu. Valtos je najveća i najuređenija plaža. Dosta restorana sa pristojnim cenama poređano je uz samu ulicu pored plaže. U svakom trenutku možete sa ležaljke skoknuti i osvežiti se ili ručati a nadgledati stvari koje ste ostavili ako ste nepoverljivi. Dok smo mi letovali nije bilo nikakvih incidenata. Poseta reci Aheron je moguća autom, ali kupanje je samo za hrabre pošto je u pitanju planinska reka. Možete postati neranjivi kao Ahil, ali ako zagnjurite i petu. Preko lokalnih agencija uz mali popust celodnevni izlet do izuzetnih ostrva Paksosa i Anitpaksosa je od 22-25 evra. Za sve koji nisu bili u ovom delu Grčke, Parga je mesto koje će vam pružiti više od onoga što očekujete. Maliciozni mogu uvek da nađu zamerku, ali oni neka letuju na nekoj drugoj planeti. Gordan Gorunović
Opširnije
06.03.2016.
Leto u Leptokariji... by Marina Damnjanović
Iako se naši turisti od letovališta u Olimpijskoj regiji najčešće odlučuju za Paraliju i Olimpik Bič, ni jedno ni drugo mesto me nije oduševilo. Oba mesta su previše komercijalizovana. O Olimpik Biču sam stekla utisak da postoji samo radi turizma. Paraliju sam upamtila po nesnosnim gužvama na šetalištu kada padne mrak i jako dobrim uslovima za šoping. Često su duvali vetrovi čineći vodu mutnom i nanoseći travu sa pučine. Na plaži se jedva moglo naći mesto u popodnevnim časovima. Pocrnela tela zbijena kao sardine, svako je svakome mogao da zaviri pod suncobran i protegne noge na tuđem peškiru. Paralija je hvaljena zbog noćnog provoda, ali se radije ne bih vraćala tamo. Mnogo lepši utisak je na mene ostavila Leptokarija, u podnožju Olimpa. Uvek se setim tople dobrodošlice gazde apartmana u kojem smo odseli. Zove se Janis i priča prilično dobro srpski, jer je studirao u Beogradu. Bilo je i nekoliko anegdota, te sam se uvek obradovala kad bih ga videla za tih 10 dana letovanja. Naš apartman je bio na pet minuta hoda od plaže, ali skoro na samom kraju Leptokarije. To je ovog puta bilo dobro: uveče smo dosta vremena provodili u šetnji i istražujući ulice. Leptokarija nije upšte mala kako možda u prvom trenutku deluje. Postoji šetalište pored plaže, sa jedne strane palmice i more, a sa druge jedna do druge radnjice sa girosom, brzom hranom, pekare, kafići i poslastičare. Ta ulica vodi samo pravo, a onda se skreće i tu počinje uzbrdica. Još jedna ulica koja vodi samo pravo, a koja krije taverne, restorane, butike i suvenirnice. Uzvišica već postaje primetna kada se nailazi na prugu. Voz prolazi kroz središte grada! Put za pešake i automobile se nastavlja ispod pruge. Kako se približavate pruzi, primećujete da ljudi ima sve više, i polako se uvlačite u gužvu, koja se smanjuje sa druge strane. Dalje vas čeka kaldrma, a sa obe strane tog šetališta su postastičare, butici i mnogo zlatara. Iznad pruge se nalazi i veliki park, jako prijatan za beg od vrućine. Nažalost, meštani ne vode previše računa o njemu, poput nas Srba. Sa druge strane je crkva, kitnjasta poput većine u Grčkoj, nova ili preuređena i lepo održavana. Takođe, u svim sporednim uličicama je, osim kuća Grka i vila za izdavanje, bilo raznih pekara i minimarketa. Koliko se sećam, cene se nisu razlikovale od onih u Paraliji. Kao što se može zaključiti iz teksta iznad, bilo je svega i za svačiji ukus. Plaža je divna, more isto tako. Nije bilo zamućene vode koju toliko ne volim, a ni trave. Uživala sam u laganom plivanju do bove rano ujutru kada je na plaži još uvek vladao mir. Mi smo boravili u Leptokariji krajem jula i početkom avgusta i pred kraj našeg poravka su se pojavile meduze. Bilo ih je zaista mnogo, plave boje, ali ne sećam se da sam čula da su ikoga ožarile. Poslednjeg, 16. dana našeg boravka je malo zahladnelo i more se uzburkalo. Svih ostalih dana je vreme bilo idealno. Ipak, boravak na plaži po onom vetru uz duks preko ramena je bio poput meditacije. Za vernike i one koji vole čuda prirode, blizu su Meteori. Manastiri podignuti na liticama vrtoglavo visokih stena. Blizu je i Solun. Turistički vodiči će vam nuditi i krstarenja i odlazak u Akvapark. Prihvatite šta vam je najmilije. Ako kojim slučajem odsednete kod Janisa, kada ujutru izađete na terasu imaćete divan pogled na Olimp koji se božanski uzdiže u visine. Marina Damnjanović
Opširnije