Grčka iskustva i utisci sa letovanja
.jpg)
22.03.2016.
Krf - Kerkira... by Krasty
Postovani, kao neko kome su iskustva drugih pomogla u tome da sebi organizujem letovanje, htela bih sa vama da podelim iskustvo sa Krfa. Ove godine prvi put smo bili na Krfu u Grckoj i bilo je zaista ocaravajuce. Odseli smo u Dassiji koja je najbolje pozicionirana ako zelite da obidjete celo ostrvo. Mi smo odlucili da iznajmimo skuter na 6 dana da bismo obisli sve sto nas je interesovalo. Prvi dan obisli smo Sidari i Kanal ljubavi nesto prelepo, mazanje glinom divan prizor bez mane, zatim Cape Drastis i Perulades za mene najlepsu pescanu plazu na Krfu. Drugi dan Paleokastitsu gde se nalazi prelep pravoslavni manastir iz XII veka, gradska plaza je isto lepa, ali je bila malo veca guzva pa smo se odlcili da odemo na Paradise beach gde vas voze taksi gliseri za 10 evra po osobi i mozete da ostanete do 18:30h kada vas vracaju nazad, jer do te plaze ne moze se doci ni na jedan drugi nacim sem gliserom. Nakon toga obisli smo selo Lakones gde je prelep vidikovac i gde smo jeli najlepsi sladoled u poslasticarnici "Dolce". Treci dan je bio rezervisan za Glifadu, Mirtiotissu i Galiskari, jedino sto je deo Mirtiotisse izoreo pa kad smo videli kako kamencici padaju sa stena nismo dugo ostali. Sve su ove plaze peskovite. Taj dan obisli smo i spomenik u Guviji gde su se nasi vojnici iskrcali, gde je noga Srpskog vojnika prvo krocila. Cetvrti dan obisli smo Moraitiku i Messonghi, Psaras, Paramonas i Agios Mattheos gde se pre ulaza u selo nalazi spomenik Drinskoj diviziji sto treba obavezno obici. Ove plaze su kamenite, voda je cista, ali ima dosta trave sem Paramonas plaze koja je peskovita. Peti dan obisli smo Agios Georgios i nesto najlepse, a to je Porto Timoni. Jeste da se do plaze dolazi kozijom stazicom i da treba dobrih 20 min. da covek sidje dole, a da ne polomi, ali ova plaza je zaista divna i voda je najcistija, ali zato i najhladnija. Ali vredi svakog truda sici do nje. Sesti dan obisli smo Kalami plazu, mala, mirna sa prozirnom vodom. Divna. Kada smo dosli odlicili smo da uplatimo izlet na Paxos i Antipaxos i vredelo je, jer ova dva ostrvca su zaista raj na zemlji i treba ih OBAVEZNO obici. Pored svega navedenog obisli smo sve sto ima veze sa Srbijom i nasom istorijom. Odlazak na Vido bio je lep i tuzan u isto vreme, kao i poseta Srpskoj kuci gde nas je kustos jako lepo docekao i ispricao nam sve sto je vezano za nasu istoriju, jer nismo isli preko agencije vec sami. Iskreno brodic vas od Krfa do Vida vozi za 2 evra pa nema potrebe ici preko agencije pogotovo ako znate istoriju nista vam vise od toga vodic nece reci, a samo cete morati da zurite i necete osetite Vido na pravi nacin. Naravno nekoliko puta bili smo u gradu Krfu bilo preko dana, bilo uvece dok smo imali skuter. Grad je divan, pun ljudi dobre atmosfere i sa dve tvrdjave gde vredi obici staru u kojoj se ne placa ulaz posle 20h. Mogu vam reci da je ovo letovanje bilo zaista uzbudljivo, plaze prelepe, ljudi divni, hrana extra, vreme u avgustu je bilo fenomenalno: danju toplo, nocu hladno, jednom recju savrseno i sta bi covek vise pozeleo. Krf je jedno od najlepsih mesta na kojima smo bili i vredi otici, jer nije dzabe Krf nimfa Kerkira :) Ako odete necete se pokajati, ali pod uslovom da obidjete celo ostrvo, jer mislim da je steta biti samo u jednom mestu. Krasty
Opširnije.jpg)
22.03.2016.
Moje iskustvo sa letovanja na Lefkadi... Aleksandar
Dragi prijatelji, Podelio bih sa Vama moje iskustvo sa letovanja na Lefkadi kako bih eventualno pomogao nekome ko planira da ode na ovu destinaciju sledece godine. Ja sam sa porodicom putovao kolima i bez obzira na udaljenost (oko 1.200 km u jednom smeru) putovanje nam nije tesko palo, jer je put dobar, a do Lefkade možete uz normalnu vožnju (do 130kh/h) i ukoliko imate kondicije da stignete za 11 sati (naravno ukoliko imate sreće na granicama i naplatnim rampama u Srbiji prvenstveno). Preporučujem da put prepolovite noćenjem u Dojranu (preporuka vila Zora) ili Solunu (hotel Orestias Kastorias), jer cete tako biti mnogo manje napeti i moći ćete da uživate u Lefkadi od prvog dana. Do mesta Janjina u Grčkoj koristite autoput Egnatia odos, a zatim skrećete na magistralni put ka Lefkadi. Moja preporuka je da koristite SAT partolu do Lefkade, jer je sve precizno objašnjeno. Do Lefkade stižete prolaskom kroz tunel koji ide ispod mora tako da nema potrebe da jurite trajekte i razmišljate da li ćete zakasniti na isti. Lefkada je ostrvo prelepe prirode koje može svakome da ponudi po nešto. U grubo, ostrvo se deli na istočnu i zapadnu stranu koje su jako različite, a na Vama je da odaberete šta vam vise odgovara. Bez obzira na to gde ste smešteni trebaju Vam kola, jer je greh biti samo u jednom mestu već treba svaki dan ići na neku drugu plažu, drugo mesto, drugu planinu, ma treba ukratko imati avanturistički duh i lutati. Moja topla preporuka je da smestaj na Lefkadi rezervišete ili preko agencije ili direktno da kontaktirate Grke vlasnike preko ovog sajta. Nemojte nikako da idete preko nekog posrednika, jer bi mogli da prođete kao ja koji sam ove godine prvi put u životu sve organizovao preko prijateljevog prijatelja i ostao kratak za obećani smeštaj i nešto novca koji sam dao kao depozit. Na kraju se ispostavilo da nisam jedini i da je ista osoba prevarila jos 6 porodica ove godine. Ne bih ovde navodio ime, jer još uvek pokušavam da dođem do njega i ne želim da javno pravim linč nad nekim. Takođe, ne bih preporučio da se jednostavno zaputite tamo pa da tražite smestaj (osim ukoliko ste mlad par kome ne smeta da spava na plaži ili u kolima ukoliko ne nađe smeštaj). Na ovo posebno treba obratiti pažnju u avgustu kada je i najveća guzva. ISTOČNA OBALA LEFKADE • Mesta su uz samu obalu mora • Uglavnom mala udaljenost plaže od smestaja • Sama mesta i način turizma uglavnom podsećaju na Halkidiki • Male plaže (sitniji i krupniji šljunak i kamenje) • Veći broj prodavnica, benzinskih pumpi, iz luka na istočnoj strani svakodnevno kreću brodovi koji vode na izlete (moja preporuka da odete na jednodnevni izlet koji obuhavata odlaske do plaža Egremni, Porto Kaciki, Kefaloniju, plažu na Itaki, obilazak Skorpija i male pećine gde su za vreme Drugog svetskog rata skrivane podmornice) • Iako naši turisti obicno idu u mesto Nidri, moja preporuka je ipak mesto Nikiana (nedaleko od Nidrija) ZAPADNA OBALA LEFKADE • Sve one prelepe plaže (sa tirkizno plavim morem) po kojima je Lefkada poznata se nalaze na zapadnoj strani. • Mirnija mesta koja su uglavnom udaljena od plaža (osim mesta Agios Nikitas koje se nalazi na samoj obali i u blizini plaže Milos) • Nešto skuplji smeštaj • Moja preporuka je mesto Tsoukalades na severo-zapadu ostrva (oko 7 km od Lefkasa – glavnog grada, oko 5km od prve vece plaže) i malo mesto Agios Nikitas Najvažnije plaže su Katizma, Egremni, Porto Kaciki, Milos i sve se nalaze na zapadnoj strani, ali pored njih postoji još mnogo takođe prelepih ne toliko ''fensi'' plaža koje obavezno treba obići. Jedini problem je kako stići do plaža, jer su putevi do plaza uglavnom uski i sa dosta serpentina. Na plaze ne krecite bez pokretnog firzidera, jer ce Vam on dobro doci. Na vecini plaza ima manjih ili vecih barova, ali Vam preporucujem da obavezno ponesete pokretni frizider, jer ce Vam celodnevni boravak na plazi biti komotniji. Za parking je parola snadji se tj. parkiraj gde god je zgodno. Policiju sam za 14 dana boravka video samo jednom i to zato sto se neki pametni turista parkirao skoro na sred puta cime je napravio totalnu blokadu. I jos tri stvari koje morate imati u vidu. Prvo, za kretanje oko ostrva koristite samo put koji ide oko celog ostrva, nikako nemojte presecati ostrvo putevima drugog reda ili kozijim stazama. Lefkada nije Krf sto se puteva tice. Budite veoma oprezni dok vozite, jer mnogi voze veoma agresivno, a mnogo je i mladih koji lete na skuterima po celom ostrvu. Za mlade parove i avanturiste, najjeftini nacin letovanja na Lefkadi je da dodju kolima, ponesu satore i kampuju gde god im se svidi. Na svakoj plazi cete videti da ima dosta onih koji su rasirili satore u sumarcima i tu nocivaju. Ostanu na jednoj plazi noc ili dve pa idu dalje i tako ko zna koliko dugo. Ja sam porodican covek pa mi ovo nije bila opcija. Ja sam bio smesten u selu Tsoukalades na severo-zapadu ostrva, nekih 7 km jugo-zapadno od grada Lefkasa. Mesto je krajnje mirno nocu, nema mesta za izlaske (sto odgovara porodicnim ljudima), imate nekoliko lepih taverni i nekoliko prodavnica koje su sasvim dobro snabdevene (cenovno su skoro sasvim iste kao Lidl). Do prve plaze Pefkoulia (juzno od Tsoukaladesa) se stize za najvise 5-7 minuta kolima, a do prve poznatije plaze Katizma za nekih 15 minuta. Do Porto Kaciki ima da se dosta vozi tj trebace Vam sigurno oko 40 minuta. U Tsoukaladesu nema poste niti apoteke tako da ukoliko Vam iste trebaju morate da odete do Lefkasa. Lefkas je glavni grad na ostrvu i ukoliko se ne obazirete na ulice koje okruzuju centar, to je lep mali grad pun taverni, prodavnica i svega sto moze jednom turisti da zatreba. Postoji jedna glavna shoping ulica i nju nikako ne mozete da promasite. Ono sto preporucujem je da obavezno probate giros kod DALTONA, jer je stvarno dobar. Dva restorana DALTON se nalaze u ulici koja ide odmah uz luku i ne mozete ih nikako promasiti. Druga stvar je sumrak na mostu koji se nalazi na ulazu u grad. Tamo obavezno da odvedete svoju lepsu polovinu. Inace su zalasci sunca na Lefkadi prekrasni tako da mozete da birate gde cete ga doziveti. U Lefkasu takodje postoji dosta malih lepih crkava koje vam preporucujem da posetite, ali glavni manastir koji nikako ne treba zaobici je manastir Faneromeni koji se nalazi na putu Lefkas-Tsoukalades. Kao sto rekoh, mesta na istocnoj strani ostrva su uglavnom skoro sva ista i lice na mesta koje mozete videti na Halkidikiju tako da na njih necu trositi reci. Sto se nabavke tice, LIDL se nalazi na izlazu iz Lefkada prema Nidriju i veoma ga je lako pronaci. Samo od Lefkasa krenete jugo-istocno i na nekih 10 minuta od centra Lefkasa dolazite do Lidla. Ono sto je takodje lepo videti su krajolici na samom jugu gde se nalaze mesta poput Sivote (mesta u cijoj blizini kuce imaju i Roman Abramovic i pokojni Djani Versaci) kao i Vasiliki, Agios Petros i njegova okolina. Sto se cena smestaja tice, treba izbegavati avgust, jer je tesko naci slobodan smestaj, a i cene su vise. Ove godine u avgustu je studio za dvoje kostao od 45 eura na vise, sto znaci da je u junu i julu sigurno manje. Za porodice sa decom preporucujem da pronadjete smestaj u jednoj od mnogih kuca koje imaju bazen cisto, jer ce Vam biti prakticnije i posle plaze cete moci da odmorite dok deca mogu da se brckaju u bazenu. Znaci necete ceo dan morati da trcite na plazu. Eto toliko. Hteo sam dosta da kazem i pomognem pa ako sam nesto vazno propustio ne zamerite. Pozdrav, Aleksandar
Opširnije.jpg)
22.03.2016.
Nei Pori i Kokino Nero utisci... by Jojkić Zorica
Platamon, Nei Pori: nama dobro već poznata i proverena mesta za koje smo se i ove godine odlučili. Nei Pori je odlično mesto za porodice sa malom decom, jer je plaža predivna, peskovita. Na samom izlazu iz Nei Porija prema Platamonu nalazi se i plaža hotela OH/BO gde nema toliko gužve, voda čista, piće je isto 3e i ceo dan slušate dobru muziku. Skoknuli smo i do Platamona da pozdravimo naše prijatelje Grke Dimitrija i Mariju (kojima niije bilo baš pravo što i ove godine nismo odseli kod njih, ali dobro...). Hranu smo uzimali u marketu Carrefour. Hleb i mlečni proizvodi su im i dalje veoma skupi, ali naviknemo se na to tih 10 dana. Krofne na plaži se prodaju po 2e, a samo 50m dalje u pekari iste takve su 80centi. U pekari pored našeg apartmana od 21h svo pecivo je bilo po 1e. Vreme smo imali super taj jedan dan, dok je u Nei Poriju padala kiša mi smo bili u obilasku Larise. Larisa grad udaljen je oko 40km od Nei Porija. Šetali smo i celo prepodne obilazili butike, tržne centre, kao i prelepu crkvu u samom centru Larise. Vozikajući se tamo-vamo, gore-dole, dođosmo i do malog mesta Kokino Nero gde smo našli povoljan apartman i uplatili za produžetak letovanja jos 5 dana :) Kokino Nero je veoma malo mesto, kod nas još turistički neinformisano, uglavnom ima Poljaka dosta. Okruzeno je šumom, izlazom na more, ima dve prodavnice, jedna pekara i par restorana na plazi. Mir, tišina i utisak da ste negde van civilizacije - to je Kokino Nero. Noći su veoma hladne, a jutra sveža. Plaža baš i nije za decu - krupno kamenje, nagli ulaz u vodu. Ali na samo par km dalje, u isto tako malom mestu Koutsopia, nalazi se plaža kao ona u Nei Poriju. Tu smo se kupali i uživali narednih 5 dana. Ćerku smo odvezli u Paraliju. Ona je još 10 dana sa školom ostala i spojila 25 dana u Grckoj. Svratili smo i do Makrygialosa - povoljne cene apartmana sam viđala za to mesto, pa smo hteli da vidimo kako izgleda. Nama se to mesto nije svidelo, ali dobro - ukusi su različiti. I posle pravac Evzoni gde smo prošli, a da nam nisu ni pasoše tražili. Kolona se napravila, jer su neki Turci zaustavljeni pa posle 15 min čekanja samo su nam pokazali rukom da prođemo. Za sledeću godinu ja već razmišljam mogli bi i nešto drugo da obiđemo... Ja bih volela da to bude Tasos. Toliko lepih stvari sam pročitala o ostrvu i plažama...videćemo... Jojkić Zorica
Opširnije
20.03.2016.
Nea Vrasna... by Slobodan Radovic
I ove godine sam sa suprugom odlucio da godisnji odmor provedem u Grckoj. Prvo sam resio da obidjem ceo autoput prema Makedoniji, kako bih video jos neke prirodne lepote Srbije. Od Valjeva, preko Pozege, Ivanjice pa do Manastira Studenica gde sam odmarao. Zatim do Josanicke Banje, desno ostaje put za Kopaonik, a ja nastavljam prema Zupskom Aleksandrovcu pa prema Prokuplju. Put je odlican. Od Prokuplja na Zitoradju pa starim putem za Leskovac. Zaobisao sam ceo autoput i ostala mi je u dzepu cela drumarina. Prosavsi nasu granicu negde oko podneva, stizem na makedonsku. Nigde nikoga. Pitam makedonske policajce gde su turisti, on se nasmeja, rece da su svi jutros rano prosli. Ja ga pitam ima li snajperista i kroz smeh i mene i njih shvatih da je to cista politicka igra sa snajperistima. 35km pre granice na Djevdjeliji odlucim da idem na granicni prelaz Dojran, cisto da vidim Dojransko jezero. Prenociste na Dojranu iznosi oko 15 eura. Nastavljam put i prelazim u Grcku. Grcki carinik je ljubazan, dao mi autokartu Grcke, verovatno to svima daje. Odmor po prolasku i ulasku u Grcku na samoj granici sa grcke strane. Lepo uredjen granicni prelaz, mokri cvor uredan, sve cisto, parking, mislim da je daleko cistiji nego na Evzoniju. Nastavljam ka putu za Kavalu. Problem jeste ukljuciti se u Solunu na taj put. I to prolazim i stizem uvece oko 10h u Nea Vrasnu, apart hotel Zanet Palace. Kako sam dosao dan ranije pitam recepcionarku da li mogu na njihovom parkingu da prenocim u autu, obzirom da imam Fiat caravan gde dvoje pozadi mogu komotno da spavaju. Recepcionarka, kasnije saznajem da je gazdarica objekta, pronadje me na spisku gostiju i pozva mene i suprugu da udjemo u sobu! Ljubaznost na visini! Nesto o Nea Vrasni: veoma lepo mesto. Nista nije daleko. Sve agencije imaju objekte udaljene najvise oko 4minuta od plaze. Tu spada i Zanet Palace. Sve price kako je daleko od plaze, pa kada pogledate na Google earth, cini vam se da je daleko, a nije. Rekoh, oko 4minuta. Na samom putu za Asprovaltu dva velika Megamarketa. Asprovalta je udaljena oko 200 do 300m od Nea Vrasne, a ne 3km kako neko pise. Pijacni dan je petak, moze se kupiti od igle do lokomotive, morska riba od 3 eura do 15 eura. Pijaca se nalazi izmedju Nea Vrasne i Asprovalte na sirokom asfaltu. Plaza u Nea Vrasni je lepa, sitan pesak. Voda je bila prljava pola dana, a druga polovina dana je cista, jer talasi odnesu prljavstinu. Prvi put da vidim prljavo more. Zatim, cvetanje algi, voda je zelena, hladna, nije bilo prijatno. Setaliste pored obale je lepo uredjeno sa puno kafica, restorana i dobre hrane. Ima komaraca koji dolaze iz mocvare izmedju Nea Vrasne I Asprovalte. Ima i muva, tako da morate imati neki sprej... Cene su iste kao svuda u Grckoj. Povratak kuci preko granicnog prelaza Evzoni u prepodnevnim satima. Nema guzve. Kada sam usao u Makedoniju, video sam pored puta na hiljade izbeglica iz Sirije! Krecu se peske od Grcke granice ka Kumanovu!!! Peske!!! Humanitarna katastrofa! Ima i dece! Ne smem nikoga da povezem, jer moze biti problem, da okarekterisu da svercujem izbeglice i eto nevolje. Kako je taj dan bilo oko 20 stepeni i padala kisa, na jednoj benzinskoj pumpi grupa izbeglica u majicama, pitaju za garderobu. Dadoh cebe i trenerku i odoh za Srbiju. Zao mi je sto ne smem da nekoga povezem. Na granicnom prelazu Makedonije i Srbije opet nema guzve. Nastavili smo autoputem do Beograda... Sve u svemu, sledece godine nova destinacija ako bude mogucnosti. Ako Bog da i sledece godine... Slobodan Radovic
Opširnije
12.03.2016.
Stylida-Tolo-Gythio-Elafonisos-Korinthos-Paralija... by Misha66
Krenuo posle spavanja u Leskovcu, i pravio par kraćih pauza, a prespavao u kampu Interstation u Stylidi. Ove godine je produžen autoput iznad Stylide sad prolazite deonicom u brdu i kroz tunel. Kamp Interstation je 4 km pre Stylide, svratio u Lidl po hleb, sok i pistaćio na meru (za nas Srbe neizbežna frižider torba mi je još bila puna gotovih jela :-)) pa se vratio par km do kampa. Prolazni kamp. Ima uvek mesta u hladovini. Snajčica na recepciji otvorila moju staru Šengen vizu, a ne stranicu sa slikom i podacima, i prekrstila me u, Name: Sengenske, Family name: Drzave, Address: Serbia :-) Sutradan nastavljam i uz put obilazim Termopile, Leonidasov spomenik, pogledao sa brdašca bojište (koje je danas šire, jer se more povuklo). Muzej je interesantniji. Nije za duže zadržavanje, pa produžavam do Kamene Vourle. Lepo mestašce ispod planinski litica, tavernice, i otkrivam da ipak ima opštinski kamp koji je u funkciji. Na deonici od Lamie do Atine ni jedan WC ne radi. Napravljeni novi, ali nedovršeni. Parkinzi nemaju WC. Jedva sam dočekao pumpu pre Atine na 38.374657° - 23.268059°. Pravim dužu pauzu na toj pumpi koja je opremljena i odličnim svežim pekarskim proizvodima (hlebčić za crnim maslinama prepun maslina, a ne kao suva šuplja lepinja sa 2 iseckane masline koji prave po našim pekarama). Temperatura punih 40°C u hladu, i veoma jak vetar tih dana raspalili su više požara, koji su se videli sa auto puta. Odmori, voda, i vožnja max. 110-120 km/h su najbolje rešenje, jer asfalt je bio usijan. Pa se i formirala kolona koja je išla 110 km/h. Jačina vetra i vrelina su bili toliki da je tek poneki auto prošao većom brzinom. Produžavam do sledećeg cilja, Epidavros teatra. Ukopan u krečnjačku stenu deluje impozantno. Obilazak sa odmorom od dva sata. Nakon kraćeg bazanja po vrućini Epidavrosa produžavam do kampa Kastraki, odmah pored lepog mesta Tolo. Solidan i čist kamp i toalet. Mada za 18 € u Grčkoj očekujem toaletni papir, da WC školjke imaju daske (toalet je praktički nov, ali daske iz čudnog razloga nisu postavljene?), i da ne moram da tražim po 20 centi za tuš. Kamp ima šoder-pesak plažu. Ona u Tolou mi nekako lepša. U kampu srećem bajkere iz Bosne, i bajkera iz Hrvatske, iz Karlovca, koji preko Italije i obilaska Rima, ide da obiđe Atinu i Metore, pa se vraća kući preko Albanije i Crne Gore. Smejemo se, u delu Grčke gde ima malo posetilaca iz ex-Yu mi se potrefili u istom kampu. Nakon dvodnevnog odmora i obilaska Nafplia (super lepo i interesantno mesto, bio lani pa se nisam dugo zadržavao), produžavam preko Tripolija i Spartija do kampa Meltemi kod mesta Gythio. Kamp je u masliniku. Ima hlada, više ili manje. Dobro opremljen. Oko 2 počinje da duva vetar Meltemi, ima talasa, ali topla voda, raj za wind surfere i one što ih vuku mali padobrani. Na dugačkoj plaži ima označenih gnezda morskih kornjača. Ne puštajte kuče da trči i kopa, zaglavićete zatvor ili ogromnu kaznu. Odatle idem na obilazak velike stene koja viri iz mora, mesta Monemvasia (mesto na obali se zove Gefira.). Monemvasia je stari grad, tvrđava na vrhu je bila zatvorena zbog renoviranja. Inače Monemvasia je dom vinske sorte Malvazija, odakle su je Mlečani preneli u Italiju i Istru. E od Monemvasie idem kraćim, ali jako krivudavim putem do mesta Neapoli pa tako put ispadne i duži (bolji put ide preko mesta Skala). Iz Nepolija idu trajekti za ostrvo Kithira i drugde valjda (?), dok za Elafonisos idete iz mesta Pounta. Trajekti idu na pola sata, od ujutro do kasno uveče. Udaljenost 1 km ili 10 min. Cena za Škodu Fabiu i putnika 11,5 €. Na trajekt se ulazi u rikverc. Čudna procedura. Ljudi vas navode i zalepe na 20 cm do drugih kola. Odmah ručnu i izađite inače ćete ostati zarobljeni u kolima, a lepše je napraviti par fotografija sa palube. Na kraju puta od oko 1400 km od Beograda, konačno ostrvo Elafonisos i kamp Simos, na istoimenoj plaži. A more i plaža vredni su tog putovanja. Među 10 najlepših plaža Mediterana. Tirkizno plavo more, svetli pesak, čisto, prostrano, lepo je ležati na plaži sa nogama potopljenim u more (pa onda naravno izgore nos i usne koje niste namazali, pa posle ne skidate šešir sa glave 3 dana :-). Plaža je dovoljno dugačka da ima i deo za ljude koji se kupaju sa svojim kučićima, i za nudiste, i kojekakve post-hipi frikove. Sunce prži, ali baš, i kroz suncobran, i to onaj sa debljim platnom. Ja sam se setio pa štipaljkama na njega učvrstio alu foliju iz prve pomoći i napravio pravu hladovinu i zaštitu od UV zraka. Kamp Simos je solidan. Jedini na Elafonisosu pa nemate puno izbora. Ima zajedničku kuhinju sa frižiderima i zamrzivačima. Hrana u restoranu je nikakva. Riba loše spremljena, musaka premasna,.. Izbegnite svakako. Bolje ručajte u gradu ili skuvajte sami u kuhinji. Toaleti su OK. Ali u njima je vrelo i noću. Istuširate se i dok se obrišete ponovo ste mokri od znoja. Od 1. avgusta počinju gužve i bez rezervacije teško ćete naći mesto i parče hladovine. Ja sam bio od 25. jula i već je sve bolje bilo popunjeno. Ostrvo ima još par predivnih plaža. Istaknute table: Divlje kampovanje zabranjeno. Kazna 147 € dnevno, po osobi. Ako ste gost kampa možete slobodno da spavate na plaži i uživate u zvezdanom nebu. Putarina u Grčkoj me izašla (u jednom smeru) 37 € + 11,50 trajekt. Put od Gythia do Elafonisosa je povremeno dosta krivudav, pa je Škodica koja ne podnosi ni blago preupravljanje "zabadala nos" pogotovo u krivinama sa nizbrdicom. Međutim zbog potrošnje, prosek od 4,1 l na 1500 km, i zbog pouzdanosti, ne smeta mi kočenje i ubacivanje u drugu brzinu pre svake krivine. U povratku sam prvo prespavao u kampu Blue Bay kod Korinta. Lep kamp. Nije neko okruženje. Nemaju zjedničke frižidere i zamrzivač. Plaža kamenje, ali posle 5 min, plićak i pesak. Ali, u taverni u kampu koja radi od 19 h jeo sam najbolju lignju u životu, velika Sredozemna, spremljena jednostavno na grilu, samo limun i maslinovo ulje. Fantastična. Kupio od nekog čiče domaći origano i čaj onaj što miriše na tamjan. Mirisala mi kola u povratku. Sad mi miriše soba na Mediteran. Obišao sam i mesto Lutraki, odmah kad se prođe Korint. Puno barova, klubova i sl. Pre svega za večernje izlaske. A na ulazu ogroman moderan hotel sa kockarnicom (glupost na kub). Od Atine do Lamie sad samo na par mesta bilo 39°C. Uz Shell-ov V-Power diesel morao sam da pazim da ne prekoračim brzinu jer se trocilindrični dizel motor u Fabiji tako lepo utišao da sam primećivao jaču buku tek na 140 km/h. Zadnji odmor u Paraliji kod Katerinija. Olimpijska regija je za mene koji sam magnet za komarce poznata "obala komaraca" pa sam odmah izvadio Autan Tropic, tako da za 2 dana boravka nisam imao uboda :-). U Paraliji najbolji riblji restoran je kod luke. U njemu su i cene kako u svim delovima Grčke. Druge tavernice su dosta jeftinije, girosi, palačinke, sladoled, porcije ribe i pacifičkih lignjica, su i duplo jeftinije nego u turističkim mestima Peloponeza. Toplo more. Mutno. Morsku travu možete da zamezite dok plivate...Bolje da nisam išao na Elafonisos. Sad mi podigao standarde za more :-) Da, na povratku, naši vozači u Makedoniji voze kao Turci kod nas. Pretiču preko pune u krivinama, uleću u makaze bez razmišljanja, a tek na delu kod nas gde su radovi, pretiču punu žutu bez pardona. "Skraćuju" skretanja i obilaze između čunjeva. Ludilo. Ograničenje 60 km/h, ja vozim 70-80 km/h, a šta reći za one koji sa porodicama koji ablenduju i naleću brzinom od sigurno preko 120 km/h, puna linija kao da ne postoji, put tesan. Čista je sreća što nema više saobraćajki. Policiju nigde video nisam. Možda jer je bila nedelja, ali samo na ovoj deonici bi dobro napunili opštinski i državni budžet, a verovatno i spasili neki život i teške povrede. U Grdeličkoj klisuri sam par puta, morao skoro da se zaustavim i zalepim uz stenu desno, zbog kretena iz suprotnog smera koji pretiču po onim krivinama i upadaju u makaze. Misha66
Opširnije.jpg)
11.03.2016.
Korinos... by Nadica
Već 35 godina letujemo u Grčkoj sa dve godine "letovanja" u Crnoj Gori onih nesrećnih devedesetih. I decu smo kao bebe vodili i nikada se nismo pokajali. Obisli smo Grčku uzduž i popreko i pre sedam godina se skrasili u Korinosu. Korinos je od Paralije i Olimpik Beach-a udaljen 2, odnosno 4 km i nema ništa zajedničko sa ta dva letovališta prepuna naših turista, Rusa i Rumuna i nesnosne gužve na plazi i u gradu. U zalivu Korinosa ima desetak porodicnih hotela rangiranih od 3 do 5 zvezdica, a na kraju zaliva se nalazi mali kamp sa prodavnicom i restoranima. Izmedju hotela se nalaze beach barovi sa odlicnom ponudom hrane po izuzetno pristupacnim cenama. Plaža se saki dan čisti, nema gužve, voda je čista. Mi već godinama letujemo u porodicnom hotelu "Kochili" koji vodi Stelios sa svojom zenom i roditeljima. Hotel ima tri zvezdice, dva sprata i 6 bungalova,bazen za decu i odrasle, ispred hotela su palme i drvece koji daju prirodni hlad, a u nastavku je plaza za suncobranima i lezaljkama besplatnim za goste hotela. Sve sobe imaju pogled na more, a poseban nam je uzitak da uvece zaspimo slusajuci sum talasa. Sobe se svaki dan ciste, peskiri menjaju svaki dan, a posteljina na tri dana. U sobi imamo prostrano kupatilo (sto je neobicno za Grke), TV, sef, frizider, besplatni internet i klimu. Terase su prilicno velike kao i sobe. U hotelu postoji i lift. Inace, Steljo drzi i restoran, tako da u svako doba mozemo da jedemo kod njega ako to zelimo. Soba sa doruckom inace kosta 50 Eura za dvoje za noc. Mi uvek uzimamo sobu samo sa doruckom (svedski sto), jer ima toliko mesta gde moze lepo i jeftino da se jede da je steta napustati plazu radi vecere koja je od 18 - 20. Kod Stelja svakodnevno ima prelepih kolaca, sladoleda, ama bas svega sto je potrebno za ugodno letovanje. Istina je da nije vrhunski luksuz, ali ono sto je nas najvise privuklo ovom mestu i ovom hotelu je neverovatan osecaj da si dosao kod rodjaka i tako je bilo od prvog dana. Taj osecaj neposrednosti, donosenja pica i svega sto pozelite na plazu, poverenja i osecaja da mozete da letujete bez para (na recku) i da sve platite na kraju, uvazavanja i srdacnosti nas je osvojio. Kad se uzelimo guzve, odemo do Olimpika ili Paralije na par sati uvece i bezimo u nas mali raj. Pronašli smo mesto gde se zaista odmorimo. Ove godine idemo opet tamo, ovaj put vodimo i našu malu unuku. Nadica
Opširnije
11.03.2016.
Letovanje koje ćemo pamtiti - Neos Marmaras... by Marija Drndarević
Naše letovanje počelo je veoma lepo. Krenuli smo kolima u rano jutro kad sunce pomalja svoje prve zrake. Želeli smo da uhvatimo prve zrake sunca, da nam letovanje započne kao predivni romantični crveni disk, koji će doneti romantiku ovom našem putovanju. Svežina jutra dala nam je divno raspoloženje sa kojim su nam kilometri leteli kao da letimo po oblacima. Prva jutarnja kafa je donela prisan razgovor kakav već dugo nismo imali, jer dok radimo, nikad nemamo toliko vremena za čavrljanje. Nismo žurili kad ćemo stići, tamo gde smo krenuli, jer ništa nismo rezervisali i imali smo sve vreme pred sobom kako bismo uživali. Granica nam se približavala i gužva je bila sve veća. Neko nam je rekao za skretanje na drugi prelaz, pa smo skrenuli nekim uzanim putem, uživali u prelepim pejzažima, prošli pored divnog manastira Prohor Pčinski i obećali sebi, da sledeće što ćemo uskoro obići, biće taj manastir. Putovanje smo nastavili, uživali u okolini. Doručkovali domaće kiselo mleko i neki domaći specijalitet negde uz put. Uživali u svakom trenutku. U Grčku smo planirali da krenemo negde okolina Katarine. Kad smo stigli tamo, pomalo smo bili razočarani onim što smo videli, jer smo zamišljali nešto drugo, pa smo se vratili u Solun i krenuli ka srednjem prstu, gde do tad nismo letovali. Uz put smo uživali u lepom putu, prelepim sredjenim hacijendama, vinogradima, plantažama. Sve je mirisalo na more, na leto, na avanturu. U obližnjem trgovčakom centru obavili smo kupovina nekih sitnica. Bili smo kao mala deca, veoma nestašni. Trenutno je tamo bila degustacija domaćih keksića i svuda na kraju kase stajala su posluženja raznih vrsta kolačića. Bili smo radoznali i krenuli redom da se sladimo. Iskušenje je bilo isuviše veliko, pa smo napravili nekoliko krugova, kao mala deca. Smejući se oboje istrčali smo sa punim rukama sitnih kolača. Put smo nastavili smejući se i uživajući u sopstvenom nestašluku, koji nam i nije baš više pristajao. Sledeće mesto koje nam je na putu bilo je NEOS MARMARAS. Naš prvi utisak kad smo ušli u njega je bio "Ovde ćemo se zaustaviti". Malo i lepo mestašče nas je odmah kupilo. Malo smo prošetali i na jednom izlogu pročitali da govore srpski. To je bila agrencija i vlasnik Grk, naš bivši student, koji je studirao u Novom Sadu. Odmah nam je našao divan smeštaj, prelepu kuću na vrh brda, okruženu borovima, koji dopunjuju onaj miris mora. Pogled odatle je bio veličanstven. Celo mesto je bilo kao na dlanu. Aparman prelep, čist i usluga vrhunska. Sve je leglo kako smo zamišljali. Odmah smo odšetali da vidimo plažu i da se malo okupamo. Duga plaža prekrivena sitnim kamenčićima, u pozadini malo zelenila, kao nekad na srednjem primorju. Sve je bilo tu. More, sunce, miris borova. More čisto, dno koje se presijava kao hiljadu zlatnih zvezdica koje sijaju sa dna. Uživali smo u prelepoj vodi, koja nas je mamila da ne poželimo, da izadjemo iz nje. Tako je započelo ovo naše divno letovanje. Dani su se redjali kao biseri, koji su svaki dan bili sve lepši, jedan od drugog. Išli smo na izlet brodom, obilazili manastire na Atosu. Išli u obilazak kolima oko poluostrva. Kupali se na gotovo svim plažama, slikali se i uživli u svakom trenutku, koji nam je bio nova avantura. Mnogo divnih školjki koje su se presijavale na dnu, a koje smo zajednički izronili, krasili su naš sad već prepun toaletni stočić. Svaki kamičak, svaka školjka je bila uspomena ne neku plažu, neko lepo mesto, neki trenutak osamljenosti, na nekoj usmljenoj plaži. Uveče smo išli u obližnju diskoteku na neku vrstu Grčke večeri. Tamo smo doživeli nešto što će zauvek obeležiti ovo letovanje, Bilo je to udvaranje mladog para bogatih gostiju Grka koji su odseli u marini u Porto Karasu. Tu je bilo Grčke muzike, ples udvarača, mnogo latica koje su prosipane po devojci kojoj se on udvarao. On je patio, kelneri su sipali viski koji je goreo u pladnjevima oko njega, dok je on u zanosu igrao u sredini. Točio se sanducima šampanjac, sve je vrcalo od emocija, da bi devojka na kraju prihvatila udvaranje Na kraju je zajedno sa njim odplesala igru ljubavi. Mi smo uživali u recini, dinjama, groždju i slatkoj lubenici. Veče je bilo nezaboravno. I kod nas su se takodje ponovo posle mnogo godina javili oni poznati leptirići ljubavi. Letovanje je letelo kao san. Petnaest dana je proletelo kao san i mi smo odlučili da ga produžimo još malo. Nismo želeli da se tako brzo završi. Krenuli smo da još malo, još koji dan obilazimo Grčku. Krenuli smo prema Kavali, Aleksandropolisu. Uživali u okolini, u plantažama lešnika, badema, kajsija, u prelepim uvalama uz obalu oko Kavale. Jeli najlepše kolače u Aleksanropolisu. Odmor je bio produžen, ali smo ipak posle tri dana morali nastaviti i vratiti se kući. Ovo je jedno od naših najlepših odmora, jer nismo morali da budemo ograničeni vremenom, ni mestom, a ni prostorom gde ćemo konkretno boraviti. Uživali smo u lepotama Grčke koja je sačuvala onu svoju specifičnost, jer ima svoju dušu, jer ima ono što Grčku čini da bude Svoja i drugačija. Marija Drndarević
Opširnije
11.03.2016.
Stavros - leto... Marijana Maki
Moja porodica i ja volimo grčka ostrva, ali smo se na nagovor poznanika odlučili za Stavros u kome oni letuju već godinama. Mesto je simpatično, ali je krajem jula kad smo mi bili, gužva bila tolika da bukvalno niste mogli normalno da hodate ulicom. Na plaži ista situacija. Posle dva dana sam na plaži srela dvoje kolega i troje komšija. U jednom trenutku sam pomislila da letujemo na Adi Ciganliji jer je bilo više naših nego grka. U samom Stavrosu postoji jedna glavna ulica koja je pešačka zona i tu je centar zbivanja jer su tu restorani, poslastičarnice, prodavnice i sve ostalo za trošenje para. Otprilike na sredini te pešačke ulice se nalazi poslastičarnica u kojoj je sladoled fenomenalan (zaboravila sam kako se zove, ali može se prepoznati po izrazitoj gužvi koja vlada ispred), kao i one njihove male krofnice u šećernom prelivu (njam). Otprilike u istom delu ulice ima jedan sladak restoran sa velikom baštom oko koje je obavijena vinova loza, gde je hrana solidna a i cene. U mestu ima dosta pečenjara pa možete kupiti pečeno pile sa nekakvim istopljenim kačkavaljem i pomfrit. Giros je dobar na svega par mesta. Na glavnom putu koji vodi ka Vrasni (prođete skretanje za Stavros)se nalazi veliki "Lidl". Na ulazu u Stavros sa desne strane je neki grčki hipremarket, a u samom mestu malih prodavnica ima na svakom ćošku, kao i malih restorančića, taverni i svega ostalog što vam treba. Plaže nisu loše, samo vikendom treba izbegavati plažu "Platani" na kojoj je stravična gužva pošto je omiljena kod lokalnog stanovništva. Nea Vrasna i Asprovalta su veoma lepa mesta i vrlo su blizu (može se i plažom doći). Na brdu iznad Stavrosa se nalazi prelep vidikovac sa restoranom. Pogled je fantastičan. Do njega možete doći i turističkim vozićem koji kreće iz centra Stavrosa i provozati se kroz celo mesto. Mi smo išli kolima pa smo obišli većinu divljih plaža i uvala (najlepša je plaža Babilon). Moj suprug je pronašao neki podrum pića u kome su prodavali Pećko pivo, koji se nalazi na ulazu u Stavros sa leve strane. Sve u svemu bilo je fino, jedino je gužva bila nesnosna i zato odosmo mi na Lefkadu ove godine. Jonsko more.... stižemooo! Marijana Maki Pridružite nam se i pratite važne i korisne info iz Grčke! Grčka Info na Instagramu - uživajte u lepotama Grčke Facebook grupa "Grčka Info" - pitajte druge turiste i diskutujte o Grčkoj Viber grupa "Grčka Info" - budite informisani Viber grupa "Grčka Info smeštaj" - pratite najbolje ponude smeštaja
Opširnije
11.03.2016.
Nagradno putovanje na Tasos... by Dragana Skular
Još u februaru sam dobila nagradno putovanje na Tasos. Čitajući tekstove o ovom ostrvu, nailazila sam na nazive: šuma koja pliva, smaragdno ostrvo, zeleni dijamant Egeja. Što se kasnije potvrdilo kao tačno kada sam krajem maja stigla na Tasos. Posle poprilično dugog putovanja ukrcali smo se na trajekt u Keramotiju… i tada je za mene počela uživancija, hranila sam galebove koji izgleda znaju da im je grupa turista na trajektu obezbedila siguran obrok… More je bilo mirno, sunce blago, vetra skoro da nije bilo… i takvo vreme je bilo svih deset dana boravka na ostrvu. Posle pola sata smo stigli u Limenas, prestonicu ostrva i krenuli ka zapadu, ka Potosu. Vozili smo se oko 40 minuta. Smešteni smo u vili Toula koja se nalazi u ulici do plaže, u blizini je pekara, minimarket. Najviše mi se dopalo to što sam na u Potosu osetila miris bora, lavande, slušala zrikavce. Pravo mediteransko malo mesto, po mom ukusu. Plaža na kojoj sam se kupala popodne je mala kamenita plaža u blizini moje vile, dok sam pre podne volela da budem na gradskoj plaži, pijem kaficu i uživam na ležaljci ispod suncobrana. Posebno mi se svideo Hotel Alexsandra Beach 4*, sa prelepom šumom i terasom koja ima staklenu ogradu i fantastičan pogled na more, ima i svoju bašticu, u kojoj baštovan svakog dana nešto radi, pretpostavljam da se u kuhinji koriste plodovi iz te bašte. Moram priznati da sam i sama ubrala malo mente. Hotelska plaža je uređena, sa ležaljkama, a u produžetku desno je „kamperska“ plaža na kojoj smo obožavali da budemo, jer je bez ležaljki, a mi volimo da zabodemo suncobran gde nam se svidi i stalno menjamo mesto. Jako mi se svideo borov med koji ima specifičan ukus i tamnu boju. Obavezno probajte, makar samo kašičicu u prodavnici. Ima dosta zlatarski radnji pa ako volite nakit ovde ćete pronaći sigurno nešto lepo i povoljno, jer se fabrika nakita od zlata nalazi baš u Limenariji. Možete obići selo Teologos koje je udaljeno deseetak kilometara od Potosa, sa uskim ulicama, starim kamenim kućama, crkvom, jagnjetinom, medom i vrhunskim maslinovim uljem… Svakog dana smo kafu pili u Piatsa Mihalis kafe restoranu koji nam je prirastao za srce, jer je toliko topla prijateljska atmosfera. Gazda Michael Pagalos organizuje pecanje na svom brodiću, a svoj ulov možete kasnije pripremiti na roštilju u bašti restorana i uživati u večeri. Dosta smo šetali, do Pefkarija, pa do Limenarije postoji prelepo šetalište. Moram da spomenem da u Potosu postoji dok, raj za pecaroše, a i za sve nas koji volimo da šetamo, jer postoje i klupe da se malo odmorimo i gledamo u more, ili čaroban zalazak sunca. Da, još da napomenem da bi bilo dobro da ponesete aparat protiv komaraca, uključite ga u sobi pred spavanje i sigurno ćete imati mirne snove. Svi kafići, taverne su uglavnom smešteni duž plaže, mada ima nekoliko i u gornjem delu, ali diskoteka, klubova i buke nema, tako da je idealno za porodične ljude sa decom. Interesantno je i to da je voda bila topla, posebno popodne, da smo imali divno vreme, jer smo ipak bili „otvarači“ sezone. Da li je to sreća ili je tako na Tasosu uvek ne znam, ali meni se ide opet tamo… Dragana Skular
Opširnije
09.03.2016.
Krit - na žalost nikad više
Prvi put na Kritu i nikada više u životu. Ne zbog mesta, prirode ili plaža, sve ovo nabrojano je zaista predivno na Kritu, već isključivo zbog ljudi koji tamo žive, njihovog negostoprimstva, nekulture i nepristojnosti. Priča teče ovako: prošlog leta smo uplatili smeštaj na Kritu, dva hotela preko sajta Booking.com: 5 noćenja u mestu Malia i 7 noćenja u Stavrosu (suprug, ja i ćerkica). Isli smo avionom - čarter let naše agencije. Stigli smo u Maliu, hotel kao na slikama, sobe preslatke, čiste, vlasnici ljubazni, utisak čista desetka. Nakon 5 divnih dana u Maliji stižemo u hotel u Stavrosu - Hania. U hotelu smo uplatili apartman sa dve sobe od 46 kvadrata (sa doručkom), planirajući da u jednoj sobi budemo mi, a u drugoj ćerka. Baš kao što smo spavali i u prethodnom hotelu. Već "s vrata" shvatamo da to nije ono što smo mislili po slikama da jeste. Ali ulazimo da se prijavimo, na improvizovanoj recepciji radi klinac od nekih 10-ak godina, a onda se pojavljuje i tata vidno nezainteresovan ili šta god, i u fazonu "niste morali baš sad doći". Da napomenem da je period bio prva polovina avgusta, 7 noćenja, pa možda to nije bilo po volji gospodinu tati, jer se zna da oni u tom periodu mogu da izdaju i na više noćenja od samo 7. Politika hotela je da se odmah uplati ceo iznos unapred, ali mi insistiramo da prvo pogledamo sobu. Penjemo se, a u sobi ne da nema 46 m2 i dve spavaće sobe, nego nema ni trećeg kreveta za dete?! Soba ima jedan bračni ležaj u kom su valjda mislili da ćemo da svi troje spavamo (a sa nama i dete od 14 godina) i nije veća od 13-14 kvadrata. Ne treba ni da napominjem posebno da ni u jednom slučaju ne bi rezervisali ovu sobu da je u opisu pisalo da je u pitanju 14 m2. Inače, da izbegnem komentare tipa "Kako si mislila za tu cenu da dobiješ apartman sa dve sobe?" reći ću ovo. Hotel uopšte nije blizu plaže, do plaže se ide kolima nekih 10-ak, 15 minuta, nije luksuzan, tako da je sasvim logično da cena bude ta koja je bila (ali za normalne krevete!). Ulazimo u minijaturno kupatilo, isprobavamo tuš i vidimo da voda izlazi napolje iz tuš kabine. Tu već počinje da nam se diže polako kosa na glavi i spremačici na vratima kažemo da treba da bude još jedan krevet za dete. Kaže ona "Donećemo ga za pola sata". Ok, nije problem, rešiće i tu vodu što curi, pomislimo ajde da ne kvarimo sebi odmor pa da pokušamo da se prilagodimo situaciji. Silazimo na recepciju kod nadrndanog tate - gazde hotela i plaćamo mu kešom ceo iznos - velika greška s naše strane, ispostaviće se kasnije! Vraćamo se u sobu, a oni nam donose za dete... pazite sad... ne krevet, ne fotelju na razvlačenje, ne ni pomoćni krevet, već DUŠEK ZA PLAŽU NA NADUVAVANJE?!?! E tu već pucamo sa strpljenjem i odlazimo na recepciju da mu kažemo da smo uplatili apartman sa dve sobe od 46 kvadrata, a ne bračni krevet sa dušekom za plažu. Pokazujem mu vaučer od Booking.om-a gde sve lepo piše, a on će na to drsko "Pa šta, to sam pogrešio u opisu, evo sad ću da promenim"... i tak, tak, tak, tri poteza mišom i promeni on kvadraturu sobe pred našim očima! Kreće rasprava sa njim, ali bez povišenog tona sa naše strane: tražimo pomoćni normalan ležaj za dete - NEMA. Tražimo veću sobu i da je doplatimo - NEMA. Tražimo novac nazad iako je full sezona na Kritu, a svi znamo koliko je teško naći dobar i pristupačan hotel u tom periodu - hoće da nam vrati novac, ali će zadržati 60 EUR koliko košta noćenje! Kreće sad i vika, kreće "Baja" bukvalno da se dere na nas, a svo to vreme njegov sin i dalje radi na recepciji, a njegova žena, majka i otac (baba i deda) sede na nekim foteljama iza nas, ne progovaraju ni reč i gledaju scenu kao da su u bioskopu!!! Počnem da mu pretim turističkom policijom. Ne dam mu 60 evra! S kojim pravom i za koju uslugu da mi naplati 60 evra, mamicu mu bezobraznu? On kreće još glasnije da urla, kaže bili smo 15 minuta u sobi i prijavili smo se, pa to mora da naplati. Mi ne verujemo šta nas je snašlo i kako smo tretirani, prvi put u Grčkoj posle skoro 20 godina letovanja bez ijedne slične situacije. Ćerkica nam takođe u šoku. Krećemo u sobu da pokupimo stvari koje su ostale gore, a on seljačina kaže onom sinu jadnom "Idi sa njima u sobu da nam nešto ne ukradu!" Eee jadniče moj, šta da ti ukradem, beeedo? Možda fucking dušek za plažu? Dok smo ulazili u kola nisam izdržala, a da mu ne dobacim sočno na njegovom maternjem jeziku "MALAKA!!!!!" ("Drkadžijo"). U sred full sezone, na plus 40 i nakon 4-5 sati obilazaka minimum 20 hotela, jedva nađosmo hotel koji ima sobe, po ceni od 120 evra na dan sa doručkom), a Wi Fi internet se posebno plaća 45 eur (5 dana) samo za jedan laptop. Hoćeš da budeš na netu uveče kada i tvoj muž? Može - plati 90 evra! Kad smo ušli u hotel da pitamo za sobe, dugokosi mladić - vlasnik hotela je imao grčko veče u svom restoranu koji je pored recepcije, pa smo ga čekali na recepciji jedno 15 minuta da odigra svoj sirtaki i da se dobro izigra pre nego što nam priđe. Stojimo iscrpljeni, umorni, gledamo mi njega, gleda on nas, đuska, cirka, opet đuska, malo nas gleda, opet cirka, i na kraju se umilostivi i priđe. Ave Cezare!!! Uđemo u sobu i vidimo da fali jastuk i prekrivač za jedan krevet. Izađemo i neki čovek koji tu radi nam kaže "Vidite onu prostoriju?" - "Vidimo" - "E uđite tamo i samo uzmite šta vam treba od jastuka i posteljine" Naravno, tako i uradimo, jer ništa nas na Kritu više ne može iznenaditi, jel tako? :) Booking.com sajtu smo se naravno žalili, ispričali celu situaciju, međutim vlasnik im je rekao da smo mi bili neljubazni i PIJANI?! Booking.com nas nije zaštitio i nije nam vratio 60 evra uzetih realno na prevaru. Na žalost nimalo bolji nije ispao ni sajt TripAdvisor na kom smo napisali svoje loše iskustvo. Objavili su moju recenziju međutim obrisali su je čim ih je kontaktirao vlasnik Grk. Tužno i nepošteno, naročito od strane Booking.coma koji u sporovima uvek štiti vlasnike hotela, jer od njih uzima proviziju. Od njih se iz tog razloga tako nešto i moglo očekivati, ali ne mogu da shvatim da se i sajt kao što je TripAvisor takođe bavi ovakvim nepoštenim radnjama. Kome onda uopšte verovati ako se ostavljaju samo pozitivni komentari, a negativni se brišu? Treća neprijatna situacija koja nam se desila je bila na brodu Krit-Santorini. Dve karte za odrasle i jedna za dete. Računamo nije to JAT, pa nam ne pada na pamet da proverimo da li smo svi dobili sedišta zajedno. Ulazimo, smeštamo se za jedan sto sa 3 stolice) gledajući broj sedišta na karti mog supruga koja je bila prva. Brod kreće, a nama prilazi obezbeđenje da nam kaže da ja i suprug sedimo na dobrim mestima, ali da devojčica treba da ode na mesto koje je od nas udaljeno otprilike 5 minuta guranja među putnicima?! I opet nerviranje, i opet rasprava u nedogled da je to što oni rade i na koji način smeštaju putnike totalno neprofesionalno, žalba hostesi koja "ne može da nam nikako pomogne", džaba sve... Nađosmo jedva na kraju neka 3 mesta da možemo put da provedemo zajedno. Iskreno oduševljeni lepotom i originalnošću Santorinija, u povratku upoznajemo rumunsku porodicu sa detetom i pitamo ih "Kako vam se dopada Santorini?", a ona pametnica odgovara "To su samo planine, a i mi u Rumuniji imamo planine"! Pa zar si ti, ženo, od svih lepota na ostrvu videla samo "planine"? Završi se nekako i to naše neslavno putešestvije po najvećem grčkom ostrvu. Sledećeg leta vraćamo se tamo gde smo uvek bili maksimalno ispoštovani, srdačno dočekani i gde se svaki put osećamo dobrodošlim - na Sitoniju. Krite, prelep si, ali možda u nekom drugom životu! Pepeljuga
Opširnije
09.03.2016.
Srbija - Volos - Korintos - Nafplion - Rio-Antirio - Itea - Delfi - Lefkada - Srbija
Putovanje u drugoj polovini jula. Pošao iz Bgd, pa odmor par dana u Leskovcu (i nije bio odmor već zamena cevi u kupatilu). Škodica Fabia 1.4 TDI, mali šator, vreća, navigacija, i ja... 1. Etapa: Leskovac - Camping Sikia između mesta Kato Gatzea i Kala Nera južno od Volosa Dobar kamp na terasama, puno mesta, hladovina. Dobar toalet, topla voda, besplatni frižideri i zamrzivač. Besplatan WiFi. Toplo more, možda i najtoplije od svih mesta gde sam bio te godine. U dolasku sam planirao da svratim na musaku u Paraliju (Katerini), ali je bio takav pljusak da to nisam u životu video. Formirala se kolona, jer se od kiše nije videlo dalje do desetak metara, a bilo je sigurno 15-20 cm vode na asfaltu. I tako 40 minuta. Grom roknuo u stub odmah do auto puta, kojih 100 m od mene. Dobro me preseklo, jak bljesak i još jači prasak. Pa rekoh sebi bolje bez musake da brišem ja dalje :-) Išao sam do kraja poluostrva do malog mesta Platania odakle se po lepom vremenu vidi Skiatos. Iz tog mesta ima nekih brodića, ali nisam siguran da neki vozi do Skiatosa. E da vozeći sa otvorenim prozorima od kampa do Platanie nadisao sam se mediteranskog vazduha punog joda i mirisa četinara i makije. Tek kad se pređe Larisa, počinje miris Mediterana. Fantastično. Pažnja. Nigde nema odbojnika, a ponori znaju da budu duboki, srećom put je dovoljno širok, ali bez previše opuštanja jer vole Grci brzo da voze i da seku krivine više nego leba da jedu :-) 2. etapa: Kato Gatzea - Isthmia (Korintski kanal) - Camping Isthmia Beach Jeftin kamp, solidno opremljen frižideri i kuvala, besplatan WiFi kod recepcije, ali slaba plaža sa velikim kamenjem i u daljini gleda na neki industrijski kompleks. Bio sam prvi posetilac sa Srpskim pasošem. To je jeftin tranzitni kamp. Ljudi se odmore po dan, dva, i idu dalje... U blizini dobar porodični restoran. Sveža riba. Obrok sa vinom i salatom 10-12-15 €. Video Korintski kanal i potapajući most u Isthmii. Slabo označeno putokazima. Prvo sve pregledao na Google maps, pa se onda snašao. Čak i pokazivao na karti grupi nemačkih bajkera, jer se sa auto puta ništa ne vidi, a putokazi do mesta gde je potapajući most i pored njega lepi restoran gde možete da cirkate i gledate brodove, jednostavno ne postoji dok ne dođete do mesta odakle se vidi i bez znaka :-( Obišao sam i Navplion. Jako lep grad, velika marina i parking i neverovatno ali istinito, čist hemijski WC, sa papirima, vodom, maramicama za dezinfekciju. Vidi se da grad razvija skuplji nautički turizam. Tvrđava iznad grada je fantastična. Pogled prva liga, ali gledajte da ne zapucate na nju u podne ko ja i istopite se do vrha... Treba dobro da se penje, ponesite flašicu vode i šešir... Ali svakako se isplati zbog pogleda i osećaj koji pruža. E da, kad sam dolazio, nešto pre Atine, ispred mene auto, žena Grkinja verovatno zaspala, probila ogradu i okretala se i završila na sporednom putu... Srećom bez teških povreda, ali razbijena arkada, nos, ali sva ugruvana. Dakle oprez, san lako prevari. 3. etapa: Isthmia - most Rio-Antirio - Itea (luka blizu Delfa) Vožnja severnim delom Peloponeza se pokazala kao dosta naporna. Auto put, u stvari nije auto put, već isprekidano, pola u gradnji, ograničenja brzine, policija sa radarima na 2 mesta. Poštujte ograničenja, ili se držite kolone sa Grcima, ali ne cepajte prvi da vas ne kazne. Celi severni deo Peloponeza su praktički spojena naselja. Nisam svraćao nigde. Most Rio-Antirio je impozantan. Kad ga pređete (mostarina 12 €) na strani Antirio, odmah posle plaćanja mostarine izdvojite se desno i ima veliki parking sa koga se most super vidi i mogu dobre fotke da se naprave. Imate trajekt za 6 € pa ako ste stipse... Od Antiria do Itee je dobar put, bez gužve. Ne propustite mesto Nafpaktos, stari Mletački grad. A nešto dalje, već bliže Itei je selo Galaxidi. Meu najlepšim selima na Mediteranu, kad ga vidite pomislite da je neko Holivudsko naselje napravljeno od kulisa samo za potrebe nekog filma... Stvarno prelepo. Itea je turistički grad sa većom lukom. Tu dolaze putnici sa kruzera iz Evrope i USA pa idu busevima do Delfa. E Delfi su čudo jedno. Kad pogledate u dolinu prema Itei, sve maslinici i narandže. Ulaz u Delfe je oko 10 € sa posetom muzeju gde imate i besplatan WiFi. Video sam gde je proročica udisala metalna isparenja, imala vizije, i proricala sudbinu. Iz tih razloga proročice nisu dugo živele, ali bile su rock stars toga doba, vidi se po veličini amfiteatra. Negde pojavom hrišćanstva, prestala su i metana isparenja, i proročica je ostala bez inspiracije. A tad nije bilo Tigar lepka da proba sa njim :-) Stari grad je u stvari Rimski, ne Grčki... Muzej ima stvarno fantastične eksponate, dobro je rashlađen i užitak je obići ga. Dođite ranije, pre 10 h, jer zbog planinskog terena ima malo parkinga. I tu ima penjanja, ponesite i šešir i vodu, obavezno. 4. etapa: Ithea (Itea) - Lefkada. Nije autoput, ali je put dobar i neverovatno prazan. Doduše i ja sam za put izbegavao petak i nedelju kad su najveće gužve. Camping 2-3 km. od grada Lefkasa (Lefkade) i Sv. Lidla Diskontnodejstvujućeg :-). E kad se odmorite od puta, dakle drugi dan, pođite u obilazak jer plaže su stvarno prva liga. Boje mora su kao da gledate kroz PhotoShop filter. Posetio sam ih par. Vasiliki je super, dugačak plićak, lep sitan šoder, bistro more. Ali Porto Katsiki beach je extra. Pošao sam ujutro. Uz put par slupanih kola. Neko se skoka svaku noć. Oštre krivine, i neko pivce više je dosta da se sleti ili udari. Put je na momente veoma uzak, toliko da se jedva, uz sklapanje retrovizora, mimoiđete sa širim kolima. U jedom trenutku sam hteo da se vratim. glava me zabolela od silnih krivina, ekstremno tesnog puta i napetosti, ali nisam mogao jer nemate gde da se okrenete. I to pričam o Škodi Fabii, ne o kolima od 5 m. Preporučujem put brodom do te plaže. Vozi iz Lefkade. Odveze vas ujutro, vrati posle podne. Najbezbednije i najopuštenije, i biće vam pravo uživanje. Plaža je čudo jedno, ali čudo. Isplati se svaki minut po onim krivinama i izbegavanje udarnih rupa. E da, ulaz na plažu se ne plaća. Ali plaća se parking 5 €. WC je besplatan, ali bolje bi bilo da se plaća jer bi onda verovatno bio čist. Ovako vam pokvari sve fantastično lepo sa te plaže, jer je totalno rasturen. Čak i po našim standardima. Srećom, optimizam pamćenja će vam pomoći da ga zaboravite... 5. etapa: Povratak Lefkada - Srbija Pakujem šator ujutro i počinje kiša. Ubrzo se pretvorila u pravi prolom oblaka, tako da me u Grčkoj dočekala i ispratila kiša. Autoput Egnatia Odos. Ima mali milion tunela. Sve odlično urađeno. Nema puno gužve. Svratio jednom da se odmorim i sipam gorivo. U Makedoniji, deo odmah po ulazu iz Grčke je baš kritičan. Talasi su toliki, ne kolotrazi, nego talasi ko dvogrbe kamile, da će vam ako ne pazite i vozite brže ispasti volan iz ruku. 2015. planiram obilazak južnog Peloponeza i Elafonisosa... Jednom se živi! Srećno! Misha66
Opširnije.jpg)
09.03.2016.
Grčka: Utisci sa letovanja na ostrvu Milos
U avgustu smo krenuli u Grčku na letovanje. Ukrcali smo se u Pireju na trajekt koji vodi do Milosa, ostrva u Kikladima. Luka Adamas Posle 4 sati lepe i ugodne plovidbe, približavamo se cilju. U dubokoj uvali je Adamas, glavna luka. Nekoliko stotina metara više, na vrhu brda se vidi i Plaka, stari grad sa nekoliko vetrenjača i crkvica. Pored mora je niz taverni i prodavnica suvenira. Gradski trg je istovremeno i taxi i autobuska stanica, luka i mesto okupljanja. Kuće okrečene u belo sa nebo plavim vratima i prozorima. Celo ostrvo je brdovito, pa su i ovde ulice ili strme, ili stepenice okrečene belo. Na vrhu brega, kod crkve i malog muzeja, uveče se okupljaju meštani. Milos je u obliku potkovice, pa je duboka uvala oduvek bila sigurna luka za velike i male brodove. Iz luke se kolima ili autobusom može stići za 15ak minuta do većine zanimljiivih mesta. Autobusi su moderni i udobni a leti idu više puta dnevno na 4 linije. Do nekih udaljenijih delova nema asfalta pa se može ići samo terenskim vozilom ili bagijem. To je istočni deo ostrva na kome je i najviši vrh, 748m. Glavni grad je Plaka, koji postoji još iz srednjeg veka i iz koga su veličanstveni vidici. Ispostavilo se da je Milos pun lepih iznenadjenja, te naše letovanje nije bilo nimalo dosadno. Svaki dan smo išli na drugi kraj i otkrivali čudesne svetove njegovih plaža i obala. Kažu da ima čak 70 plaža na 120km obale! Plaža polumesec – Hivadolimni U zalivu, 5 km od grada je dugačka i široka polukružna peščana plaža sa ponekim drvetom. Na uzvišenju iznad je kamp. Tu je kafić sa suncobranima i ležaljkama u kome ispijamo nezaobilazni frape i Mitos pivo. More je bistro i ne mnogo duboko. Preko mora se vidi Adamas pa smo kao na jezeru. Plaža puslica – Sarakiniko Nekoliko kilometara severno od grada, gradski autobus nas vodi u Sarakiniko. Sa parkinga krećemo peške u otkrivanje ovog čudesnog mesta. Već posle nekoliko minuta smo se našli na potpuno belim stenama neobičnog oblika. Kao da stojimo na džinovskoj puslici nepravilnog oblika. Meka stena se pri dodiru kruni u pesak pa je jasno da se ovde vetar igrao vajara. Sa druge strane je zapljuskuje more i vaja spoljni deo pa je napravilo duboku uvalu sa peščanom plažom. Nije velika, ali deluje vanzemaljski. Samo šareni suncobrani razbijaju opštu blještavu belinu. Obilazimo satima ovaj prostor od nekoliko kvadratnih kilometara. Nailazimo na jezerce a tu je i pravi most ispod koga zapljuskuju talasi. Motiva za slikanje ima neograničeno. Trebalo bi doći kasnije kada večernji zraci sunca verovatno prave još fantasticnije efekte. Vulkanska Plaža – Paleohori Znali smo da je ostrvo vulkansko ali nas je ipak iznenadio natpis koji reklamira vulkansku hranu. Šta je to? Pa – hrana kuvana na vulkanu?! Došli smo do plaže Paleohori na istočnoj obali. Prolazimo pored velkanskog restorana, silazimo na plažu, i idemo ka moru. Ali iznenada, kao da nas je nešto ubolo. Ne, nešto nas je opeklo! Tik uz more, pored stene izbija minijaturni gejzir, u pravilnim vremenskim razmacima izbacuje vrelu vodu. Vidimo da ljudi stoje u plićaku i greju kolena u toj možda lekovitoj vodi. A snalažljivi kafežija je uhvatio drugi, veći izvor, sproveo do terase, i tu u vrelom šljunku, kuva svoj vulkanski ručak. Ali to je tek početak. Plaža je od sitnih, sjajnih, kao poliranih kamenčića u skoro svim bojama. Kao da hodate po magacinu za mozaike ili nakit. Stene u moru su kao vajarska galerija. Crveno, plavo, ljubičasto, žuto, prošarano kao da je od mermera, sjajno i uglačano. Plivanje je ovde imalo i svoj umetnički doživljaj. A 10ak minuta hoda jedva primetnom stazicom preko stena vodi na susednu plažu sa mnogo manje ljudi. Plaža garaža – Klima, Mandrakino Spuštamo se uskim strmim asfaltnim putem ka moru. Dolazimo u Klimu, neobično ribarsko selo smesteno na toliko usku plažu da talasi zapljuskuju strmu obalu. Ali meštani su se dosetili i u mekim stenama udubili svoje kuće. Prizemlje čine garaže za čamce a na spratu iznad je obično prostorija za stanovanje. Sada su to uglavnom vikendice ili sobe za izdavanje. Neke od njih su duboke i desetak metara. Ako se odlučite da ovde iznajmite sobu, kad je oseka možete peške do ulice ali kad je veća voda, morate da skinete cipele. Napravljen je i betonski dok na kome sedimo, posmatramo i slikamo. Neka deca plivaju ispred svojih kuća, ovde do plaže definitivno nema mnogo hodanja. Piratska plaža – Kleftiko Stenovita uvala, kristalno bistro tirkizno plavo more a u njega uronjenje ogromne trijumfalne kapije! Plivamo oko tih stena, divimo se vertikalnim liticama, prolazimo kroz kapije. Još jedan potpuno nestvaran doživljaj. Kažu da su pirati koristili uvalu Kleftiko za skrivanje od potera. Jedini način da se vide sva ova čudesna mesta je da se ukrca na jedan od brodova koji organizuju jednodnevni obilazak ostrva. Neki od njih svraćaju i na susedno manje ostrvo Kimolos. A na njemu kazu da je jos lepši stari gradić, lepe mirne uvale … Usput prolazimo pored nenastanjenog ostrva Glaronisia. Ono više liči na scenu iz SF filma nego mediteransko ostrvo jer je sačinjeno od dzinovskih 6-ugaonih stubova koji su nastali vulkanskim aktivnostima. Tu svraćaju samo galebovi. Pollonia, gradić na zapadnom kraju ostrva. Hodamo do kraja stenovitog rta, sedimo u hladu ispod slikovite crkvice. Izgleda nam da možemo da preplivamo do Kimolosa. Opet nebrojeni motivi za slikanje, pri svakom koraku se ukazuje neki novi vidik, lepši ili interesantniji … Uvala je delom plaža, lepa peščana sa velikim drvećem koje pravi dobar hlad, delom luka a delom su taverne u nizu. Ualjili smo se samo 10 km ali smo došli opet u drugi svet. Ovde kao da vreme sporije teče. I kad sednete uz čašu domaćeg belog vina i sveze kalamare, zaboravite da pogledate na sat i zamalo da vam ode poslednji autobus… Još nekoliko plaža Iz broda smo videli prelepu peščanu plažu, bistro more, lepe stene uokolo. A pošto nema puta, Grci se dosetili, okačili alpinističko uže, pa se hrabri kupači spuštaju 10ak metara niz to uže. Zatim Sumporna plaža, jedna od neobičnih i manje posećenih na mestu nekadašnjeg rudnika sumpora. Stene su žutih nijansi, more je lepo. Kanjon plaža - Kapros Smeštena je u dnu impozantnog morskog kanjona. Tu je još nekoliko manjih kanjona, kamenih mostova… Raj za ronioce, ali i za šetače i fotografe. Pećina plaža – Sikia, ako volite plaže do kojih gotovo da ne dopire sunce možete uploviti kajakom ili doploviti. Kanuisti ovo koriste za pauzu za ručak u dubokom hladu… Peščana plaža – Platiena Ako ste se zasitili egzotičnih senzacija, Platiena plaža će biti dobar odmor. Nekoliko kilometara nizbrdo od Plake, zemljani put vodi u prelepu uvalu sa širokom peščanom plažom. Ovde vlada mir, vetrovi su naneli peščane dine na desni deo plaže, tu ima hlada ispod niskog drveća. Ako ogladnite, tu je kantina koja nudi osveženje i sendviče. I još desetak drugih koje vidimo na razglednicima, ali nismo stigli da obidjemo. Informacije Autobusi idu iz Adamasa u 4 pravca (Paleohori, Plaka i Pollonia, Sarakiniko i Provatas). Ima mali aerodrom. Trajekti idu svakodnevno u Pirej preko Sifnosa i Serifosa, a redje na Santorini (5h), Folegandros (2h), Krit (7h), Karpatos (16h), Naksos. Kad izađete iz broda nailazite pravo na turist biro. Oni mogu da vam daju spisak trenutno slobodnih soba, mesto i broj telefona. Poželjno je da pre dolaska kupite lokalnu telefonsku karticu. Osim ovih prirodnih lepota, Milos ima bogatu istoriju pa može da se vidi neolitsko naselje, rimski amfiteatar i mozda najinteresantnije katakombe, jedne od najvecih u evropi, izmereno je 185 metara hodnika i pronadjeno preko 100 grobnica. Pravljene su u vreme početka hrišćanstva, još od prvog veka. Ali odmor se biliži kraju, posle desetak dana hvatamo trajekt za povratak. Usput vidimo da mnogi ljudi silaze na ostrva Sifnos i Serifos, ali shvatamo da smo bili toliko opčinjeni da se nismo setili da ostavimo neki dan i za ova druga ostrva. Kažu da je najlepše krajem proleća kad je vreme toplo, a sva brda prekrivena raznobojnim cvecem i travom koja je još zelena. Mnogo je razloga da se dodje ponovo na Milos… Autor: Kristina
Opširnije