Grčka iskustva i utisci sa letovanja
29.03.2017.
Utisci sa letovanja: Paralija
Grčka je jedna od najlepših zemalja za odmor. Svojom bogatom kulturom, prelepim plažama i pejzažima, malim mestima gde možeš odmoriti glavu od gradske gužve, ili sasvim suprotno, mestima sa raskošnim noćnim životom; Grčka čini to da u nju dolaze sve više turista različitih nacionalnosti, uzrasta i interesovanja. U svom tom moru različitih aktivnosti koje možete raditi u Grčkoj, treba izabrati neko mesto koje može zadovoljiti sve vaše potrebe. Naravno, ukusi su različiti, ali moj izbor je uvek- Paralia. Paralia je mesto u Olimpiskoj regiji Grčke. Nalazi se u podnožju planine Olimp, na samo 6 kilometara udaljenosti od Katerinija, centra severne Grčke. Takođe, od Soluna je udaljena 70 kilometara. Bitno je napomenuti da je od Beograda udaljena 680 kilometara, a od centra južne Srbije, Niša, udaljena je 460 kilometara. Paralija je na obali Egejskog mora. Ima čisto more, zbog čega je čak dobila i plavu zastavicu. U Paraliji je državna plaža jako uska, zbog čega neki posetioci imaju negativno mišljenje o Paraliji. Ali kome ne odgovara gužva na uskoj državnoj plaži, tu su i privatne plaže. Moja preporuka su: Kaldera i Zeyfiros, gde samo treba da uzmete jedan sok ili sladoled, i ležaljke su vaše ceo dan. Osim toga, te dve plaže nisu uske kao državna plaža i imaju i besplatan WI-FI. Što se smeštaja tiče, takođe imam sve pohvale. Moje preporuke su: vila Veta i hotel Zeyfiros. Vila Veta je u samom centru Paralije na samo dve ulice od plaže. Vila poseduje lift i besplatan WI-FI za goste. Gazdarica živi na poslednjem spratu i govori srpski jezik. Posteljine se menjaju na 5 dana. Neke sobe gledaju na ulicu i crkvu, a neke gledaju na susedne dve vile. Klima se doplaćuje 5 evra po danu, i ako uzmete Duplex 5, Duplex 6 ili bilo koju sobu gde imate dve klime, onda ste u obavezi da uzmete obadve klime. Ispred zgrade se nalazi nekoliko klupica za odmor. Hotel Zeyfiros se takođe nalazi u samom centru Paralije. Na samoj je plaži i poseduje sopstvenu privatnu plažu ( to je ona Zeyfiros plaža koju smo malopre pomenuli ) koja je otvorena ne samo za goste hotela, već i za druge posetioce.Hotel Zeyfiros poseduje dugu tradiciju staru već preko 100 godina. Hotel Zeyfiros je postojao u vreme kad je Paralija još uvek bila veoma, veoma malo mesto. Hotel Zeyfiros poseduje lift i besplatan WI-FI, kao i vila Veta, samo što je lift jako prostraniji nego u vili Veta i WI-FI je jako jači nego u vili Veta. Za one koji vole umirujuće zvukove talasa, hotel Zeyfiros poseduje sobe sa pogledom na more, a za one koji više vole da gledaju ljude, tu je i pogled na ulicu. Moram primetiti i da su sobe u hotelu Zeyfiros jako lepše i prostranije nego u vili Veta.U cenu aranžmana ulazi i doručak na bazi Švedskog stola.A dokaz da je hotel Zeyfiros jedan od najboljih u Paraliji je taj što svake godine Dragan Marković Palma, lider ,,Jedinstvene Srbije’’ i gradonačelnik Jagodine, odseda u ovom hotelu. Zbog svega ovoga, ovaj hotel je ocenjen najvišom mogućom ocenom, a to je 9,8. Možda je hotel Zeyfiros kvalitetniji od vile Veta, ali zato i zahteva više novca, te je za osobe sa tanjim novčanikom vila Veta idealna. Paralija takođe ima i puno mesta za šoping. Recimo, najbolje radnje kvalitetnih bundi i cipela se nalaze u ulici koja vodi od crkve ka gradskoj plaži. Takođe, i cene su pristupačne. A osim malih šoping radnji, na ulazu u Paraliju se nalazi i ,,Lidl’’ sa jako niskim cenama. Noćni život u Paraliji je takođe na visokom nivou. U Paraliji se nalaze čak 2 diskoteke, a i kafići na plaži su noćima otvoreni i puštaju živu muziku, te se i oni mogu računati kao neka vrsta diskoteke. Za one koji su pak došli da se opuste i ne zanima ih šoping, tu su lepi porodični restorani sa puno ukusnih specijaliteta. Moja preporuka je restoran brze hrane ,,Popaj’’. Takođe, tu su i mnoštvo italijanskih restorana za ljubitelje italijanske kuhinje. Restoran brze hrane ,,Popaj’’ se nalazi odmah pored glavne autobuske stanice u Paraliji. U ,,Popaju’’ možete naći razne đakonije. Kod njih je najpoznatiji grčki specijalitet giros. Mnogi čak kažu da je to najbolji giros u Paraliji, u šta sam se lično uverila. Osim girosa, u ,,Popaju’’ možete dobiti pomfrit, hot-dog, hamburger, čizburger i nekoliko vrsta kolača. Ako ste u bilo kakvoj nevolji ili vam je potrebna bilo kakva pomoć, samo od ,,Popaja’’ idite na dole i sa leve strane ćete videti sedište stranke ,,Jedinstvena Srbija’’, koja pomaže svim našim turistima, čak i ako nisu članovi stranke. Ono što sigurno morate posetiti ako odete u Paraliju je prelepa Paralijska crkva. Zadiviće vas i njen unutrašnji enterijer a i spoljašnja arhitektura. Takođe, na platou ispred crkve se stalno održavaju koncerti kulturno-umetničkih društva, i razna takmičenja u fokloru. Dakle, kakav god vam odmor treba, Paralija je idealno mesto, jer zadovoljava sve. I noćni život i šoping i kome treba mir i tišina,a i ljudi su veoma ljubazni. Ivana Golubović
Opširnije
29.03.2017.
Utisci sa letovanja: Skijatos - raj na zemlji
Skijatos – RAJ NA ZEMLJI, tako kažu, i verujte stvarno je tako! U ovom tekstu opisaću svoje iskustvo sa letovanja i pokušaću da Vam makar približno dočaram ostrvo koje je ostavilo prelep utisak na mene. Aranžman koji smo mi imali je bio od 24. avgusta do 01. septembra. Na letovanje smo bili dečko i ja. Imali smo avionski prevoz – što bih svima preporučila, naročito porodicama sa decom. Let je trajao sat vremena, a sletanje na ostrvo je prava adrenalinska avantura, jer je pista kratka i uska. Na plaži pored aerodroma, turisti često dolaze da posmatraju sletanje aviona, mada možete videti i nekog profesionalnog fotografa koji uzbuđeno čeka da “uhvati” trenutak od kog zastaje dah. Stigli smo u ranim jutarnjim časovima, gde nas je dočekalo lepo sunčano jutro sa blagim vetrom. Na aerodromu nas je sačekao vodič i par autobusa, koji su nas prevezli do naših apartmana, a kofere koji su bili obeleženi, naknadno su nam dovezli manjim kombijem. Inače ostrvo Skijatos, je raspodeljeno na 26 autobuskih stajališta, i to je 1. grad Skijatos, a 26. stajalište plaža Kukunaris. Mi smo bili na polovini, tačnije oblast Kolios, stajalište broj 15., što znači da li išli do grada ili do plaža Kukunaries i Banana cena karte po osobi je 1.6e. Ako ne želite da iznajmite auto, autobuski prevoz je odličan i vrlo dobro organizovan. Prevoz ima na svakih 15min u oba pravca i cena karte može biti najviše 2e. Ima jedna mana, a to je što je popodnevnim časovima tolika gužva da smo prilepljeni jedni uz druge kao sardine. Pa iz tog razloga poneki bus prođe i ne stane na stajališe da pokupi putnike. Nama kao paru nije trebao auto, ali ako ide društvo ili porodica preporučujem da ga iznajme, što zbog obilaska ostrva, što zbog dece. Ostrvo je brdovito, a miris borove šume u kombinaciji sa jodom prosto opija i pravi je melem za disajne organe.Treba napomenuti da ko ima smeštaj u brdima noći su svežije. Plaže su peščane, a more kristalno čisto. Sam ulazak u vodu je pristupačan i pogodan kako za decu, tako i za neplivače. Kažu da ostrvo ima preko 60 plaža. Mi naravno nismo obišli sve i po meni je najlepša plaža Kukunaris, koju smo i najviše posećivali. Krasi je sitan zlatno žuti pesak i prirodan hlad borove šume. Plaža ima kabine za presvlačenje, restorane, barove, odakle se čuje uvek dobra muzika. Cena ležaljki je 8e, ali ako ne želite, plaža je veoma duga i ima dovoljno prostora da postavite svoj peškir ili suncobran i za to neće morati da platite. Sa leve strane plaže je nacionalni park i jezero Strofilia. Jedno popodne na plaži iznenađenje nam je priredila porodica labudova koja nas je oduševila svojom pojavom. Mi smo bili gosti studia Veronica. Prelepo dvorište sa puno cveća. Studio poseduje bar sa bazenom. Čajna kuhinja je kompletno bila opremljena, tako da smo više puta spremali hranu, a ponekad i išli u grad na večeru. Jedini nedostaci ovog apartmana su nedovoljno topla voda, iskrzali i stari peškiri i slabiji signal za Internet. Na par metara od apartmana je bio manji market i naravno malo skuplji, ali zato u gradu kod 1. stajališta preko puta bezinske pumpe je veliki market, gde je sve znatno povoljnije, a i veći izbor svih namirnica. Večeru za dvoje smo plaćali oko 20e, giros od 2-2.5e, piće, sokovi i piva su oko 2e – 3e. Utisak je ostavila radnja u centru koja prodaje sladoled, gde se sami služite, a od priloga ima sve vrste svežeg voća, čokoladnih preliva, čokoladnih bombona i čipseva i kada završite sa izborom priloga čaša se meri i na osnovu toga naplaćuje. Ja nisam jela ukusniji sladoled, što nas je uvek mamilo kada dodjemo u grad, da odemo na još po jednu čašicu - sladoleda. Grad Skijatos je romantičan i tajanstven sa uskim uličicama,kućama sa plavim prozorima i vratima, i puno mediteranskog cveća. Lepo je videti pravoslavnu crkvu koja se nalazi na brdu, kod restorana Sofija, sa koga se pruža prelep pogled. Svakog dana može se pogledati film u bioskopu na otvorenom “Mama Mia” koje je i snimljen na ovom ostrvu, a glavne uloge su Pirs Brosnan i Meril Strip. Takodje treba naglasiti da je celo ostrvo pod posebnom zaštitom države, da su hoteli i apartamni sagrađeni tako da ne narušavaju eko sistem ostrva. Ovo je ostrvo koje stvarno mora da posetite da bi osetili sve njegove čari. Mi smo proveli 10 prelepih dana, koji su ostavili prelepe utiske na nas. Grci su stvarno veoma gostoprimljivi i ljubazni, naročito prema turistima iz Srbije. Za suvenira uvek će spustiti cenu, ako im kažete odakle dolazite. Rado bih opet išla tamo na letovanje, da ponovo osetim taj mir, cvrkut ptica, šuštanje mora, kao i opojni miris šume. O Skijatosu bih mogla da vam pišem tri dana, kao zaljubljeni pesnik o svojoj muzi. Radovanović Irena
Opširnije
28.03.2017.
Utisci sa letovanja: jednostavno... Grčka
Grčka... na sam pomen imena ove zemlje osetim leptiriće u stomaku, kao kada ste zaljubljeni. Tu ljubav na prvi pogled sam osetila kada sam prvi put kročila na njeno tlo i zauvek ostala vezana nevidljivim silama za ovaj zemaljski raj. Odrastala sam uz priče o ovoj zemlji koje mi je pričao moj otac koji je svake godine tamo odlazio. I verujte zarazio me je načisto. Ne postoji dovoljan broj reči kojima mogu da opišem njene lepote, jer uvek neka reč nedostaje. Čarobna, fantastična, magična, idealna, zaljubljiva... Pokušaću da prenesem svoje utiske za sve one koji žele da svoje vreme odmora provedu tamo, ali i da svima onima koji nisu bili zagolicam maštu. Počeću od najskorijeg putovanja. HALKIDIKI-PEFKOHORI Ovo mesto sam posetila na kraju sezone, krajem septembra meseca i ostala u čudu, jer leto nije prošlo. Temperatura 26 stepeni, čak sam uspela i da izgorim. Egejsko more kristalno čisto i prosto te mami da se brčneš u njemu, voda prijatna za kupanje. Plaže šljunkovite, uredne i čiste. Možete da odaberete mesto, bilo da želite da se osamite u nekom kutku ili pak da uživate sa ostalim turistima. Šetalište prostrano i uređeno, prevedivan pogled na sve prelepe vile koje ga okružuju. Cveće na sve strane, što me je posebno oduševilo... daje neko posebnu notu. Na šetalištu se nalazi fantastičan dok na koji pristaju putnički brodići. Dok je prostran, sa klupama i svetiljkama... idealno za noćne šetnje i uživanje u dvoje. Tokom dana možete posmatrati pecaroše,pa čak im se i pridružiti. Restorani su brojni, sa vrlo pristojnim cenama, ljubaznim osobljem i prelepom atmosferom. Uveče dok večerate slušate laganu Grčku muziku i čujete huk talasa na samo par metara od Vas. Vazduh čist i svež, zbog borovih šuma. Ovo mesto je idealno za porodice sa decom koje su željne opuštenog odmora, ali i za parove koji bi rado da posvete vreme sebi. Cene su savim korektne, postoje svega male i neznatne razlike,u zavisnosti od marketa. Navešću neke osnovne: paket vode 6/1=1,50 eura, hleb sa susamom = 0,55 eura, sok sprite 2l=0,98 eura, zemičke/kifle 6/1=0,55 eura, pivo u limenci 0,5l=0,60 eura, porodična pizza capricoza=10 eura+kečap 250ml, pečeno pile kilogram=8,50 eura (ali za 10 eura možete pošteno da se najedete), pavlaka u kantici 700g=1,55 eura, majice za decu i odrasle=od 5-14 eura, čašice sa motivom Grčke=0,80 eura komad, toalet papir 4/1=1,22 eura, posebna salama 2/1=2,50 eura, masline sa košticom 500g=2,50 eura, giros=1,90-2,50 eura. Vrlo povoljan market koji ima sve što je potrebno,nije jako udaljen od samog centra mesta. Na samom šetalištu se nalazi predivna prodavnica suvenira ručne izrade koja zaista oduševljava i ne postoji mogućnost da se oduprete, a da ne uđete. Tamo sam pronašla mesingani zvekir za vrata u obliku potkovice i glave konja za 18 eura. Takođe ima jako puno ikona rađenih na drvetu,cene se kreću od 7-15 eura. Nekako svaki put kada letujem volim da ponesem kući neku ikonu, za svoju volju. Meštani su vrlo ljubazni, uvek se lepo javljaju, što me je oduševilo, mada sam vremenom naučila reči koje su mi neophodne za osnovno sporazumevanje. Od srca preporučujem ovu regiju za sve koji žele da opuste vijuge i samo da uživaju u lepoti i životu. Takođe u ovoj regiji preporučujem da obavezno posetite: crvku Sv. Nikole u gradu Poligirosu, ostatke strarog akropolja u Ameji, vizantijski toranj u Lerisosu, hram Amona Zevsa u Kaliteji, neolitsko naselje u Nea Olintosu, vizantijski toranj u Uranopolisu, čuvenu pećinu "kokines petres"(crveno kamenje) sa zanimljivim fosilima i okamenjenim kostima neandertalskog čoveka. KRF-GOUVIJA Ovu regiju sam posetila u samom jeku sezone, u avgustu mesecu i ostala oduševljena. Temperatura 40 stenei, ni daška vetra, kao stvoreno za kupanje i sunčanje. Plaža veoma blizu smeštaja, sitni šljunak i dosta uredno, puno prodavaca voća koji su bukvalno na svakom koraku, što dobro dođe za osveženje. Što se tiče Jonskog mora, tu sam blago razočarana, jer je voda bila prilično tamna i prljava, za razliku od Egejskog. To je jedini minus koji dajem za ovu regiju. Odlično mesto za sve koji žele lud i nezaboravan provod, ali i za one koji žele da upoznaju neke istorijske činjenice i događaje. Ulice su prepune radnji, taverni i restorana koji nude super provod za male pare. Kafići kraj mora puštaju odličnu muziku,imaju promocije tokom noći, gde možete kupiti dva koktela po ceni jednog. Plaže su i tokom noći prelepe za šetnju u dvoje, vrlo romantično. U avgustu mesecu se održava i festival ribe kom sam prisustvovala i malo je reći ostala očarana. Svi meštani se skupljaju, vesele i uživaju jedući ribu, gostuju orkestri i poznati izvođači. Imala sam tu priliku da ih slušam i da dobijem autogram, ali i fotografiju sa njima, vrlo ljubazni i uviđajni. Prava fešta koja se ne propušta. Postoje i oranizovani izleti do glavnog grada Kerkire. Ko ima priliku neka poseti. Možete da pogledate Srpsku kuću, koja je zapravo muzej. Takođe možete da kupite jeftino kartice za telefonske govornice, uživate ispijajući kafice na obali i posmatrajući tu famoznu gužvu. Brojne priče o prošlim vremenima su odlične za sve koji žele nešto više da saznaju. Organizuju se i posete ostrvu Vido,što nikako ne treba propustiti. Vrlo emotivno, cela ta poseta je prožeta nekim pomešanim osećanjima, prosto imate utisak kao da osetite duše svih ljudi koji su tu kročili. Cene se ne razlikuju preterano od cena na Halkidikiju. Ova regija je pravi raj za zabave i ludi provod u ovo doba godine. Grad Krf ima izražen venecijanski karakter i brojne spomenike koji datiraju iz 15 veka. Van grada imate interesantnih mesta za posetiti: Manduki, Pontikonisi... Najidiličnije mesto na ostrvu je Paleokastrica, mada ne smem da zanemarim ni Barbati gde sam uživala u najlepšoj plaži i najčistijem delu mora... jednom rečju-savršenstvo. ATINA-PARALIJA Što se tiče Atine, ko ima priliku nije loše da je poseti, da oseti taj ubrzani ritam života u njoj koji sve pokreće. Vrlo lepo uređeni trgovi, prilično čist grad. Na trafikama možete da kupite novine uz koje dobijete velike kožne torbe, naravno cenkanje se podrazumeva. Što se tiče Paralije, opušteno mesto za odmor. Tamo sam takođe bila na kraju sezone. More je bilo blago hladnjikavo, ali podnošljivo. Oprez što se tiče plivanja-ima meduza. Mnoštvo radnjica u kojima se možete zagubiti, jer su poput lavirinta. Šetalište lepo za opušeni odmor i uživanje u pogledu. Ako imate priliku obavezno posetite crkvu na šetalištu. METEORI Veoma neobična oblast koja mami uzdahe divljenja. Danas je aktivno svega par manastira, mada je to pre bila napredna zajednica sa preko 20 manastira. Krase ih vrhovi u obliku kupola, masivne drvene ograde, sa kojih se pruža zastrašujući pogled u provaliju. Do njih stižete jednostavno uklesanim kamenim stepeništem. DELFI Ovo je takođe jedno od mesta koje me je očaralo na prvi pogled. Mešavina prirode i drevnih ruševina, planine koje okružuju ovaj predeo, bujno rastinje... To je zapravo malo seoce, bez buke i brzog života, sa par taverni i suvenirnica. Za ovo mesto se vezuju brojne priče i proračanstva, što mene lično veoma privlači. Muzej koji tamo postoji ima odlične eksponate koji su vredni divljenja i prosto Vas teraju da se zainteresujete za život koji je nekada davno postojao na tom tlu. Veoma je poznata legenda o čuvenoj proročici Pitiji (Velika Sveštenica), koja je imala tronožac na kom je sedela i izricala svoja proročanstva dok je padala u trans udišući isparenja iz ponora koji se nalazio ispod nje. Uh zaista imam još toliko toga da napišem, ali ne bi bilo dosta mesta. Za sve ove godine koje tamo odlazim posvetila sam vreme učenju kulture i tradicije o mestima koja posećujem, jer me to ispunjava. Nadam se da sam Vam makar zagolicala maštu i da ćete poželeti da posetite nešto od toga ili čak možda sve. Zemljo mojih snova, moga mira i opuštanja. . . vidimo se kao i uvek. Slobodanka Milić
Opširnije
28.03.2017.
Utisci sa letovanja: bajkovite plaže magičnog Halkidikija
Vruće leto i predugi dani bez povetarca otvoren su poziv na tople letnje avanture. Neki odaberu veće nadmorske visine i hlad ispod visokih stabala na obodima planina, dok većina ljudi odluči da makar polovinu svog odmora provede na morskoj obali. Svež vazduh pun joda povoljno utiče na zdravlje, što je još jedan dobar razlog da se odmor provede na moru. Prošlog leta moj suprug i ja smo planirali naš medeni mesec. S obzirom da do tada nismo letovali u Grčkoj, odlučili smo da je posetimo i da vidimo šta je to o čemu svi toliko pričaju. Kao novopečeni mladenci poželeli smo da se upustimo u prvu i najbitniju avanturu koja će svakako obeležiti početak našeg braka. Novo mesto i prelepe plaže o kojima smo čitali na internetu činile su se kao pun pogodak. Ubrzo nakon ceremonije spakovali smo kofere i prepustili se autoputu koji je vodio ka Neos Marmarasu. Novo prezime, novi pasoš... bio mi je potreban i novi pečat! Do granice smo stigli brzo, bez problema. Kada smo nakon 9 sati vožnje ugledali predivnu plažu koja se pružala duž cele obale i stapala sa nestvarno plavom vodom nismo mogli da verujemo očima! Čista bela plaža i prozirna voda bile su stvarne. Slike sa interneta nisu bile lažne! Svakog dana smo obilazili nove plaže i svaka sledeća je bila lepša od prethodne. Gradska plaža Neos Marmarasa bila nam je na dva minuta od smeštaja. Svako jutro smo ispijali kafu i divili se mirnom moru. Talasa nije bilo toliko koliko smo očekivali. Mi smo išli u julu i vreme je bilo fenomenalno. Dukserice i farmerice nismo ni vadili iz torbi. Štikle su takodje ostale neotpakovane jer je Neos pomalo strmovit pa je najudobnije bilo ići u plitkim patikama. Još prvog dana smo spazili mnoge restorane na obali pa smo odlučili da po koji i posetimo. Hrana je bila pravi šok za čula. Razni začini, ukusi kakve nismo isprva prepoznavali i mirisi koju su nas terali da se vraćamo na štandove i naručujemo preukusne girose iznova i iznova. Cene su bile pristupačne tako da nismo razmišljali o novcu. Riblji restorani mamili su prolaznike i nudili pregršt morskih plodova koje do tada nismo vidjali u srpskim restoranima. Večeri su bile prijatne i opuštajuće. Topli morski vazduh nosio je nežne zvuke grčke muzike dok su talasi zapljuskivali obalu u istom ritmu. Ili nam se bar tako činilo. Nebo se stapalo sa pučinom, galebovi su doletali i sletali na obalu i sve se nekako stapalo i činilo jednu savršenu sliku. Nije bilo slikara koji bi tu sliku preneo na platno, ali je zato bilo pregršt turista koji su svojim telefonima i aparatima pokušavali da ovekoveče svaki momenat. Razni glasovi i strani jezici čuli su se na sve strane. Sedmog dana smo odlučili da ustanemo rano i da odemo na krstarenje brodićem do Pefkohorija i ostrva kornjača. Vožnja u jednom pravcu trajala je oko 3 sata. Pefkohori je ostavio lep utisak na nas. Pamtićemo ga kao prijatno i ušuškano mestašce na obali. Nakon par sat krenuli smo dalje. Stajali smo na palubi dok su momci pokušavali da nahrane galebove i dok je vetar devojkama mrsio kose. Ručak koji su nam poslužili na brodu bio je pravi odraz grčke kulture. Neobični ukus mesa i začina prijao je svima koji su sat vremena ranije skakali sa broda u vodu. Mislili smo da bolje od ovoga ne može. Nekoliko dana pred sam kraj odmora, nakon dugog premišljanja zbog udaljenosti, odlučili smo da posetimo Orange Beach nadomak Sartija. Putovali smo kroz šumu i već više nismo mogli da vidimo obalu. Pomalo smo se razočarali jer nas je navigacija navela na nekakav prašnjav put. Već smo pomislili da smo se izgubili kada smo u jednom momentu medju borovima začuli žagor i ugledali bljesak bele plaže koju je zapljuskivala prozračna morska voda. Ćutali smo čitav minut slepo gledajući u rajski predeo. Pitali smo se da nismo u kakvom filmu jer su bele stene i sirene uklesane u kamen delovale zaista nestvarno. Da nemam fotografije sa ovog putovanja i sama bih mislila da je to bio san! Ukoliko planirate da posetite Halkidiki, ne zaboravite da se prepustite avanturi i da dopustite ovom magičnom mestu da vas očara! Marijana Milićević Pešterac (Gospođa Spark)
Opširnije
28.03.2017.
Utisci sa letovanja: Tasos i Lefkada
Za početak, nadam se da vam je jasno koliko je teško pisati o letovanju u Grčkoj i doneti neku novu emociju povodom istog, da je čitaoci ili bar većina njih nisu već iskusili. Ali pošto su za mene ta dva poslednja letovanja pred prsten i ludi kamen imala posebno značenje, neka ovo bude tekst kojim ću sebi prizvati divne uspomene. A nadam se da će se i vama dopasti. Moj tadašnji dečko, a sasvim slučajno i sadašnji muž, dao je predlog da se ide na Tasos na more. Ja do tada nisam bila u Grčkoj, naravno da sam se složila. Čak i kada je rekao da idemo jednim vozilom sa njegovim kolegom i njegovom devojkom. Ma nisam ni razmišljala o tome kako ćemo se uklopiti sa njima, bila sam spremna i potpuno uverena da ulećemo u nezaboravnu avanturu. Muškarci su se jedva spakovali između kofera nas devojaka po kesama i raznim ručnim torbama. Krenuli kasno, momci se menjali za volanom i posle dugih kilometara našli smo se na trajektu gledajući kako galebovi obleću, čekajući neki smoki iz ruke veselog i naspavanog deteta. I onda smeštanje i odmah izlazak na gradsku plazu. I 14 dana uzivanja, blagostanja. Da, došli smo na 10, ali smo brzo shvatili da nam je to malo i produžili. Još se sećam izraza lica žene koja je sa koferom čekala autobus u holu pitajući nas da li smo se spakovali, a mi onako spremni za plažu joj rekli da ostajemo još malo. Obišli smo ostrvo, divili se Mermernoj plaži i uređenosti čitavog kompleksa na Makriamos plaži. Smišljali stihove, bacali rime... Obreli se par puta i na nekoj divljoj plaži do koje smo stigli kroz neke maslinjake, gde je plitko kao na Lidu, ali je tiho i ima bezbroj školjki. Tu smo sedeli do zalaska sunca, jeli lubenice, pili malu matinu... I došli do zaključka da sledećeg leta u istom sastavu dolazimo u Grčku. E, a sledeće godine naši saputnici su se venčali i uplatili medeni mesec na Lefkadi u julu. Mi smo se takođe organizovali za isti period. Ovoga puta iznajmili smo krovni kofer, da muškarci ne frkću što nosimo po 10 pari obuće. Znali su oni da ćemo nositi samo po dva. Uglavnom, put je bio dug, njima naporniji no nama ženama, ali kada smo stigli jasno je bilo da je vredelo truda. Ovog puta u startu smo se složili da ostajemo 14 dana. Ko je bio na Lefkadi već bi mu na samu pomisao zatalasala ona tirkizna voda pred očima, oblio ga znoj kad se seti onih stepenica do Egremni plaže i obavio osećaj neke lude slobode kad se nađe na toj dugačkoj plaži gde svako može naći svoj mir. I to što krstariš zapadnom obalom i iza svake krivine imaš neki novi mali raj. I to što je sve nekako skriveno, a ne transparentno, što bezmalo moraš da se potrudiš da doživiš lepotu, daje ti vetar u leđa da hrliš u avanturu i da tražiš još i više. Kad si mlad, pa umesto da ideš čamcem do Milos plaže, a ti izabereš da ideš preko brda. Sa sve suncobranima i prenosivim frižiderom i torbama punim ženskih mazalica, za telo, lice, kosu. Ali kad dođeš do vrha i doživiš onaj pogled bude ti drago što ga nisi propustio. Da se ne lažemo, kad nam se zadnjice umore od ovih avanturističkih vragolija, znali smo da "zabodemo" na Katizmi, da malo odmorimo i da ne moramo za promenu da pravimo sendviče i nosamo hladno piće sa sobom. Mada smo se i tu zavlačili izmedju stena u nazovi pećinu i igrali na talasima poput dece. I zalasci sunca na Egremniju i Porto Kacikiju. I krstarenje do Itake, Kefalonije i Meganisija. I šetnje po Nidriju i Vasilikiju. I večeri u Lefkasu sa nekim najboljim girosom iz neke potpuno neugledne taverne,sa domaćim cacikijem. Sledeće godine naši morski prijatelji i mi postali smo roditelji, a u narednim godinama učvrstismo prijateljstvo do kumstva. Možda je ovo previše reči za tekst, ali premalo da se opiše do tančina doživljaj koji nosi Grčka. Kako se na lepim mestima i zajedničkim putovanjima rađaju velika prijateljstva, a slike ostaju urezane duboko u sećanju bez mogućnosti zaboravljanja. I da, jasno mi je da je možda bolje na Maldivima i Havajima, čak verovatno jeste, ali... Budimo realni, za naše uslove i status ono što Grčka nudi je i više nego dovoljno sve i da ostanu jedina mora koja smo za života videli. Tijana Pejčić
Opširnije
28.03.2017.
Utisci sa letovanja: Kokkino Nero
Grčka me svake godine iznenadi i ako pomislim, more je more šta tu ima da se priča više znajte da o Grčkoj, može da se piše od sumraka, pa dok zora ne počne da sviće, jer svaki njen kutak je novo otkriće Dragocenom prirodom, Grci su nagrađeni koja me, svakog leta, iznova, zaseni. Tako je bilo i prošlog leta kada sam dospela u prelepo mesto Kokkino Nero za koje nikad nisam čula ranije ispostavilo se da je to letovalište poljskih turista koji godinama tu letuju. Crvena voda je naziv ovog divnog mesta, zbog lekovite vode pune gvožđa ovde ljudi dolaze zbog banje koja se nalazi na samom ulazu u mesto. Banja je na otvorenom, ima nekoliko bazena, malih, plitkih, lekovito blato i veoma hladnu vodu. Postoje izvori sa vodom za piće koja je malo čudnog ukusa, ali veoma lekovita. Krenete li dalje spuštaćete se skroz mesto do mora, kroz guste krošnje kestenova, koje je karakteristično za ovo mesto, izobilje kestena se može videti na suvenirima, gde su prikazani meštani kako prosejavaju plodove kestena kroz sita napravljena baš za tu svrhu. Početkom jeseni se može kupiti pečeni kesten, možete dobiti i po koji recept za pripremu specijaliteta od njega. Put će vas dalje voditi do plaže i skretaće u desno do velikog parkinga jednog lepog hotelčića. Uglavnom su vile, hoteli, restorani usput u toj, rekla bih jednoj, glavnoj ulici. Nema ih puno, ali dobićete sve što poželite, jer je hrana preukusna. Ušuškano u zelenilu, Kokkino Nero ima i rečicu koja šušti i planinu i banju i more. Tako malo, a tako bogato mesto, uživa u podnožju planine Osa, u hladovini kestenova i plavom moru koje će vas opčiniti, za čas mene jeste i još me greje, zbog toga se, moje srce uvek smeje, na pomisao samu o tom, mestu savršenom. Hleb, peciva, kolače možete kupiti u jednoj od dve pekare koje mame mirisima svojih divnih pita, kifli, baklava. Na svakom koraku može se kupiti voće koje često prodaju po ulicama, vozeći kombi pun voća. Plaža je šljunkovita, sa ponekim većim kamenom, a postoji deo sa sitnijim šljunkom. Pešice se može doći do velike peščane plaže Platia Ammos i do susednog mesta Kucupia koje takođe ima peščanu plažu sa prirodnim hladom. Na udaljenosti od oko 40 km se nalazi grad Larisa koji je glavni grad ove oblasti, Tesalije. Inače poznat po neverovatnom broju kafića, a tu se nalazi i vojna baza. Nešto više o ovom gradu saznaćete ako odete na izlet koji se organizuje, a na koji ja nisam išla. Umesto Larise odlučila sam da posetim Meteore, nestvarne manastire, sa fantastičnom pričom koju će vam vodiči ispričati, a koja se tiče same izgradnje manastira i dalje života monaha u njima, njihovom radu i stvaralaštvu. Na izlete smo išli sa poljskim turistima koji su u većini, tako da smo imali prilike da slušamo i njihovog vodiča i da spoznamo koliko su svi slovenski jezici slični. Posebna priča je izlet na ostrvo Skiathos na kojem uglavnom letuju Italijani. Čim smo se ukrcali na brod počela je prava zabava, uz pićence dobrodošlice, užičko kolo za nas malobrojne goste iz Srbije i kratak kurs sirtakija, koji su svi na kraju igrali kako su znali i umeli, uz osmehe i aplauz. Posle obilaska grada otišli smo da uživamo na najlepšoj plaži Koukounaries beach, u prevodu Šišarka, sa zlatnim, finim peskom, čistom i toplom vodom, i labudovima koje smo hranili pa zakasnili na brod koji nikoga ne čeka. Tako da znate da se ne zezate :D Sreća je da se drugi brod koji je kretao kad i naš vratio po nas, jer su nas uočili i čuli dok smo mahali i vikali da nas sačekaju. I, tako se, iz večeri i veče, iz dana u dan letovanje moje, pretvorilo u san, za koji, nisam mislila, da će se ostvariti, da o njemu mogu, samo sanjariti ali eto, u Grčkoj je, san snova, svako leto. Dragana Skular
Opširnije
27.03.2017.
Utisci sa letovanja: Skala Furka, Kasandra
Prošle 2016-e godine prvi smo put letovali u Grčkoj. Odlučili smo se za predsezonu, druga polovina juna meseca. I nismo se pokajali. Krenuli smo lagano, bez žurbe, svojim kolima. Beba od nepune 3 godine, muž i ja. Uz nekoliko usputnih pauza napokon stigosmo u Skala Furku već oko 8 ujutro. Raj na zemlji. Videćete. Samo putovanje nije bilo mnogo naporno, a nije bio problem ni pronaći pravi put. Putari su sve dobro obeležili tako da smo se odlično snašli na odlasku. Povratak je već bio malo problematičniji, obzirom da su putokazi mahom zarasli u žbunje pored puta. Očekujući tako nešto bili smo pažljiviji u povratku, tako da smo izbegli eventualno vraćanje na pravi put. U svakom slučaju, nije zgoreg nabaviti navigaciju, i imati jednu brigu manje. Prvo da kažem šta nam se u Furci nije dopalo. Prvi utisak, ali ujedno i jedina loša stvar je što se u ovo vreme Grci tek pripremaju za dolazak turista, pa je snabdevenost lokalnih marketa nešto lošija. Ali vec nakon prvog marketa, koji je izgledao kao Srbija za vreme sankcija 90-ih, uspeli smo da pronadjemo radnju sa odličnom ponudom svih neophodnih potrepština. Nakon početnog razočarenja, ostala je samo anegdota koju i dalje svima prepričavamo. A sad, one dobre stvari. Odakle da krenem? Smeštaj rajski! Dvosobni apartmani, renovirani, prostrana terasa. Divan pogled. Bašta sa velikim i dečijim bazenom, prirodna hladovina ispod palmi. Bar pored bazena (tropski bar). Preljubazni domaćini. Plaža. Predivna prostrana plaža. Sitan beli pesak. Bistro i čisto more. Topla voda. Plićak prvih 100 m od obale. Očaravajući zalazak sunca iznad vrhova Olimpa. Furka u ovo vreme je idealna za one koji žele miran odmor. Za porodice sa malom decom koje ne vole visoke temperature i velike gužve. Dobar deo smeštajnih jedinica je bio prazan,ali samim tim su i plaže bile prazne. Za nas je to bilo savršeno. Ipak, među turistima je bilo mnogo stranaca, pa smo iskoristili priliku da razmenimo iskustva sa mladim roditeljima iz Rusije, Rumunije i Makedonije. Shvatite da je Vaš nesavršeni engleski ustvari odličan, i da činjenica što dolazite iz Srbije ne znači da je vaše dete u podređenom položaju u odnosu na vršnjake iz naprednijih i razvijenijih zemalja. Dnevno svetlo obasjava ovaj gradić sve do 9 sati uveče. Posle toga dešavanja se sa plaža sele na okolinu malog trga, gde postoji nekoliko restorana, kafića i dečijih igraonica nalik malim luna parkovima. Ukoliko poželite da veče provedete u apartmanu, uz besplatan wi-fi i nekoliko restorana koji vrše dostavu hrane, možete da se opustite i uživate u svežini vedrih letnjih noći. Ukoliko dolazite u Furku u junu mesecu ponesite duge rukave i donje delove, jer su dani topli, ali večeri ipak sveže. Furka nema klasično šetalište. Sve se dešava na nekoliko stotina kvadratnih metara. Park, lokali, suvenirnice, marketi. Za svakoga ponešto. Čak je i večernja šetnja obalom izuzetno prijatna i opuštajuća, obzirom da se plaža prostire duž celog mesta, odnosno nekih 600-700 metara. U zavisnosti od smene plime i oseke, neki delovi plaže budu pod vodom, što donosi dozu adrenalina u šetnji obalom ovog mirnog gradića. Cene u Furci su pristojne obzirom da ljudi uglavnom žive od turizma, ali ukoliko planirate kupovinu suvenira, savetujemo da ih nabavite u nekom od Jumbo objekata na koje nailazite na putu ka Furci ili pak u povratku kuci. Naći ćete mnogo veći izbor uz mnogo povoljnije cene. Skala Furka je idealno mesto za obilazak Kasandre. Smeštena na njenoj zapadnoj obali, sa odličnom vezom do popularnih letovališta na istočnoj obali kao što su Kalitea, Hanioti i Pefkohori, ali i sa divnim plažama u Siviriju i Posidiju. Ono što je mene posebno oduševilo je neuređena plaža u blizini Posidija, do koje je moguće doći ili terenskim vozilom ili pešaka. U svakom slučaju isplati se obići je, jer je osećaj nestvaran. Plaža ima oblik špica koji ide duboko ka pučini,tako da u jednom momentu oko sebe vidite samo more, a i dalje nogama stojite na kopnu. Kažu da ova plaža, pod uticajem morskih struja, uvek menja svoj oblik. Nedaleko od Furke je i Solun, za koji verujem da su ga svi koji letuju u Grčkoj bar delimično okrznuli, ako ne i dobrano upoznali. Prvi utisak nas kao turista bio je da se vraćamo i naredne godine. Čak u isto vreme. Domaćinima smo na rastanku poželeli da se vidimo i dogodine, a oni su se oduševljeno nasmejali. Biljana Stojčević Gajić
Opširnije
27.03.2017.
Utisci sa letovanja: Lefkada, Krf, Skiatos i Sitonija
Na žalost mnogi nisu bili dalje od Halkidikija, a Grčka je cela divna i treba je obići! Grčka je raj na zemlji! Lefkada, Nidri Prvo letovanje u Grčkoj, Lefkada, suprug i ja. Putovali smo autobusom, put je bio dug, nekih 17 sati. Ostrvo je prelepo, ali treba ići kolima. Pošto smo bili u Nidriju, a s obzirom na to da su nalepše plaže na zapadnoj strani, suprotno od Nidrija, bili smo prinuđeni da iznajmimo auto. Pošto je dan bio 50 evra, iznajmili smo na tri dana. Bilo je dovoljno da obiđemo Egremni, Porto Katsiki i Katizmu, tri najlepse plaže, kao i glavni grad Lefkas. Inače Nidri je malo mesto koje ima jednu glavnu ulicu i šetaliste pokraj luke. Takođe smo uplatili krstarenje do Itake i Kefalonije, trajalo je ceo dan, od ujutru do uvece. Zanimljiva je bila i priča o Onazisu i ostrvu Skorpios, koje smo posmatrali sa brodica, pošto je to privatno ostrvo. Ostale dane smo provodili na bazenu hotela Athos. Nadam se da cu jednog dana ponovo obići Lefkadu i njenih 50 nijansi plave. :) Krf, Dasia Krf je divan, ima šta da se vidi i da se obiđe. Plaže nisu lepe kao na Lefkadi. Dasija je malo mesto sa glavnom ulicom i šetalistem pokraj plaže. To je u stvari uska staza, sa čije leve strane se nalaze barovi i taverne, a sa desne strane plaza koja je duga i uska. Iza Dasije nalazi se takođe malo mesto Ipsos, čija je plaza uska i pored ulice desno, a levo su barovi i klubovi. Tu su žurke i dobar provod. Inace primetila sam da ima dosta Italijana. E glavni grad je predivan, sa mnogim znamenitostima.Pposetili smo i Srpsku kucu, kao i crkvu sv. Spiridona. Uske ulice, bez saobracaja, načičkane buticima ostavile su me bez dagha. Na svakom ćošku radnje sa kožnim tasnama, jaknama, kajševima, radnjice sa suvenirima, kafici, restorani,taverne... Mcdonaldas! :D Obišli smo i ostrvo Vido. Ispričali su nam veoma tužnu i potresnu priču, videli smo slike izmučenih ljudi, živih leseva, baš tužno. Bacili smo ruže sa brodića u plavu grobnicu. Od plaža da napomenem lepa je Paleokastrica, ali je voda uvek ledena. Meni najlepša Barbati, voda kristalna, ali je kamenje, pa je malo nezgodno pri izlasku iz vode. Inače suprug i ja smo upoznali sjajne drugare, Jelenu i Danijela, sa kojima smo naredne godine išli na Skijatos i sa kojima se i danas družimo. :) Skiatos Putovali smo kolima suprug i ja sa drugarima sa Krfa, Danijel i Jelena. Kolima smo isli do Volosa odakle smo se ukrcali na trajekt. Trajektom se plovi dva i po sata do Skijatosa i kostao nas je 375 evra u jednom pravcu, za nas četvoro i auto! Skijatos je malo ostrvo krcato divnim plazama. Moje omiljene su Banana,Kukunares i Trulos. Za najlepšu važi Lalarija. Do nje se može samo brodom i to kad nema talasa. Inače na njoj nema ništa osim šljunka i kristalno čiste vode, jedna stena samo, kao kapija. Gradić je prelep, ušuškan, ima dušu. mnoštvo, taverni, fast food-ova, kafića, butika, radnjica, za svakoga se nađje po nešto. Postoje i barovi, koji se pune tek posle jedan, ko traži noćni provod. Jedino što mi se nije svidelo su cene. Malo su bezobrazni, pošto su turisti pretezno bili Englezi i Italijani, te je jedan koktel u klubu kostao 20 evra, da bi cena pala na 6 evra kad su krenuli da odlaze. Četiri sladoleda u gradu smo platili 25 evra itd. Za kraj da ne zaboravim Skopelos. Svakako ga treba obici, prelepo ostrvo. Vrlo rado bih ponovila, ali van sezone. :) Sitonija, Sarti Prošle godine, putovala sam sa mužem, ćerkom i mamom, inace bila sam treći mesec trudnoće. Bilo je prelepo. Sarti je živopisno mesto, sa divnom, širokom i dugackom pešcanom plažom. Talasa ima skoro uvek, ko je ljubitelj, a ko nije, u neposrednoj blizini ima divnih plažica i uvalica, na primer Orange bech. Pored plaže, kod parkinga, nalazi se park za decu, sa ljuljaškama i klackalicama. Takođe imaju i dva mala lunaparka. Pravo porodično mesto. Inace Sarti je idealan i kao baza, ko planira da ide u obilazak. Najlepse plaze se nalaze u neposrednoj blizini. Što se tiče cena, prijatno sam bila iznenađena. Za mene Grčka je idealna destinacija i ne nameravamo da je menjamo! Grčku volim i tu ljubav prenosim ćerkama. Jer kad ugledamo Evzoni srce zaigra, iako ima još par sati do mora. Sreca na licu ćerke kad vrisne: "Mamaaa mojeeee (more)!!! Jedva čekam leto i nadamo se nagradi i još jednoj uspomeni. :) Bojana Jovanović
Opširnije
13.12.2016.
Lefkada i poseta Meteorima... Marijana Maki
Prošlog leta smo bili na Lefkadi i bilo je fenomenalno. A gde ići nakon prelepe Lefkade? Naravno – ponovo na Lefkadu… Naša porodica ima nepisano pravilo da nikada ne idemo dva puta u isto mesto na more. Ali... uvek postoji izuzetak. Rezervisali smo smeštaj na istom mestu u Nikiani kao i prošle godine preko sajta Grčkainfo. Kad putujemo u Grčku spavamo na Dojranu u vili „Stefani“. Smeštaj je veoma dobar, sobe su prostrane sa klimom koja je uračunata u cenu, čisto je i imaju lepu terasu, a nalaze se u centru Starog Dojrana vrlo blizu jezera i šetališta. Sve ovo potvrđuje i ocena na sajtu Booking-a koja je ove godine preko 9. Još jedan razlog što idemo preko Dojrana je i taj što je granični prelaz mali i nije mnogo opterećen, pa se vrlo brzo pređe u Grčku, za razliku od Evzonija. Na Lefkadi smo imali smeštaj u Nikiani u studiju „Fraxi“. Studio nije mnogo veliki, ali je veoma čist, ima dve terase, a peškire i posteljinu menjaju na tri dana. Klima i parking su besplatni. Nikiana je mesto u koje je najbolje ići ako putujete kolima, jer se nalazi između grada Lefkade i Nidrija i za bilo koji odlazak u prodavnicu neophodan vam je automobil. Stvari za svaki dan smo kupovali u „Lidlu“ koji se nalazi u gradu Lefkadi i to na samom izlazu iz grada u pravcu ka Nikiani i Nidriju. Prva poseta plaži je bila poseta Katizmi… široka urbana plaža sa parkiralištem, kafićima, restoranima i svim mogućim sportovima na vodi. Voda je čista i providna i plivate sa uživanjem. Talasa ima dosta. Sledećih par dana smo obilazili plaže na koje nismo stigli prošle godine. Bili smo na Pefkuli i Megali Petri. Pefkula se nalazi uz glavni put i pristupačna je, nema nikakvih sadržaja osim jednog restorana pa morate da ponesete suncobrane, vodu i hranu. Megali Petra je posebna priča… Prilično je problematična za dolazak, jer je put veoma strm i uzak. Kad tome dodate automobile koji su parkirani uz ivicu puta, jedva ima mesta da drugi automobil prođe. Ali… taj uzak put je dvosmeran, pa kad se svi zaglave, počnu da sviraju i psuju svako na svom jeziku, zabava je zagarantovana. Nije tako strašno kad idete nizbrdo, ali kad se vraćate sa plaže i krenete da se penjete… eeee to je već druga priča. U podnožju se nalazi parking gde možete da ostavite kola i onda imate dobrih desetak minuta pešačenja preko stena. Reči ne mogu u potpunosti da dočaraju lepotu ove plaže. Beli pesak, plavo more i uživanje. Na ovu plažu nikako ne polaziti bez suncobrana, jer hladovine nema nigde, poneti dosta vode, hrane. U Vasilikiju smo kupili karte i brodićem obišli Porto Kaciki i Egremni. Čini mi se da je ove godine plaža Porto Kaciki nekako veća, ne znam zbog čega. Ima dosta odrona pa je bolje držati se dalje od stena. Plaža je prelepa, ali je prilična gužva, naročito kad pristanu turistički brodići. Do vidikovca iznad plaže je, verovali ili ne, nemoguće doći čak i posle skoro godinu dana od zemljotresa, jer još uvek nije popravljen mostić, tako da nekako tužno deluje ona gvožđurija koja je nekada bila mostić a sada visi iznad mora. Sledeća stanica našeg brodića bio je Egremni sa svojom nestvarnom kombinacijom belog peska i plavog mora. Na ovoj plaži smo uživali sat i po vremena, za to vreme su se dogodila dva mala odrona, ali mogu vam reći da uopšte nije prijatno gledati. Na Egremniju je situacija ista nakon zemljotresa i sramota je što ništa nije urađeno da se popravi put i stepenice koje vode do plaže. Ono što bih svakako preporučila svima koji idu na Lefkadu jeste poseta manastiru Faneromeni koji je posvećen Presvetoj Bogorodici, a nalazi se iznad grada Lefkade. Manastir ima prelep vrt koji održavaju monahinje uz pomoć stanovnika iz okolnih sela. Osim vrta, u manastiru se nalazi i mini zoo vrt. Ulazak u manastir je besplatan. Za kraj smo ostavili posetu crkvi Svetog Ilije koja se nalazi na najvišem vrhu Lefkade. Put vodi kroz živopisna sela, a u nekim delovima je veoma uzak. Kad stignete na vrh i odozgo pogledate put kojim ste stigli, on deluje kao iskrivljena linija. Pogled sa vrha je fenomenalan. Vide se sva okolna ostrva i cela Lefkada. Crkva je veoma mala, tradicionalno ofarbana plavo belom bojom. Prilikom povratka u Srbiju posetili smo i Meteore. Posetu ovim manastirima preporučujem svima, jer su stvarno jedinstveni. Za ulazak u manastire se ulaz plaća 3 evra po osobi i prilična je gužva za kupovinu ulaznica. Postoje dani u toku nedelje kada manastiri ne primaju posetioce, pa je dobro informisati se pre polaska. Prvi manastir na koji nailazite je manastir Svetog Nikole. U podnožju manastira se nalazi parking a zatim vam treba dobra kondicija da se popnete do samog manastira. Najveća gužva je bila za ulazak u manastir Veliki Meteori, jer je pre nas stiglo nekoliko turističkih autobusa. Na mene je najjači utisak ostavio manastir Svetog Stefana. Ovo je ženski manastir sa prelepim cvetnim dvorištem, muzejom, suvenirnicom i pogledom na kotlinu u kojoj se nalazi mesto Kalambaka. Ostala dva manastira nisu radila tog dana, a u jedan nismo ulazili jer most koji vodi donjega nije ulivao poverenje. Sledeće godine idemo na Eviu, ali sa Lefkadom ćemo se sigurno ponovo družiti. Marijana Maki
Opširnije
19.11.2016.
Medeni mesec na magičnom Santoriniju... Jovana Kostić
Kada kažem Santorini, pomislim na belu i plavu boju. Belu, boju malenih kućica i hotela koji se sa litice nadvijaju nad beskrajno plavim morem i plavu, boju predivnog Egejskog mora i potpuno vedrog Grčkog neba. Santorini je jedno od onih bajkovitih mesta koja celog života sanjate, ali nikada ne verujete da ćete zaista posetiti. Santorini je ostrvo koje prvenstveno asocira na luksuz, tek venčane bračne parove na medenom mesecu koji poziraju pred belim crkvama sa plavim krovovima ili se sunčaju pored zelenkasto plavkatih bazena na ivici litice sa koje puca pogled ka vulkanu i predivno plavom moru po kome krstare brodovi… Sa tom slikom u glavi, odlučili smo da provedemo medeni mesec na rajskom Santoriniju i uverimo se da li je sve zaista tako bajkovito i sjajno. S obzirom na to da živimo u Barseloni, lako smo našli direktan let, jer španska kompanija Vueling leti do Santorinija u sezoni, od aprila do oktobra. Jedini problem je što avioni sleću kasno, oko pola 4 ujutru, što prilično komplikuje traženje hotela, jer većina njih ne radi 24 časa i u mnogima nije moguće obaviti check-in pre 14h. Odlučili smo da prvo potražimo hotel i organizujemo check-in, pa da tek onda rezervišemo karte. Ispostavilo se da je prilično teško naći hotel na Santoriniju koji ima sve ono što smo tražili: dobru cenu, da bude čist, da je iole pristojno namešten i da bude slobodan u našem terminu. Ovde želim da naglasim da, pre traženja hotela, najpre odlučite da li želite da odsednete u mestu sa plažom ili na bučnijem mestu na litici tj kalderi. Na Santoriniju se nalazi više malih gradova među kojima se ističe glavni grad Fira, koja se nalazi na litici i obiluje kafićima, restoranima, buticima kao i mnoštvom turista. Ukoliko tražite užurbano mesto sa dosta ljudi, noćnim životom i mestom za šoping, Fira je pravo mesto za vas. Ostali gradići na litici su Firostefani, koji je vrlo sličan Firi samo sa malo jeftinijim smeštajem, Imerovigli, koji je dosta mirniji i ima svega nekoliko restorana pa je samim tim pogodniji za parove na medenom mesecu ili osobe koje dolaze na odmor. Ovde nema puno turista, sve je opuštenije i usporenije i, po mom mišljenju, tek ovde se može stvarno uživati u lepoti Santorinija i pogledu sa litice. Još jedno izuzetno popularno mesto na litici je Oia, koju ja lično ne preporučujem, jer je zbog previše reklamiranog najlepšeg zalaska sunca na ostrvu, pretrpana turistima. Naravno, Oia je mesto koje se mora obavezno posetiti, jer pruža prelep pogled na more i susedna mesta koja sam već spomenula. Svi ovi gradovi, s obzirom na to da se nalaze na litici, nemaju plažu, tako da je najbolje birati hotel sa bazenom kako biste mogli da se rashladite tokom vrelih letnjih dana. Ukoliko ipak želite da odsednete u mestu sa plažom, birajte Kamari ili Perisu koji imaju najlepše plaže na ostrvu a ujedno predstavljaju i jeftiniju opciju. Mi smo želeli da odsednemo u mestu sa plažom pa smo zbog toga izabrali Kamari. Nismo pogrešili u izboru. Kada stignete tamo i osetite mir i opuštenost, znaćete da ste izabrali pravo mesto. Najbolje od svega je što smo uspeli da nađemo hotel koji je imao neverovatno dobre ocene i izuzetno srdačnog vlasnika koji nam je u svakom trenutku izlazio u susret. Kontaktirali smo ga direktno kako bismo dogovorili check-in, što nam je uštedelo 120€ u odnosu na cenu koju nam je nudio Booking za 4 noći. Hotel se zove Argiris studios i nalazi se na 2 minuta od plaže u Kamariju, što je za nas bila savršena lokacija. Let Vuelingom od Barselone do Santorinija traje 3 sata i slećete na aerodrom koji više liči na autobusku stanicu i skoro da i nema mesta da sednete i sačekate prvi jutarnji autobus koji sa aerodroma polazi u 5:55h. Cena karte je 1,80€. Mi nismo znali na početku, ali na Santoriniju autobusi iz svakog mesta voze samo do Fire i tamo morate sačekati sledeći autobus koji će vas odvesti do željenog mesta. U Firi postoji pet linija: do Kamarija, Perise, Oie, Akrotirija i luke. Kamari je, kao što sam već rekla, mesto na plaži sa crnim peskom, gde vlada potpuna opuštenost i mir. Kafići i restorani nižu se duž cele plaže i nude opciju da, uz piće koje naručite, dobijete ležaljku i suncobran. Cene kafa se kreću od 2,5€ koliko košta grčka (naša turska) kafa, do 6-7€ koliko koštaju šejkovi sa kafom, milkšejkovi i smutiji. Blizu Kamarija nalaze se ostaci starog naselja Tira koje datira iz 9 veka pre nove ere i do koga se organizuju ekskurzije. S obzirom na to da nismo ljubitelji organizovanih ekskurzija (koje nude apsolutno sve agencije na ostrvu), odlučili smo da na svoju ruku obiđemo ostrvo i više informacija o svemu potražimo na internetu što je, ukoliko volite da se snalazite i istražujete sami, dobra i jeftinija opcija, jer se cene ekskurzija kreću od 20 do 50 i više evra. Ostrvo je generalno dobro povezano autobusima, tako da zaista nije problem stići do svake tačke i to relativno brzo. Do Fire se iz Kamarija autobusom stiže za dvadesetak minuta i tu birate gde ćete dalje. Mi smo odlučili da obidjemo Firu, Imerovigli i Oiu u jednom danu tako sto ćemo šetati duž litice do Imeroviglija, a zatim uzeti autobus do Oie. Kao sto sam već rekla, Fira je prvo mesto na litici koje ćete videti i koje će vas ostaviti bez daha. Smatram da postoji neka specijalna energija ovde, nešto sto vas tera da zaboravite na sve ružno i što podstiče sve ono najbolje u vama. Fira će vas oduševiti svojom užurbanošću, bukom i predivnim pogledom. Kada obiđete uske ulice Fire, lagano krenite duž litice i uživajte u belini hotela i plavetnilu mora. Ubrzo ćete stići u Imerovigli i shvatiti da se nalazite na nestvarnom mestu. Ne koristim puno reč magija, ali na Santoriniju sam je upotrebila puno puta. Mir, belo i plavo su reči koje opisuju Imerovigli. Ovde nema puno turista, gradić se sastoji iz luksuznih hotela sa bazenima koji gledaju ka moru, litici i vulkanu i imaćete utisak da je vreme stalo dok sve to posmatrate sa vrha litice. Zalazak sunca u Oii je izuzetno reklamiran i popularan među turistima. Oia je maleni gradić na litici i po stilu vrlo slična Imerovigliju samo sa daleko više turista, što kvari onaj osećaj mira i spokoja koji nas je u Imerovigliju osvojio. U Oii ćete videti bele crkve sa plavim krovovima, onu tipičnu sliku sa razglednica koje predstavljaju Santorini. Što se više bude bližio zalazak sunca, moći ćete da vidite grupe turista poređanih uz samu ivicu, koji su tu došli samo da bi videli zalazak i biraju najlepše mesto, ne ustručavajući se da tu čekaju i po dva ili tri sata. Ukoliko želite da budete izuzetno romantični, postoje brodovi koji vas voze na more odakle možete posmatrati zalazak, uz večeru i flašu šampanjca. Ukoliko niste znali, Santorini je nekada bio jedno ostrvo koje se, nakon erupcije vulkana 1600. godine pre nove ere, podelilo na glavni deo ostrva, vulkan i ostrvo Tira. Ono što je vrlo zanimljivo je da je pre erupcije, ovde cvetala Minojska civilizacija koja je bila vrlo visoko razvijena. Nakon erupcije, desilo se nesto slično kao sa Pompejom. Grad je ostao gotovo savršeno očuvan pod lavom, a ono što je interesantno je da ljudski ostaci kao i nakit i stvari od vrednosti nisu nađeni, što svedoči o tome da je stanovništvo pre erupcije prebeglo, verovatno na susedni Krit. Danas se na tom mestu nalazi nalazište Akrotiri do koga možete stići autobusom iz Fire. Cena ulaznice u nalazište po osobi iznosi 12€. Pored Akrotirija nalaze se i tri interesantne plaže koje smatram da treba posetiti: crvena, bela i crna plaža. S obzirom na to da je crvena plaža zbog čestih odrona proglašena opasnom i zabranjeno je spuštati se do nje (iako to ne sprečava turiste da se sunčaju, kupaju, čak i leže na ležaljkama), preporučujem da se od autobuske stanice spustite do mora gde ćete uzeti brodić koji će vas za 5€ u oba pravca voziti do svih plaža i možete ostati na kojoj god želite. Ono što je zanimljivo je da se pored crne plaže nalazi stena kroz koju možete da preplivate na drugu stranu, a videli smo da mnogi voze i kajak između plaža. Nažalost, to nismo stigli da probamo. Dakle, ukoliko planirate medeni mesec, Santorini je idealno ostrvo za vas. Predivan pogled, sunce, more, plaže, učiniće da vam svaki trenutak bude romantičan i bajkovit. Ukoliko želite da posetite ostrvo sa prijateljima, idealno je i za to. Ronjenje, kajak, pešačenje, šoping, noćni život, Santorini sve to nudi i, ukoliko vam se ukaže prilika, posetite ga, nećete se pokajati. Jovana Kostić
Opširnije
05.11.2016.
Zbogom Thessaloniki... by Dragan Stojanović
Evo jedne od mojih priča o Grčkoj. Veliki sam grkofil i želeo bih da to podelim sa istomišljenicima. Posle četiri decenije konstantnih odlazaka u Grčku, što poslovnih, što privatnih, što letovanja, po prvi put mi se dešava da u Grčku putujem sam. Ja pored rutinske pripreme na odlično poznat put, nekako imam tremu. Da li zato što putujem sam ili zato što idem u Grčku, nisam se ni potrudio da provalim. Uglavnom osećaj je fenomenalan! Pakujem stvari i krećem. Neko loše vreme mi stvara problem i imam utisak da je Niš dalji nego što je bio. Nikako da stignem do naplatne rampe. Konačno prođoh Niš i nastavljam dalje po baš lošem vremenu. Vozim se autoputem sam, gledam izgradnju novih deonica auto puta i razmišljam kako će biti lako i brzo stići do Elade. Stižem na granični prelaz po gustoj magli, i nigde žive duše osim policajca koji pregleda pasoše. Pita me gde putujem, kažem idem do Grčke! "Da nemaš neki apartman tamo", pita me. "Nemam, na žalost", kažem, a mislim u sebi "Kako ja to, prijatelju, želim nisi svestan!" No da se vratim na put. Ulazim u Makedoniju i već se razvedrava, vreme se prolepšava, a evo i sunca. Ovako već vožnja počinje da bude uživanje. Makedonija je prelepa zemlja i put kroz Makedoniju je pravo uživanje, nekako mi je sve i dalje interesantno iako sam kroz Makedoniju prošao ko zna koliko puta, međutim u tom uživanju i put brzo prođe i očas posla eto me na granici sa Grčkom. Grčka, kakav magnet za mene, a i za dosta ljudi koje poznajem. Natpis ’’WELCOME TO GREECE’’ ispred graničnog prelaza, mnogima predstavlja granicu između jave i sna. Ništa posebno, a odiše nekom specifičnošću. Grčka je za mnoge zemlja iz snova baš zbog toga što je obična, prosečna, ali na neki svoj poseban način. Stižem na prelaz i čujem "KALIMERA, ima nesto prijavi, viski, cigari?". Nemam naravno osim cigareta za sebe i rakiju za prijatelje, koje ne prijavljujem. Ulazim u Grčku i već počinje da pada mrak. Polako vozim i uživam u muzici sa radija, svira Nikos Vertis i pesma "Aggele mou". I dok tako uživam u vožnji i pevušim pesmicu sa radija, počinju da se vide svetla grada, koji za mene najlepši grad na svetu i za koga sam vezan kao za moj Kragujevac. Solun. Salonika. Thessaloniki. Kako god ga zvali, njegovo ime zvuči kao pesma. Stižem do raskrsnice gde se razdvaja put za Solun i put za Atinu i naravno skrećem levo ka Solunu i na samom uključenju ulećem u predvečernju gužvu koja juri prema gradu. Sa ove distance već se vide obrisi grada i njegova lepota i veličina. Posle 10-tak minuta vožnje ulazim u gradsku vrevu i naravno ne mogu da odolim, a da ne prođem kroz ulicu Nikis za koju važi izreka ’’Ko nije prošao ulicom Nikis, nije bio u Solunu’’. To nepisano pravilo poštujem i ovaj put. Prolazim pored glavnog ulaza u luku i osećam topao vazduh i miris mora i iako je rano proleće u svim kafićima u ulici su prepune bašte i trešti muzika! Kakav grad!!! Provlačim se polako kroz saobraćajnu gužvu i stižem do glavnog gradskog trga Aristotelus koji je prepun ljudi i dece. Stižem do glavne gradske atrakcije Bele Kule i tu skrećem levo prema sajmu. Prolazim kroz raskrsnicu između sajma i skretanja za ulicu Tsimiski i dolazim do najveće, najduže i najpoznatije ulice u Solunu, Egnatia Odos ili Ignacija, kako je mi zovemo. Skrećem u levo, ulazim u ulicu i tu Solun već svakog podseća da je velegrad. Egnatia, velika gradska avenija prepuna automobila, svetlećih reklama, ljudi, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Stižem do hotela koji je na stotinak metara od Aristotelusa i uz male probleme sa parkingom uspevam da nađem mesto za auto blizu hotela! Za neupućene, naći mesto za parking, uveče blizu konačišta je ravno dobitku na lotto-u. Smeštam se u hotel i posle malo odmora, ne drži me mesto, krećem u grad na kafu i piće pre spavanja. Ulazim u Caffe Garson, u kome je velika gužva, ali uspevam da nađem mesto pored nekih momaka koji se baš lepo zabavljaju, ali ne smetaju nikom, pa ni meni naravno, još su i mesta napravili. Naručujem esspreso i kažem konobaru da pita momke šta će da popiju na moj račun. Uz bučno odbijanje da im platim piće, jedan od momaka se okreće ka meni i zahvaljuje se na ponudi, ali odbija zato što proslavlja završetak studija i dobijanje diplome i pita mene šta ću ja da popijem, jer on časti! Kažem da već imam piće, ali ne, momak ne odustaje i naručuje mi pivo! Iako ne pijem alkohol nisam mogao da ga odbijem, tako da sam u narednih sat vremena nekoliko puta nazdravio sa njima i proveo sa kao da se znamo. Obzirom da sam celog dana putovao, umor me već poprilično stigao i jedva su me pustili da odem uz obećanje da ćemo se ponovo videti. Kad i gde niko nije pomenuo, ali obećanje je obećanje! Stižem u hotel i spremam se da spavam. Gasim svetlo i tek onda počinjem da čujem gradsku buku, automobile, gradski prevoz, policijske sirene, muziku iz kafea pored hotela, čujem i pešake kako razgovaraju, i uz svu tu buku i galamu uspevam da zaspim kao da je mrtva tišina. Jutro u Solunu što se tiče buke se ne razlikuje od večeri, ali ne smeta, čak i uspavljuje. Pošto sam u Solun došao poslom, prepodne je rezervizano za to. Sedam u auto i pravac Kalamaria, jedno od najlepših naselja u Solunu. Posle obavljenog posla i celog prepodneva provedenog u nekoj gužvi i trci, glad preuzima kontrolu nada mnom. Gde i šta za ručak? Šta za ručak u Grčkoj, znam, giros!!! A znam i gde, Prassas! Posle ručka odlazim do hotela da se presvučem i da celo popodne posvetim samo sebi. Posle podne odlazim na kafu na Aristotelus, i onako dok sedim u bašti kafea ispred hotela Electra Palace, setim se da sam prošle godine tu u kafeu na krovu hotela bio na kafi sa Anom i Draženom, i od tada sam ja dužan da vodim na piće. Ali nikako da uklopimo slobodno vreme, jer i njih dvoje su uvek u velikom poslu, jer se Ana bavi baš ozbiljnim poslom i takav odnos ima prema svom poslu i klijentima, ozbiljan. Zato i nema puno slobodnog vremena. Ali biće prilika. I tako uz kafu i vraćanje filmova unazad, i pošto se sa trga u daljini vidi Olimp, setim se nekog letovanja u Platamonu koji je tik ispod Olimpa. To je bilo negde 83-će ili 84-te i sećam se da je u kampu Kalamaki u Platamonu sa roditeljima letovala jedna devojčica u koju sam bio zaljubljen. To letovanje i dan danas vodim kao jedno od najlepših. Uh, baš sam odlutao... Pada veče i Solun počinje da dobija drugačiji izgled u odnosu na onaj dnevni, koji podseća na dobrodržećeg starca koji je još uvek u formi i dobro se drži sa današnjim načinom života, i koji je toliko toga prošao da za njega ne postoje tajne i ima toliko toga da ispriča. Solun noću je sasvim nešto drugo: velegrad, metropola, oličenje modernog i brzog života, prepun automobila, raznog osvetljenja i pun života, kao mladić. Veče je naravno rezervisano za prijatelje i sa Kostasom i njegovom ženom Niki se nalazim naravno u Ladadiki, starom delu grada koji još uvek živi duhom starog Soluna, jer je u tom delu grada vreme stalo pre stotinak godina. Ceo taj kvart pretvoren je u restorane, kafiće, taverne, pa čak i diskoteke i centar je noćnog provoda onih sa malo više godina. Večera i buzuki su bili dovoljni za dobar provod. Dolazim u hotel i ulećem u krevet mrtav umoran. Jutro, i onako još bunovan izlazim na terasu da popijem kafu i da se razbudim i vidim da je Solun uveliko budan. I to već nekih par stotina godina. Večni i večiti grad! Ne možeš da ga ne voliš. Nekako te zagrli i ne pita jel sme, ali niko se ne buni, naprotiv svi uživaju u njegovoj toplini. Pakujem stvari i odjavljujem se iz hotela i pravac Srbija. Prolazim kroz grad i gledam ljude na ulici, u kolima, po autobusima i imam utisak da mi svi zameraju što odlazim, kao da sam njihov, kao da tu pripadam. I stvarno ponekad imam takav osećaj i zato volim ovaj grad. Vrlo brzo stižem do graničnog prelaza Evzoni, i polako počinjem da osećam neku prazninu. Dajem pasoš i ravnodušnost carinika i usiljena učtivost i jedva izgovoreno "Kalo taxidi", ruše svu nazidanu sentimentalnost u zadnja tri dana. San je prošao, dobro došli u svoj običan život. Izlazim iz Grčke i put do Kragujevca je bio toliko bezličan da nije vredan pomena. ’’Αντίο Θεσσαλονίκη’’! (’’Zbogom, Thessaloniki’’) Dragan Gaca Stojanović
Opširnije
01.09.2016.
Utisci sa ostrva Egina... by Slavica
Ostrvo Egina je ostrvo koje treba videti i doživeti!Malo informacija :-) za tako prelepo ostrvo. Iako je prilično daleko, od Beograda do Atine udaljenost je oko 1.200 km, ide se još trajektom oko 1h i 10min do ostrva, moje lično mišljenje je da se veoma brzo zaboravi na kilometražu i jednostavno se prepustite uživanju u blagodetima prelepe Egine.Mi smo bili smešteni u Agia Marini koja je i najbolja plaža, ima plavu zaustavicu (peskovita), more je kristalno čisto, Pošto volimo aktivan odmor iznajmili smo rent-a-kar i obišli ostrvo. Prvo smo posetili crkvu Sv. Nektarija, koja je ostavila poseban duhovni utisak na mene...glavni grad - Egina. mali gradić sa prelepim malim uličicama gde su pistaći na svakom koraku kao zaštitni znak ostrva, ima autobuska linija od Agia Marine do Egine.Suvala, Perdika, Marathon koja smo videli u prolazu, plaže nisu ostavile utisak kao naša u Agia Marini. Preporuka za plažu od strane meštana je bila u Perdici, naziv je Serpiko, mi je nismo našli. Ostrvo Moni je takođe lepo i ide se iz Perdike. Afejin hram je fenomenalan, nalazi se iznad Agia Marine na putu ka crkvi Sv. Nektarija.Što se tiče hrane ukratko: giros pita 2 evra, lignje 7, voće im je ekstra, cene su prihvatljive, nije ništa toliko skupo, piće oko 2 evra. Mi smo zaista uživali, toliko je ostrvo pitomo, opuštajuće, kao da ste u nekom drugom vremenu...Atina je blizu, tako da se može trajektom (trajekti su pravi brodovi) do nje, pa posle metroom do centra, trga Sintagme, Akropolj, Plaka...Sve u svemu prelepi utisci i nadam se da ću jednog dana ponovo otići na blagodatno ostrvo Eginu.Slavica
Opširnije