Grčka iskustva i utisci sa letovanja
01.04.2017.
Utisci sa letovanja: Grčka sa troje male dece
Godinama letujemo u Grčkoj i nikada mi neće dosaditi miris girosa, joda i udaranje talasa o sitan pesak. Istraživanje plaža po Grčkoj me svakako uvek inspiriše iznova da odem u neko drugo mesto. S obzirom da imamo troje male dece, uvek nam je prioritet bio blizina plaže smeštaju, jer milion odlazaka dnevno da uzmemo još ovo ili da piškimo, kakimo i nošenje „pune ratne opreme“ više od 100m ne dolazi u obzir. Zato mi je nekako Polihrono ostalo u sećanju kao jedno mirno i tiho mestašce, puno apartmana uz samu plažu za one koje žele da pobegnu od buke, gužve i da letuju skoro na samoj plaži. Dolazak iz Srbije preko Makedonije je svakako lak i pristupačan, putevi kvalitetni, a od Soluna na nekih 90km vožnja poluostrvom Kasandra kroz Nea Potideu, Kaliteu, i šume tik pored mora je pravo uživanje. Za večernje šetnje i parkove i malo življe letovanje, na nekoliko km od Polihrona je za večernje sate izbor odlazak do Haniotija, pun prodavnica, taverni, parkića i za svakog ponešto. U centru Hanijotija ima velika fontana koja menja boje a u blizini i park sa raznoraznim igračkicama, konjićima za jahanje i ostalih spravica koje će mališanima ulepšati izlazak i šetnju, pa onda na neku palačinku, večeru, giros ili sladoled na točenje gde cela porodica uživa u osveženju. Plaža u Polihronu je veoma uska i pored same plaže je ulica koja je u centru zatvorena za saobraćaj ali na početku i na kraju mesta do plaže je moguće doći autom na samu plažu. Pesak je malo krupniji, nije šljunak ali nije ni onaj prašnjav koji se lepi svuda, mada za dečicu koja vole da prave kule i igraju se po pesku malo je teže i za one najspretnije. Međutim, baš zbog takvog peska more ima kristalno čistu i prelepu plavu boju. Na samoj plaži su bile pedaline za iznajmljivanje i sa vrlo malo para sat vremena uživanja i ujedno vežba za tatinu kondiciju dok ostali članovi uživaju u čamčiću. Plaža u Hanijotiju takođe je od krupnog peska, ali je malo šira u odnosu na Polihrono, s tim da je centar grada tik uz plažu, pa su smeštaji uglavnom malo dalji od plaže za moj ukus, a i kako se ide od plaže ka gradu je uzbrdica, što dodatno otežava nošenje dece i „ratne opreme“. U Polihronu ima puno restorana i taverni uz samo more, gde uz kaficu, ili neko drugo osveženje, obrok i uz talase i finu opuštajuću muziku možete uzivati, dok u Hanijotiju je to ipak neki brzi i življi svet. Mi smo zbog male dece uglavnom spremali u apartmanu obrok i na nekih desetak km severno od Polihrona je Lidl, s obzirom da smo išli kolima nam to nije predstavljalo problem da odemo po namirnice, mada je bilo i prodavnica u Polihronu i Hanijotiju. U Lidlu su deca obožavala, a i mi zbog cene, kutiju sladoleda od 8 komada za 2-3eura i cela porodica se zasladi u popodnevnom odmoru posle ručka. Na plaži ima dosta mesta slobodnog korišćenja plaže, bez zakupljivanja suncobrana, mada sam ja više ljubitelj suncobrana od trske, hladnog frapea i celog dana koristimo ležaljke uz kafu-dve. Desetak km južno od Hanijotija je prelepa plaža Ksenija, koju svakako preporučujem da posetite. Još jedno mesto gde su smeštaji jako blizu samo plaže, ali gde je za razliku od Polihrona i Hanijotija baš sitan pesak je Olympik Beach. Omiljeno letovalište Srba svakako zbog veoma brzog dolaska do njega jer se nalazi na putu od Soluna ka Atini na nekih 60ak km, tik uz Paraliju, do koje ide vozić uz samu plažu, veoma atraktivan, kako deci tako i odraslima. Olympik Beach je malo mestašce za odmor, ima parkić sa ljuljaškama uz samu plažu koja je široka a pored njega ide glavna ulica puna prodavnica, taverni, restorana. Za svakoga po nešto. Širina plaže dozvoljava igranje odbojke i ostalih igri sa decom, na plaži ima pored ležaljki i mesta za one koji vole da nose svoj suncobran i peškire. Parkinga u svakoj ulici ima. Olympik Beach je mesto koje je živo uglavnom samo u toku leta jer su sve organizovane i planski građene vile. Blizina Paralije i šetnja uveče, koja je na 2km od Olympic Beach-a je pravo uživanje širokim trotoarom uz samu plažu i zvuku talasa i mirisu mora. Paralija je za one koji vole gradsku atmosferu, veće je mesto i za noćne izlaske i šetnje. U Paraliji takođe ima i veliki Lidl za snabdevanje namirnicama i sladoledom. Nadam se da sam vam malo približila ova dva mestašca kao i kako letovati sa malom decom i uživati u njima. Svakako da napomenem da su cene pristupačne i malo više u odnosu na cene u Srbiji, mada i kada odete na Kopaonik ili u neku Banju u Srbiji cene su više nego u ostalim gradovima. Uživajte u moru, suncu i odmoru, ... jer svakako ste zaslužili! Snežana Nedeljković
Opširnije
01.04.2017.
Utisci sa letovanja: Pefki - Evia
Za letovanje u Pefkiju, na ostrvu Evija odlučili smo se pre svega zato što je to novija turistička destinacija i tek od skoro se nudi u agencijama kao izbor za letovanje, nije previše daleka za nas putnike iz Srbije, cene su pristupačne i u ponudi se može naći veliki broj izleta tako da je to bila savršena prilika videti više stvari od jednom. Pošto se radi o mlađim ljudima, to jest, putovali smo nas četvoro, drugarica sa dečkom, moj dečko i ja, bili smo u početku pomalo skeptični kada smo razmatrali Pefki kao destinaciju za letovanje. Od drugih ljudi sam čula, a isto tako sam i čitala na raznim sajtovima i forumima da je Pefki mirno mesto, koje je uglavnom izbor starijih ljudi i turista koji se odlučuju za statičan odmor, mir i tišinu. Do sada smo letovali u urbanijim mestima i moram priznati da smo se plašili da nam tih deset dana ne prođe u dosadi i da se sve svede na sunčanje i kupanje na plaži, apartman i šetnju pešačkom stazom uveče . Naše sumnje nisu bile opravdane, proveli smo se odlično, po mom mišljenju i bolje nego ranijih godina . Pefki jeste miran, to je svakako mesto za opuštanje i odmor od svega, ali ovo mesto je i pravi primer autentične Grčke, tu se vodi tipičan mediteranski život, koji osvaja već na prvi pogled. Na Eviju smo krenuli u večernjim satima, autobuskim prevozom. Dobro smo putovali, sve je prošlo u najboljem redu (osim kada smo se vraćali, pošto se autobus kvario par puta, ali to je problem agencije i ljudi koji organizuju prevoz). U mesto Glifa smo stigli oko šest sati ujutru, seli u obližnji kafić, popili kafu i sačekali trajekt. Trajektom smo putovali do Agiokamposa, pa onda autobusom opet do Pefkija. Kada se sve sabere ukupno smo putovali oko dvanaest sati. Evija je odlično povezana putevima, koji su u dobrom stanju, i do svakog dela ostrva može da se dodje. Dok smo putovali, posebnu pažnju mi je privukla okolina i okolna brdašca koja su prekrivena maslinama, koje se protežu nedogled. Pefki obiluje i borovim šumama, pa se posebno preporučuje ljudima koji imaju problema sa plućima i disajnim organima. Vazduh je čist i svež, a u kombinaciji sa mirisom mora opija. Duž čitavog naselja pruža se plaža dužine oko četiri kilometara, široka i prostrana, na nekim mestima šljunkovita a negde i peščana. Široko šetalište koje razdvaja plažu od vila i hotela je puno taverna i kafića. Tu su i poneka prodavnica suvenira, nekoliko marketa, apoteka, pekara i mesara. Vile i hoteli su uglavnom u prvom redu odmah do šetališta, pa je dovoljno samo da se predje ulica i na plaži ste. Cene smeštaja su i više nego povoljne, posebno ako se uzme u obzir da ako želite da letujete u nekom drugom mestu, morate da izdvojite pozamašnu sumu novca da bi ste našli smeštaj blizu plaže. Mi smo bili zadovoljni smeštajem, sačekala nas je soba ista kao sa slike, bila je čista i uredna. Domaćini su bili fini i ljubazni. U vili gde smo bili smešteni nije bilo dozvoljeno prženje hrane u sobi, pogotovo ne prženje ribe. Ribu nismo pržili, ali ostalu hranu jesmo i nije bilo nikakvih problema. Klima uredjaj nam je bio uračunat u cenu i nije bilo nikakve naknadne doplate. Cene u Pefkiju su niže nego u ostalim delovima Grčke, jer je ostrvo u razvitku i pokušava da privuče turiste. Možete sresti puno naših ljudi, pa ćete imati utisak da na ovom mestu letuju pretežno Grci i Srbi. Na Eviji se proizvodi najbolje ulje, najbolja recina, a more je bogato kvalitetnom ribom. Što se hrane tiče ništa nismo nosili od kuće, tamo smo sve kupovali, a par puta smo otišli do Lidla, koji se nalazi u susednom mestu Istija autobusom, a vratili se taksijem. Autobuska karta je oko 2 e, a taksi za nas četvoro 10 e. Cene po kafićima i restoranima su pristupačne, pa se tako cena kafe kreće od 1 e do 1,5 e, pivo se može naći po ceni od 1,5 e do 3 e, ručak u restoranu i po 5 e, pizza za dve osobe od 5 e, palačinke od 2 e, sladoledi o 50 centi do 1,5 e . Voda je dobra za piće pa se ne mora kupovati flaširana. Uz popijeno piće na plaži, dobićete ležaljku i suncobran. Plaža poseduje tuševe, kabine, igralište za decu i nekoliko terena za odbojku na pesku. Kome smeta sunce, hladovinu može potražiti i ispod borova. More je čisto, prozirno i mirno, bez velikih talasa. Na plaži nema puno gužve, pa možete slobodno izabrati gradsku plažu, a ako želite da se osamite u blizini potražite neku pustu plažu, ovde ih ima puno. Poseban je ugođaj gledati sa plaže zalazak sunca, koji tone u brda zaliva Trikerium, tačno preko puta Pefkija . Ovde su zalasci sunca nestvarno lepi. Ako ste ljubitelj ribolova, slobodno ponesite i svoju opremu, jer ovde možete pecati bez plaćanja dnevne karte, a kao što sam rekla, more je bogato ribom. Svakog dana, rano ujutru možete prošetati i do riblje pijace, kod glavne luke. Oko desetak kilometara na istok, kod mesta Agriovotano, nalazi se plaža Kucubria. Bez ležaljki, suncobrana, sa delom predivnog hlada, potseća na plaže srednjeg Jadrana. Savršena je ukoliko tražite mir. Idući dalje na istok dolazimo do mesta Elinika, peščane uvale koju meštani zovu sv. Nikola. Ostrvce koje se tu nalazi je udaljeno stotinak metara od kopna i može se preplivati, a na njemu se nalazi crkva po kojoj je zaliv i dobilo ime. Plaža poseduje tuš, a tu su i jedan kafić i prodavnica. Sledeće mesto je selo Vasilika i duga šljunkovita plaža naziva Psiropoli. Poseduje ležaljke, suncobrane, tuševe i nekoliko kafića i marketa. Na zapad, u blizini grada Istije, nalazi se plaža Kanatadika. Na raspolaganju su ležaljke, suncobrani, kabine i tuševi. Zbog vetrova, ova plaža je izuzetno popularna kod ljubitelja jedrenja i surfovanja. U zalivu Jalatra dalje na zapadu, nailazimo na nekoliko manjih peščanih plaža, mir, čisto more i nekoliko taverni. Ako tražite zabavu na plaži u vidu vožnje dušekom ili paraglajding i ostalo, toga na ovom ostrvu nećete naći. Takođe nećete naći ni klubove sa žurkama do zore, pijane strance i buku od jutra do večeri. Veće klubove za noćni provod možete potražiti u nekom od susednih mesta, dok u Pefkiju toga nema, a meni nije ni nedostajalo, opet, zavisi šta ko traži. U nekoj od mnogobrojnih kafića i taverni možete uživati u laganoj muzici, piću i hrani, uz miris mora i zvuke talasa. Ako volite šoping, treba da znate da ovde u Pefkiju nema butika, tek po neka prodavnica suvenira. Kao što sam rekla, možete organizovati svoj odmor tako da svakog dana vidite nešto novo, zahvaljujući izletima koji se organizuju, a ima ih ukupno osam u ponudi. Četiri najpopularnija i po mnogima najlepša su izlet do Atine, vuklanskih ostrva, Skiatosa i banje Edipsos. Ako nikada niste bili u Atini, možete iskoristiti jednodnevni izlet da obiđete grad i Akropolj. Za izlet do Skiatosa se odlučuju turisti svih generacija, od najmlađih do najstarijih. Izlet košta oko 20 e i putuje se oko tridesetak kilometara brodom. Kapetan i posada učiniće sve da plovidba bude zanimljiva i udobna. Brod kreće iz glavne luke u Pefkiju i pristaje u luku grada Skiatosa. Susret sa delfinima u ovim vodama nije retkost. Sledi kraći obilazak grada sa vodičem, gde ćete videti rodnu kuću najpoznatijeg stanovnika Skiatosa, pesnika Aleksandra Papadijamatisa, kao i crkvu sv. Nikole sa prelepim vidikovcem. Imaćete i nekoliko sati slobodnog vremena, pa možete da razgledate ostrvo i uživate u njemu. Plovidba do plaže Kukunaries, jedne od najlepših na Skiatosu, traje oko četrdeset pet minuta. Tamo smo se zadržali oko tri sata i uživali u prelepoj plaži sa sitnim, narandžastim peskom i kristalno čistom, toplom vodom. U povratku uživali smo u grčkim pesmama i igrama na brodu, kao i u tradicionalnim grčkim pićima koje su služili. Izlet na Lihadonisiu, vulkanska ostrva, ili kako ih nazivaju, grčki Sejšeli, je predivno iskustvo. Obilazili smo brodićem čitav arhipelag. U ovim vodama žive i foke koje su prava turistička atrakcija, a možete videti i potonuli brod iz ispod vode, iz drugog svetskog rata. Voda je kristalno čista i tirkizne boje. Plaža sa sitnim peskom, ležaljkama, suncobranima i jednim barom na plaži ostavlja utisak kao da ste u raju. Ulazak u vodu je postepen a plićak se proteže čak i na sto metara od ulaska u more, što ovu plažu čini idealnom za decu. U baru je organizovan i ručak koji je uključen u cenu izleta, koja iznosi oko 25 e po osobi. Na kraju, da rezimiram, ako od letovanja očekujete odmor u pravom smislu te reči, čisto more i vazduh, beg od svakodnevne gužve i buke i sve to po pristupačnoj ceni, Pefki je pravi izbor za vas. Iskoristite priliku da otputujete na ovo mesto dok jos nije urbanizovano i uživajte u čarima prave Grčke, koja odoleva modernom načinu života. Jelena Milenković Pridružite nam se i pratite važne i korisne info iz Grčke! Grčka Info na Instagramu - uživajte u lepotama Grčke Facebook grupa "Grčka Info" - pitajte druge turiste i diskutujte o Grčkoj Viber grupa "Grčka Info" - budite informisani Viber grupa "Grčka Info smeštaj" - pratite najbolje ponude smeštaja
Opširnije
01.04.2017.
Utisci sa letovanja: Mola Kaliva
Te 2016. godine, početkom jula meseca, letovala sam porodično u Grčkoj, na Halkidikiju,tj. Kasandri i mestu koje se zove Mola Kaliva. Zabava je počela još od samog puta i granice, gde je moj suprug mislio da ćemo dugo čekati, kako bi ušli u Grčku i opušteno otišao u FREE SHOP. Kada je naš auto došao na red i umesto supruga, ja za volanom. Uporno sam ga zvala na mobilni, ali ZABOGA, bili smo u romingu, pa se ni slučajno ne bi javio. ŠTA SAD, MAJKO MILA??? Ja sam naravno prešla granicu bez njega, objasnivši cariniku o čemu se radi i čovek me je opušteno pustio. Ipak, suprug je čekao pola sata pokušavajući da objasni da je pasoš kod mene, a ja sam za sve to vreme mahala i skakala, ne bi li me ugledao sa druge strane granice, tj. sa Grčke strane. Dakle, sve se lepo završilo, da ne dužim... Bili smo smešteni u apartmanu malog hotela Leonidas. Iako sam pred samo putovanje na forumu čitala da je to mesto super, da nema previše gužve (što je meni i odgovaralo) i da ima predivne i čiste plaže. Pri samom dolasku osetili smo malo razočaranje. Hotel je bio ok, ali plaža-užas. Izgledalo je nekako neprivlačno, ne samo za kupanje, već i za sedenje i sunčanje. U vodi su bile neke ogromne ploče, pa odjednom neke rupe, okolo ježevi, džakovi sa peskom, staklići, svašta nešto. Hrana u hotelu, je bila vrlo solidna s’obzirom da je hotel sa 3 zvezdice. Imali smo HB ponudu. Uspevala sam čak i da iznosim hranu i bez problema je ponesem na plažu. Šta da se radi, SRBENDE smo mi!!! Zato smo suprug i ja odlučili da svakodnevno menjamo plaže, jer će to prijati i nama i deci. Imamo dve ćerke, od 9 i 5 godina. Obišli smo Furku, gde je bilo super. More lepo, toplo, čisto. Deca su uživala. Na plaži opušteno, pijuckamo kafu, ledeno pivo, uživamo u pogledu i na kraju dana se vraćamo u naš mali hotel, gde mladi Rus, svako veče izvodi mađioničarske trikove i oduševljava decu. Narednih dana obilazimo razne mirne plaže, sa lepim peskom i mirnim morem. Tako smo odmarali, dok nam posle par dana nisu stigli kumovi, sa decom. Oni su odseli u Pefkohoriju, sa druge strane Kasandre. Drugog dana su nas obišli i oduševili se mirnoćom našeg mesta, ali ne i plažom. Zato smo, sa punim autom dece i raznih drangulija za plažu otišli pravo u Siviri. Tamo je bilo lepo, ali je Furka na mene ostavila jači utisak. E sad, narednog dana, mi kumovima vraćamo posetu i odlazimo, preko brda, na drugu starnu Kasandre, u Pefkohori. Put je odličan, dosta se skrati nego kada se ide okolo. Tamo zatičemo beogradsku Adu Ciganliju, ali ostajemo na glavnoj plaži, gde provodimo celo popodne. Opet smo mi SRBENDE, uspeli da „prevarimo“ crnkinju, da mojoj ćerki isplete pletenice, ne za 15eura, već za 7e, kao i da kupimo naočare, od prodavca na plaži, umesto 40e, mi platimo 10e. Imamo dobru moć za trgovinu. E sad, ko je tu koga prevario, nismo se opterećivali, bitno je da smo mi „ubili“ cenu. Sledećeg dana, opet preko brda, otišli smo u Kriopigi i pronašli predivnu plažu Agora beach, kod hotela Alexander the Great. Divno more, beli pesak, božanstven bar na uzvišenju, ljubazne devojke na plaži. Još veće oduševljenje je bilo, što za dva pića možeš da uzmeš 6 ležaljki i dva suncobrana. EJJJJJJJ, pa gde to ima?! Pošto je divna plaža otkrivena, ostatak letovanja provodili smo dolazeći na Agoru svakodnevno. Da se pohvalim, sa kumom sam uživala na plaži, ne samo u čavrljanju i kafici, već je palo i nekoliko koktela MOHITO. Uživanje je bilo potpuno. Nije nam bilo teško i da se svako predveče vraćamo na drugu srtanu prsta, u Mola Kalivu. Tako da, od srca preporučujem Kripoigi, plažu Agora beach, jer ću i ja tamo letovati ove godine. Maja Ilić sa porodicom
Opširnije
01.04.2017.
Utisci sa letovanja: leto na Lefkadi
Došao je dan kada smo krenuli na Lefkadu, ostrvo o kojoj sam toliko slušao i čitao. Prvi utisak na putu za Lefkadu su tuneli kojih ima preko 30 u jednom pravcu, mislim da nikada nisam prošao kroz toliko tunela, fascinantno, pred ulazak na ostrvo pojavljuje se još jedan tunel na kojem se plaća prolaz kroz njega, a taj tunel ide ispod mora. Naravno nemate osećaj da ste ispod mora, ali sama vožnja ispod mora i kada na navigaciji vidite da se vozite u moru stvarno imate osećaj da dolazite na neko posebno mesto. Agios Nikitas je malo mesto u kojem smo bili smešteni, cene smeštaja se kreću oko 50 eura dan i koliko sam video i čuo ljudi nemaju prigovora, jer vlasnici ulažu i trude se da smešaji budu i više od zadovoljavajućeg. Naš smeštaj u Green View je bio najbolji smeštaj koji smo imali, ogromna terasa, dve sobe, kuhinja i kupatilo, tv i klima u svakoj sobi. Gazdarica koja je neprimetna, ali uvek tu kao i svakodnevno čišćenje, ispred terase drvo masline koja uvek pruža hlad i za nas i za automobil. Agios Nikitas kao manje mesto ima sve što vam može zatrebati, apoteka, ambulanta, trgovine i naravno taverne celom dužinom ulice sve do mora a na samoj plaži kafić na visini iznad stena u vodi. Najbitnije kod Agios Nikitasa je ono zbog čega svi i dolazimo na Lefkadu, a to su položaj i plaže oko njega, a Agios ima najbolji položaj zbog blizine svih plaža na toj strani ostrva gde i jesu najlepše plaže. Plaže na Lefkadi važe za najlepše koje sam video, probaću ukratko da dočaram tu sliku, ali i ono što vidite i sami na slikama na internetu znajte da nije fotošop već su stvarno takve neverovatne boje. Sam Agios Nikitas ima dve plaže, jedna je gradska koja je mala i simpatična, a druga je čuvena plaža Miloš koja se nalazi preko brdašca do kojeg se dolazi prateći putokaz i ima 15 minuta laganog pešačenja. Kada se dođe na vrh tog brdašca ispred nas se ukazala sve lepota ove plaže na kojoj se ogleda ona plava boja jonskog mora, inače plaža je i dugačka i široka sa finim peskom kao i većina plaža na Lefkadi. Pored Agiosa takođe ima i plaža Katizma, po meni jedna od najlepših i najvećih, ali i najurbanija plaža. Katizma ima ogroman parking i ispred svakog parkinga prirodan hlad, takođe na samom ulazu na plažu vas dočekuje tabla koja vam izmami osmeh, jer na njoj piše „Dobro došli prijatelji Srbi“. Inače na plaži ima stvarno lepih i velikih kafića na kojima ima bazena da se brčkate dok ispijate pića. Ne moram spominjati boju mora, tirkizno plava kao da je neko prosipao farbu. Nestvarno lepa plava boja. Ostale plaže su udaljene oko 15-20 kilometara od Agiosa, ali nije nikakav problem doći do njih pošto su putevi dobri, ali ima puno krivina tako da nema neke brze vožnje ili žurbe. Pejzaži okolo su takođe lepi i netaknuti kao i sela kroz koja se prolazi, a u svakom selu postoje restorani gde je uživancija sesti i odmoriti uz neku Grčku hranu ili piće gde uvek od strane restorana budete počašćeni nekim aperitivom, najčešće je to Memelio-Grčki jogurt preliven medom ili neki liker. Plaže poput Egremnija koji nažalost nije u funkciji zbog zemljotresa pa se ne može doći takođe ostavlja bez daha, kada se gleda na tu plažu sa visine vide se 3-4 nijanse plave boje kako se prelivaju, jednostavno rečeno kao da se neko igrao sa bojama. Porto Katsiki takođe prelepa plaža koja se mora posetiti zbog ugođaja pošto se nalazi okružena stenom koju kao da je neko odsekao mačem u obliku polumeseca. Inače to je i najposećenija plaža od strane turista. Megali Petra plaža gde je more tirkizno plave boje sa ogromnim komadima stena u moru što mu daje određen šmek ali i dolazak do same plaže jer je sam po sebi nagrada pošto nije ni malo lako doći do nje jer se mora prolaziti preko i izmedju ogromnog kamenja. O plažama i samom moru se može napisati knjiga koliko ostrvo ima toga da ponudi i da se vidi počev od plaža o kojima bi imao još da pišem dugo i dugo pa sve do svetionika, manastira sa zoološkim vrtom, restoranu Rahi koji ima baštu odnosno vidikovac koji bude u oblacima u popodnevnim časovima, malim vodopadom do kog je prava mala avantura doći, maslinovom ulju, med od timijana koji je nešto najfinije što sam probao i još mnogo toga. Glavni grad Lefkade je Lefkas, to je lep i pitom gradić koji ima kafića i diskoteka na šetalištu uz more gde je takođe i mostić preko mora koji kao da je pravljen za zaljubljene parove ili za neki film koliko izgleda romantično u vreme zalaska sunca. Takođe u centru ima šetalište sa mnoštvo trgovina i butika kao i prodavnica slatkiša gde se ne sme propustiti da se proba Pasteli (bademi, kikiriki, pistaći, susam... u medu) e to je nešto što nisam nigde tako ukusno jeo kao na Lefkadi. Lefkada je nestvarno lepa zbog netaknute prirode i zbog boje vode koje je svrstavaju u sam svetski vrh po lepoti i ugođaju. Jednostavno na Lefkadu se svi vrate da ponove ono od pre i da otkriju nešto novo, jer Lefkada ima toliko plaža sakrivenih da gde god da se skrene iskrsne nova plaža sa nestvarno plavom bojom Jonskog mora. Ko je jedanput bio na Lefkadi zna šta pričam, ko nije bio saznaće kada ode, a kada ode opet će se vratiti kao i svi mi, to je sigurno. Bolić Ljubiša, Novi Sad
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: miris mediterana u Pargi
Prvi put na letovanju krajem avgusta i početkom septembra i prvi put u Pargi. Kombinacija je vrhunska! Odlazak na letovanje je bio neplanski, što celu priču čini još boljom. Početkom avgusta smo se suprug i ja sa prijateljima (još jednim bračnim parom) dogovorili da odemo u Pargu na letovanje. Našli smo agenciju koja nam je omogućila plaćanje smeštaja i puta na rate, pa je tako bilo manje bolno finansijski. Aranžman je trajao od 25.5.do 5.9. Putovali smo autobusom i mogu vam reći da put nije tako strašan. Stoički smo ga podneli. Mi smo za našu vilu odabrali vilu Nikita koja se nalazi u delu Parge koja se naziva Valtos. Brdo Valtos se nalazi iznad istoimene plaže, najlepše u bližoj okolini Parge. Valtos praktično i nije deo Parge. Od vile Nikita i Valtosa do Parge ima oko 2,5 km peške i to kakvog peške. Uzbrdo, nizbrdo, stepenice... Uh... Ali nije tako strašno, već drugog dana se naviknete i odlično je za skidanje kila. Vila Nikita je sjajna kuća. U voćnjaku, okružena zelenilom. Prizemna je, možete ubrati limun, kivi, narandžu, smokvu... Ma milina, ali uz to naravno idu i mnogobrojni insekti. Vila je super opremljena, čisto, uredno, sa divnim vlasnicima koji su uvek tu i uvek na raspolaganju. Valtos plaža nije daleko, oko pola kilometra vijugavim putem. Plaža je ogromna, lepa, peskovita, puna ležaljki i kafića. Na njoj svako nađe svoje parče peska. Voda je lepo topla krajem avgusta. Ulaz u vodu ima relativno postupan pad. Na plaži je uvek živo ima puno ljudi, a u sezoni je kažu čak i krcata. Kada idete Valtos plažom, što dalje od Parge, na kraju same plaže nalazi se najmirniji deo sa omalenom lukom i starim napuštenim brodićem. Ovaj deo plaže je bukvalno pust i sjajan je za opuštanje i slikanje. Ono što se nama nije dopalo je što u celom Valtosu nema fast food restorana, odnosno nemate gde pojesti giros s nogu. Prodavnice u Valtosu su malo skuplje nego u samom gradu. Uveče u Pargi taman zahladi onoliko da je prijatno šetati i spavati. Zahtevna je, ali i prijatna šetnja do Parge od Valtosa, naročito što uz put ima raznih prodavnica i suvenira i kafića, ali i gužve pa brzo prođe put. Od kraja plaže, velikom uzbrdicom penjete se do srednjevekovne tvrđavice. Tvrđavu treba obići i danju i noću zbog sjajnog pogleda. Neobezbeđena je pa treba pripaziti gde stajete. I kamenje je poprilično izlizano tako da je lako okliznuti se. Tvrđava daje naročit mediteranski sjaj Pargi. Od tvđave put nastavlja stepenicama nizbrdo do samog centra grada. Grad je živ noću. Ima mnogo ljudi čak i početkom septembra. Ima mnogobrojnih stranaca Šveđana, Nemaca, Engleza... Restorani su puni, šetališta puna, a vama srce onako puno. Sednete na bedem, jedete pečeni kukuruz, i uživate u pogledu na more i pun grad. U gradu se nalazi i nekoliko jeftinijih marketa, pa smo pre polaska na Valtos kupovali namirnice. Jedan dan smo ceo proveli na Bogorodičinom ostrvu koje se nalazi preko puta glavne gradske plaže. Do njega se dolazi plivajući, a neko viši čak i šeta do njega. Ostrvo je puno uvalica gde se kupa u kristalno čistoj vodi sa pogledom na malu belu crkvicu uz miris četinara. Osećaj je pravi mediteranski. Mi smo još obišli i Lihnos plažu koja je na par kilometara od Parge do koje smo otišli taksijem koji zaista nije skup, u jednom pravcu za četvoro ljudi je 8e. Divna ogromna šljunkovita plaža na kojoj nema gužve i sjajna je za opuštanje. Jedan dan smo ceo ostavili za šetnju. Od Valtosa nije mnogo teško ići do Antousa vodopada i sela. Tu se nalazi i vodenica i etnokuća i vrlo je interesantno. Tuda prolazi gradski vozić, ali je svakako mnogo lepše umoriti se malo uzbrdo, jer je osećaj kada siđete kod hladnog vodopada sjajan. Mi smo se zatim od sela spustili peške magistralom do Parge, što baš i nije blizu ali je svakako zanimljivo. Vozić takođe vozi i do turske tvrđave koja je još dalje od vodopada, ali tamo nažalost nismo išli. Što se tiče cena u Pargi, mi smo se brinuli, jer su nas uplašili forumi i iskustva drugih ljudi, ali zaista nije tako. Sa nekom prosečnom cifrom u Pargi se može sasvim lepo provesti. Nama je toliko bilo lepo da ćemo svakome predložiti da dodje u Pargu, a i mi ćemo se svakako ponovo vratiti. Jer u Pargi je miris Mediterana... Zorica Jovanović, Novi Sad
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: uvek u Grčku
Kada je reč o letovanju, ne postoji dvoumljenje, zna se ide se za Grčku, to je nešto tako normalno. Sada je mnogo lepše i lakše, nema čekanja za vizu, pasoš u torbu i granica. Koje mesto opisati, a ne zaboraviti ono drugo. Grci ljubazni, veseli, putevi solidni. Meni je Krf nekako na vrhu lestvice. Sam osećaj da su tamo i duše nasih vojnika, i moj pradeda je u Plavoj grobnici, ali na žalost nisam pronašla njegovo ime u mauzoleju, je nešto što nikoga ne može da ostavi ravnodušnog. Sam grad je nešto čarobno, one uske popločane ulice, široki bulevari, tvrđava, Srpska kuća koja mislim nikog nije ispratila bez suza u očima. Bili smo smešteni u Ipsosu, ali smo Krf obišli uzduž i popreko, naravno za 10 dana se ne može videti sve, ali se uvek obiđu najbolje plaže, mesta, manastiri, spomenici. Restorani su mi iznova izazov, a cene, pa ni u Srbiji ne možete jesti za sitan novac a da se pritom prejedate, ali stvar je ukusa, koliko para toliko muzike. Da malo samo spomenem i Tasos, moj lepi, Mermernu plažu i njene bele kamenčice koje imam u svim saksijama da me sećaju na more i leto, kao i sve plaže, a obišli smo ih puno, Makriamos, Psiliamos, Paradise. S obzirom da na odmor idemo da se odmorimo, nije mnogo bitno šta se jede, otići u njihov supermarket ostavi se otprilike isto novca kao i kod kuće, opet sve zavisi od prohteva. Jedino što je bilo loše na odmoru u Grčkoj je bilo nevreme pre par godina u Pefkohoriju, ali mi opet nismo imali štete dok je grad prijateljima oštetio auto, a voda ušla u sobu, bili u prizemlju. Prošlogodišnji požar na Tasosu smo samo videli sa trajekta, a kasnije u medijima i saznali šta se desilo i mnogo nas je rastužilo s obzirom da smo samo pre par sati bili na tim mestima, da li je sreća ili zbog toga sto tako puno volimo Grčku, mi imamo samo lepe utiske. Nikada nas patrola policije nije zaustavila, pasoše nikada van sobe nismo nosili, novac je uvek bio u sobi, kažem, naše iskustvo je kao kod kuce, ali baš nikada neprijatna situacija. Kada govorimo o cenama, pa to je tu negde, restorani su sasvim pristojni, prvo veče kad se stigne na meniju je grčka salata, tzaziki i naravno kalamari i rezina, a u toku dana giros, breskve, sladoled, joj kad ce više leto... Na Kasandri recimo najpovoljnjije je večerati u restoranima koji nude riblji plato za dve osobe sa pićem i to bude oko 22 eura, što je sasvim pristojno. Još nešto, ko voli da pešači, lepo je ići od Haniotija do Pefkohorija kroz vikend naselje, pored mora, vredi šetati, ali i videti, nema saobraćaja, a nije daleko. Šta dodati, išli preko agencije, išli individualno, a obično idemo i dokle stignemo, pogledaš par smeštaja, malo se cenkaš sa Grkom, oni dođu do cene koja je normalna, kasnije kad se upoznamo pijemo kafu, na polasku se od srca pozdravimo. Uvek je bilo odlično, smeštaj koliko platiš toliko i dobiješ, nama je bitno da je čisto i da je mirno, što smo uvek i imali u bilo kom delu Grčke, nekad malo teže, ali nađe se. Dobila nagradu ili ne, a gotovo sam sigurna da neću dobiti, jer u malu sredinu kao što je Negotin nagrade retko stižu, suprug i ja letujemo tamo, gde tačno, videćemo, pozdrav. Jovic Sladjana, Negotin
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: Krit u pesmi
Letovanje u Grčkoj za mene savršeno iskustvo i bez mane, ukoliko pažljivo pre puta iščitate sve, ne može niko da Vas obmane. Ne znam odakle da krenem, volela bih sve što smo dosad videli da spomenem. Pisaću o Kritu gde sam letos bila, divno iskustvo - rado bih se opet vratila. Pokušaću što više detaljisati da bi Vam bar približno svoje utiske mogla opisati. Ostrvo i nije od onih koji su nam bliže al se avionom za nepuna dva sata stiže. Izabrali smo mesto Retimno i hotel Ideon u starom delu grada, jedina mana Krita jeste što i nema baš dovoljno hlada. Al nemojte da Vas to brine, zaboraviće te na hlad kad vidite sve ostale ,,miline,,. Iako mi se na prvi pogled nije baš svideo izbor hotela, momku oko toga da se mešam nisam htela, iskreno nisam se pokajala jer sam se izgledom hotela uživo oduševila. Lokacija hotela odlična, sve na dohvat ruke, već prvog dana smo se snašli bez imalo muke. Sam stari grad je posebna priča, svaki dan smo se našli u nekoj od novih uskih uličica. U novom delu grada dosta populacije naših godina a i mlađe, rekli su nam da ovde pored hotelskog smeštaja može i jeftiniji apartmanski smeštaj da se nađe. Obilaska puno da se ne može u deset dana sve organizovati, bilo je potrebno samo dobro izabrati, plaže Elafonisi, Balos i ostrvo Gramvousa po meni treba svakako posetiti. Do plaže Balos se brodom donekle stiže, a zatim se putnici malenim čamcima prevoze do plaže bliže. Na ovoj plaži boja mora je predivna, modro plava-zelena čak i na nekim mestima ,,providna,, . Pre odlaska na neku ekskurziju obavezno obići sve njihove agencije na šetalištu i dobro pogledati cene, jer svakog trenutka ima neke izmene, tako da na neke ekskurzije možete dobiti i dodatno sniženje. Za onog ko pešačiti želi obavezno u sopstvenoj režiji posetiti plaže Baya beach i Preveli. Karta lokalnih autobusa nije uopste skupa, a uvek se nadje usput i neka dobra grupa. Ukoliko Vas putovanje autobusom ne veseli ima i taksista jeftinijih, a i povoljnog renta car-a pa kako ko želi. Mi smo aktivan odmor želeli i oko toga smo se baš dobro organizovali, za ljubitelje mirnijeg odmora uz ležanje i čitanje na plaži knjige tu je i dugačka gradska plaža do koje se za par minuta stiže. Još jedna napomena na svim plažama trebaće vam dodatna zaštitna krema. Kremu za Sunce nemojte nikako izostaviti, jer smo mi prvi dan odlaskom na plažu u pet popodne uspeli dobro izgoreti. U poređenju sa mestima na kojima smo dosad bili, na Kritu je razlika što smo ovde pored pića i ležaljke dodatno plaćali. Hotelska hrana raznovrsnija nije mogla biti, mada smo mi usput naravno još mnogo šta morali probati. Za ljubitelje ribe kao i plodova mora na samom šetalištu ima prevelikog izbora, za te restorane malo više treba izdvojiti, al opet i to po meni treba probati. Nemojte da Vas ovo prepadne, jer u samom gradu ima mnogo restorana i kafića, od kojih će bar nekoliko da Vam se po izgledu, usluzi i ceni dopadne. Mogu reći da za giros ili suvlaki u gradu, treba izdvojiti manje nego na Tasosu za ,,medenu,, limunadu. Velikih marketa u samom starom gradu ima manje, pa nam je to bio još jedan razlog za svakodnevno šetanje. U par radnjica radi po neka naša radnica i od njih se može dobiti dosta korisnih informacija. Krajem avgusta se šopingovati može, jer je kod njih tad kraj sezone, i uglavnom su velika sniženja svega, a najviše predmeta od prave kože. Za uspomenu sa Krit-a hteli smo svašta poneti, jedina je muka bila kako sve to u kofer strpati. Još jedan pozitivan utisak sa ovog putovanja, jeste da ljubaznost domaćeg stanovništva ni ovde nije ništa manja. Moram da priznam da smo na ovom putovanju i ubod nekog ,,čudnog,, insekta doživeli, ali smo zahvaljujući ažurnosti dobrog lekara i to, bez dodatnih troškova, preživeli. :) Tako da, za svaki slučaj skratite sebi dodatne troškove i muke, pre polaska obavezno osiguranje u svoje ruke. Mesto smo izabrali zbog svih lepih komentara i slika koje smo pročitali i videli, želeli smo i mi bar delimično ovo mesto doživeti, verujte nam na reč uopste se nismo pogrešili. Na ovom ostrvu dosadno Vam nikako ne može biti, moja ogromna preporuka Krit obavezno posetiti. Puna utisaka i dan danas, vidim da sam se baš raspisala, nadam se da sam Vam dovoljno ovo putovanje opisala. Iskustvo sa ovog putovanja je predivno, nadamo se da ćemo makar još jednom da se vratimo u Retimno. Milica Zlatković
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: Nikiti i Sitonija
Od svih mesta koja mogu da biram i koja sam posetila, najlepši utisak na mene je ostavila Sitonija - Grčka. Odlučili smo se za nju po nagovoru prijatelja, ali i preporukama ljudi koji su letovali u ovom delu Grčke i nanovo se vraćali. Hteli smo da vidimo šta je to što toliki broj njih privlači nanovo ili nanovo... Tako da smo uplatili aranžman, nakon nekog vremena se spakovali i izjutra krenuli. Uz pomoć navigacije, bez gužvi na granicama (s obzirom da je bila sezona - 12. juli) posle šest-sedam sati automobilom smo ušli u Nikiti. Smestili smo se u hotelu Toroneos (uplatili preko naše agencije). Fin porodični hotel, sa prostranim dvorištem, puno rastinja, terasom za ručavanje, iznad koje se izvija vinova loza pružajući hlad turistima, uređen bazen (lepota za decu) čiste sobe, u kojima menjaju peškire svaki dan... Hrana pomalo jednolična, u pitanju je bio polupansion, švedski sto, ali za dvestotinak eura po osobi zadovoljavajuće. Nikiti je velik - sastoji se iz starog i novog dela. Ljubazni meštani su nam rado uskočili u pomoć kada je bilo potrebe. Luka na kraju Nikitija sa brodićima pruža stvarni ugođaj da ste na moru. Tamo možete ugovoriti ture krstarenja, prošetati okolinom i uživo pogledati razna plovila - od malih ribarskih čamaca do većih brodića ili skupljih jahti. Prostrano šetalište. Na svakom koraku ima turista koji izjutra trče, voze rolere, bicikle... Plaže su čiste, sastoje se iz par delova uredno sklopljenih u celinu koja daje utisak urednosti. Tik do mora nalazi se brojne klupice koje pružaju predah uz prelepe zalaske sunca. Večernji program je raznolik. Jako su ljubazni, ali vredi oprez ukoliko vam rano izjutra nestanu namirnice, jer kasnije otvaraju radnje (odprilike oko devet koliko se secam). Iznajmljivanje suncobrana sa dva pića (frape,soda,slicno) je oko 5 eura. Opšti utisak je da je Nikiti lep ALI... poseta okolnim mestima je nezaboravna. Plaža Koviou i pored nje vidikovac koji ostavlja bez daha, pod nogama se prostire tirkizno plavetnilo okruženo borovim i primorskim rastinjem,utisak je nedovoljno opisati rečima... Na toj plaži možete poneti sopstvene suncobrane ili izabrati ležaljke kao i prirodan hlad, a malo dalje prema Neos Marmarasu (tačnije oko pet kilometara od Nikitija), ušuškana među brdima je idilična plaža Isla - zaista idilična. Sa mestom za parking, kafićem iz kog pogled doseže u nedogled na tirkiznu pučinu, stenama za ronioce, prozirnim morem, plitkim ulaskom za decu, baš za svačiji ukus. Iznajmljivanje dve ležaljke je oko 6 eura. Takođe smo bili u posetu brdovitom Neos Marmarasu. Ulazak u grad je baš brdovit, dok ne stignete do luke u kojoj su nebrojene prodavnice svega i svačega, idealno za šoping, kafića ima puno niz obalu, a oko kilometar i po od centra prostire se duga peščana plaža Paradiso. More kao i na celoj Sitoniji je prozirno, čisto... Na samoj plaži ima divno uređen bar, gde je oko svakog bora zavezana baldehina, sa puno ljuljaški za odrasle i decu, kao i ljubazno osoblje. Zvali smo je ,,borovi u baldahinama" koji su nam dugo ostali u sećanju... Tamo je svaka plaža priča za sebe. Drugačija, neponovljiva... Lagomandra u hladovini borova, odsečena od gradske gužve pruža osećaj potpunog odmora, kao i s druge strane Vurvuru sa svojim sitnim peskom, stenama, šumama... Takođe sa suprotne strane, prema Sartiju, među mestima mi je ostalo urezano - Rodia beach bar, čini se, nije puno komercijalizovan i zaista ga vredi posetiti, ukoliko želite da se osetite kao na ,,pustom ostrvu,,. Neverovatno prijatno uređen prostor između brda gde se u baru možete osvežiti i jesti, prijatna muzika, borova hladovina među stenjem i uvalama pruža nestvarni osećaj... Pisala bih o Sitoniji na hiljade strana, ali nema ni vremena ni mesta... Odmor se završava... Uživali smo u poslednjem zalasku sunca ove godine na moru... Sunce je tonulo u brda prelepe Sitonije, pružajući ovom mestu posebnu draž, kao i želju da ćemo je opet posetiti.. Moje lično mišljenje je da je Grčka sama po sebi jako lepa i posebna. Gde god da poželite ili vas put nanese - nećete pogrešiti... Jer ko ima snove, ima i pravo da ih sanja na sebi svojstven način. Ako bih igde volela da mi bude "utočište" ili "samo odmor za dušu" opet bih izabrala Grčku. Ana Bogdanović
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: zaljubljena u Polihrono
Kao u nekoj staroj pitalici-voli me, ne voli me... godinama sam razmišljala da li ću otići i ja na te predivne plaže Grčke. Privlačile su me priče o istoj još kad sam kao devojčica sa kikicama u kosi slušala od svog brata o tim divnim danima na plažama, mirisu soli, palmama i čuvenom sladoledu. Sećam se da sam ih uvek sa setom ispraćala i gledala dok na put kreću svojim čuvenim i popularnim Fićom, žute boje... Tada je Grčka bila misaona imenica za mene i toliko daleka zemlja. Na pitanje kada ću ja videti to plavetnilo vode i ogromnu vodu koju nisam ni mogla da zamislim, roditelji su mi odgovarali ,,Biće prilike, mi nemamo novca za takve skupe provode”... Rasla, sam i zamišljala to more koje sam do tada videla samo sa razglednica... Znala sam da ako nešto jako želimo, jednog dana će nam se to i ostvariti i tako je i bilo, zakon privlačenja adekvatno funkcioniše i odgovara na sve naše želje... Na krilima mašte vodili su me buzuki, sirtaki , priče kolega i prijatelja i jednog jula sam i ja krenula put Grčke. Polihrono je bilo naše odredište pod uticajem naših prijatelja, a i sama blizina letovališta, udaljenost od Soluna 98 km su bili presudni... I nijedna razglednica, suveniri na stolovima i priče prijatelja ne mogu dočarati tu lepotu. Duga peščana plaža koja vodi postepeno u more, pesak je malo krupniji ali meduza nema. Miris soli, maslinovog ulja vam potvrđuju da ste konačno na tom letovanju i da odmor može da počne. Niste lutali, niste umorni, nisu vam se pomerili kameni iz bubrega zbog rupa jer je asfalt nov i ravan. Pogled na prelepe predele od kojih vam zastaje dah, znatno skraćuje vreme putovanja. Ostavljam nedosanjane snove za neka duže noći, a jutro započinjem grčkom kafom i mirisom peciva koje mami iz obližnjih pekara. Poklanjam sebi prelepo jutro. Ostavila sam sat u apartmanu i odlučila da ne razmišljam o vremenu. Prepuštam se čistom postojanju umesto delanju. Obožavam Polihrono koji se nalazi u centralnom delu Kasandre i koji ima šetalište uz samu plažu. Polihrono spaja nespojivo... selo i grad, male ribarske kućice, starosedeoce ribare i turiste, buku i tišinu, plavuše i crnke, usamljene i zaljubljene... ali mu ipak niko ne može oduzeti titulu gde se najbolja riba jede i gde se najbolje spava. Ovde se pije najbolji Uzo, Mythos, jede najbolji giros i grčki sladoled. Kafići i restorani su uz samu obalu, a konobari toliko gostoprimljivi i govore našim jezikom. Cene su pristupačnije nego na drugima mestima Kasandre. Nema noćnih gužvi i galama. Ovo je mesto za odmor i samo odmor, za porodice sa decom i za one koji žele tišinu. Ko prvi put kroči na najlepšu plažu doživeće takvo blaženstvo kao da se nalazi u raju. Živi tako Polihrono sa svim tavernama i kafićima, mirisom roštilja... ovde se živi i diše punim plućima. Plaža je toliko čista, nema opušaka, kesa. Udišete miris mora, osluškujete šum talasa, stopalima na pesku ostavljate tragove. Široko otvaram ruke, ne bih li zagrlila svu lepotu, prigliti i zadržati u mislima tu bistrinu i čistinu vode... Ne prepuštam ni delić raja, zenicama upijam sve dugine boje u solarnom krugu... Polihrono leči, obnavlja, regeneriše, isceljuje i poziva na duge šetnje. Vetar mi kosu mrsi, sunce miluje... odnosno bolje reći prži moju kožu. Uživam u tom divnom osećaju dok se oko mene igraju deca u plićaku. Nedaleko od mene par decaka malenih i jedna devojčica sa kikicama prave kulu od peska. Ustajem i odlazim da uronim u plavetnilo mora... osećam se kao morska sirena dok mi sitan pesak masira tabane. Ovo je uživanje, ovo je odmor... Ronim u svoj svet mašte... daleko od ljudi, daleko od vreve... Vraćam se i telo orošeno kapljicama vode spustam na ležaljku... vadim torbicu da vidim da li je vreme ručku na telefonu i gle čuda... nema istog... nastaje panika... vrpoljim se... nervozna sam...kreću mi suze.... Hiljadu pitanja, a niotkuda odgovora i dok se nalazim u situaciji ravnoj očaju... prilazi mi dečko sa najlepšim očima na svetu... Moj princ iz snova i u ruci drži moj telefon... Htela sam da vrištim, da ga osudim, da kažem kako nije lepo da se uzimaju tuđe stvari... ali pretpostavljate...nista od toga nisam uradila sem što sam rekla.,,Hvala!" Zaljubila sam se u čoveka na prvi pogled ako takva ljubav ikad postoji... I kad sad kažete da ne verujete i ja ću Vam reći da jednom davno ni ja nisam verovala ali dogodilo se... Imao je ruke koje najlepše grle, oči koje imaju boju morskih dubina, usne koje najbolje ljube... i trajao je samo taj jedan dan... Sutra je odlazio svom domu, svojoj porodici... Ukrala sam ga tog dana... tog leta i ne nije mi žao... Našla sam školjku svog života iako je biser već bio kod neke druge žene... Malo je reći da Polihrono obožavam i sve izlete, iznajmljivanja pedolina i šetnje uz obalu do Haniotija... još uvek u mislima tražim onaj čuveni giros, prodavce voća, maslina i ulja na ulicama, onu ribu sa roštilja. Još uvek dozivam jedno drago ime... telefon sam odavno zamenila novim, ljubav sam novu našla, a morskog princa čuvam u posebnom kutku mog srca... Ostala je želja da se još jednom vratim u Polihrono, jer možda sudbina izmeša karte a i nekako znam da se ubice uvek vraćaju na mesto zločina. Tatjana Stanišić
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: sve boje Lefkade
Ne tako davno i sasvim neplanirano, a sa ove tačke gledišta – ne i slučajno, jer se najlepša sećanja i vezuju za trenutke kada mnogo ne očekujemo, završismo mi u sred sezone na Zakintosu. Prvi put u Grčkoj, 25 godina, novca u džepu taman koliko treba. Ni jedan jedini tekst nisam pročitala o Zakintosu, nijedna slika u memoriji, ali ne žalim ni trenutka što smo tamo pošli. Da nije bilo Zantea i njegove čuvene Navajo plaže, slikane stotinama puta, saznajemo kasnije, i deljene po društvenim mrežama bukvalno širom sveta, ne bi se desila ni naša očaranost ostrvima Jonskog mora: Kefalonijom i čuvenom Lefkadom! Moje pisanje o Zakintosu će se ovde nakratko prekinuti, jer je sve naše simpatije, mog sadašnjeg supruga i mene, pokupila divna i neponovljiva Lefkada. Jonsko more, tako graciozno i inenadjujuće lepo, ovekovečeno perom Jovana Dučića, urezano u sećanje i istoriju svakog Srbina, sa razlogom budi posebna osećanja u srcima naših turista. Vodjeni slikom Navajo plaže, leta 2015. odlučujemo da odemo sredinom juna na Lefkadu. Ovoga puta smo pripremljeni – iščitane su sve poznatije teme o ovoj destinaciji, prečešljane slike sa Googl-a i poznatih portala. Priču o Lefkadi nije moguće lako napisati, jer ste stalno pod pritiskom da nešto važno ne pomenete, a sećanja se roje i prepliću. Ko god je imao čast da se prošeta plažama ove grčke lepotice, uvek će pamtiti osećaj iznenađenja kada prvi put ugleda tirkiznoplavu boju mora. Ono što letovanje na ostrvu čini posebnim, jeste potreba da se putuje i istražuje. Naoružajte se avanturističkim duhom i spremite na vožnju po krivudavim i uskim putevima (kakvi su samo izgleda u Grčkoj, jer kao da štede put). Odmah ću reći, greh je otići tamo i ne iznajmiti neko prevozno sredstvo: skuter ili auto. Mi smo se odlučili za oba i, verujte, ovo će biti jedna od retkih vožnji na plus 30 koja vas neće umarati, već odmarati. Vozite se uzbrdo i nizbrdo, gledate u reklamnu mapu iz Rent A Car agencije, zaustavite po kojeg sunarodnika za putokaz, uživate u mirisu i zelenilu borova kad, odjednom, pučina! Boja mora tako nestvarna da poželite da protrljate oči. Magija počinje i iste sekunde znate da ste zaljubljeni u ovo rajsko ostrvo! Pirka vetrić, a vi ne znate da li da ostanete na tom mestu još dva sata ili potrčite na plažu. Svako ko je bio tamo, zna da je reč o Egremniju! Stepenici, 350 čak, šta je to za nas! Talasi, šum mora, peščana plaža i bela stena po kojoj je ostrvo i dobilo ime. Osmeh se ne skida sa lica! Na našu sreću, išli smo 2015. po prvi put na ovo ostrvo i posetili dva puta Egremni plažu, a onda se desio i onaj zemljotres... Sad već možete naslutiti da smo i prošle godine bili tamo, jer nije fraza da posle Lefkade, možete opet samo na Lefkadu (pročitah dosta puta na forumima). Egremni posle zemljotresa nije isti, više od polovine nekadašnje plaže je zatrpano, savetuje se samo prilaz sa mora, i to brodom lokalnih agencija koji se uglavnom zadrže samo sat i po. Ima i onih luđih koji su se spuštali kozjim stazicama do mora, ali nismo bili toliko hrabri. Čuli smo kasnije da u Vasilikiju može da se ide na celodnevni izlet brodom samo na ovu plažu, ali nismo uspeli da rezervišemo kartu na vreme, jer se ide samo određenim danima. Ono što mu zemljotres nije oduzeo je ona divna plava boja, koju i dan danas vidim kad zatvorim oči. Egremni će uvek zasluživati prvo mesto, bar na mojoj top listi. Kako bismo „utvrdili gradivo“, Lefkadu smo posetili i sledeće, 2016. godine, ali u julu. Saznajemo da su plaže punije, more toplo i nekako mirno sa ređom pojavom talasa. Mišljenja sam da baš ti talasi i daju Lefkadi „onu“ boju. Daleko od toga da ostrvo nije lepo, ali radije bih ga posetila početkom sezone kad je i dan duži, nego sredinom, najviše zbog gužve. Čar grčkih ostrva leži u tome što ima dosta skrivenih plaža i ne morate da postavljate suncoban uz tuđ peškir, kao na primer, u Crnoj Gori. Put do Lefkade, s druge strane, nije lagan. Prvi put smo išli autobusom nekih 17 sati, drugi put svojim autom 15. Naporna je vožnja, ali vredi. U ta dva navrata posetili smo sve plaže na ostrvu i, možda će se neko iznenaditi, na drugo mesto pišem – Milos! Peške kroz šumicu iz Agios Nikitasa ili čamcem, na vama je da izaberete, ali zna se da je Milos dostojan „potrošenog“ celog dana. Plaža je toliko duga i peščana da podseća na obalu okeana, a ne mora. Godinu posle zemljotresa i Porto Kaciki izgleda drugačije, nama se čini malo šire. Definitivno je posećenija plaža nego pre. Dugo sam se lomila da li da ga stavim „tek“ na treće mesto, a pošteno bi bilo da zajedno sa Milosom podeli drugo. Porto Kaciki krasi ona karipsko plava, a zbog popularnosti često pristaju brodići tako da je gužva neminovna. Naravno, gužve nema u moru. Međutim, ko voli da roni, ne sme da zaobiđe mali skriveni Agiofili. Uzbrdo od Vasilikija, neasfaltiranim putem, stiže se do ove skrivene plaže. Agiofili je svakako lepši u junu kada ima manje turista, a novitet je da je prošle godine napravljen pristojan parking, naravno uz doplatu za korišćenje. Moram napomenuti da se na plaže ne ide bez vode. Svakako, Grci su se dosetili da lepo zarade, ali nema potrebe bacati novac na plaži za flašu vode od 2,5 evra. Novac valja potrotrošiti na finu večeru u nekoj tradicionalnoj taverni. Porcije su male, ali ukusne i verujem da bi se Grci u Srbiji za te pare više najeli, nego mi kod njih, ali nema veze. Agiofili ima bistru svetloplavu boju mora, ima stena i za skakanje i za ronjenje, pa ne treba poći bez opreme. Peto mesto dele Katizma i Gijalos. Katizma zbog svoje pristupačnosti i urbanosti, a Gijalos zbog originalnosti. Katizma je idealna za one koji vole da poziraju, dosta je mladih, samim tim i kafića i cool muzike, a Gijalos je toliko veliki da na njemu možete igrati fudbal. Od lokalaca saznajemo za tri plažice od kojih izdvajam Megali Petru, što ne znači da Avali i Kavalikefta nisu vredni posete. Preporučujem, kad nema talasa, zbog podvodnih stena. Što se tiče plaža na istočnoj strani, pobedjuje Mikros Gijalos. Za romantične duše, poseta Lefkadi biće upotpunjena zalaskom sunca na samom jugu ostrva, uz svetionik, a za one koji vole sveže riblje specijalitete, preporučujem restoran iznad zaliva Sivota. Odatle se kreće i na poznati vidikovac, ali samo ako ste dobar vozač, jer je put nebezbedan. Teško je spakovati sve što vredi u jedan tekst, a možda to i ne treba da učinim. Lefkada postaje sve popularnija, a koliko vidim, ništa joj ne može parirati iz komšiluka lepotom koja podseća na Karibe, a da je pritom priuštiva. Odmah ću se ograditi, prostora ima se potroši novca i više nego što treba, ali nema potrebe. Potrebno je samo poneti dobar foto-aparat, pozitivnu energiju i želju za istraživanjem. Verujte mi, nećete zažaliti ni zbog čega osim što vam odmor nije duži i što nemate više novca. Kažu da je Rim Večni grad i da svi putevi vode u Rim. Naše će misli uvek voditi ka Lefkadi svaki put kada se postavi pitanje gde ići. Lefkada će do iduće posete mamiti svojim slikama i odmarati onda kada vas svakodnevne obaveze sustignu. Jasmina Kovačević
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: Sitonija - raj na zemlji
I konačno došao je i taj dan (06 avgust) pakuju se koferi, čeka se veče i krećemo. Destinacija - Neos Marmaras (Sitonija). Krenuli smo autobusom uveče u 19h iz Beograda (jedva čekam da prođe noć da dođe jutro i da budem u Grčkoj). Konačno izlazimo iz Srbije i ulazimo u Makedoniju. Makedoniju posebno volim, daje mi neki osećaj mira i nade, obožavam one crkvice koje sijaju u noći kao da puno toga govore. Makedonija se brzo prođe, za nekih 2 do 3 sata, ali dovoljno da se oseti blagi miris mora i odmora. Konačno, stigli smo na Grčku granicu Evzoni, jutro je... gužva velika, ali ne smeta. Povetarac donosi miris Grčke, miris mora. Dovoljno je da se vidi Grčka zastava i da se čuje reč ELA i to je to, odmor može da počne. Prolazimo granicu, bez ikakve nervoze iako smo čekali negde oko 2 do 3 sata. Autobus staje nedaleko od granice, pauza za kafu. Ah ta kafa... nikad slađa, nikad lepša... odmor definitivno počinje. Autobus kreće, posle izvrsnog vremena prolazimo kroz Solun... ogroman je, nema mu kraja, kuće i zgrade se bele, sve je tako veliko i belo, vidi se more. Pomislih “ koji srećnici zive ovde“. Mi nastavljamo put, idemo za Neos Marmaras. Neos Marmaras se nalazi na drugom prstu poluostrva Halkidiki ( Sitonija ). Autobusom se putuje oko 14 sati iz Beograda. Sitonija je mnogo lepa, more toplo i čisto, ima borove šume, živopisne maslinjake, mnogobrojne tajnovite i skrivene plaže, drugim rečima RAJ NA ZEMLJI. Već iscrpljeni od puta, jedva čekamo da stignemo. Znajući šta me čeka u autobusu sam izabrala mesto do prozora i nestrpljivo čekam da ponovo ugledam taj čaroban i nesvakidašnji prizor. Taj prizor se može videti par kilometra pre Neos Marmarasa na plaži Lagomandra, autobus prolazi tim putem tako da se može videti plavo zelenkasto more, borovina i prelepa plaža. Konačno stigli smo. Raspakovali smo kofere, umor kao da je prošao sam od sebe (ili od ovog divnog mesta) i krenuli na gradsku plažu. Mi smo bili smešteni u blizini centra, do gradske plaže nam treba oko 10 minuta peške. Neos Marmaras jeste brdovit, zato preporučujem porodicama sa malom decom da traže smeštaj u blizini igrališta i gradske plaže, naporno je sa decom penjati se i silaziti. Gradska plaža je peskovita, čista, uzana i dugačka. Pre podne ima hladovine od drveća, gotovo da nikad nema gužve, zato što je jako dugačka. Ima dosta mesta za peškire i za ležaljke. Nema potreba kao u drugim mestima da poranite da stavite peškir da biste zauzeli mesto zato sto ga ima dovoljno. Voda je na početku plitka, izuzetno pogodna za decu, čista je, prozirna i topla. U blizini plaže možete van kafića kupiti vodu, kafu,pivo i sve što vam treba. Takođe u blizini plaže možete naći i par restorana i fast food. Vodu je jeftinije kupiti na paket (paket od 6 flaša (od 1,5l jedna flaša)) košta oko 1,50e, a ako kupite iz kioska jednu flašu vode (flaša od 1,5l) platićete za tu istu flašu 1,50e. Tako da je bolje da potražite radnju gde možete kupiti paket vode. Grad je jedan od većih gradova Sitonije, tako da imate gde da prošetate uveče. Ima 2 centra i oba su uveče puna. Ima dosta prodavnica gde možete da kupite lepe suvenire. Gotovo svi prodavci znaju po nešto srpski, tako da je lako sporazumeti se sa njima i ako ne pričate engleski. Kafići su skoro puni, mi smo se jedno veče lepo proveli uz našu srpsku muziku (konobarica koja je radila u tom kafiću je iz Srbije), puštala nam je našu muziku, gazda kafića je nazdravljao sa nama, kasnije smo saznali da je gazda kafića studirao u Beogradu, pa su mu izuzetno dragi naši ljudi. Napominjem da ima dosta naših ljudi tamo i da možete čuti srpski jezik gde god da se okrenete. Takođe imate i predivnih Grčkih večeri, gde možete slušati grčku muziku, gde se igra, peva i gde se razbijaju tanjiri. Ono što moram da napomenem to je njihov giros, ma nema ga boljeg, a tek kad se zalije pivom (naravno MITOSOM). Ja nisam ljubitelj piva ali taj MITOS, e to je više od piva, nekako ima neki poseban gušt kad se pije u Neos Marmarasu. U centru imate i divnu poslastičarnicu, gde možete kupiti fenomenalne baklave a i sladoled (VELIKI SLADOLED). U blizini Neos Marmarasa nalaze se predivne plaže. Mi smo došli autobusom tako da smo iznajmili renta car. Za renta car smo pitali našeg vodiča koji nam je preporučio jednu agenciju, morali smo da sačekamo par dana jer je bila gužva oko iznajmljivanja. Mladić nam je ujutru dovezao auto ispred vile gde smo bili smešteni, potpisali ugovor i auto je bio na par dana naš. Iznajmili smo FIAT- pandu (40 e dan). I krećemooo... obilazak Sitonije. Prvu plažu koju smo obišli je Orange beach (Portokali beach)... utisak... nestvarno... boja mora kao sa razglednice, deo raja, nezaboravno, rečima se ne može opisati. Plavo zelenkasta boja mora, bele stene, borovina... čista egzotika. Obavezno posetiti ovu plažu. Na plaži postoji i jedan mali kafić gde možete kupiti kafu, piće, giros tako da ne morate da vučete sa sobom hranu. Orange beach je udaljena od Neos Marmarasa neki sat vremena vožnje. Zatim smo obišli Sarti. Sarti je jako lep gradić, nema brda, skroz je ravan. Plaža je široka i dugačka. Sarti je poznat po talasima. Ah ti talasi... veliki su i prelepi... kao da se igraju sa turistina, pa čini se da je sledći talas uvek veći od predhodnog, nezaboravno iskustvo. Ipak za one koji ne vole talase Sarti nije idealno mesto za letovalje zato što predominiraju talasi. Uspeli smo da obiđemo Karidi beach (fenomenalna je, slična Orange beach), Kalamici i Trani Ammounda koje su dugačke, čiste i mnogo lepe plaže. Ići na Sitoniju ma gde da ste smešteni i ne obići plaže velika je šteta. Postoje još dosta dobrih i lepih mesta gde mi još nismo bili i nadamo se da ćemo ići ovog leta. Ako idte u Neos Marmaras obavezno posetite etno selo PARTENONAS. Selo se nalazi na 5 km od Neos Marmarasa, možete kolima ili taksijem (taksi do gore košta oko 10 e u jednom pravcu, možete se dogovoriti sa taksitom kad da dođe po vas da vas vrati). Arhitektura, atmosfera i duh nekih davnih vremena ostaviće vas bes daha. Preporučujem da odete uveče, zato što je tamo najlepši zalazak sunca. Ukoliko se odlučite da večerate tamo uživaćete uz predivan zalazak sunca, pogled na maslinjake i beskrajno more. A uz sve to oduševiće vas predivan zvuk buzukija. Neos Marmaras ima dosta toga da ponudi. A da, da ne zaboravim i čuvenu pijacu koja se održava svakog četvrtka. Pijaca je fantastična, tamo možete naći svašta nešto, od voća, povrća, meda, maslinovog ulja, sira, ono njihovo divno cveće do garderobe koja je mnogo povoljnija nego u gradu. Vredi posetiti pijacu zato što je zaista posebna. Neos Marmaras je zaista poseban grad, ima svoju priču, ima svoju toplinu. Rado mu se vraćam. Jedino što može nekome da zasmeta je njegova brdovitost, ali i to može da se reši ako ste smešteni negde blizu gradske plaže. Puno toga daje ovag grad, a rado prima osmehe, toplini, smeh i sreću turista! Katarina Gligorović
Opširnije
31.03.2017.
Utisci sa letovanja: Parga za mlade parove
Ovo letovanje ima posebnu čar za mene. Pisaću vam o Pargi, zbog čega je tako jedinstvena, neponovljiva i romantična. Dečko i ja smo se uputili na ovo letovanje, jer smo čuli samo pohvale i da vredi videti. Putovali smo autobusom dugo, nekih 15-16h, sa sve pauzama za odmor i stajanjem na granici, ali svakako prizor koji nas je dočekao kada smo tamo stigli bio je fascinantan. Iako sam znala da je Grčka prelepa i da ima divne pejzaže, šetališta, plaže, divna ostrva, osećaj koji sam imala u Pargi nikad neću zaboraviti, niti to može da se meri sa nečim. Bili smo smešteni u vili ‘’Pappas’’, to je studio skromnog izgleda nekih 500m od gradske plaže, ima ono osnovno i bitno je da klima se dodato naplaćivala 5e, a wi-fi nije imao, pa smo se mi nekako snalazili. Sami smo spremali hranu i nije nam to bio problem, kupovali smo povrće, voće, osnovne namirnice… Opčinile su me uske mediteranske uličice, brdovitost koja može praviti problem osobama koje su u slaboj kondiciji ili starijima, pejzaži, ogromna gužva turista, prelep pogled na venecijansku tvrđavu… Trg ovog velelepnog mestašceta je zapravo na samom doku gde pristaju brodići i brodovi. U centru trga je veliko metalno sidro koje mami turiste da se slikaju pored ali i odrednica za mnoga okupljanja. Duž uređenog šetalista nalaze se brojne klupice, kafići, restorani sa jedne strane, a sa druge bedemi pokriveni prostirkama i svećama kao ukras, za one koji ne žele da sede u kafiću a hteli bi da osete atmosferu, zatim razne tavernice, prodavnice suvenira… Iz luke se pruža fantastičan pogled, na lepo osvetljenu venecijansku tvrđavu, pravo je pogled na more i brodiće a preko puta, ostrvce sa manjom crkvom koja se beli i koja vas tera da se osećate romatično, spokojno i lagano. Pogled sa venecijanske tvrđave je neponovljiv i božanstven. U okviru tvrđave otvoren je kafić gde možete uživati u neverovatnom pogledu na gradić. Zanimljivo je da u Pargi svi problemi nestaju, ljudi su komunikativni, prijatni, uvek nasmejani, spremni na saradnju. Sama Parga poseduje crkvu kao glavnu orijentaciju, dve osnovne škole, opštinu i bezbroj uličica raštrkanih tako da izgubite pojam gde ste ali svakako vas navede na neki restoran ili kafić koji je nekako ušuškan i izolovan od vreve i gužve. Centar Parge i luka su podjednako očaravajući i danju i noću. Mesto je čisto, nema neprijatnih mirisa iako je luka. U svom tom šarenilu i uživanju, upoznali smo i divne drugare sa kojima smo se družili, zezali, šetali i neprestano smejali i sa kojima se i dan danas čujemo. Bili su to naši trenuci za pamćenje. Što se tiče plaža, u samom mestu se nalaže tri plaže i svaka je zanimljiva na svoj način. Najbliža centru i luci je Krioneri plaža, peskovita je, boja vode je zelenkasta i pruža se pogled na ostrvce Panagiju sa crkvicom do kojeg se može lako doplivati. Samo to ostrvce krije neku čar, ušuškano je među stene i drveće, a odatle se pruža prelep pogled na gradić, voda je bistra, čista a pesak je pod nogama. Piso Krioneri plaža nalazi se pored gradske Krioneri plaže, od koje je razdvojena uzvišenjem kao granicom između dve uvale. Nalaze se brojni kafići i restorani u vidu terasa, sa kojih se pruža fantastičan pogled. Sa suprotne strane plaža je uzvišenje pokriveno šumom maslina. Plaža je kamenita, sa vrlo krupnim kamenjem. Mnogo je manja, poluskrivena, ukrašena razbacanim delovima stena. Deluje pomalo divlje i neuređeno, ali ipak lepo. Valtos plaža je najveća plaža u Pargi i nalazi se desno od Krionerija, luke i centra. Da bi se došlo do nje, mora se stepenicama preći uzvišenje, ukoliko idete iz centra, ili uzbrdo malim ulicama iz ostalih pravaca, da bi se potom spustili do plaže. Ako se ide pešaka treba dosta kondicije. Interesantno je što ovaj put uključuje prolaženje pored brojnih kafića, restorana u vidu terasa. Postoji mogućnost odlaska do Valtosa taksi brodićem, iz luke, a cena je dva eura u jednom pravcu. Valtos je plaža peskovitog tipa, prostrana, i poseduje sve potrebne sadržaje, uključujući i toalete, tuševe i sportove na vodi. Iza plaže smešteni su kafići i restorani, u kojima možete uživati u pogledu na plavo-zeleno more. Sa ove plaže, sa leve strane imate pogled na venecijansku tvrđavu, a iza u brdima vidi se tvrđava iz doba turske okupacije. Plaža Lihnos, udaljena je od Parge, nekoliko kilometara. Do ove plaže vodi veliki broj puteva i puteljaka, pa kozjih stazica. Možete ići pravo magistralom, ili kroz šumu. Put kroz šumu je pomalo naporan usled velike uzbrdice, ali je svakako uzbudljiv bar smo čuli po priči drugih. Plaža Lihnos je duga, široka, prostrana i od sitnog šljunka. Na ovoj plaži ima mnogo manje turista, pa je odličan izbor za one koji ne vole gužve. Voda je zelene boje, i znatno slanija nego u Pargi. Još jedna plaža u okolini Parge je Sarakiniko, ali zbog njene daljine nismo je obišli, a i nismo stigli. Taksi brodići voze do ove plaže po ceni od 10 evra. Plaža Sarakiniko u principu dosta podseća na Lihnos. U Pargi se nalazi dosta supermarketa, a među najjeftinijima je market Arista, cene su sasvim pristupačne. Od pekara izdvaja se Green Bakery, u blizini Arista marketa, sa velikim izborom peciva i kolača i lepom baštom ispred. Što se tiče restorana brze hrane, popularan je Giros 33 i ja bih ga zaista preporučila, cena za Giros pitu kreće se od 2 evra do 2.5 evra. Butici i radnje su dosta skuplji u odnosu na naš standard, cene su više prilagođene turistima iz zapadne Evrope, Skandinavije. Parga je letovanje za svačiji ukus. Za porodicu sa decom odmor nikako nije dosadan, ima mnogo sladoledđzinica, radnji sa slatkišima, igračkama, suvenirima, razni tereni i sportovi. Što se tiče nas mađih i parova, u Pargi postoji veliki broj kafića i nekoliko klubova. Posebno zanimljivo je što veliki broj klubova je smešten uz stepenice, u vidu terasa, pružajući interesantno okruženje. Što se tiče izleta, mogućnosti su brojne. O tome se dogovarate sa svoijm agencijama, u zavisnosti od prevoznika i doba sezone, cene izleta su promenljive. Najinteresantniji su: obilazak ostrva Paksos i Antipaksos, obilazak ostrva Krf, obilazak ostrva Lefkade sa Kefalonijom, obilazak reke Aheron, itd. Mi smo išli na obilaženje ostrva Paxos i Antipaxos, cena je bila 25e po osobi, isplovili smo u jutarnjim časovima, a vratili se predveče. Krstarenje je bilo divno i nešto što vredi videti, gde je voda fenomenalno čista i boje svetlucavog tirkiza, nešto neverovatno i čarobno. Ko jednom dođe u Pargu, ovo malo, čarobno i romantično mesto teško je zaboravlja i uvek se vraća. Probajte da osetite ovo o čemu sam vam pisala i verujte mi nećete se pokajati, jer ovo treba doživeti, nekad se rečima ne može sve opisati. Milena Radovanović
Opširnije