Grčka iskustva i utisci sa letovanja
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: letovanje u Laganasu na Zakintosu
Dozvolite mi da se predstavim. Zovem se Anja, dolazim iz Bora i zlatno sam pero svoje škole što je posebna nagrada za najboljeg pisca i velika čast uzimajući u obzir ogromnu konkurenciju. Činjenica da osvajam prvu nagradu treću godinu zaredom ne treba da obeshrabruje ostale učesnike (pišem jednako dobro kao i vi, samo bolje). Da se vratimo na temu. Bez ikakve lažne skromnosti, sebe sa svojih 18 godina smatram priličnim poznavaocem Grčke. Kročila sam na obale Krfa, Zakintosa, Lefkade, Tasosa i Paralije. Za svaku od ovih destinacija važi isto. Pejzaži koji oduzimaju dah, prozirno plava povrsina koja se i uz najblazi dah vetrica zatalasa, dok se negde u daljini spaja sa ogromnim plavetnilom, plaže posipane sitnim beličastim peskom i prijatni sunčevi zraci, miris mora katkad pomešan sa onim poznatim mirisom maslina... Sve ovo, ali i dalje nedovoljno reči da se opiše sva lepota ove zemlje. Ipak zašto ići lakšim putem i pisati o savršenom odmoru, kada mogu da iskušam sreću i pišem o najgorem. Tako to rade dobri umetnici, rizikuju. Dakle, godina 2014; Laganas, Zakintos „Ali mama, zašto ja moram da idem sa vama? Mamaa... Ali imamo i ovde more. Pa Beograd na vodi. A nemamo? Pa zar nije obećao... oh, dobro.“ govorim razočarana, jer i ovog puta ništa od ubeđivanja mojih roditelja da me puste da idem sama na more. Ili bar da ne idem sa njima. Ne razumete, tog leta sam se prvi put zaljubila. Međutim morala sam nekako da se pomirim sa tim da ću morati dragog da ostavim samog na deset dana. Nakon blažeg emotivnog rasula u kojem sam bila dobrih 3 dana, shvatam da je vreme za pakovanje. „Prilično sam sigurna da mi ovo nije potrebno“ mrmljam dok pakujem štapove za golf i rešetku za roštilj, na šta mama samo uzdiše i udara me papučom po glavi koju potovom stavlja u kofer. Gotovo. Četiri kofera, dve putne torbe, tri ranca i pet sati kasnije - Stanojkovići su spakovani za letovanje. Ipak pored svog tog prtljaga otac nekako zaboravlja otvarač za pivo, a ja četkicu za zube. Samo opušteno ćale, poneli smo vunene čarape, ako zahladi... Najgore od svega bilo je to što je košmar za mene tek počinjao. Preskočićemo do dela kada po suncu koje je upeklo tik iznad naših glava, na pumpi, čekamo autobus koji kasni. Pojavljuje se nakon samo 45 minuta čekanja. Prelep autobus boje senfa (koji i miriše tako) je jako moderno uređen. Osim jedne sitnice. Nebitna stvar zaista, klima... To jest odsutsvo iste, te je dvadesetčetvoročasovno „klackanje“ bilo kao mučenje. Graškice znoja pomešane sa maskarom slivaju mi se niz obraze, dok polako osećam kako me život napušta. Taman kada me je sreća pogledala i učinilo mi se da krvarim iz ušiju (što je znak gotovo sigurne smrti) i da će svemu ovome doći kraj, shvatam da to samo znoj skida boju sa moje tek ofarbane crvene kose. Konačno sunce nestaje iza ogromnih planina i na tamnom nebu se pojavljuju prve zvezde. Tog trenutka kao da sve staje, smiruje se, a ja upadam u dubok san, gotovo nalik na komu iz koje se nisam budila do ukrcavanja na trajekt. Miris slane vode i udarci penušavih valova o palubu broda je nezaboravan osećaj posle koga zaboravljam sve svoje predjašnje „muke“ i prepuštam se uživanju na Zakintosu. Nisam ni sanjala koliko lepih stvari je ovo ostrvo tek imalo da ponudi. Kako po dolasku u Laganas u jutarnjim časovima ulazak u sobe nije bio moguć, dok prethodni gosti ne napuste hotel, odlučili smo da ostavimo kofere na recepciji, obučemo kupaće i krenemo putem plaže. Široko peščano prostranstvo pruža se dokle god pogled doseže, dok topli sunčevi zraci plešu po povšini vode koja je toliko bistra da brodovi u daljini deluju kao da lebde. Ovo je prava idilična atmosfera za neke ljude, dok je nama drugima nešto malo drugačije okupiralo pažnju... Plaža puna suncobrana, strava frajera na ležaljkama i preplanuli konobari namackani uljem koji se sijaju kao masan burek. To je ono što ja volim, masan burek i kelneri sa trbušnjacima. Prvi dan na plaži je gotovo proleteo i konačno je došlo vreme za predah. Čim smo ušli u sobu odlučeno je da jeovaj dan rezervisan za odmor, te nikakva večernja šetnja nije dolazila u obzir. Što meni naravno nije teško palo, jer sam zaspala još pre nego što je Sunce zašlo. I takooo dani su se ređali. Nakon petog dana upadanje u rutinu kao da je neizbežno- ustajanje do devet, doručak, plaža, ručak, popodnevni odmor, plaža, večera, izlazak, spavanje, pa „repeat“ sve ispočetka. Negde sedmog dana odlučujemo da je vreme za izlet - krtsrarenje do plaže Navagio, za koju se priča da je jedna od najlepših na svetu. Ili sam barem ja tako čula. Mada nakon onog raja na zemlji koji nas tamo zatiče, postajem sve više sigurna da je tako. Pre iskrcavanja na plažu, prolazimo pored prelepih zaliva i čuvenih „plavih pećina“ koje su jedne od glavnih atrikcija za ronioce koji se ovde upute. Biserno beli pesak i plaža okovana isto toliko biesrno belim liticama i stenama. Voda, doduše ledena je prozirna, duboka i naopisivo plava. Zamislite da tirkizna i teget boja naprave dete. E to dete je plava boja mora na Navagio-u. Ipak ono što je na mene ostavilo najveći utisak je nasukan brod na sred peska, po kome je i plaža dobila onaj drugi naziv „Shipwreack.“ Par sati koje provoim tamo, prolaze kao desetak minuta. Po povratku u „običan Laganas, činilo mi se da više ništa neće biti isto. Da će odlasci na plaže biti obaveza, a ne uživanje, jer kako uporediti ijednu plažu sa gorepomenutim savršenstvom? Možda to delimično i jeste tačno, ali mnoge plaže koje smo posetili do kraja obilaska ostrva ušle bi u uži izbor za najlepše plaže: Banana plaža, poznata zbog svoje veličine i mekanog peska boje zlata koji se prostire dužinom cele plaže kao i po dnu mora, koje je na ovoj plaži dosta pliće, pa je hodanje do odgovarajuce dubine jako prijatno; plaža Svetog Nikole- neverovatno uredjena plaža,moderna, odlična za ljubitelje sportova, ronjenja, kao i barova sa sve zgodnim konobarima; i poslednja na listi, cameo island , koja se ni ne svsrtava u plaže, prvenstveno zbog „ostrva“ u svom nazivu, ali nisam mogla a da ne pomenem najlepši pejzaž koji sam u životu videla, kada sam preko drvenog mostića sa plaže stigla ovde i ostala bez daha od prizora predamnom. Ne postoje reči kojima bi moglo da se opiše to savršenstvo.Verujte mi. Zato guglajte... Na samom kraju moram primetiti da je tekst poprimio potpuno drugačiji tok od planiranog. Želela sam da pišem o jednom „lošem“ letovanju, za koje se sada ispostavilo da je bilo i više nego dobro. Sa druge strane, ovakav način pisanja može se protumačiti kao suviše subjektivan i to mi oduzeti pobedu. Ali bez sekiracije, mislila sam i na to. Što se smeštaja konkretno u Laganasu tiče, nisam imala zamerki, osim jednih dosadnih vrata koja su užasno škripala. I ova priča se dobro završila, jednog običnog prepodneva, kad sam po povratku sa bazena naletela na tatu, čoveka koji nikad u životu nije učio engleski, kako objašnjava Grku na recepciji da mu treba ulje za podmazivanje „because the door is screaming.“ Ali snašli su se i tata se vratio u sobu sa bočicom „WD- 40“ i okončao iritantno vrištanje vrata. Ovim sam pokrila i temu o odličnoj usluzi i ljubaznosti radnog osoblja. Šta još želite od mene?! Laganas je pretežno noćni grad te ga iskreno preporučujem mladima željnih provoda, ludih žurki do jutra i nezaboravnih avantura. Naravno, ovaj grad, kao i Zakintos ima da ponudi toliko mnogo osim uzbudljivog noćnog života, kao što su prelepi predeli, restorani, ukusna hrana,luksuzni hoteli i vile, kafići pored mora, suvernirnice... Takođe, starijoj populaciji koja se odluči za ovu destinaciju želim odličan odmor, ali i čelične živce sa onim, svima ne baš omiljenim, Englezima. Da zaključimo, bez obzira na godište, na Zakintosu vam nikada neće biti dosadno, to vam garantujem. Godine prolaze, dani još brže, mesta za odmor kao i naši saputnici se menjaju, ali uspomene sa letovanja ostaju. Sve se brzo zaboravlja, svaka zamerka, loša usloga ili neprijatno iskustvo. Ono što pamtimo ceo život su dogodovštine na tim putovanjima sa ljudima koje voliš, smejanja do zore, a ponoćna kupanja, pejzaži koji oduzimaju dah, mirisi koji nas na sekundu ponovo vrate u to vreme, topli sunčevi zraci koji miluju kožu dok polako zaranja u dubinu mora, tamo negde, na horizontu... Ponekad zaista nije bitno gde si. Samo je bitno sa kim si. Osim ako nisi na Halkidikiju. E tad nije bitno ni sa kim si, jer... Pa, na Halkidikiju si. Anja Stanojković
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: moje prvo letovanje u Grčkoj - Pefkohori
Dugo sam sanjala da ću jednog dana moći da odem i vidim Grčku, na letovanje ili bar na nekoliko dana. Svi koji su bili, pri pomenu Grčke, sa oduševljenjem bi pričali o njoj i zato su letovali tamo i po 20 godina. Napokon 2011. god. sve kockice su se sklopile i omogućila sam sebi letovanje u Grčkoj, a istovremeno zabavljala sam se sa dečkom koji je takođe voleo Grčku, ali je samo jednom bio i to u Pefkohori. Tako smo, na njegov predlog izabrali Pefkohori za letovanje. Odlučili smo da to bude septembar, jer je tada more najtoplije, nema gužve, a i povoljnije je. Otputovali smo autobusima jedne poznate agencije preko koje smo uplatili i smeštaj. Putovali smo noću uz nekoliko pauza, ali bez problema, bez obzira na tadašnje stanje u Grčkoj. Čak i na granicama nismo puno čekali. Koliko god Vam u Srbiji pokazali slike smeštaja i vila nikada niste sigurni sta ćete zateći kada stignete na odredište. Nije bilo potrebe da nam pokažu koja je naša vila čim smo sišli iz autobusa ugledali smo je i oduševili se. Vlasik inače Grk bio je tu da nas dočeka, da nam saopšti da je i gde je dostupan da nam u svemu udovolji. Prvog dana kada smo stigli padala je kiša, posto je bio kraj septembra. Bilo nam je neverovatno koliko i kako grmi i seva da nam se činilo da nam je tik iznad glave. Struja je nestajala, a onda dolazila, a da nismo ni primetili da je nema, što u Srbiji može da potraje i po par dana. Sledećeg dana bilo je lepo sunčano pa smo odmah izašli da vidimo more, plažu. More, iako uznemireno, bilo je izuzetno bistro i prozirno plavo. Plaža je ogromna, mogli smo da biramo gde ćemo se smestiti, a prostirala se dokle nam je pogled dosezao. Na pučini mogli smo da vidimo malo ostrvo, ali i sledeći prst Halkidikija kao i hotele koji su se tamo nalazili. Narednih dana mogli smo da se kupamo, bilo je delova mora gde su bile male ribice koje su čistile kozu koje ne smetaju. Ukoliko se pomerite samo par metara već ih nema. More je kristalno bistro i čisto i bez obzira na dubinu može se videti dno. U more se ulazi sa peščane plaže i more je tu plitko da za mene neplivača to je bila još jedna prednost. Takođe, more lagano prelazi u dublje za one koji znaju i vole da plivaju. Plaže su u blizini puno vila, ima i puno uličica koje izlaze direktno na plažu. Noću grad oživi posebnim žarom. izuzetno je lepo, toplo, šetaliste je na par metara od mora. Svi lokali, taverne i radnjice rade do kasno u noć. Mi smo odlučili da hranu pripremamo sami, ali i da kupimo ono što nam se dopadne. Sa prodavcima smo se lako sporazumevali na engleskom, a ponekad nam reči i nisu bile potrebne. Cene su pristupačne, neke pristupačnije nego u Srbiji. imaju sve sto želite a i ono što niste do tad videli. Tako smo probali neko novo voće, koje nas je najviše podsećalo na dinju, a izgledalo kao velika ukrasna tikvica. Jedne večeri otisli smo na večeru da probamo školjke. Ljubazni domaćini su nam ih poslužili na 3 načina uz domaća vina. Za nekoga ko ne pije alkohol morala sam da ovo probam. Bilo je neverovatno dobro da se ne primeti koliko je jako. Pred kraj letovanja odlučili smo da odemo na izlet. To je izlet gde ste uglavnom na brodu, gde vam posluže i ručak, sa nekoliko stanica na najlepšim plažama i slobodnim vremenom u Neos Marmarisu. U Neos Marmarisu imali smo dovoljno vremena za šetnju, kupovinu a svratili smo i do pijace. Masline na 100 načina, voće, odeća sta god poželite. Ručak je bio na brodu, a ja sam na sred mora uz vetar, talase i nestvarno lepu prirodu dobila verenički prsten koji je kupljen u Grkoj i koji je, bez obzira na njegovu vrednost najlepši prsten na svetu. Videli smo hotele koje smo videli s obale, bili su stvarno ogromni kao i cena noćenja u njima, kako nam je vodič objasnio.Vile koje su na vrhu brdašca odakle se pruža veličanstveni pogled na ceo zaliv, puno manjih kuća sa privatnim plažama ličnim malim rajem. Ploveći tako gledala sam u vodu i primetila sam nešto što mi je ličilo na šešir. Pomislila sam da je nekom turisti ispao šešir. Nedaleko još nekoliko pa još nekoliko. Nemoguće da je toliko turista izgubilo toliko šešira. Onda mi je sinulo da to nisu šeširi već meduze. Bile su daleko od obale. Grci su za nas, malo neverovatno vrlo ljubazni. Nismo imali nikakvih zabrana i slobodno smo mogli da se krećemo bilo gde, ništa nije “zabranjeno za turiste”. Možete da se fotografišete i da fotografišete šta god želite, da uberete neki cvet… Vreme je proletelo. Da smo mogli nebi smo se ni vraćali, ali kad polazite uvek ostaje nada da ćete se ponovo vratiti. Sledeće godine. Dunjica Bucanović
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: leto u Pefkohoriju
Suprug i ja smo do sada uvek letovali u Crnoj Gori. Konačno nam se ukazala prilika da obiđemo i neko drugo more. Izbor je pao naravno na Grčku, što zbog blizine, jer smo putovali autobusom, što zbog cene smeštaja. Naišli smo na specijalnu ponudu naše poznate turističke agencije, termin 13 avgust, cena dvokrevetnog studija sa prevozom oko 450 eura. Izabrali smo mesto Pefkohori. Prilikom izbora smo odmah isključili ostrva (nažalost) zbog dužine puta kao i Olimpijsku regiju zbog loših iskustava naših poznanika (mala mesta, zamućena voda....). Ostao nam je Halkidiki, odlučili smo da to bude prvi prst Kasandra. Pefkohori je naš izbor prvenstveno zbog šetalista uz more i delovalo nam je da je najveće mesto u tom delu. Nismo se pokajali. Put je prošao prilično dobro. Putnici su ulazili sa benzinskih pumpi, naplatnih rampi uz auto-put. Mi smo iz okoline Požarevca, čekali smo autobus koji je malo kasnio u mestu Kolari. Najduže zadržavanje je bilo prilikom izlaska iz Srbije, ostale granične prelaze smo relativno brzo prelazili. Pauze su bile na svakih 3-4 sata. Stigli smo u Pefkohori oko pola deset po njihovom vremenu. U smeštaju smo bili do 11h. Mi smo izabrali vilu Avru zato što je imala i bazen koji pritom nismo ni isprobal. Smeštaj je tipično grčki, dvokrevetni studio sa kupatilom, kuhinjom i podeljenom terasom ali čist, uredan, to nam je bilo i najbitnije. Što se tiče plaže, birali smo one levo od mola i najviše nam se svidela plaža skroz na kraju mesta ispred hotela Rigakis. Ležaljke smo dobijali uz poručenu kafu, piće čija je cena bila 3,5 eura. A more, voda.... to je tek posebna priča. Divna, čista, bez talasa, topla, nikada se nigde nisam lepše kupala nego tu. Noćni zivot nas nije previše interesovao. Mi smo više bili za to da sednemo negde da na miru popijemo piće. Interesantno je to da na kraju Pefkohorija postoji par zaista lepih kafića koji su uvek bili prazni, nije mi jasno zbog čega. Izašli smo na večeru nekoliko puta, uglavnom smo kupovali hranu u marketima uz nekoliko izuzetaka. Na cene nismo preterano obraćali pažnju, šta nam je trebalo to smo kupovali. Po preporuci našeg vodiča smo otišli na večeru u restoran Pink koji drže Srbi. I otišli tada i nikad više. Naručili smo picu za četiri osobe, dobili za dve uz obrazlozenje da je ona za četiri velika za nas dvoje?! Pojeli što smo dobili (neko je ostao i gladan) i otišli. Naredne večeri smo otišli u čuvenu piceriju Kapri i nismo se pokajali. Pice su zaista preukusne, konobari ljubazni čak su nam i samoinicijativno zapakovali da ponesemo ono što je preostalo, zaista, sve preporuke. Obišli smo i Hanioti koji je oko 4km dalje od Pefkohorija. Išli smo dva puta, oba puta pešaka. Deo između ta dva mesta je zaista sa predivnim vilama, uz laganu šetnju i razgledanje za čas stižete tamo. Hanioti je malo drugačiji od Pefkohorija zato što su sva dešavanja na trgovima a u Pefkohoriju uz šetaliste. O Pefkohoriju jos mogu da kazem da je deo oko crkve zaista lep, sve uličice vode do mora. Mislim da svako može da nadje mesto za sebe, ima sadrzaja i za stariju generaciju i za mlađu. Jedino mi je žao što nismo obišli i čuvenu plažu Xeniju ali nadam se da će biti prilike. Odlučili smo se i za jednodnevni izlet brodom. Karte smo kupili kod vodiča naše agencije i bile su 22 eura po osobi. Polazak u 9 sati ujutru, povratak oko 17-18h. Žao mi je što nismo imali prilike da vidimo delfine koji se često kreću uz brod, ali smo zato uživali uz mnoštvo galebova koji su čekali da im neko od turista dobaci malo hleba. Na brodiću smo imali ručak i piće koji su ulazili u cenu. Sa ručkom iskreno nisam uopšte bila zadovoljna ali dobro, nisam ništa preterano ni očekivala. Prva stanica mesto Toroni. Plaža zaista lepa ali mesto za moj ukus premalo. Druga stanica Neos Marmaras. Gradić jako zanimljiv, malo brdovit ali pun zelenila. Treća stanica ostrvo Kornjaca (ostrvo ima oblik kornjace). Voda predivne boje, tirkizno plava, čista. Postoji mogucnost skakanja sa brodića ili postepen ulazak u vodu uz nadzor vlasnika brodića sto mi se zaista dopalo. Sve u svemu, izlet zanimljiv, imali smo priliku da obiđemo i delić Sitonije. Ovo naše letovanje je bilo 2012 godine, to je ujedno naš prvi i poslednji odlazak u inostranstvo (ne računajući Crnu Goru). Sada smo bogatiji za još jednog člana, našu dvogodišnju princezu Tijanu i zaista bi voleli da sa njom odemo na letovanje. Ona je jedna prava mala ribica i prosto znamo da bi uživala na plaži i u vodi, a i mi sa njom. Danijela Ratkov
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: šest dana u Sivoti
Grčka je naša najdraža zemlja za letovanje, pa smo prošle godine odlučili da posetimo jedan sasvim novi deo i nama skroz nepoznat do tada. Desetak dana pre polaska rešili smo da naša destinacija bude Jonska regija, tačnije mesto Sivota. Niko od naših prijatelja nije posetio to mesto, već smo gledali preko interneta i jako nam se dopalo, iako smo bili malo skeptični kako ćemo se snaći, jer tamo skoro niko ne govori srpski jezik. Krenuli smo u novu avanturu, jako uzbuđeni sto ćemo toliki put prevaliti, a imali smo ograničenje, samo 6 dana letovanja. Veći deo puta je relativno novijeg datuma sa mnogo, zaista mnogo tunela. Kada smo došli do odvajanja za Sivotu, tu je već počela neka doza straha, jer je taj put bio tesan sa krivinama koje u životu nisam videla, ali malo smo se oraspoložili kada smo ugledali more. Boja jonskog mora se zaista izdvaja od svih drugih, tačno je bilo kao na slikama, tirkizno, prelepo. Kada smo ušli u Sivotu, mogu reći da nismo baš bili oduševljeni, mislim da će to mesto tek da zaživi. Stigli smo do našeg smeštaja, tu smo dobili i više nego sto smo očekivali, vila je bila sređena, čista i u samom centru, a opet na mirnom mestu. Sivota je, barem za sada, više mesto za porodice i one koji traže odmor i mir. To je nama svakako odgovaralo. Odlučili smo da posetimo prvu plažu, takozvanu gradsku plažu Galikos Molos, iako je to bilo popodne, voda je bila kristalno čista, to je ono što je dalo veliki plus našem izboru. Sivota je jako mala, pa su sve plaže relativno blizu jedna drugoj. Svakog dana smo obilazili po dve plaže, jer je stvarno šteta da odete tamo, a ne vidite sve te lepote. Tamo ćete na plažu uglavnom čuti italijanski jezik, koji je raj za uši, i gledati Italijane koji su tu u grupama sa minimum deset ljudi, oni su tako opušteni i zaista se vidi da znaju da uživaju. Uveče je bilo divno šetati pokraj mora, usidrenih jahti, prepunih taverni i svuda se u vazduh osećala neka sreća i mir. Iz Srbije smo pošli s informacijama da su tamo cene mnogo više u odnosu na Olimpijsku regiju i Halkidiki, međutim ipak nije baš tako, jesu malo veće cene u restoranima i manjim drakstorima ali to je i razumljivo s obzirom na njihove goste koji uglavnom dolaze skupocenim jahtama. Mi nismo iz Srbije ništa nosili za hranu, jer smo imali samo pet noćenja i rešili smo da tih šest dana stvarno uživamo i da se opustimo. Moram da spomenem njihovo tradicionalno jelo "kleftiko", jagnjetina na grčki način, jako nas je interesovalo da probamo, pa smo se odlučili za jedan restoran. Posle malo dužeg vremena dobili smo traženo jelo, i mogu da vam kažem da nam se nimalo nije dopalo, dosta smo platili ali ukus nikakav. Ali preporučujem onima koji se odluče za Sivotu da ne odustaju, ja ostajem pri mišljenju da smo ipak izabrali pogrešan restoran, jer onaj koji su nam preporučili tamošnji ljudi, bio je prepun gostiju. Ko se uželi malo veće kupovine a za manje para može otići do obližnjeg većeg grada Igumenice. Tu smo obišli Lidl i u jednoj poslastičari jeli najukusniji sladoled ikada. Iako smo malo vremena imali obišli smo skoro sve plaže u okolini Sivote i kao najlepše izdvojile se Mega Amos, Mikri Amos i Karvouno. Plaža Bela Vraka o kojoj smo mnogo čitali da je hvale, mogu reći da je bila blago razočarenje, ništa posebno, ima mnogo lepših i sređenijih. Pretposlednjeg dana smo dosta razmišljali da li da odemo do ostrva Lefkade, kada smo već toliki put prešli a do tamo nam je trebalo nekih dva sata. Možda zvuči malo ludo, ali odlučili smo i krenuli negde između 11h i 12h. Uzbuđenje je već počelo kada smo trebali da prođemo tunelom ispod mora. Preživeli smo :) a onda smo došli do mosta na moru koji se otvara na svakih sat vremena da prođu brodovi. Stigli smo u Lefkas, i uputili se do jedne od najlepših plaža u Grčkoj "Porto Katsiki". Da smo znali da je tako daleko i da je put takav kakav jeste, sigurno bi odustali u startu. Usput smo naišli na lep vidikovac, odakle se pruža prelep pogled na beskrajno lepo more i plažu Pefkoulia. Nastavili smo do našeg cilja, ali bilo je zaista naporno jer je put blago rečeno katastrofa, jako uzak i loš, negde smo čak imali utisak da prolazimo kroz nečije dvorište, koliko su bile uske ulice i kuće jedna do druge. Svi smo se unervozili i takoreći pokajali što smo uopšte krenuli do te plaže. Kada smo stigli do odvajanja za našu plažu, bilo je još oko 5km, tu je bilo neko odmaralište i vidikovac, pogledali smo u pravcu mora, a tolika je magla bila, da od mora nije bilo ni traga. Razmišljali smo da li da se vratimo nazad ili nastavimo, ipak smo nastavili i došli do parkinga gde smo jedva našli mesta, bilo je prepuno. Pitali smo se da li je vredelo doći ovakvim putem i videti čuvenu plažu "Porto Katsiki", međutim kada smo se spustili stepenicama, tu je nestala sva negativna energija, ugledali smo boju mora kao da je najlepši fotošop odrađen. Ne mogu da vam opišem kakva je to lepota, u životu nisam mislila da postoji boja mora kakva je tamo. Već smo se svi složili da je vredeo sav onaj naporan put. Uživali smo narednih par sati, sreli ljude iz Srbije koji su tu letovali par godina unazad zaredom, i od njih čuli za mnoge lepote Lefkade. Ja sam još uvek pod utiskom iako je prošlo par meseci, iako smo proveli na toj plaži samo par sati, ali osećala sam se kao da smo na drugom kraju sveta, nestvarno lepa boja mora koju nikada ranije nismo nigde videli. Kada smo se vratili u Sivotu, iskoristili smo vreme da nabavimo njihove začine i razne suvenire jer je sutradan već bilo vreme za povratak kući. Moj zaključak je, da nam je ovo bilo najlepše letovanje do sada, iako je trajalo kratko, nismo ni uspeli da se odmorimo jer smo hteli što više da vidimo i upoznamo to mesto, bili smo jako aktivni. Iako Sivota jos uvek nije bas sređena i malo je skuplja, meni se jako dopala, prvo zbog prelepog mora, lepih malih plaža, tišine, mira, dosta zelenila, što smo tamo bili uglavnom između Italijana i Grka, jer slušati njihove jezike je divota. Sve u svemu, preporučujem Sivotu, onima koji su željni nečeg novog i avanture. Ceca Amadeus
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: Sitonija - moj drugi dom
Za Grčku znam otkad poznajem svoje biće. I volim je koliko i svoju zemlju. Cenim njenu drevnu kulturu, volim njene divne ljude, obožavam njena plavetna mora. Njen sam verni gost svakog leta, a ona moj dobri domaćin. Moja druga otadžbina! Iako nemam njen pasoš, njena zastava u meni budi posebne osećaje. Mami me da je dodirnem, da se u nju uvijem, da je kući ponesem, da me greje bar do sledećeg leta. Najlepše trenutke donela mi je njena severna lepotica, Sitonija. Tako tirkizna, tako prozirna, čarobna morska vila koja te na prvi susret opije svojim bojama i mirisima da doživotno postaješ njen ovisnik. Sitonija je moj drugi dom. Dom iz koga te je život negde drugo odveo. Dom u kome osećaš ljubav. Dom o kome neprestano misliš listajući uspomene. Dom o kome cele godine maštaš. Dom kome žudiš da se vratis da osetiš njenu toplinu. Dom za kojim, tamo negde gde naporno radiš i užurbano živiš, tuče nostalgija. Dom za koji jedva dočekaš julsko sunce da bi mu se ponovo bacio u zagrljaj. Dom gde te vole i željno očekuju. Dom koji ti pruža odmor i opuštanje. Dolazak se priprema temeljno cele godine. Razgledaju se mape, listaju se ponude, traže se udobni apartmani, biraju se plaže za kupanje… Pronalazi se dobra polazna tačka za sve pravce. Prst najčešće pada na Nikiti. Domaćinu se putem interneta najavljujemo još u januaru da bismo osigurali naš najpoželjniji izbor i da bismo već tada u mašti počeli da osećamo zvuk talasa, komadiće peska među prstima, na koži slane kapljice i tragove sunca… Krajem školske godine raspakuju se rančevi, a pakuju koferi. Odavno nema putnih spiskova jer se dobro zna šta treba poneti. Nepotrebno je praviti plan za povratak u drugi dom jer tamo ionako imaš sve ako ti zatreba. A kada si van doma svog, imaš utisak da ti ništa osim njega ne nedostaje. Ranom zorom polazi se na put. Uzbuđenje danima unapred prerasta u tremu ravnu polasku na prvu školsku ekskurziju. Iščekivanju nema kraja. Pauze tokom vožnje skoro da i nisu potrebne. Ipak, jedna je obavezna. Posle tri i po sata, Demir Kapija nam je omiljeno stajalište. Prolazak kroz Kapiju je ulazak u drugu polovinu našeg puta. Penjemo se na vrh Popove kule ne bismo li proverili da li se već tu možda ne nazire morsko plavetnilo. Uskoro stižemo do tačke gde se vijori prva zastava drage nam zemlje. Nekada je to prelaz Evzoni, a nekada Doirani. Ovaj drugi najčešće u povratku da bi se izbegli granični zastoji i čekanja po jakom suncu. Jedan od najnapornijih delova puta je onaj oko Soluna gde se vozi ludo i gde je automobila više nego školjki u pesku. Ali pogled na more olakšava nam taj napor i pojačava želju da što pre stignemo svom letnjem domu. Od njega nas deli još samo sat. Čini nam se da je dug kao čitava godina bez mora. Prolazi uz pesmu i zvuke grčke muzike s radio-talasa i dobro poznate predele Halkidikija. Oko podneva stižemo na odredište. Najpre nas dočekuje neodoljivi miris mora, pa onda i uzavrelo sunce koje nam šapuće dobrodošlicu. Sledi srdačni osmeh našeg domaćina i ruka prijateljstva već pri prvom susretu. Posle višesatnog putovanja, vreme je za opuštanje na obližnjoj Koviou Beach. Mirno more, čarobni tirkiz, stenoviti i peščani deo bez gužve. Mali raj za početak. Uveče nezaobilazni korzo da bi se proverilo šta se u međuvremenu promenilo u našem mestu. Svraća se na giros pa na sladoled od kozjeg mleka s kadaifom, specijalitet koji u svojoj osamdesetoj sam priprema čuveni poslastičar. Ponoćne zvezde šalju nas na spavanje. Sutradan ustajanje i jutarnja oda moru i suncu uz doručak i kafu. Sledi pohod na Armenistis, našu najvoljeniju peščanu destinaciju. I osećaj kao da smo deo tog kampa: kristalna voda, zabava, sloboda, pogled na Svetu goru i želja da taj dan traje zauvek. Sunce ispraćamo polaskom u Sarti, najautentičnije grčko mestašce ovog prsta. Duga večernja šetnja obalom mora, šum talasa, miris školjki i ostalih morskih plodova s vatre mame te da ostaneš. Svoj ostanak namerno produžavamo u nekoj od ukusnih poslastičara da dodatno zasladimo dušu. Slično protiču i ostali dani, samo se plaže i mesta menjaju. Tek kad ih sve upoznaš, shvatiš da nema loših i da je šteta ako ih ponovo ne posetiš. A vreme ističe. S tugom napuštaš svoj letnji dom. S tugom se opraštaš od voljenih. Jedina uteha su napunjene baterije za celu radnu godinu i spakovan kofer sa starim ukusima, novim uspomenama, morskim suvenirima, neizostavnim sitnicama koje će ti davati snagu da istraješ do naredne sezone kada ćeš ponovo s nestrpljenjem čekati da se vratiš u svoj letnji bezbrižni dom. Marija Karadžić
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: priča o Sitoniji
Stiglo je leto i započeo je jedan san… jedna nova ljubav, koja je od prvog momenta obećavala da je ona prava… Približavalo se i vreme našeg prvog zajedničkog odmora. Znali smo da želimo u Grčku. S obzirom da niko od nas nije tamo letovao, a njene lepote poznaje i ko nikada tamo nije nogom kročio, bio je idealan izbor za nas početak. Nismo bili sigurni gde. Isprva nam nije ni bilo važno gde, bilo je bitno da budemo zajedno i da se ujutro budimo uz miris mora. Želeli smo da prvu jutarnju kafu pijemo gledajući more, topeći se u njegovom plavetnilu. Većina ljudi koje poznajemo, iz godine u godinu letuje na Kasandri ili Tasosu. Pričali su nam o njihovim lepotama. isprva smo i mi odlučili da krenemo njihovim stopama,ali nam nije bila primamljiva činjenica da nam odlazak na more bude kao odlazak na piće do kafića iz kvarta. Želeli smo nešto što će biti samo naše i gde ćemo biti samo mi. Počelo je istraživanje i bez dvoumjenja odluka je pala na Sythoniju. Opisivali su je kao suprotnost Kassandre… mirna, još uvek divlja…. plavlja… zelenija… još pre nego što smo je videli, činila nam se našim rajem i nismo pogrešili, ona i jeste pravi Raj! S obzirom da smo išli u drugoj polovini avgusta, odlučili smo se za avanturu i da smeštaj nadjemo kada stignemo. Krenuli smo pravo ka Sartiju. Bilo je već popodne. Mesto lepuškasto, ali cene smeštaja previsoke. I pored toga nisu ispunjavale naš jedini uslov… da imamo pogled na more. Uputili smo se još niže i iz mesta u mesto nismo uspevali da nadjemo ništa što bi odgovaralo. Avanturistički duh nas je i dalje držao, i pored umora. Pomirili smo se sa činjenicom da ćemo tu noć prespavati u kolima. Sve je ipak bilo romantično i uzbudljivo. U sam sumrak, stigli smo u Porto Koufo. Luka u sumraku izgledala je kao na filmu. Mirna uvala, okružena stenama, na jednoj strani tavernice iz kojih se šire primamljujući mirisi koji se mešaju sa onim koji dolaze sa predivnih jedrilica. Mirno more kupalo je mekani žuti pesak koji se na mesečini presijavao, kao da nas zove da nam spere umor i znoj od proteklog dana i da nam da nadu da će novi dan doneti nešto lepo, odnosno ono što tražimo. Prepustili smo se čarima i okupali u lepom i toplom moru. Večerali, našli neko skriveno mesto gde ćemo provesti neudobnu prvu noć našeg prvog zajedničkog odmora. S obzirom da su nas pojeli komarci i pored raznih sprejeva, jedva smo dočekali zoru i nastavak potrage za smeštajem. Sunce nam je dalo novu nadu i uputili smo se ka Neos Marmarasu koji je još spavao. Naišli smo na jedinu budnu osobu, bila je to gazdarica jednog kafića u centru grada, koja je čistila i spremala. Ljubazno nam je skuvala kafu. Opčinjeni, posmatrali smo to malo brdovito mestašce. Bili smo sigurni da se tu negde krije naša sreća. Nismo se prevarili. Nakon kratkog vremena našli smo smeštaj kod jedne divne bakice. Sobe nisu bile ništa posebno, ali terasa i pogled vredeli su mnogo. Samo smo izbacili stvari i krenuli na plažu. Želeli smo da istražimo svaki pedalj ovog predivnog prstena i zato smo se uputili putem Nikitija. Plaže su se nizale. Plavetnilo nas je opčinjavalo. Nismo znali gde da se zaustavimo, jer je svaka krivina donosila još plavlje i još lepše. Stali smo na jednom vidikovcu i odlučili se za plažu Agios ioannis Beach Pesak, providno, toplo i čisto more. Bili smo zadivljeni. Počeo je konačno nas odmor! i sve je izgledalo puno lepše od onoga što smo očekivali. Svakog dana ustajali smo jako rano. Pili smo našu jutarnju kaficu na našoj terasi, uživajući u pogledu i miru. išli smo do obližnje pekare po hleb, pakovali frižider i kretali u avanturu. Plaže su se nizale jedna za drugom. Nismo više znali koja je od koje lepša jer je svaka imala nešto čarobno. Vozali smo se i skretali u razne putiće i skoro uvek naišli na neku skrivenu plažicu. Tokom vožnje, držali smo širom otvorene prozore jer se miris borova širio posvuda. Kada smo istražili i obišli veći deo naše strane prstena, odlučili smo da predjemo ponovu na drugu stranu gde smo čuli da postoje plaže sa belim peskom i tirkiznim morem. Svi su je opisivali kao lepšu, a nama je bilo teško da poverujemo da postoji još lepše od ovoga što smo dosada videli. Tako smo u tom našem lutanju pronašli Karidi Beach, kod Vourvurua. Baš kao što su je i opsivali… Maldivi u malom… Jedan slučajan susret sa jednim našim biciklistom, poslao nas je na još jednu rajsku plažu… Objasnio nam je da pre Sartija, idući od samog rta poluostrva, postoji jedno nikad neizgradjeno vojno naselje, koje krije predivne plaže. Još jedna avantura… Skrenuli smo na mestu gde nam je objasnio i upustili se u lavirint asfaltiranih puteva. isprva nismo mogli da nadjemo ni jedno mesto gde bi uspeli da se spustimo. Pogled je obećavao, ali puta do plaže nije bilo. Onda smo najednom ugledali uvalicu iz snova i teškom mukom našli put do nje. U tom lutanju, stigli smo i do Orange Beach-a. Verujte da je jako teško opisati te lepote, jer mi se uvek čini da nijedna reč nije dovoljno ubedljiva. U tom zanosu, odlučili smo da učinimo još nešto, po čemu će naš odmor biti nezaboravan. U Vourvouru smo iznajmili čamac i upustili se u istraživanje malih ostrvaca u blizini. To su bili mali motorni čamci za koje nije trebala dozvola. Koštali su 60 Evra dan od 10h ujutro do 6/7h uveče) + benzin, što je na kraju dana izašlo oko 15-tak evra. Toplo ćemo uvek to svima preporučiti jer od tada, mi gde god letujemo, iznajmljujemo čamac. Rado ću se uvek odreći raznih drugih troškarenja u to ime. Uživanje u vožnji… sloboda da se zaustavite gde god želite da se bućnete… prilazak nekim mestima gde kolima nikada nećete stići… sloboda da krenete i stanete kada vi poželite… beskrajan užitak! Toga dana pronašli smo još dosta prelepih mesta... Jednog vetrovitog dana, odlučili smo se za odlazak do Athosa. Nije baš toliko blizu, ali nije naporno. Pejzaži su vrlo bajkoviti, iza svake krivine krije se predivan pogled na more. Prolazi se kroz mala mestašca, ne toliko turistički razvijena. U jednom takvom mestu, Pyragidikia, smo odlučili da napravimo pauzu i ručamo. Omađijala nas je mala uvalica sa starim cvetnim tavernicama. Ušli smo u jednu i bili jedini gosti. Vlasnik nije znao dobro engleski, ali smo ipak uspeli da se sporazumemo. Uživli smo u raznim jelima i na kraju bili počašćeni sa domaćom alvom, sveže napravljenom i još uvek toplom… mmmm.., predivno! Zadovoljni, nastavili smo put do Atosa… prošetali… videli i vratili se opet u Neos Marmaras. S obzirom da smo ustajali jako rano, a vraćali se u kasno predvečerje, nismo izlazili svako veče. Bilo nam je lepše da večeramo na našoj terasi i sredjujemo utiske dana. Naša stara i dobra gazdarica nas je često po povratku s plaže, sačekala sa nekim lepim kolačem.Nije govorila ni jedan jezik sem Grčkog, ali svejedno je uvek nešto pričala i bila je toliko simpatična da smo je svaki dan izljubili kad je sretnemo kao da nam je rodjena baka. Tih nekoliko puta što smo izašli, pošle šetnje, otišli bi na Giros kod simpatičnog čika Pavlosa. On je bio divan dekica…naime prvog dana kada smo stigli u Neos, iako smo bili umorni, nismo odoleli da se prošetamo uz obalu i da se malo slikamo… Pavlos je već u ranim jutarnjim časovima spremao hranu za uveče. Stali smo da i njega pitamo za smeštaj i on je bio vrlo ljubazan i okrenuo par brojeva telefona, iako je bio u poslu. U svoj toj žurbi, ja sam negde izgubila fotoaparat. To sam otkrila tek kad smo našli smeštaj i krenuli na plažu. Nisam želela da se vraćam u grad da ga tražim, jer sam bila sigurna da i ako ga je neko našao, sigurno mi ga neće vratiti. Međutim, ipak smo se vratili i aparat je bio kod njega. Ja sam htela da ga počastim i dam mu novac, medjutim on nije hteo ni da čuje. Zato smo odlučili da odemo kod njega na večeru i bar potrošimo novac tu. On je se obradovao kad nas je video i čak nas je on i počastio picem, umesto mi njega, kakv nam je i bio plan. Zbog njegove dobrote, kad god smo otišli u grad, uvek smo tu svraćali i on je uvek našao par minuta vremena da dodje da nas pozdravi i sedne malo sa nama. Pošto smo se mi zaljubili u Sythoniju, vratili smo se tu i naredne godine, i nakon par godina opet. Uvek u isti apartman, kod drage bakice i uvek na gyros kod Pavlosa. Uvek su nas se setili i uvek smo se osećali kao da smo kod kuće. Iako ima još puno lepih mesta da se vide i obiđu, Sythonija je naša prva zajednička ljubav i znam da ćemo se sigurno još puno puta tamo vratiti. Tu ljubav smo preneli i na druge i poslali mnogo nama dragih ljudi. Svi su oduševljeni, kao i mi svaki put kad se vratimo…iako je mala, uvek ima nešto novo i neko skriveno mesto gde nikada niste bili. Mi volimo da idemo autom i volimo da lutamo, istražujemo, upoznajemo. Nekom drugom prilikom, pričaću vam i o ostalim iskustvima, a sa ovim sam morala da počnem… prvi, nazovi, putopis, sa prvog letovanja u Grčkoj sa prvom pravom ljubavi koja je sada čovek mog života i samnom deli ova lepa sećanja. Dragana Rašić
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: letovanje u Haniotiju
Put autobusom do Haniotija je dosta dug i trajao je duže od 13 časova. Mi smo krenuli u 18.00 časova iz Novog Sada, a stigli smo u Hanioti oko 09.00 časova. U apartman u vili Golden Beach smo ušli već oko 10.30 časova. Apartman se nalazio na drugom spratu skroz desno, vrlo je prostran i kofmoran. Ima kupatilo sa tuš kabinom, kao i dovoljno opremljenu kuhinju. Takođe, ima dva kreveta normalne veličine i još jedan pomoćni, ali dovoljno širok za dve osobe (kauč na rasklapanje). Terasa je lepa, prostrana i sa predivnim pogledom na tirkizno more kao i na obrise Sitonije, koja se kad je vreme veoma vedro, odlično vidi. Plaža u Haniotiju je uska, ima delova sa ležaljkama i suncobranima, dok ima i dosta delova plaže gde nisu postavljeni suncobrani te se slobodno može ležati sa ličnim rekvizitima za plažu. Na nekim delovima plaža je potpuno peščana, dok na nekim delovima plaže ima sitnog šljunka, tako da svako može pronaći odgovarajući deo za sebe. Ono što je mojoj porodici najvažnije je čisto i mirno more, sa postepenim ulazom, i da bude pogodno i za malu decu. Kad plivate vidite ispod sebe svaku ribu, račića i školjku. Međutim, posle oluje more bude prljavo od trave, ali verovatnoća da ćete u Haniotiju doživeti oluju je vrlo mala. Mi smo imali tu sreću, ili nesreću, zavisi sa kako se gleda. Što se tiče sadržaja za manju decu, koji je nama u ovom periodu i najvažniji, nama je bio važan parkić odmah uz plažu, kao i igrališta kojih ima dosta u samom Haniotiju. Mi smo najčešće boravili na igralištu kraj škole i terena za fudbal, koje je veoma očuvano drveno i metalno, i vrlo pogodno za decu svih uzrasta. Igrališta za decu se mogu naći i između kompleksa apartmana, ali njh nismo posećivali. Improvizovanih igraonica sa konjićima, raketama, autićima i gomilom drugih uređaja ima svuda po gradiću i vožnje koštaju od 0.5eur do 1,5 i 2eur u zavisnosti šta dete želi. Što se tiče sladoleda i kolača najbolji su u poslasičarnici čijeg imena se ne sećam, ali je nećete promašti, jer se nalazi preko puta taxi stanice na putu ka supermarketu, dok u svim prodavnicama uvek možete kupiti grčke sladolede, magnum ili druge sladolede industrijske. U samom naselju ima dva velika supermarketa koji su snabdeveni vrlo dobro i može se naći više vrsta hlebova, mlečni program, voće, povrće, ima i gotovih jela u smislu pečenih pilića, musaka, pilava, kuvanog povrća, pomfrita i raznih gotovih salata u svako doba dok supermarket radi. Mi smo npr. veće pečeno pili platili 5.5eur. Takođe, na spratu jednog od supermarketa ima i dosta igračaka za decu, po vrlo povoljnim cenama u odnosu na Srbiju, pa smo mi npr. kupili set princeze sa kockama, memo, puzzle i domine za 9 Eur. Giros se može kupiti na više mesta u samom Haniotiju, ali smo mi najčešće jeli onaj kod Kostasa, jer je realno bio najukusniji i najbogatiji,a cena mu je ista kao i kod drugih. U samom Haniotiju ima mnoštvo prodavnica sa raznoraznom robom, pa se može svašta naći od ženskih tašni, garderobe za sve uzraste, kućnih aparata, kožnih jakni i bundi, pa sve do sitnih suvenira, razglednica, magneta i drugih interesantnih stvari. Naravno oprema za plažu se može kupiti u bukvalno svakoj radnji. Na šetalištu koje izlazi na park ima interesantna prodavnica, u kojoj se mogu kupiti vrlo lepi i korisni drveni instrumenti za decu, od frulica, ksilofona pa sve do malih drvenih harmonikica, kao i mnoge druge lepe stvarčice izrađene od drvete. Takođe, svake večeri na malom trgu kod dečijeg igrališta može se sresti kamionet sa kog se vrši prodaja maslina raznih vrsta i maslinovog ulja, kao i raznog svežeg voća i povrća. Ukoliko nešto zaboravite da kupite za vreme večernjih šetnji po gradu, uvek će vas prodvci koji bukvalno non stop šetaju po plaži sa raznim stvarima, za koje ni ne znate da vam trebaju, podsetiti vičući svojim umilnim glasovima. Naravno na plaži uvek možete i da prezalogajite mekiku, kukuruz ili neku sličnu vrlo zdravu hranu. Haniotiju posebnu draž daje prelepa fontana u centru mesta, koja uz muzičku pratnju i menjanje boja svetlima koja je osvetljavaju daje poseban utisak. Hanioti je vrlo interesantno mesto koje se ne sme propustiti, jer je pravo turističko grčko naselje, sa svim potrebnim sadržajima, a ukoliko imate malu dečicu, vrlo je verovatno da će vam biti omiljeno mesto za letovanje. Radmila Lemajić Kišgeci
Opširnije
02.04.2017.
Utisci sa letovanja: Tasos – ostrvo ljubavi i prirodne lepote
Provesti 25 dana na Tasosu sa momkom koga voliš u septembru je nešto najlepše što se može doživeti, ali je i to vrlo malo vremena da bi se upoznao i osetio pravi duh Tasosa. Ostrvo Tasos je predivno i puno nezaboravnih mirisa i ukusa i vrlo interesantnih ljudi. Prve dane na Tasosu smo koristili da bismo upoznali sam Potos, gde smo bili smešteni. Potos je vrlo živ i interesantan i kao i svaki manji gradić na moru ima sve ono što vam je potrebno dok ste na letovanju. Restorana i drugih lokala, prodavnica, mesare, suvenirnica i sličnih ima za svačiji ukus. Svaka plaža sa sobom nosi svoj poseban šmek, pa tako i plaža u Potosu, a mi smo se uglavnom kupali na samom kraju plaže, prema maloj crkvici na brdu, kod San Antonia gde je plaža peščana i bez gužve. Narednih dana smo iznajmljenim motorom obliazili i istraživali ostrvo. Ukoliko imate mogućnosti ne smete propustiti obilazak naselja u planinama iznad luka. Najveći utisak na mene je ostavilo mesto Kalirači, koje se nalazi u brdima iznad Skale Kalirači. U Kaliračiju se nalazi crkva svetog Dimitrija. U porti crkve upoznali smo vrlo predusretljivu bakicu, sa kojom smo se sporazumeli u potpunosti, iako ona nije govorila ni engleski, ni srpski, a mi ne znamo ni reč grčkog, koja nam je objasnila je da se u toj crkvi svečanosti obavljaju samo na Uskrs i na Božić, kada većina stanovništva iz luke dolazi na liturgiju. Na rastanku smo od bakice dobili i par sveže ubranih smokava za koje nije dozvolila da joj platimo. Na trgu tog naselja postoji jedna lokalna kafanica gde se najstariji stanovnici sastaju na dnevne razgovore. Tamo vreme kao da je stalo u nekom prošlom veku i to ima posebnu draž. A ulice Kaliračija su strme, uske, pune voća i starog drveća. U Sotirosu, mestu iznad Skale Sotiros naići ćete na ogromnu smokvu, čiji listovi su toliko veliki da se komotno možete prekriti njime, a tamo se nalazi i prelep stari hrast u čijem hladu smo mi imali častposmatrati krštenje jedne bebe u crkvi neposredno pokraj hrasta.Sotiros na glavnom trgu ima prelep lokal, česmu sa izvorskom vodom i u velikoj hladovini ogromnog platana na Trgu Platana možete uživati u čistom planinskom vazduhu koji se susreće sa prelepim morskim vazduhom i posmatrati neobične skulptorske figure i uz pogled na prirodu, more i šume uživati u autentičnom Grčkom mestu. Ne smete propustiti pečenu jagnjetinu iz Teologosa,maslinovo ulje i med od čuvene brkate žene, obilazak mosta Gefiri, arheoloških nalazišta i iskopina i drugih građevina iz perioda 14. i 15. veka. Stvarno poseban osećaj dobijete dok hodate kaldrmisanim i prašnjavim putevima Teologosa, naiđete na malu crkvicu u nedodjiji, limekiln – okruglu građevinu, akvadukt i crkvu svete Paraskeve. To je onaj specijalni osećaj koji Vam pruža Tasos i morate ga probati. U obilasku Tasosa možete još naići i na antičku kulu Thimonia, kulu Shidia i druga arheološka nalazišta kojih ima veoma mnogo, a vrlo su interesantna i svedoče o nekim davnim vremenima. Slika koza i ovaca koje pasu u šumama maslinjaka i na obroncima planine je vrlo česta, ukoliko se uputite u obilazak ostrva. Neizbežna je poseta manastiru Svetog Arhangela Mihajla, izgrađenog na vrhu stene, a kad odatle pružite pogled prema Atosu, Svetoj Gori postanete svesni veličanstvenosti i duhovnosti mesta na kom se nalazite. Što se tiče plaža na Tasosu, nama je najveći utisak ostavio Golden Beach i to onaj deo u uvali, gde je more mirno, čisto i plitko, bez gužve i samo za uživanje, kao i Psilli Amos na kojoj smo proveli veći deo letovanja. Psilli Amos nudi uživanje za sve, i decu i starije, sportove na pesku i vodi, pedaline, restoran na plaži.More je tirkizne boje i veoma prozirno i čisto, ali ponekad ima velikih talasa.Pachili plaža je čista, lepa i ima mirno i prozirno more, ali u dubini more, odnosno pesak nije očišćen od morske trave. U traženju arheoloških mesta i iskopina često smo nailazili na mnoštvo košnica duboko u brdima, ali je interesantno da i pored toga što smo prolazili neposredno pored košnica i rojeva pčela, nijedna pčela nas nije ni dotakla. I one su miroljubive i gostoljubive. Limenarija i sve skale na koje naiđete, odnosno luke treba posetiti, jer svaka od njih ima svoj poseban duh, svoju plažicu, ribare i neku svoju pričicu kojaje uvek interesantna. Limenarija nije daleko od Potosa, peške 15-tak minuta. Tamo se nalazi interesantno utvrđenje – kula i luka, gde ukoliko imate sreće i pogodite pravo vreme možete naići na ribare sa svežim ulovom lignji, riba i drugih morskih specijaliteta. Limenarija nudi zabavu za one koji žele takav provod uz mnogo restorana, prodavnica, diskoteka i sličnih lokala. Takođe, ko ima mogućnosti treba da obiđe i Kavalu za koju svakodnevno saobraća trajekt iz skale Marion, skalu Potamiu, Astiris, Aliki plažu i druge, ali o njima nekom drugom prilikom. U svim mestima naići ćete na vrlo gostoljubive Grke koji će sve učiniti da vam pomognu ako je potrebno i da vas ugoste na njima specifičan način. Tasos, ostrvo sa šumamam maslinjaka, borova, platana, smokvi i drugih prirodnih lepota, sa svojom drevnom istorijom, veoma gostoljubivim i predusretljivim stanovništvom ostavilo je specijalan trag u mom srcu i specijalni osećaj kada god pomislim na Grčku. Još posebniji osećaj i predivno sećanje ostavila je jedna vedra i topla septembarska noć u Potosu, kada sam načinila prvi korak u našu luku, u luku ljubavi, kada sam svom sadašnjem suprugu regkla „DA“! Radmila Lemajić Kišgeci
Opširnije
02.04.2017.
Utisci sa letovanja: Grčka - kuća svakog čoveka
Sećam se samo da sam bila na putovanju sa majkom u Solunu četiri dana pre dvadeset godina, zato bih volela da i moj sin doživi isto iskustvo sa mnom jednog dana. Arheološka nalazišta na svakom koraku, široki trg i more pred vama se širi u nedogled. Život koji vri i tokom cele noći, muzeji, egzotična pijaca sa ogromnim papagajima koji stoje slobodni. Samo sam se vrtela okolo. To je za mene bila čarobna zemlja. Prelepe zgrade, prodavnicama nikad kraja, nežni ljudi, a opet svi vas zovu da trgujete s njima. Toplota, sloboda. Moja prva školska torba bila je odande. Nosila sam je na leđima gde se nalazila računaljka. Deca su je ubrzo pokidala. Rasule su se kuglice po zemlji. I tanke dugačke olovke kao iz cirkusa bile su grčke, kao i cipele. Još onda sam se pripremala za ovakvo putovanje učeći grčki alfabet u gimnaziji kao fakultativni jezik pored latinskog. Ipak nas nekoliko đaka je samostalno, birajući između Grčke i Italije na kraju otišlo u Italiju. “...naslovi na izlozima predstavljaju najslikovitije ukrase u vidokrugu, Zanimljivo je koliko je mnogo reči antičkog porekla, reči koje mora du su bile bliske Platonu ili Sokratu.“(L:Darel) Bilo bi lepo iz Soluna krenuti lađom dalje do nekog gradića sa dugim peščanim plažama i mirnim, tajanstvenim uvalama. U svojoj knjizi „Grčka ostrva“, Lorens Darel hvali Krf kao zeleno ostrvo i sa njaviše očuvane venecijanske arhitekture, ali se prepušta zagrljaju cele savremene i antičke Grčke. Pita se po čemu se razlikuje od Španije i Italije i kaže da je to svetlost- čarobna svetlost! Onda ostvaruje san mnogih. Plovi od ostrva do ostrva, lagano, studiozno proučavajući pejzaže, uzbuđeno od luke do luke, živi tamo, oživljava stare mitove, sreće ljude, sluša priče i piše tu beskrajnu priču o Grčkoj. Umesto fotografisanja, preporučuje dvogled za nijase flore i faune. Treba se pripremiti za boravak tamo. Njihova poezija i drame pratiće vas svuda... Igraćete se uloge arheologa, ronioca, ribolovca, moreplovca i istoričara umetnosti, a pre toga padnuti u zagrljaj prijatelja i pitati ga da vam bude vodič. Mnoga mesta učiniće vam se poznata, jer je Grčka kuća među maslinama svakog čoveka. Kako bi bilo posetiti Homerovu kuću, stenovito ostrvo Hios, verovatno, Lezbos pesnikinje Sapfo ili Paros kao „lieu d’election pesnika Seferisa, koji je tvrdio da je to najljupkije od svih ostrva Kiklada i da se sklop njegovih ulica i trgova upravlja prema zahtevima muzike. I Afrodita i delfski Apolon imali su tamo svetilišta. U zavičaju Odiseja i Penelope, na Itaki, Konstantin Kavafis smislio je stihove zapravo o odiseji, životnom putovanju:“ Kad kreneš na Itaku, pomoli se da ti put bude dug, pun pustolovina i otkrića. Lestrigonci, KIklopi, osorni Posejdon, ne plaši ih se, nikad nećeš naći takve sablasti, ako su ti misli visoko, dogod velika pustolovina potresa Duh i Um. Lestrigonci, Kiklopi, osorni Posejdon, nećeš se sudariti s njima, osim ako ih tvoja misao ne gaji u sebi, ako ih ne oživi...“ O Tasosu putopisac Darel takođe piše: “ Predstavlja jednu od divota među ostrvima, sačuvanih za putnike koji se ne ustručavju da potraže mirna mesta u zelenilu, gde se može čuti klokotanje svežih izvora, svud na raspolaganju. Tasos je lepo i romantično malo ostrvo, nazvano po Posejdonovom unuku, sa atmosferom mirnog blaženstva, koja deluje na čoveka da spava dublje i da se osveži; noću se čovek pokriva zbog hladnoće, a danju, premda bez vetra, nije pretoplo...“ Slušaćeš možda priče o Meduzinoj glavi na Atininom štitu koja je korišćena u borbi da potrese i zbuni neprijatelja. Zbog doslednosti u običajima u životu Grka, čućeš i da se šafran smatra afrodizijakom, da se na Santoriniju javljaju duhovi, a da na Lefkadi seljaci odbijaju da spavaju u senci nekog drveća u podne, u strahu da im Pan ne ukrade pamet. S druge strane, takođe iz sujeverja, u svaki posao gledaju da uključe nekog ludaka, zato što on donosi sreću. Mnogi su hvalili Grke, ali citira prijatelja, stastvenog filheleniste:“ Veseli Grci, vrede koliko svi ostali narodi zajedno. Volim da ih vidim, da ih čujem, volim njihovu zabavu, njihovu vedru narav, njihovu irsku žestinu. Sve njihove rđave navike potiču od Venecijanaca, a njihova duhovitost, rečitost i dobrodušnost su njihove sopstvene.“ Još jedan savet i zapažanje.“ Pogodite cenu sa vašim čamdžijom da vas odvede na plažu koju izaberete, pretvorite se u Robinzona Krusoa. Ali, ako to učinite, ne zaboravite da ponesete suncobran, čak i nekoliko njih. Vaš čamdžija će se vratiti uveče po vas i odvesti vas kući gde ćete, u smiraj dana, iscrpljeni i srećni i upaljeni nači utočište ispod hladnog tuša, s čašicom uza sa ledom, uz zalogaj ukusnog oktopoda. Ni sa čim se ne može uporediti taj osećaj blagostanja nakon takvog dana - i sve je to posledica umerenosti. Grčka je čudesna škola za halapljive narode; iznenada shvatite da vam nije potrebna sva ta oprema tzv. civilizacije da biste postigli sreću i fizičko blagostanje.“ Ljiljana Nešić
Opširnije
02.10.2023.
Utisci sa letovanja: Kavos nikad više
Pre dve godine letovali smo u junu mesecu, a onda se u septembru dogovorismo suprug i ja da preskočimo proslavu dečijih rođendana (4 i 5 godina) i za taj novac još jednom odputujemo na more. Jedva nađosmo nešto slobodno. Delovalo je lepo, a bilo je i jeftino (smeštaj i prevoz) poslednja smena u septembru Krf... mesto Kavos. Nismo nešto ni guglali da se raspitamo o tom mestu. I idemo još koji put da se bućnemo u more. Deca su se radovala, jer će putovati busom, a posle još i trajektom. Put je dobro prošao, deca su bila dobra u busu, gužva na granici nije bilo, trajekt smo čekali 50minuta, ali sve u svemu bilo je u redu. I dođosmo u Kavos. Bili smo u vili ,,Yellow house''. Smeštaj je bio pristojan, baš kao i na slikama na netu. Plaža na 50m od vile, ali umesto mirisa mora, dočeka nas smrad kao iz kanalizacije. Plaža jeste duga, nazovi peščana (više liči na blato nego na pesak), prljava, more puno trave. Osećaj kao da smo na nekoj baruštini. Plićak je dug, pa dok dođete do dela gde će vam voda biti do ramena vi se umorite, a pritom se upetljate u neku travuljinu. Kavos je mestašce na samom jugu ostrva, mesto koje u sezoni vrvi od alkohola, muzike, pijanih Engleza. Ovih 10 dana mesto je bilo pusto (jer je kraj sezone). Sretosmo poneki bračni par sa detetom koji se zeznuo kao i mi u odabiru mesta. Sve je pusto, a osim kafića, klubova, diskoteka ni nemate ništa drugo u ovom mestu. Apoteke nema. U većim prodavnicama može se naći nešto slično andolu, kafetinu. Ambulanta postoji, a doktor da dođe u tu ambulantu da pregleda pacijenta čeka se u proseku 2h. Ne možete baš u svakoj prodavnici naći paket vode, ali zato možete paket piva, vino, vodku... Ulice su prljave, zapuštene, smeće bacano na sve strane. Cene su dosta visoke pa smo kupovinu obavljali u ,,Lidlu'' u blizini Kavosa. Suvenire i poklone smo kupovali u Krfu, ovde su ostale samo majice sa natpisom ,,I love Kavos''. Nije se mogao naći ni magnet za frižider. U Krfu smo takođe kupili i tortu i sa komšijama iz vile otpevali ,,divan dan'' pesmicu i dečaci duvali svećice. Sunčali smo se i kupali na plažama Glifada, Marathias. More je čisto, prozirno, okruženo kafićima. Iznajmili smo auto da bi obilazili ostrvo. Dođosmo i do civilizacije - mesto Moraitika. Bilo je lepo, sređeno, čisto. Nalazi se na pola puta Kavos - Krf, plaža je šljunkovita, ne mnogo velika, puno picerija i taverni uz obalu i pregršt aparmana za izdavanje (koji su prazni, jer je kraj sezone). Grad Krf je prelep grad koji ima mnogo da ponudi. Od Kavosa je udaljen oko 50km. U samom centru smo jedva našli parking. Kružili smo 2h. U centru se nalaze dve tvrđave odakle se pruža predivan pogled kao i zalazak sunca. Brodić na svakih 30min prevozi turiste na ostrvo Vido. Plava grobnica, srpski mauzolej svakom Srbinu dobro poznata priča i sigurno nema osobe koja je letovala na Krfu, a da je nije posetila. Nakon ostrva Vido obišli smo Srpsku kuću (koju smo lako pronašli, a otvorena je svakoga dana). Dečaci su već bili nervozni pa smo mi rešili da u najbližoj poslasticarnici uz kolače i sokić sačekamo tatu kome smo dali vremena da obiđe svaku prostoriju u Srpskoj kući i sasluša našeg čoveka koji svima priča (turistički vodič) o našim precima, putu kojim su išli, Golgoti koji su prolazili... Prođe i tih 10 dana. Dva dana smo svi imali stomačni virus, dva dana deca su imala temperaturu. Ali pregurali smo i odmorili se. Njima je bilo bitno more, pesak i igranjac. Jedva smo čekali povratak kući. ,,Zahvalili'' smo se devojci u agenciji za ,,odličnu ponudu koju nam je našla''. Eto savet za vas: ako ste porodični ljudi i idete sa decom na odmor, BEŽITE ŠTO DALJE OD KAVOSA... mi smo se vratili našem standardnom letovanju u Nei Pori! Zorica Nikolić Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Budite u toku • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon
Opširnije
01.04.2017.
Utisci sa letovanja: Parga - dragi, ja i policija
Nakon više nedelja gledanja po netu jedva izabrasmo destinaciju za vatreno krštenje svake veze - PRVO, ZAJEDNIČKO LETOVANJE :) Romantična Parga, oblast Epir, mali, brdoviti gradić na Jonskoj obali. Mi u srećnoj, dve godine dugoj vezi. Ja presrećna, očekujem romantičnu prosidbu na zidinama stare venecijanske tvrđave koja datira još iz XIII-og veka. Više puta rušena i obnavljana odolevala je napadima sa mora. Prostire se iznad grada, odakle se pruža prelep pogled na grad, pučinu i Valtos plažu. Zidine su odlična pozadina za slikanje, postoji i mala galerija sa slikama Parge nekad, koju treba obići i kafić za predah i kaficu. Kažu da postoji i tajni put do mora, ali mi ga, nažalost, nismo našli. Svako veče pre odlaska na večeru, svraćali smo do tvrđave, jer se tog pogleda, mira i lepote nismo mogli zasititi. Kao ni hrane... Obišla sam dosta mesta u Grčkoj, ali takve hrane kao u Pargi nigde nema. Većina taverni je na šetalištu pored mora, ljubazni promoteri vas smeste na dok, posluže pićem i vrlo brzo nalaze mesto i vode vas do stola. Cene su malo jače, ali verujte mi, vredi svake pare. A uvek imaju i neku promociju tako da ima za svakog po nešto. Grci generalno oduševljavaju svojom ljubaznošću i neposrednošću. Kupe vas time i nije bitno da li je nešto skupo ili ne, vratićete im se uvek. Sećam se jednog konobara sa dužom kosom, uvek vezanom u rep iz taverne Bacchos, koji je u stanju da vas prepozna među hiljadama turista koji su tu prošli tog dana. Dragi i ja smo veliki gurmani tako da smo svake večeri uživali u večeri pored mora i po kojoj čaši odličnog grčkog vina. To u suštini i jeste noćni život, jer u Pargi nema diskoteka niti nekog ludila noću. Elem, da se vratim na početak. Odlučili smo da idemo na letovanje bez agencije. Našli smeštaj preko neta, uplatili depozit (najbolje i najpovoljnije u Komercijalnoj banci), vlasnici su nam poslali mail sa rezervacijom (obavezno odštampati i poneti), obezbedili sve papire, odgledali Sat patrolu dok je nismo naučili napamet. Za svaki slučaj smo kupili i Sat reviju i prateći njihova uputstva stigli bez problema. Mnogo su nam pomogli i forumi kao i sajtovi i grupe poput ove, jer čitajući njihove preporuke vrlo lako možete i sami naći smeštaj i pročitati korisne informacije o mestima koja posećujete. Izuzetno je bitno da napomenem da je moj dragi jako veliki paničar, da je poštovao sva ograničenja i propise -više puta i previše, da smatra da nikako, ali nikako ne sme da siđe sa auto puta, jer možemo da zalutamo negde i pauze su za njega luksuz i gubljenje vremena :D Procenite sami kako izgleda 12-očasovni put sa jednom pauzom od pola sata i mojim konstantnim zvocanjem - bajno. Nakon nekih 700 km. pred nama se pruža prelep prizor. Pogled na more, ulice pune divnog, mirisnog cveća, sunce.... PARGA. Smeštaj smo pronašli iz prve iako su uličice toliko uzane i sve je nekako haotično kad ste prvi put tamo da imate utisak da se vrtite u jednom mestu. Avgusta je neverovatna gužva i preporučujem vile sa parkingom inače ste nadrljali. Svi vam kažu da imate javni parking, ali ne nasedajte. To je jedna mala površina na kojoj u sezoni nikad nećete naći mesto. Mi smo, naravno, morali da čekamo ispred parkinga kad neko izađe, jer kola moraju da budu na sigurnom i bezbednom mestu (što se kasnije ispostavilo kao tačno). Prvog dana smo obišli gradsku plažu Krioneri i Piso Krioneri koja je u blizini. Nisu nam se nešto dopale, jer je na gradskoj velika gužva, a Piso Krioneri je šljunkovita, ali sa kristalno čistom vodom, pa ko voli... Preko puta gradske plaže je malo ostrvce sa crkvom, do koga može da se dopliva i koje noću, sa osvetljenjem, izgleda bajkovito. Mi ga nismo posetili, jer ja nisam neki plivač, a već sam počela da sumnjam da bi me dragi ostavio negde na sred mora u grču, jer sam već uvidela da do romantične prosidbe neće doći i uveliko počela da zvocam. A da ne govorim o tome da dragi nije slep, a more je more.... I tako počeše i prve svađe :) :) :) Sada mi je smešno, ali tada baš i nije bilo. Sledećeg dana smo otišli na Valtos plažu i oduševili se. Uglavnom smo se tamo kupali. Valtos je prelepa, peskovita plaža, mada ima i šljunkovitog dela. Izuzetno dugačka plaža sa pogledom na tvrđavu i otvoreno more kao i ostrva Paxos i Antipaxos (izlet brodićem-ići obavezno). Od centra grada je udaljena oko 2 km, ali naš smeštaj je bio na pola puta tako da nam je bila blizu. Jedino što može da vas odvoji od Valtosa je put do tamo. Prvo veeeliki uspon, a onda veeelika nizbrdica, eventualno možete i prečicom, ali onda vam ne ginu stepenice za koje sam sigurna da ništa strmoglavije na svetu ne postoji. Ali, cure, noge će vam nakon deset dana biti izvajane. Mi volimo da pešačimo tako da nam to nije bio problem (preporučujem par limenki hladnog Mitosa za usput kao i za plažu, jer kafići i restorani na njoj uopšte nisu jeftini). A do tamo ima prelepih kamenih kućica, stepenica koje podsećaju na one na Santoriniju i predivnih, romantičnih restorana (ni to nije pomoglo a propo prosidbe) tako da vam taj put uopšte ne bude naporan već vrlo zanimljiv. Jedan dan smo iskoristili za obilazak Lefkade, koju ne treba propustiti, jer je vrlo blizu oko 70 km. Prolazi se Preveza koja je takođe prelepa. Na putu za Lefkadu se prolazi kroz tunel koji ide ispod nivoa mora i za koji se naplaćuje prolaz (oko 3 e). Na Lefkadi sam već letovala tako da smo znali šta treba obići. Jedan dan je za onako divno ostrvo malo, ali stigli smo na Porto Katsiki, Egremni, Katismu, Agios Nikitas i veče proveli u divnom Lefkasu. Ima tu još mnogo uvala, manjih i skrivenih plaža koje treba obići, ali za to je potrebno minimum 10-ak dana. Sve je to bilo lepo dok onako umorni ne krenusmo nazad put Parge. U onom mraku se više nismo sećali ni puta, putokaze u mraku nismo ni videli, dragom se sočivo zaglavilo u oku tako da je vozio sa jednim okom, a nigde žive duše na putu. Tek po koji auto grčkih tablica koji nas koji poštujemo ograničenja pokušava da preleti (inače treba voditi računa, jer Grci stvarno ludo voze i uopšte ne poštuju propise). Nekako pronađosmo Pargu i valjda od onog stresa zalutasmo kroz one sokake u centru. Ljudi moji, nit manjeg grada, nit više uličica, nit veće gužve. Dragi se iznervirao, pršti na sve strane. Kad se nekako dokopasmo parkinga, dragi reče da kola više ne mrda odatle. Naredne dane smo iskoristili za izlete. Kod pristaništa, u centru se možete raspitati o izletima, a postoji i naše predstavništvo gde se možete informisati o turama sa našim vodičima. Obavezno treba ići na Krf, Paxos i Antipaxos, a za one koji ne idu kolima, a voleli bi da odu do Lefkade postoji i tura brodom do tamo. Cena se sada stvarno ne sećam, ali u avgustu je sve skupo i čini mi se da nije bilo jeftinijeg izleta od 30e po osobi. Još nešto što nikako ne treba propustiti je Aheron, čuvena reka iz iz grčke mitologije koja je opisana kao kapija kraljevstva Hada. Prema legendi skeledžija Haron prevozio je duše mrtvih preko Aherona u carstvo Had. Takođe je u ovoj reci majka kupala čuvenog grčkog junaka Ahila, držeći ga za petu. Ova reka se smatra jednom od najčistijih u Evropi, a kristalno čista voda i zeleni pejzaži zaista oduzimaju dah. Do reke se može otići brodićem iz Parge, kolima može čak do izvora ili sa nekom organizovanom turom autobusom. Pravi doživljaj je prošetati rekom, obuveni obavezno. Prolazi se kroz kanjon u kome postoji mnogo izvora jako hladne vode. U početku vam je jezivo hladno, ali se brzo naviknete, naročito kada vidite bake i deke koji koračaju bez problema. Postoji još jedan način da prođete rekom. To je jahanje konja sa vodičem, ali to smo ostavili malo hrabrijima od nas. Kad sam uspela da nagovorim dragog da aktivira auto, otišli smo do Sivote koja se nalazi između Parge od koje je udaljena oko 20 km. i Igumenice. Sivota je malo ribarsko selo, ušuskano u prelepom malom zalivu sa arhipelagom koji čine nekoliko malih ostrvaca. Na potezu između Sivote i Parge postoji mnogo manjih uvala sa kristalno čistom vodom i par prelepih, većih plaža. Trudili smo se da svratimo na svaku, ali to je prosto bilo nemoguće, jer ih ima previše i ne zna se koja je lepša. Urbanija među njima, na kojoj ima dosta grka je Mikri ili Megali Amos (ne sećam se tačnog naziva). Plaža je ustvari ogromni bar, mnogo mladih ljudi, bistra voda, glasna muzika i uživancija. Nakon nje smo svratili na Sarakiniko i tu se najduže zadrzali. Mene je ta plaža kupila za sva vremena. Nije toliko velika, skroz je peščana, pesak je i u vodi, ima po malo talasa, ma milina jedna. Na plaži se nalaze i dve taverne koje spremaju fantastičnu ribu i razne morske specijalitete. A to je, uz čašu vina i grčku muziku uzivo, pravi užitak. Elem, dođe i taj famozni, predzadnji dan letovanja. Mom dragom rođendan :) Ja isplanirala ceo dan, iznenađenje, sve u detalje. Međutim... krećemo mi na plažu, kaže on "Ajde da obiđemo auto" (koji smo po povratku morali da ostavimo u nekoj uličici, jer mesta na parkingu nije bilo). Stižemo mi, vidim ja dragi menja boju, ona crna boja od sunca postaje u trenutku bela, preznojava se, a na kolima nema tablica, samo crvena čestitka. Ja rekoh "Vidi, neko ti čestita rođendan!!!", ali vidim vrag odneo šalu, jer pogled u dragog mi ne beše baš prijatan. Čestitali mu rođendan sa 80e! Sledi odlazak u policiju, inače su tamo jako ljubazni, malo je teže za sporazumevanje posto većina njih ne govori engleski, čak smo odveli gazdaricu da nam pomogne, kumili i molili, ali ništa. Platili smo pola cene i dobili tablice nazad. Čak su nam se i izvinili, jer tamo nećete imati nikakvih problema sa policijom čak i dozvoljavaju da se parkirate svuda, jer su svesni nedostatka parking mesta. Ali mi smo imali tu nesreću da je vlasnik neke kuće iz te ulice prijavio sve iz ulice i tamo je bila čitava hrpa skinutih tablica. A kako ih skidaju, ljudi moji, nemam pojma, ali mi smo ih dva sata nameštali. Posavetovala bih one koji planiraju put Parge kolima, u sezoni da biraju smeštaj sa parkingom obavezno ili da uvek ostavljaju kola na parkingu. Ipak je moj dragi u pravu, u stranoj ste državi i ma koliko oni bili ljubazni uvek poštujte pravila. Kasnije smo se odobrovoljili i rešili da poslednji dan, predveče, iskoristimo odlazak u Ali Pašinu tvrđavu vozićem. Vozić kreće iz centra, iznad gradske plaže i ide više puta dnevno. Vožnja je pravo uživanje. Ali Pašina tvrđava se nalazi na oko 6 km od Parge između mesta Antuza i Agia. Izgrađena je kako bi Turci organizovali napad na Pargu, ali su se Grci sami iselili na Krf tako da do borbe nije došlo, ali je tvrđava u jako lošem stanju, jer su je Grci po povratku rušili u više navrata. Sama tvrđava nije ništa posebno, ali put do nje, kroz maslinjake kao i pogled sa visine na otvoreno more i obližnja ostrva, zlata vredi. Najlepši zalazak sunca, uz miris mora, maslinjaka i borova. Parga je savršeno mesto za mlade parove, željne mira i romantike, a opet toliko aktivno i sa toliko sadržaja i mesta za obilazak da vam sigurno neće biti dosadno. U jeku sezone je malo skuplje i velika je gužva, ima dosta Nemaca i Engleza. More je po meni fantastično, a voda prijatno prohladna. Baš za osveženje. Parga je jednostavno savršena. Nadam se da sam onima koji planiraju odlazak u ovo divno mesto malo pomogla. Pokušala sam da vam kroz malo duhovitosti i realnih situacija koje mogu da vam se dese na odmoru malo i opišem mesto koje je na mene ostavilo lep utisak i u koje bih se rado vratila. A dragi i ja, pored svih nesuglasica ipak preživeli vatreno, prvo letovanje. Preživeli i još par zajedničkih odmora (sad imamo iskustva pa se mnooogo bolje uklapamo). Naravno i ostala letovanja su provedena u Grčkoj, jer su nas Grci kupili za sva vremena. Svako mesto ima svojih čari, sva su lepa na svoj način, ali to prvo je nekako najslađe i uvek ga se rado i sa osmehom setimo. Možda tada nisam dobila ono što sam silno želela (prosidbu), ali sada, par godina kasnije, moj najdraži pravi naš budući, zajednički dom, a ja bih volela da ga obradujem jednim Halkidikijem, u ime onog prvog, najslađeg... Tijana Nikolić
Opširnije
01.04.2017.
Utisci sa letovanja: Čudo u Grčkoj
Prvi put sam letovao na moru kada sam imao 41 godinu. Crno more, Bugarska, Nesebar 2006. I sve je je bilo dobro, i smeštaj i grad i ljudi..., ali more razočaravajuće. Uzalud potrošeno onoliko vode. Potpuno suprotno od onoga kako sam ja zamišljao more i morsku vodu: plava, prozirna , slana, gusta... Brčkali smo se u braonkasto-mutnoj- slankastoj vodi, jurili decu po plaži, i slušao sam ženu kako neprestano priča o grčkom moru, o vodi u grčkom moru, o girosu, o čokoladnom mleku gustom kao puding, što bi rekao Šurda: „Paradajz ko lubenica - lubenica ko kuća...“ U julu 2008. moj prvi susret sa Grčkom, filing kao gladno dete u poslastičarnici! Sve čudo do čuda. Ali ajdemo redom. Prvo čudo koje pamtim su lijanderi pored autoputa od Evzonija prema Solunu. Živa senzacija za mene. Moja majka je imala lijander visok „čitav metar i po“, zasađen u neko drveno bure, i bio je najveći u komšiluku. Znam da smo ga sa bratom i ocem svake jeseni vukli u podrum da ne smrzne i da je cvetao svake treće - četvrte godine. A ovde - nepregledna živa ograda od lijandera i to rascvetanih. Učinilo mi mi se da osećam njihov miris u autobusu. Tu je bio kraj spavanju tog jutra. Predeli su se menjali, čuda se nizala, vozač vrteo disk sa grčkim pesmama sve do Stavrosa. Znam, sada će mnogi od vas pomisliti da Stavros i nije neko letovalište za pamćenje, ali ne zaboravite da je moj prvi susret sa Grčkom bio upravo u Stavrosu. Park platana, u neposrednoj blizini centra grada, smeštaj kod Kir Andonisa, samo pređeš ulicu do plaže. A plaža čudo! Na obali, odmah iza peska plaže, park sa ogromnim platanima, smokvama koje razdvajaju plažu od parka, plaža neshvatljivo velika, široka, dugačka... čudo! Čekamo pospani i bunovni oslobađanje smeštaja na klupicama u parku, čuju se talasi mora, zrikavci, ptice, ljudi koji idu na plažu i prolaze pored nas. Deca dremaju, ja sedim i pokušavam da ukapiram šta nije u redu, šta je to što mi se ne uklapa u rezon, šta je neobično. Kako se povećava broj ljudi koji prolaze pored nas - meni postaje sve čudnije i čudnije, ali dalje ne shvatam šta je to što štrči. Sve dok nisu naišli zemljaci, Leskovčani, koje sam čuo sa sto metara daljine kako se dozivaju: „Majkeeee, ajde požuri, će ne zauzmu mesto pod smokvu, posle treba plaćamo ležaljku zbog tebe!“ Tada mi se razjasnilo moje čuđenje: pa svi koji su prošli pored nas - pričali su srpski! Čudo! Pa zar nismo u inostranstvu!? Otkud ovoliko naših ljudi! Da li treba da vam opisujem moje čuđenje kada je kir Andonis, čovek otprilike mojih godina, vlasnik velike kuće u kojoj smo bili smešteni, vlasnik dva ogromna džipa koji su bili parkirani ispred kuće, lično obišao svaki studio i pitao da li je sve ok – i to na razumljivoj mešavini spskog-grčkog-engleskog jezika i pantomime – verovatno ne. Sad znam da se verovatno 80% Grka, koji u tom delu Grčke žive od turizma, upešno sporazumeva na srpskom jeziku, ali ja tada nisam imao pojma o tome, meni je i to tada bilo čudo. Još veće čudo bilo je kada je, posle prijavljene smetnje sa odvodom, kir Andonis odmah otišao po alat, navukao radni kombinezon i zavalio se ispod tuš kabine da poporavi odvod, on lično. Čudo! Lokalni predstavnik agencije, na moje veliko čuđenje, reče: "Sve vam je tu, sve vam je blizu, šta god vam treba, samo pitajte vlasnika vile, za sve ostalo, ako mene nema, obratite se Nikosu u pekari kod kružnog toka, vidimo se večeras u diskoteci toj i toj, na putu za Vrasnu...!!!" I ode... Ja ostadoh u čudu. Imao sam stotinu pitanja sada, a ne večeras u diskoteci... Znači, put pod noge pa kod Nikosa u pekaru kod kružnog toka. Povedem i sina, on kao zna bolje engleski od mene, tada je bio u 7. ili 8. razredu, da mi pomogne da se sporazumem sa čovekom. A kir Nikos.... Čudo! Obučen u Partizanov dres, sa belom pekarskom keceljom preko njega. Pomislih - vidi koji marketinški trik, ili mu je neko od naših to doneo ili ima i Zvezdin i Partizanov dres pa ih menja da privuče mušterije. Paralelno sa usluživanjem mušterija u pekari, pažljivo je slušao pripremu koju sam držao sinu: "Pitaj čoveka to i to, tako i tako, pa mu kaži ovo i ovo, pa ono i ono".... Negde na pola moje instruktaže... prekinu me kir Nikos i na odličnom srpskom jeziku sa onim simpatičnim grčkim akcentom, obrati se mom sinu : „Ovaj tvoj tata mnogo bre dosadan...“ Sad više nisam siguran da li mi je veće čudo bilo to što on zna srpski i što je ispalio ovakav fazon, ili što je cela pekara prasnula u smeh... Svi su me čuli i razumeli i, ne čekajući da se stiša smeh, počeli da mi daju odgovore i objašnjenja. Kir Nikos, naravno, nije propustio priliku da počasti sina lokumadesom, a sve što me je interesovalo objasnio i odgovorio na sva moja pitanja, služeći usput mušterije u svojoj pekari. Ispade da je kir Nikos studirao i živeo neko vreme u Srbiji, da zna pola Leskovca i okoline, jer su studirali sa njim u Prištini i veliki broj ljudi koji letuju u Stavrosu i koji njegovu pekaru smatraju za „Našu“. Čudo! Ništa manje nje bilo moje čuđenje ni u ostalim radnjama u Stavrosu gde bi na moj dugo uvežbavani pozdrav „Jasas“ili „Kalispera“ prilikom ulaska odmah dobili odgovor „Dobro veče, izvolite“. Čak se je i stari apotekar uspešno sporazumevao na srpskom, pola personala kod kir Mihalisa, gde smo jeli giros, konobar u kafiću na plaži, kasirka u marketu „Zoi“ ... Čudo! Teniski tereni u centru grada su bili besplatni, ali još uvek u fazi „šminkanja pred sezonu“, i zaključani. Kada smo pred Nikosom prokomentarisali da bismo koristili teren bez obzira što nije dovršen, on je pozvao nekoga iz uprave mesta i rekao da smo zainteresovani i već sutradan teren je bio otključan, otvoren za upotrebu. Čudo! A tek more, neshvatljivo toplo, slano, providno, zelenkasto, postepeno se povećava dubina, kao stvoreno za decu i neplivače. Čudo! Nema gužve, nije peškir preko peškira, ne plaća se ulaz na plažu! Čudo! Ni dan-danas vam ne mogu tačno reći zašto me je Stavros toliko vezao za Grčku: da li zbog Nikosa, koji je stvarno navijao za Partizan, kod koga smo kupovali deci doručak kada smo se vraćali s tenisa, zbog neverovatnog kir Andonisa za koga sam kasnije saznao da je u nekom rodbinskom odnosu sa Nikosom, i da su vrlo bogata porodica u Stavrosu, ili zato što je sa skoro svima moglo da se komunicira na srpskom, ili zbog morske vode, mira i tišine u toku noći, ili zbog večernjih šetnji do centra starog Stavrosa, girosa, lokumadesa, pijace maslina, čokoladnog mleka koje je stvarno bilo gusto kao puding, ili što je limenka piva u “Lidlu” koštala kao u Srbiji. Uglavnom, još dve- tri godine zaredom smo džumle sa decom išli samo u Stavros. Već sledeće godine smo bili starosedeoci, deca bi pravo iz autobusa trčala u pekaru po doručak, kir Andonos i njegova ljubazna supruga bi nas prepoznavali među ostalim pristiglim gostima. Radnici u taverni su nas već oslovljavali sa „profesor“ i „profesora“... Čudo! Već posle 3 godine deca su porasla, postalo im je dosadno u Stavrosu, počeli su sami da idu na Zakintos. Ni ja i žena nismo više išli u Stavros. Posle su došla neka mnogo lepša mesta od Stavrosa, i neka sasvim drugačije lepa letovanja. Sedam dana, samo za nas dvoje: Vrahos, Tasos... i biće ih još ako Bog da zdravlja. Ali Stavros ostaje i dalje prvi pik na draftu kada početkom jula počnemo da vrtimo sajtove agencija i pratimo oglase... Čudo! Autor: Goran Andrejević Stoilkov (Leskovac)
Opširnije