Grčka iskustva i utisci sa letovanja
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: iskustvo iz Haniotija
Knjigu sam zavoljela kad sam naučila da čitam. U moru lijepe književnosti najdraži su mi bili putopisi o dalekim zemljama i šarolikim krajolicima, njima sam se uvijek najradije vraćala. Budući da sam strasni ljubitelj mora, sunca i morskog vazduha, u mojim rukama često bi bile knjige upravo o takvim predjelima. Tako sam zavoljela i Grčku i prvi put posredstvom mašte prošetala njenim ulicama pokraj beskrajnog vodenog plavetnila dok se nada mnom širio zanosni miris horizonta. Neka mi oprosti radoznali čitalac ovog mog pisanija što dužim, ali osjećam potrebu da kažem da moja ljubav prema toj divnoj zemlji, Grčkoj, ima duboke korijene. Godine su prolazile, ali moja ljubav prema Grčkoj nije jenjavala, naprotiv, rasla je do nezamislivih visina. Ljeta gospodnjeg, dvije hiljade šesnaestog, ukazala mi se prilika da posjetim tu mediteransku ljepoticu. Drugo po redu zajedničko ljetovanje moj voljeni i ja odlučili smo provesti u grčkom ljetovalištu Hanioti, na "prvom prstu" Halkidikija, na oko stotinu kilometara od Soluna (ovi podaci su za onoga čitaoca koji voli preciznost u iznošenju). Putovali smo posredstvom turističke agencije do odredišta. Put je bio ugodan. Započeli smo putovanje u kasnim večernjim satima. Napravili smo nekoliko pauza i već narednog jutra kada sam otvorila oči mogla sam pogledom uživati u ljepotama zemlje iz mojih snova. Svakim novim pogledom moja maštanja prevazilazio je jedinstven osjećaj i opijenost ljepotama drevne postojbine. U Hanioti smo stigli u dvanaest časova po lokalnom vremenu i bili smo obaviješteni da podesimo svoje časovnike prema tamošnjoj vremenskoj zoni, sat vremena unaprijed u odnosu na vrijeme u Republici Srpskoj i Srbiji. Smjestili smo se u kuću nedaleko od centra Haniotija i gradske plaže. Idući ka smještaju nisam propustila nijedan tren da ne osmotrim poblisko uske, duge uličice koje su neodoljivo mirisale na bosiljak, lavandu i svježu ribu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Neko vrijeme proveli smo u smještaju dok se nismo raspakovali i uzeli najosnovnije za početni obilazak i uživanje. Ostatak prvog dana proveli smo razgledajući i upoznavajući se pobliže sa mjestom gdje ćemo provesti deset nezaboravnih dana. Ručali smo u obližnjem restoranu. Hrana je neodoljivo mirisala okupana mnoštvom začina čiji miris sam osjetila po prvi put. Umorni od puta iskoristili smo čari prirodne hladovine restorana okrepljujući sva čula. Gledala sam radoznala kao dijete u svim pravcima upijajući najsitnije detalje oko sebe. Stolovi su bili uredno postavljeni i pažljivo dekorisani detaljima iz morskog svijeta. Ono što je bilo zajedničko za sve grčke taverne koje smo narednih dana posjećivali jeste da su imale nebo plave sniske stolove i stolice, velike porcije preukusne hrane prihvatljivih cijena i nadasve srdačno i gostoljibivo osoblje. Narednih dana imali smo ustaljen raspored: jutarnje uživanje u razgledanje Haniotija, odlazak na plažu, kupanje, sunčanje, popodnevni odmor i večernje uživanje u zvucima sirtakija koji je dopirao iz obližnjih taverni. More i plaže u Haniotiju su bili uredni i čisti. Voda topla i s vremena na vrijeme nemirna kao da želi pokazati svu svoju prirodnu ljepotu. Tamošnje stanovništvo sporije živi uživajući u svakom bogovjetnom trenu koje mu Svevišnji podari. Grci su narod kome hedonizam nije stran i kome se rado prepuštaju i u koji vas olako uvuku. Sunce i morski vazduh, nadaleko poznati po ljekovitosti, u Grčkoj daju ono najbolje od sebe. Ograničeni vremenom i uslovima putovanja nismo bili u mogućnosti posjetiti Solun i obližnja mjesta i uživati u kulturno-istorijskom nasljeđu ovog dijela Grcke što namjeravamo ispraviti već sljedeće prilike koja nam se ukaže. Utisci koji vas pri boravku u Grčkoj obuzmu već u prvi mah jesu da Stvoritelj nimalo nije ni na čemu štedio; ta ljepotica se može pohvaliti izobiljem svega. U Grčkoj zaista svijet gledate drugim očima i toj zemlji planiram iznova vraćati se kako bih postepeno iskusila što više blagodeti koje nesebično nudi. Aleksandra Nikolić (Zvornik, Republika Srpska)
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: Parga - gradić kom ćemo se ponovo vratiti
Parga kao izbor destinacije za letovanje 2014. godine usledila je nakon što smo na internetu videli prelepe slike ovog malog živopisnog mesta. Iako su nam članovi naše porodice preporučili da ne idemo u Pargu, jer se oni u njoj nisu lepo proveli i odmorili, nas je ipak vukla želja da posetimo ovaj gradić na obalama Jonskog mora, koji je ličio na poznate italijanske turističke destinacije. Sam aranžman je koštao mnogo više nego da smo letovali u nekim drugim popularnim mestima u Grčkoj. Naime, smeštaj u dvokrevetnom studiju i prevoz autobusom turističke agencije koštao nas je ukupno 530€. Iz Beograda smo krenuli oko 14h, dok smo u Pargu stigli oko 9h, nakon čega smo izmoreni od puta morali da iznesemo kofere iz autobusa i premestimo ih u lokalni minibus koji nas je odvezao do vile, zato što naš autobus nije mogao da prođe kroz uske ulice Parge. Minibus je razvozio u nekoliko tura, tako da smo tu dosta čekali. Period boravka je bio od u prvoj polovini avgusta, te je Parga bila puna turista. Bili smo smešteni u vili Maria koja se nalazi na udaljenosti od oko 7-8 minuta hoda do centra Parge, kao i gradske plaže, dok se popularna Valtos plaža nalazila na udaljenosti od oko 15 minuta hoda. Vila se nalazi u mirnoj ulici. Prvi susret sa plavetnilom Jonskog mora usledio je nakon što smo se iz male ulice pune prodavnica spustili do trga Vasila, na kome se nalazi spomenik sa sidrom, što je jedan od simbola grada. Taj prvi utisak je neponovljiv. Već tada sam znala da nismo pogrešili pri odabiru. U toku desetodnevnog boravka, najviše smo se kupali i odmarali na plaži Piso Krioneri, koja se nalazi u uvali odmah nakon gradske plaže. Ova plaža je idealna za one koji vole mirno more i prelep pogled na pučinu, a ne vole gužvu. Iznad nje se nalazi mala crkva Agios Athanasios, do koje, koliko se sećam, nema obeleženog putokaza. Mi smo bili oduševljeni i plažom Krioneri (gradskom plažom) sa koje smo često plivali do ostrva Panagia. Mnogi su pričali da je voda na gradskoj plaži prljava, kao i da se centar Parge oseća na kanalizaciju, ali mi takvih iskustava nismo imali. Na ostrvu Panagia, koje se može videti na gotovo svakoj fotografiji Parge, nalaze se dve male crkve, ostaci francuskog utvrđenja, kao i dve uvale za kupanje sa kojih se pruža prelep pogled na sam gradić, a od kojih se jedna nalazi u prirodnom hladu. Preporuka je da se ponesu papuče zbog lakšeg obilaska ostrva. Prelepe fotografije se mogu napraviti na klupici koja se nalazi na ostrvu, na uzvišenju. Treća plaža u Pargi, a ujedno i najveća, Valtos plaža, nije nam se dopala zbog velike gužve i nedostatka šarma koji poseduju prethodne dve. Na Valtos plaži nalazi se veći broj mogućnosti za sportove na vodi i zabavu. Ležaljke na plažama nismo koristili, već smo nosili svoje, a koštale su oko 6-8 €. More je na svim plažama bilo toplo i idealno za kupanje. Iznad gradića se nalaze ostaci zamka sa kojeg se pruža prelep pogled na Pargu, ostrvo Panagiu i Jonsko more, te ga vredi posetiti. Ipak, zamak je zapušten i u ruševinama, nije bezbedno istraživati sve njegove objekte, a mnogi su i zarasli pa nisu pristupačni. Put pored taverne koja se nalazi unutar zidina vodi do suprotne strane rta, odakle je sjajan pogled na Valtos plažu, idealan za ljubitelje fotografije. Lepe slike se mogu napraviti i na ulasku u zamak, pored ogromne metalne kapije, ali i u gotovo svakoj drugoj ulici u gradu, pošto sve imaju svoj poseban šarm. Obavezno treba posetiti Paragaea muzej stare fabrike maslinovog ulja, gde se može videti i kako je Parga izgledala pre više od jednog veka, a može se izvršiti i degustacija raznih proizvoda od maslina. Mom dečku se posebno svideo Parga Springs Mini Golf teren, koji se nalazi severoistočno od crkve svetog Nikole, a gde je krug po svim terenima koštao 5€ po osobi. Sama Parga nudi pregršt malih prodavnica, od kojih je svaka specifična na svoj način i u kojima se mogu kupiti kako suveniri, tako i garderoba, igračke, oprema za more. Duž šetališta uz more nalaze se taverne, kafići i poslastičarnice. Najveća gužva je ispred restorana Bacchos, koji se nalazi pored trga Eleftherias i početka gradske plaže. Zašto je to tako uverili smo se jedne večeri uz morske plodove. Inače, svi koji čekaju slobodno mesto, dobiju besplatno piće koje mogu popiti na šetalištu. Večera za dvoje koštala je oko 30 € i vredela je svaku paru. Konobari su veseli, ljubazni i često naglas pevaju tradicionalne grčke pesme. Parga nema mnogo mesta za noćni provod kao neka druga letovališta u Grčkoj, ali se u par kafića može čuti dobra klupska muzika. Lep pogled na Pargu pruža se sa balkona Blue Bar-a, koji ima i odlične koktele, ali se do slobodnog mesta teško dolazi. Najbolji sladoled je u Motley Cofeesweet-u, koji se nalazi iznad gradske plaže, pored trga Kanaris, gde je i za nas kao prave ljubitelje sladoleda količinski bila dovoljna jedna kugla. Hranu smo nosili od kuće, jer smo prethodno bili upozoreni da su cene u Pargi poprilično visoke, u šta smo se i uverili. Najjeftinije namirnice su se mogle kupiti u marketu Arista, koji se nalazi iznad crkve svetog Nikole (Agios Nikolaos) i koju takođe vredi posetiti. Ona je najveća crkva u gradu, a pored nje se u Pargi nalazi još više desetina manjih. Tu je i najveći parking. Ulice su generalno vrlo uske i uglavnom je u njima nemoguće parkirati automobil, pošto nema prostora za obilaženje. Zato treba proveriti da li vila u kojoj odsedate ima obezbeđen parking u dvorištu ili ne. Nama nije bilo teško da dva puta na dan odlazimo na plažu, iako je područje brdovito i neke ulice imaju prilično velik uspon. Dva cela dana smo iskoristili na izlete. Jedan dan smo posetili Amudiju, gde je ušće reke Aheron, popularne i u grčkim mitovima i legendama. Amudija je izuzetno malo mesto sa peščanom plažom koja je idealna za porodice sa decom. Kako smo do Amudije došli brodićem, isti nas je u povratku odvezao do Afroditine pećine u kojoj smo se mogli kupati, kao i do peščane plaže Lihnos, na kojoj se nalazi kamp. Pored Amudije išli smo i na jednodnevni izlet do ostrva Paksos i Antipaksos koji je tad koštao 20€ po osobi. Put do ostrva traje oko sat vremena, a nakon toga se sa broda skače u nestvarno plavo more nadomak Antipaksosa. To je bio jedan prelep doživljaj, koji nikako ne sme da se propusti. Nakon kupanja smo posetili gradic Gaios na ostrvu Paksos i iskoristili dan za setnju po ovom prelepom mestu. Mi smo imali vremena i da se okupamo na obližnjoj plaži. Definitivno jedan predivan izlet. Iznad gradske plaže staje i vozić kojim smo otišli u posetu Ali Pašinom zamku, koji se nalazi na nekoliko kilometara od Parge. Zamak je u dosta zapuštenom stanju, te je preporuka da obujete patike. U povratku smo stali na pola sata u selo Anthousa, a to vreme smo iskoristili kako bismo posetili istoimeni vodopad, za koji postoji posebno organizovani izlet. Put do vodopada je takođe bio u lošem stanju, ali vredi ga posetiti. Parga je svakako preporuka za sve, kako za one koji vole miran odmor, jer nudi i mogućnost da se potpuno osamite i odmorite uz dobru knjigu i romantičnu šetnju kraj mora, ali i preporuka za avanturiste koji vole sportove na vodi, kao i da posećuju istorijska mesta, prirodne lepote i druge bogate raznolike sadržaje. Ko voli fotografiju, sigurno će ovde imati puno inspiracije. Pogodna je i za turiste koji u Grčku ne idu kolima niti imaju mogućnosti da iznajme automobil. Parga je za nas dvoje prelepo, romantično mesto, za koje nas vežu divne uspomene i gradić kom ćemo se sigurno ponovo vratiti. Klara Isakov
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: grčko gostoprimstvo
Odakle da počnem? Prepuni smo utisaka! Već 10 godina letujemo u Grčkoj, veliki deo ove prelepe zemlje smo upoznali. Besmisleno je pričati o njenim lepotama... zato joj se uvek i vraćamo, ali ja sam htela o nečemu drugom da vam pišem. O nečemu što smo samo tamo doživeli. Radi se o ljudima!!! Mi se tamo osećamo kao kod kuće. Takvu gostoljubivost samo tamo doživimo. Letovali smo 3 godine u Flogiti kod gazdarice Magde. Druge godine odemo ona popunjena. Kada nas je videla mi smo se izgrlili kao najrođeniji. Mnogo joj je bilo žao što je bila puna. Magda nam je tražila smeštaj, obarala cenu, brinula o nama. Kada nas je smestila (a viđali smo se stalno) uvek nas je pitala jel sve ok? Nemam reči. Ali jos lepše utiske nosimo iz Nea Vrasne. Otišli smo tamo. Suprug ja i dvoje dece. Stižemo ujutru. Tražimo smeštaj. Pojavljuje se stariji čovek i vodi nas da vidimo. Smeštaj super, vila čista sve blista, a mirišu kolači (tek pečeni). Smeštamo se tu. Posle pola sata kuca neko. Ulazi starija gospođa obučena kao dama: svilena bluza, lanena suknja, biseri i frizura... i nosi punu tacnu svežih kolača za dobrodošlicu. Kupila me je odmah! Da vam ne pričam za kasnije. Moju decu su obožavali (kažu nisu videli tako vaspitanu decu)... šetali su moju kćerku stalno, kupovali joj. Kada odemo negde čuvaju nam parking. Stalno zvali na sok... kafu... slali kolače stalno. Prosto osećali smo se kao da smo kod svoje familije. Dan pred odlazak baki smo kupili ogromnu korpu cveća u znak zahvalnosti (jer nismo znali šta drugo, a deki smo poklonili nekoliko limenki našeg piva). Ne mogu vam opisati kako su bili iznenađeni (mada je ponavljam to bila sitnica). Pošto su bili pravi gospodin i gospođa bili su tolerantni i prema ostalim gostima (koji su bili malo nekulturni i bučni... ali dobro). Pošto sutradan treba da se vratimo oni nas mole da ostanemo još dan, dva slobodno oni časte (naravno mi smo se zahvalili, jer na žalost nismo mogli). Ujutru su nas čekali ispred sa punim rukama poklona. Poslali su nam poklone kao da nisu dovoljno učinili za nas. Izgrlili smo se i izljubili kao najrođeniji. Baš nam je bilo i lepo i teško! Ali najjači utisak na mene (čak su mi i suze krenule) je sledeći: kada smo se konačno smestili i krećemo još jednom se okrećemo da im mahnemo. Njih dvoje stoje na sred ulice, gledaju za nama i krste se nama za srećan put! Ne mogu vam opisati koliko je to emocija bilo! Zaista nešto najlepše što neko može da doživi. Naravno i pored obećanja nismo se više vratili (malo zato što smo hteli da obiđemo nešto drugo, a malo i zbog toga što nam je bilo neprijatno da ne pomisle da sad mi to koristimo)... Ne znam, možda smo trebali, a možda i hoćemo nekom prilikom. Sve u svemu bilo je mnogo lepših mesta, plaža... ali te ljude neću zaboraviti nikad! Takođe sam se kasnije čula sa njihovom kćerkom koja živi u Solunu. Redovno sam ih pozdravljala i pitala za njih! Prosto sam htela da podelim sa vama prelepe utiske koje mi nosimo iz Grčke!! Volimo Grčku i sve što je Grčko... Da i ovo moram... Napomenula sam da smo 3 godine letovali u Nea Flogiti. Tri godine isti kafić na plaži, sa ogromnim parkom i igralištem za decu... iste ležaljke i isto osoblje kafića. Ne mogu vam opisati koliko su ti momci preljubazni i tolerantni!!! Pogotovu Marija i Kosta!!! Čak su nam čuvali ležaljke, maksimalno bili tolerantni prema deci, a često se pravili da nas ne vide odmah da nam ne bi naplatili (naravno nismo bili tako bezobrazni)... jer nas je bilo po 3-4 porodice. Ostavljali smo za sobom čisto i uredno i oni su to poštovali. Divni ljudi. Imala bih ja još mnogo toga da pišem, ali verujte umorila sam se. Namerno sam izostavila sve lepote i blagodeti Grčke, jer je suvišno o tome govoriti. Htela sam da kažem bar nešto o tim divnim ljudima!! Toliko od mene! Veeeeliki pozdrav za prelepu Grčku! Vidimo se zdravlje Bože! Violeta Kovačević
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: čari Lefkade
Lefkada, Grčka Septembar, 2016. (Budim se) Ma gde sam ja ovo? Kako je terasa promenila mesto? I ormar? A da… Konačno se zaista budim na Lefkadi, umesto da čitavog leta sanjam o tome! Dobro, sad vraćam film… Juče smo stigli na ostrvo i pronašli smeštaj. Čim popijemo kafu odmah krećemo da vidimo koliko su fotošopa koristili na svim onim magičnim slikama tirkiznih plaža. Samo da pustim malo svetlosti u sobu. Neee! Kiša! E divno, tako mi i treba kad sam baksuz koji se po prvi put odluči na letovanje u septembru i eto! A juče je bilo savršeno vreme dok smo šetali po pastelnom lavirintu Lefkasa. Nizovi taverni, palme, pristanište sa brodićima! Svaka ulica je jedinstvena, a tek one fasade u divnim nežnim bojama. Još kad imaju drvo nara ili buganvileje pored! Pored stajanja ispred (skoro svih) tako divnih fasada za “samo” jednu sliku, nisam ni primetila koliko sam gladna, pa je sreća kako smo tako brzo nasli taj čuveni Daltonov giros koji nisu hvalili bez razloga. Ali je zato kasnije “frozen yoghurt” bio grozan, verovatno da se uspostavi ravnoteža. Hoće li više stati ova kiša?! Dobro, hajde pregledaću slike jucerašnjeg zalaska sunca, mozda to unese malo vedrine. Prepoznatljivi drveni mostić na ulasku u grad je omiljeno mesto za gledanje zalaska. A svi ovi kafići pored mosta vrve od ljudi koji strpljivo čekaju svoje mesto da bi sa najbolje pozicije gledali prelivanje plavo – roze – narandžastih nijansi na nebu pored Arheološkog muzeja. Zvoni telefon i gde je sad punjač? Ugasiće mi se telefon u sred razgovora, a pošto majka zove biće nekoliko neprijatnih scenarija u njenoj glavi kao objašnjenje za nagli prekid veze. “Pa, dobro, Marija dete, jesi li gledala vesti?! U Grčkoj je vanredno stanje, vraćaj se kući! U Solunu poplave, na Tasosu požari, da ne nabrajam dalje! A prošle godine je baš na Lefkadi bio veliki zemljotres!” I naravno sad moram da objašnjavam kako je ovde sve mirno i nema razloga za paniku, a posebno da opisujem lepotu plaža koje jos uvek nisam videla zbog kiše… Dobro, šta je - tu je... Krivo mi je sto neću moći da vidim Egremni i Gialos plažu, jer su putevi do njih odronjeni, ali opet kažu da ni ovih 10 dana neće biti dovoljno da se poseti sve. Do Mylos plaže u sezoni voze brodići iz Agios Nikitasa, ali je svakako zanimljiviji drugi put do nje. I evo pratim ovu reku ljudi koji se penju stepenicama, pa stazom kroz šumu uz brdo. Pošto je oblačno lakše se podnosi uspon. Zašto smo stali, da nismo svi pogrešili put? O, kakav pogled! Velika, divlja, peščana plaža smeštena između dva brda. Da li je moguće da voda bude ovako plava čak i kad je oblačno? Zato svi strpljivo čekaju na red, da bi svako imao prilike za sliku pre nego što krene stazom niz brdo. Voda je tako kristalno čista, pesak sitan, divno je što plaža nije urbanizovana. Polako se razvedrava, a boja vode postaje još svetlije plava. Biće naporan uspon po suncu nazad, ali onakav pogled sa vrha definitivno vredi videti, jer se sva lepota plaže ne može uočiti sa broda, a ljubitelji prirode poput mene posle ovakve avanture kroz šumu će još vise ceniti Mylos plažu. Jako je zanimljiv i niz povezanih plaža Megali Petra, Kavalikefta i Avali. Uske ulice mesta Kalamitsi koje je iznad njih, primoravaju da se vozi sporije, pa tako stižem da razgledam njihovu arhitekturu, dvorišta, maslinjake i kako se odvija život stanovnika ovog naselja. Posle niza serpentina konačno se kroz vegetaciju vidi autentična Kavalikefta plaža sa svojim neobičnim stenama. Izdeljena njima na male delove omogućava da svako ima svoje privatno mesto, sa divnim pogledom na gomile stena različitih veličina u vodi i na plaži. Ne usuđujem se da pokušam da se popnem na one najveće u sredni, ali ima spretnijih ljudi koji su uspeli. Mora da je predivan osećaj! Put do Megali Petre je poput tetrisa, pokušavam da nađem prazno mesto između stena, ali je svakako vredan truda. Manja gužva, sitan pesak, široka plaža bez stena, neuređena, stoji kao suprotnost Kavalikefti i opet ima svoje čari. A i par manjih stena u vodi na početku plaže savršene za skakače početnike, pa sve dalje do većih za one iskusnije. Iza najveće stene je nudistički deo, pa se ipak vraćam nazad. Sada vidim zašto je čuvena Porto Katsiki plaža ušla u društvo 6 najlepših plaža Mediterana. Stojim na parkingu iznad plaže i razočarana što je tokom prošlogodišnjeg zemljotresa uništena staza kojom se moglo preći na desnu stranu, opet sam zahvalna što imam priliku da je vidim. Usečena bela plaža u visoke litice, prepuna je ljudi i van sezone. Pogled sa niza stepenica na tirkiznu vodu i senke koje se vide ispod ljudi u njoj je nestvaran. Iako je težak ulazak u vodu po tako krupnom kamenju, ipak me boja vode vuče, pa ne obraćam pažnju na to. A tek zalazak sunca, kada cela plaža i voda poprimaju narandžasti odsjaj, treba doživeti. Još uvek mi se čini kao da sanjam ovaj pogled sa vidkovca pored crkve Svetog Ilije. Slike ovog mesta koje sam gledala pre putovanja su same upisale “obavezno posetiti” pored sebe. Put dovde je loš, uzak, pun krivina, na nekim mestima izlomljen, a na nekim neasfaltiran, ali je ipak prevagnuo avanturistički duh. Na vrhu mala bela crkva sa plavim prozorima i vratima, savršeno se uklapa u pozadinu. Vide se Lefkas i Nydri, a boja oblaka u suton je magična. Da, ovo iskustvo mi je nadoknadilo nezgode u putu dovde. Sve plaže zapadne strane, i one divlje i one urbanije poput Kathisme, Pefkoulie, Agios Ioannis, Agios Nikitas i ostalih imaju tu nestvarno tirkiznu boju, čak i po oblačnom vremenu. Lefkada pruža mogućnost mirnog odmora na uređenim plažama, a opet na one koji imaju avanturistički duh i žele da istraže svaki kutak ostrva, čekaju divlje i teže dostupne. Nemamo dovoljno vremena, pa Agiofili plaža i svetionik na krajnjem jugu ostrva moraju da sačekaju sledeću posetu. Zasto vreme ne prolazi sporije sada, već samo u dosadnim situacijama? Šetam po Lefkasu da urežem u sećanje ovaj osećaj života na Lefkadi, a i da potražim novi magnet, pošto se onaj naš koji je dečko birao “slučajno” slomio prilikom pakovanja. Septembar, 2016. Srbija (Budim se) Opet se neko igrao sa nameštajem u sobi? A i sa terasom? Gde sam? Aaa.. Neee… Marija Ristić
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: uspomene sa Lefkade
Uvek sam mislila da u životu najvažnije stvari su uspomene. Dragoceni momenti iz života znače mnogo više od materijalnih stvari. Od malih nogu volim putovati posetiti i upoznati svet, stare gradove, planine, predivne plaže i netaknutu prirodu. Uspomene su jedini stvari u životu što nam niko nikad oduzeti ne može, koje su samo naše bilo šta da se desi. Možemo izgubiti bilo šta u životu ali uspomene su zauvek sa nama do groba. Predprošle godine sa porodicom smo odlučili da posetimo jedno od mnogobrojnih Grčkih ostrva. Najviše sam ja bila koja sam želela da vidim nešto lepše, divlje, egzotičnije nego što sam ranije imala prilike videti. Preko interneta sam zapazila jedno Jonsko ostrvo Lefkadu. Odmah sam se zaljubila u slike plaže ostrva i želela sam uživo da vidim to bezkrajno plavetino. Putovanje smo planirali za septembar ja, muž, sin od jedanaest godina i mali sinčić od tek godinu dana. Brzo smo našli jeftin smeštaj apartman sa bazenom u Nidriju. Putovali smo autobusom put je bio prilično dugačak oko dvadeset sati ukupno, sa pauzama. Lepo smo putovali bez ikakvih problema čak i bebi se sve svidelo i nije ni plakao na dugom putu. Radoznalo smo čekali da stignemo do ostrva i da upoznamo prelepo ostrvo. Do Lefkade nije potreban čak ni trajekt jer je povezan sa kopnenim delom pokretnim mostom. Koji je baš zanimljiv. Polako smo stigli u jutarnjim časovima u Nidri gde smo bili smešteni. Nidri je glavno turističko mesto na Lefkadi sa lepim tavernama, šetalištem pored mora, lunaparkom za decu. Plaža u Nidriju nije među najlepšim plažama malo je uska sa malim kamenčićima ali more je naravno i tu čisto plaža uredna. Na toj plaži smo proveli samo dva dana, Nidri je bila odlična baza da iznajmimo auto i posetimo sve divne plaže. Uzeli smo auto za sedam dana za 175 eura što je super cena po dan dvadesetpet eura mali Fiat panda. Počelo je ludilo obožavali smo vozikati po ostrvu bilo je jako zanimljivo okolo planine, strmi putevi, i iza svakog ćoška se smeška divno beskrajno Jonsko more. Prvo smo odlučili da posetimo najlepšu kraljicu plaže Porto Katsiki. Dosta smo dugo putovali malo više od sat vremena to mesto od Nidrija je udaljen oko četirdeset kilometra putevi na planinama su ponekad loši. Kad smo stigli parkirali smo u bezplatan parking i krenuli smo do stepenica kojih ima četrdeset pet. Kad sam stigla na početak stepenica i videla sam tu plažu skoro da sam zaplakala more je bilo toliko plavo toliko providno da sam se osećala kao u raju... Kad smo stigli dole uz stepenice bila sam zahvalna da sam sve to mogla videti u životu. Proveli smo skoro ceo dan na plaži more je bilo toplo a mali beli kamenčići predivni kako su se mešali sa penom od mora. Deca su puno igrala, ha se sučala sa mužem popili sok ili pivo što smo poneli. Bilo je fenomenalno. Većem sinu je postala omiljena plaža Porto Katsiki. Drugi dan smo posetili još jednu fenomenalnu plažu Egremni. Mi smo bilk pre zemljotresa i uspeli smo još da se spustimo sa tristopedeset stepenica. Vredelo je svaki korak kad smo videli te strme stene okolo sa zelenilom koji se pomešalo sa bojom mora koji je bio u milion plave boje stvarno sam mislila da sam stigla u eden. Prelepo nikad do tada, a čak ni posle nisam videla toliko tirkizno more. Bili smo umorni ali vredelo je videti taj raj. Treći dan smo posetili moju omiljenu plažu Agiofili. Agiofili je mala plaža blizu mesta Vasiliki. Mnogi kažu da Lefkada nije za porodicu sa malom decom što je delimično tačno ali ako roditelji imaju malo avanturističkog duha a tate snagu da uzmu decu u naručje greh bi bilo propustiti te plaže. Kola smo morali parkirati i pešačiti malo više kroz brdo malim lošim putem dete smo naravno nosili i sve što nam je potrebno do plaže. Umorili smo se ne kažem ali kad sam sa brda videla plažicu Agiofili more toliko providno kao u akvarijumu i toliko lepo svetlo plavo ja sam bila oduševljena. Ceo dan sam samo slike pravila. Pravi raj, pravi eden. Najlepše mesto. Četvrti dan je isto bio naporan kolima smo išli u malo ribarsko selo Agios Nikitas. Tamo smo pojeli ručak koji nije bio skup po porciji pečeno meso sa salatom oko deset eura a sok ili pivo oko dva eura. Sladoled za decu jedan euro. Posle smo kreluli na najteži put do plaže Milos. To već nije bilo iza brda nego preko planine, put dugačak, težak ali nikad nećemo zaboraviti, rado se sećamo teških trenutaka. Plaža Miloš isto lepa divlja sa malim kamenčićima a more plavo plavo beskrajno. Peti dan smo isli na Kathismu jedino uređenu plažu sa ležaljkama i barom, plaža lepo uređena čista ali nije bila toliko egzotična. Šesti dan smo posetili još neke manje poznate plaže lepe na nekima čak smo naleteli na pesak što je retko na Lefkadi, jer je svugde malo kamenje. Sedmi dan smo iskoristili da se provozamo po ostrvo. Bili smo u glavni grad Lefkas gde smo prošetali kroz taverne i pojeli sladoled. Obišli smo i vodopad kod Nidrija gde je voda savršeno čista i hladna put vodi kroz planinicu i pejzaž je fantastičan. Bili smo i u manastir koji je prelep i oduševili se, a deci bilo malo manje zanimljivo. Kako smo se vozikali naleteli smo na neku zabačenu plažu sa peskom ne znam ime plaže a boja mora tirkiz i zeleno meša se ko na paleti za crtanje. Napravili smo puno fotografija, okupali se a uveče krenuli u Nidri i predali auto. Svako veče smo šetali kraj mora pojeli giros za dva eura ili picu za šest eura i sladoled. Imali smo i Lidl prodavnicu gde smo sve jeftino kupili kao kod kuće: voće, pivrće, mleko, hleb, slatkiše i sve. U apartman smo prvoveli jedan dan kad je kiša padala gde smo mogli i kuvati, a pretežno smo jeli u gradu. Imali smo u dvorište mesto za roštilj i to smo rado pravili i bazen smo voleli koristiti. Ukućani su bili ljubazni čak su i sa decom igrali. Grci su fantastični ljudi koji znaju živeti. Sve u svemu Lefkadu preporučujem svakom ko želi da vidi pravi tropski raj na zemlji. Plaže su zaista prelepe plave more čisto i providno. Još lepše nego na slikama. Mene još čeka Lefkada nazad i vratiću se, jer mi je Lefkada ljubav na prvi pigled i ostaje do kraja života! A uspomene čuvam u srcu zauvek kao najveće blago! Nataša Mernikov
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: Tasos je ljubav
Tasos posetiš jednom i nikada više ili ga posetiš prvi put i uvek mu se vraćaš. Ja se vraćam. Godinama. Tasos je najsevernije grčko ostrvo, nalazi se u Egejskom moru i udaljeno je od Beograda oko 830 km. Trajketi do Tasosa voze iz dva grada, iz Kavale do Prinosa i iz Keramotija do Limenasa. Putovanje trajektom iz Keramotija do Limenasa za mene je svaki put iznova ravi doživljaj zbog galebova koji prate baš svaki trajekt i prilaze ljudima na palubama ne bi li se osladili nekim kikirikijem, smokijem ili kakvom drugom slanom zanimacijom. Toliko su naviknuti na ljude da hranu uzimaju iz ruku. Kako se trajekt približava ostrvu ja se uvek guram da budem na prednjoj palubi ne bih li videla taj predivan zeleni prizor, tu gromadu koja izvire iz mora i pokazuje se u svoj svojoj lepoti. Onog trenutka kada brod pristane i ja se iskrcam na kopno imam osećaj kao da sam se vratila kući sa nekog dugog putovanja. Limenas se nalazi na severnom delu ostrva i glavni je administrativni centar. To je grad koji ima ponešto za svakoga. Pregršt malih radnjica raštrkanih po šetačkoj zoni i okolnim uličicama, mnoštvo restorana sa velikim izborom hrane koja će zadovoljiti i najveće gurmane, markete za nabavku osnovnih životnih namirnica... U samom centru grada se nalazi arheološko nalazište sa iskopinama starim nekoliko hiljada godina, kao i muzej za sve nas kojima letovanje nije samo ležanje na plaži nego i malo više od toga. U gradu postoje dve luke, nova, u koju pristaju trajekti i stara luka u koju pristaju mahom ribarski brodići na kojima možete kupiti svežu ribu svakog jutra, ali i mali brodići koji voze turiste na izlete i privatne jahte. Iznad samog kraja šetališta nalazi se brdašce sa predivnom crkvicom 12 apostola odakle puca predivan pogled na litice i otvoreno more. Na uzvišenju iznad grada ponosito stoji amfiteatar nastao još u doba Rimljana. Što se tiče plaže u samom gradu, po mom mišljenju, onako, ništa posebno. U redu mi je za boravak od par sati ali za celodnevni boravak na njoj ne. Plaža nosi plavu zastavicu godinama unazad i voda je zaista kristalno čista. Čula sam pre tog prvog boravka na ostrvu za Docinu plažu, danas poznatiju kao Mermerna plaža. Videla sam slike i bila fascinirana onim što vidim. Čula sam i da je put do nje katastrofalan ali da vredi otići. I otišli smo, mmotorom. Usput sam hiljadu i jedan put sebi postavila pitanje: “Jelena, zaboga, što ti je ovo trebalo???” Kamen na kamen, osećaj da će mi bubreg izleteti pri svakom sledećem preletu preko tog kamenja, prašina koja jednostavno guš i lepi se za nas, kamioni puni mermera koji prolaze svaki čas.... ali onog trenutka kada sam je ugledala sa poslednjeg brda do nje zaboravila sam na svaki kamen, na svaku trunku prašine i svaki kamion. Prelepa, divlja, netaknuta plaža, bez ležaljki, bez kafića, bez ljudi. Jednostavno savršena, što danas nažalost više nije. Beli mermerni obluci koji su uvek hladni su pružali divan osećaj dok se po njima hoda na uzavrelom suncu. Miris borova je toliko jak da poželite da nikada ne odete odatle. A more, ah ta boja, ta tirkizno plava, kao na najtoplijoj tropskoj plaži. Avanturisti u nama nikada nemaju mira pa smo rešili da nakon kupanja produžimo napred, dublje u šumu ne bismo li otkrili još neki skriveni dragulj. I otkrili smo ga. Vathi. Sa belim peskom sitnim kao brašno, sa divljom prirodom u okolini i sa kozama koje mirno pasu travu gledajući zainteresovano u svakoga ko dođe. Voda je kristalno čista, mirna i topla a društvo u kupanju prave galebovi koji su toliko opušteni da uopšte nisu ni obraćali pažnju na nas. Na putu od Mermerne plaže do Vathija prolazimo pored kamenoloma maermera i teretne luke u koju pristaju brodovi iz celog sveta ne bi li natovarili čuveni tasoski mermer. Inače, primarna privredna grana na Tasosu nije turizam već proizvodnja meda i iskopavanje mermera. Na oko 6 km od Limenasa visoko u brdima nalazi se živopisno selo Panagia u kojem možete obići lepu crkvu Most ljubavi, pećinu, jesti u fantastičnim tavernama, kupovati domaće proizvode koje su pravili vredni meštani, poput maslinovog ulja, dzema, meda, slatkog od najraznovrsnijeg voća. U selu takođe možete obići i Muzej posvećen maslini. Ukoliko krenete nizbrdo put se spušta prema mestu Skala Potamia, malo simpatično mestašce prepuno taverni, kafića i prodavnica.Na nju se nastavlja Chrissi Ammoudia sa čuvenom Zlatnom plažom, Golden beach koja sa gradskom plažom u Skala Potamii čini jednu celinu dugačku nekoliko kilometara. Golden beach je prelepa plaža, potpuno urbanizovana, puna kafića i restorana. Na samom njenom kraju se na brdu nalazi restoran Vigli sa prelepom terasom sa koje puca pogled na plažu, otvoreno more, ostrvo Kiniru. Na plaži su uglavnom uvek talasi, doživljaj za malu a i za nas, malo veću decu. Plićak je dugačak nekoliko desetina metara što je pogodno za decu i neplivače ili slabije plivače. Vozeći se dalje u brda nailazi se na mesto Kinira ispod kojeg se nalazi još jedna čuvena Tasoska plaža, Paradise beach. Put do nje je jako strm, zemljani i potreban je oprez, posebno ako idete motorom. Plaža je delimično urbanizovana, postoje ležaljke ali ima mesta i sopstveni mobilijar. Mnogima je ova plaža omiljena, meni iz nekog razloga nije. Dala sam joj šansu nekoliko puta ali jednostavno ne ide. Tokom naših drumskih krstarenja nailazili smo na mnoge vidikovce sa kojih je pogled takav da vam dođe kao svojevrsna terapija. Napominjem i da uvek iznajmljujemo motor jer kolima, probali smo, doživljaj jednostavno nije isti. Nigde borovi ne mirišu kao na Tasosu. Čak ni u Dalmaciji. Nema veće uživancije od vetra u kosi i tog mirisa mora i borova dok se vozimo naokolo. Agios Ioannis je plaža koja je nekada imala svega nekoliko ležaljki, improvizovanu kafanicu u kamp kućici i ledenu vodu. Danas ima samo ledenu vodu i luksuzni hotel sagrađen iznad nje. Otkad je počela gradnja hotela pristup je bio zabranjen tako da već par godina unazad ne znam kako ona sada zapravo izgleda. Aliki je još jedno od čuvenih mesta i čuvenih plaža. Na Alikiju se nalaze mirna i vetrovita uvala. Plaza u mirnoj uvali je relativno mala ali toliko načičkana ležaljkama da meni jednostavno na njoj nikada nije bilo prijatno. Gužva je jednostavno nepodnošljiva. Ponekad čak tolika da nije moguće normalno ući u vodu. Krenuli smo stazicom ka starom kamenolomu i naišli na predivnu crkvicu isklesanu u steni. Vetrovita uvala je iza mirne uvale i nalazi se tik sipod arheološkog nalazišta starog nekoliko hiljada godina. Tu nikada nema gužve, nema ležaljki, samo mir, more i vetar. U blizini je i ženski manastir Sv. Arhangela, predivno zdanje koje se renovira već nekoliko godina, ali to ne umanjuje njegovu lepotu. Iza manastira se nalazi ogromna terasa sa koje puca fantastičan pogled. Monahinje proizvode svoj med, maslinovo ulje, sapune, ikone itd. I sve to možete kupiti u manastirskoj prodavnici. Uglavnom sve govore engleski tako da možete najnormalnije komunicirati sa njima. Potos je grad na samom jugu ostrva, naši turisti najviše odsedaju u njemu. Pristojna gradska plaža ali je uglavnom i na njoj gužva. Pregršt prodavnica, taverni. U neposrednoj blizini je plaža San Antonio poznata po tome što možete naći mnoge aktivnosti na vodi i u vazduhu koje će vas zabaviti. Pefkari je malo skroz simpatično mestašce sa jednom uličicom, par restorana i odličnom šljunkovitom plažom. Voda je uvek toliko bistra da možete videti i najmanju ribicu u njoj. Nalazi se između Potosa i Limenarije i sa Limenarijom je povezan pešačkom stazom. Meni je lično ova plaža jedna od omiljenih. Nastavite li dalje, dolazite do Limenarije koja je po veličini drugi grad na ostrvu. Gradska plaža je najlošija na celom ostrvu ali zato ima Metaliu koja je odlična. Nalazi se ispod zdanja Palataki koje se nalazi na uzvišenju iznad grada i koje je nekada bilo upravna zgrada rudnika koji se nalazi iznad same plaže i čiji se ostaci i danas mogu videti i koji čine Metaliu još lepošom. Iznad plaže postoji park sa mermernim tablama na kojima su isklesani horoskopski znaci i izgleda jako interesantno. U neposrednjoj blizini je i letnja pozornica na kojoj se održavaju razne predstave. Na putu od Limenarije ka Limenasu, vozeći se zapadnom stranom ostrva nailazimo na mnoge bezimene uvale i plaže koje su divlje, puste i veličanstvene na kojima možete uživati a da kilometrim uokolo nema nikoga. Na izlazu iz Limenarije se nalazi čuvena fabrika zlata Iris gold koju ako ni zbog čega drugog treba posetiti zbog vidikovca u dvorištu sa kojeg se pruža prelep pogled na more, Trpiti plažu. Astpas ili Šećerna plaža, Pahis, Glikadi, Glifada i jo mnogo mnogo drugih plaža koje ni ne mogu da pomenem jer sam i ovako odužila maksimalno ali koje su predivne, svaka na svoj način. Pijačni dan, ponedeljak, u Prinosu ne propuštamo nikada. Obožavam grčke pijace i odlazak na njih mi je stvarno doživljaj. A zalasci sunca u Prinosu- savršeni, jednostavno savršeni. Teologos je najpoznatije selo na ostrvu u kojem možete obići Etnološki muzej, brojne taverne sa različitim specijalitetima i kupiti odlične home made proizvode kod čuvene brkate žene. Ona ne izgleda reprezentativno, ali njen med... Pravimo zalihe kada krenemo za Beograd. Arhitektura u selu je tipična grčka sa predivnim kamenim kućicama. Tasos je planinsko ostrvo sa najvišim vrhom Ipsario koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.204 metara. Na obroncima planine se nalazi i selo Maries u kojem se nalazi jezero sa vodopadima koje vredi obići ali je put do njega dosta naporan. U blizini se nalazi i manastir Panagia okružen plantažama maslina i iz čijeg dvorišta pogled leti preko okolnih maslinjaka i šuma. Giola je još jedan od bisera Tasosa koje svakako treba obići. Kažu da se teže nalazi, mi nismo imali problema, vrlo lako smo je našli tako da je sve individualno. Giola je slano jezero koje se nalazi u litici i koje puni voda iz mora. Visokog je saliniteta tako da je kupanje u njoj neponovljiv doživljaj. Na Giolu treba ići u ranim jutarnjim satima jer zaštite od sunca nema, sve je belo i temperatura je mnogo viša nego u okolini jezera. Što se tiče snabdevanja hranom, benzinom i ostalim potrepštinama na Tasosu, mi se uglavnom snabdevamo u velikom marketu na putu ka Mermernoj, nekada je bio iz lanca Arvantidis, ne znam ko ga sad drži jer godinama unazad svake sezone menjaju vlasnike. Postoji i ogroman market u Rahoniju, odlično snabdeven, dobre cene. Što se tiče benzina, pumpi na celom ostrvu ima sasvim dovoljno. Ne znam da li od ove godine možda ima, ali orethodnih godina nije bilo TNG ni na jednoj pumpi. Mi se Tasosu vraćamo, ne znam ni sama koliko godina. I još uvek ga nismo dovoljno upoznali. Svaki put upoznamo i naučimo nešto novo. Nama Tasos više nije ostrvo na koje idemo da bismo letovali, nama je Tasos ostrvo koje posećujemo bez obzira na godišnje doba. Tasos je ostrvo koje volim. Tasos je ljubav. Tasos je moj drugi dom. Tasos je dragulj kojem ću se uvek vraćati. Jelena Narančić
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: šestica na lotou i pravac Skopelos
Pre deset godina, osvojila sam šesticu na Lotou. Moj uslov, postavljen suprugu, bio je da taj novac potrošimo na letovanje u Grčkoj. Izabrali smo ostrvo na koje do tada nismo bili, Skopelos. Preko interneta smo pronašli smeštaj blizu glavnog grada Skopelosa. Kompleks apartmana se zvao Betsanis. Apartman površine 40 kvm je imao dve spavaće sobe, dnevni boravak sa kuhinjom, kupatilo i prelepu terasu. Imajući u vidu da smo četvoročlana porodica, apartman je bio kao izmišljen za nas. Kompleks se nalazi na 4 km od glavnog grada Skopelosa u mestu Stafilos, na brdašcetu odakle se pružao predivan pogled na more i čuvene plaže Stafilos i Velanio. Čine ga sedam apartmana koji se nadovezuju jedan na drugi. Odlučili smo da putujemo autom. Do Volosa smo putovali noću i prvim trajektom, u ranim jutarnjim satima, uputili smo se ka Skopelosu. Putovanje do mesta Glosa na severnom delu ostrva traje 3 sata i 40 minuta. Trajekt je jako luksuzno opremljen što nam je omogućilo da se odmorimo i uživamo u pogledu. Usputna luka gde smo stali je Skijatos na istoimenom ostrvu gde se ujedno nalazi i aerodrom za turiste koji preferiraju putovanje avionom. Na kraju našeg putovanja došli smo u Glosu koja je vrlo malo mesto i ne previše interesantna. Nastavili smo naš put ka južnom delu ostrva gde se nalazi Stafilos, naše krajnje odredište. Prvi utisci su bili očaravajući. Put je bio okružen ogromnim borovima i čempresima. Osećao se opojan miris četinara. Mestimično se put spuštao i do mora prelepe tirkizno plave boje. Prepuni utisaka stigli smo do našeg smeštaja. Na uzvišenju, iznad puta, nazirao se kompleks Betsanis. Na ulazu u privatno dvorište sa parkingom, raskošno je cvetala bogunvila. Bašta u kaskadama, prepuna cveća i citrusa, ulepšavala je dvorište. U dnu dvorišta nalazila se niska kućica u kojoj su živeli vlasnici. G-đa Aleksandra je profesorka engleskog u penziji pa smo se sa njom vrlo lako sporazumeli dok je njen suprug ćutljiv a po zanimanju bivši pomorac. Plaže Skopelosa su predivne, uglavnom šljunkovite. Dopalo nam se to što nije bilo gužve. Stafilos i Velanio su bile nama najbliže plaže. One su odvojene međusobno malim poluostrvom. Na plaži Stafilos u jednom delu se nalaze postavljeni suncobrani i ležaljke i tu je i Beach bar. Velanio plaža je divlja plaža sa razbacanim gromadama vulkanskih stena i uglavnom je šljunkovita a važi za nudističku plažu. Interesantno za ove plaže je povremeno pojavljivanje delfina i njihova igra u daljini mora. Nama bliža plaža je i Agnondas na koju smo vrlo često odlazili. Šljunkovita je a na samoj plaži ima dosta prirodnog hlada. Tu je i nekoliko taverni gde se služi najbolja riba na čitavom ostrvu. U tom zalivu se nalazi i marina u koju, za vreme nepogoda, utočište nalaze jedrenjaci. Jedina mana ove plaže je što se nalazi odmah ispod puta. Ostale plaže na ostrvu, na kojima smo bili su: Panormas, Milia, Hovolo i Kastani gde je snimljen deo čuvenog filma Mama Mia. Najviše smo uživali na jednoj maloj plaži Andrines. Šljunkovita sa puno hlada od gustih borova, Andrines je bila naš izbor. Snabdevali smo se potrepštinama u megamarketu na putu ka Skopelosu. Izbor je bio odličan a i cene su bile povoljnije nego u manjim marketima. Sam grad Skopelos kao glavni i najveci grad na ostrvu je prelep. Smešten je na brdašcima iznad luke, a belina kuća sa crvenim krovovima izgleda nestvarno i čest je motiv razglednica. Između kuća se nalaze male ulice popločane kamenom a u prizemlju kuća su različiti živopisni lokali i prodavnice. Duž cele obale su načičkani restorani, taverne, poslastičare, barovi itd. Za celo mesto je karakterističan miris jasmina. Iznad luke se nalazi tvrđava na čijem vrhu se nalaze kafići sa terasama i prelepim pogledom. Na samom kraju luke se nalazi dok odakle počinju stepenice ka prepoznatljivoj beloj crkvici Skopelosa. Fascinatan je i mali trg sa ogromnim platanom u sredini koji je okružen nizom taverni. Na ostrvu je veliki broj manastira od koji smo posetili par njih a nama najlepši je bio manastir Sveti Ilion, smešten visoko u brdima odakle se pružao pogled na čitav zaliv oko glavnog grada. Još mnogo toga bih mogla da vam pišem o utiscima sa Skopelosa. Svakom preporučujem ovo ostrvo jer je mirno, bez previše ljudi i buke. Vesna Pešić, Niš
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: moje sećanje na Pargu
Uvek kada imamo priliku da letujemo uvek biramo Grčku. Mislim da ni ceo život nije dovoljan da se obiđu sva ta divna mesta na moru, a tek ona koja nisu na moru. Pošto smo 2011. g. izabrali Pefkohori i oduševili se mestom i Egejskim morem hteli smo da probamo nesto drugo tj. Jonsko more, da vidimo “kako je sa druge strane”. Putovali smo autobusom iz Niša. Bez obzira što sam tada bila u drugom stanju nije mi teško palo da pođem na tako dug put. Već smo upoznali način takvog putovanja: polazak uveče, nekoliko pauza i bez problema na granicama. Imali smo sreće da ovoga puta dobijemo prvo mesto na spratu u autobusu, tako da smo celim putem mogli da posmatramo mesta kroz koje prolazimo s najboljeg mesta. Put za Pargu je malo drugačiji i prolazi se pored puno visokih planina, samim tim i puno tunela. Oduševili smo se kakvi su to tuneli osvetljeni, puni signalizacije, sa ventilacijom i neverovatno pravi. Kada se završi tunel nailaze mostovi koji su izuzetno visoki tako da se ispod nekih nalaze i čitava sela. S prvim zracima sunca već vidimo ogromno plavo prostranstvo. Stižemo u Pargu. Do malog gradića spuštamo se vijugavim ulicama. Čim smo izašli iz autobusa i ostavili stvari otišli smo da vidimo more. A more kao sa razglednice. Bistro, plavo i samo mala ostrva koja izviruju. Parga nas je oduševila malim načičkanim raznobojnim kućicama, velikim trgom na samoj obali mora, malim ostrvom sa drvećem i zelenilom i malom crkvicom. U predstavljanju vodiča saznali smo da se do malog ostrva može preplivati ili ponekad čak i pregaziti, da se nedeljom u crkvi na ostrvu održavaju službe, a ponekad i venčanja što smo kasnije i videli. Pričao je o značajnim istoriskim događajima o kojima svedoče i više zamaka koje možemo da razgledamo, o nekoliko plaža koje možemo da posetimo, blizini reke Aheron gde je po legendi okupan Ahil. Ukoliko želimo mogli smo na nekoliko izleta do Krfa, do reke Heron, a svakodnevno saobraća vozić do turske tvrđave. Smeštaj je kao i obično odličan. Studio sa terasom među zelenilom i maslinjacima. Odmah ispod vile nalazila se mala dolina sa starim maslinama i smokvama koju su ljubazni Grci ukrasili klupama pa je sedenje tu bilo pravo uživanje. Odmah prvog dana otišli smo da otkrijemo sve lepote. Na centalnoj, gradskoj plaži voda je bila hladnija al najveću pažnju privukla je neverovatna količina ribe koju možete videti u kristalno čistoj vodi. Plaža je peskovita sa ležaljkama, suncobranima i tuševima ali je tu uglavnom puno ljudi. Sledećeg dana otišli smo na plažu za koju nam je vodič rekao da se do nje stiže prolaskom kroz hotel, što nam je bilo malo čudno. Postoji putokaz i kroz hotel se slobodno može proći. Dolazi se do manje plaže koja je uglavnom kamenita ali je pogled na more božanstven. Iz prozirnog mora uzdižu se više visokih stena, more je toplo i plitko. Takođe, postoji mala stazica kojim se penjete na brdo na vidikovac odakle se pruža pogled na celu Pargu. Narednih dana otkrivali smo male uličice sa različitim radnjama suvenira, odeće, pekare, taverne i restorane. Iako smo se hranili samostalno, cene su bile nešto više nego inače ali ovde ima puno stranaca. Jednog dana obilazili smo zamak na vrh brda sa malim restoranom odakle se pružao pogled na ceo zaliv kao i na veliku plažu koju nismo jos videli. Zamak sa pravim topovima, starim zidovima i terasama odakle Pargu vidite još lepšom. Jednog dana odlučili smo da pecamo, iako o pravilima pecanja u Grčkoj nismo ništa znali. Probali smo s mola odakle smo mogli da u kristalno bistroj vodi vidimo najrazličitije vrste ribe. Upecali smo nekoliko crnih ribica sa zubima i bodljikavim perajima za koje nismo ni znali da li se jedu. Meštani Grci a i neki Italijani bili su veoma zainteresovani za nas ulov. Bilo nam je neobično kada Grčki policajac koji je regulisao vodeni i drumski saobraćaj nije obraćao pažnju na nas. Iako nama malo udaljenije išli smo više puta da posetimo i ogromnu plažu do koje se dolazi prolazeći pored zamka i spuštajući se sa druge strane. Bila je peskovita, dugačka. Voda je bila prelepa a duž plaže ima i nekoliko vila, restorana, taverni neke i sa bazenima. U 4.mesecu trudnoće ove avanture mi uopšte nisu smetale, nadam se da ćemo biti u mogućnosti da ponovo dođemo sa detetom ovde. Da mu pokažemo sve lepote Grčke i da vidi more i ribe koje obožava. Nestvaran spoj istorije i modernih tekovina, zelenila i plavetnila. To je Grčka koju obožavamo. Dunjica Bucanović
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: moja Grčka
Pisati o zemlji kao što je Grčka je prvenstveno reč o ljubavi i to velikoj i onoj pravoj. To nisu fraze, to nije hir, to su emocije i lepota. A lepota je ogromna, rečima ne može ni biti opisana. Volim Grčku, voli i ona mene. Uvek me rado dočeka i prigrli, uvek mi se veseli i uvek me opusti i vrati u kasniju kolotečinu. Dane i noći, noći i dane me mazi, pazi, brine o meni i učini me posebno srećnom i radosnom i da mi nadu za nove snove. Ne, ne šalim se uopšte i ništa ne izmišljam, stvarno je sve tako. Pruži mi takav mir i spokoj, radost, sreću i kad sam tužna uvek se setim njene lepote već vidjenog, kao i radosti novog i zato uvek budem iznova srećna i zadovoljna. Upoznale smo se davne 90. godine, kao i mnogi tinejdžeri. Solun, Meteori, Akropolj...društvo, mladost, lepota, nova zemlja, kultura... čarobno... I onda ponovo Ona i Ja, ali sada umesto ja, stoji Mi. Mi je nas četvoro: tata, mama, sin i ćerka. Prvo Halkidiki, Pefkohori i mi. Šetnja uz more, ljubav i onaj prvi put osećaj tirkiznog mora i neba. Deca srećna, mi radosni, još osećam talase u kosi. Palačinke tamo nisu tako lepe kao u našem Kragujevcu, ali su isto tako ukusne, jer je došao čika iz Kragujevca (čitaj: pravi pravcati Grk glavom i bradom) da ih baš tamo spremi za našu malu princezu. Eto, još od tada volimo giros, suvlaki, grcku salatu i taziki. Kasandru obiđes i svuda gde je lepo svratiš, a svuda je lepo tako da obiđeš svaki kutak i zaviriš ispod svakog kamena. Grčka muzika i mi... Tasos, novo leto i nove uspomene. Trajekt, galebovi, more oko nas. Skala Potamia i ceo krug. Bajkovito seoce Panagia, srce u drvetu, mostić i na njemu opet mi. Manastir Svetog Arhangela Mihaila, mir i tišina, roze cveće. Naše prvo grčko veče, jagnjetina, vino i sirtaki. Svaki kutak, svaka plaža, kada kreneš u smeru suprotnom od kazaljke sata su naši, a gde god da te put nanese je istorijsko nasleđe, a tek more, uvale i uvalice su nestvarne i prelepe. Sarti i čarobna Sitonija...pesak i vetar koji pirka, zalazak sunca, ogromni talasi i uživanje. Nočni život u malom ribarskom mestu, a onda brdoviti Neos Marmaras i sladoled. Plaže sve lepša od lepše, pesak sve mekši, pa kamena Orange plaža i sve ostale. Šteta je biti tamo, a ne videti tu lepotu i tako divno more. Krf, druga sprska kuća. Osećaj je neverovatan. Tamo nas jednostavno vole, a to umeju i da pokažu i to na svakom koraku. Svako zna po koju srpsku reč i čim čuju naš govor, odmah je tu osmeh. Bože, koji je to osećaj. Tu nam se raduje i mlado i staro i svi pozdravljaju. Da, baš svi i kad ideš na plažu oni mašu i kad se vraćaš isto. Tamo je sve i lepo i tužno. Shvatiš kako je život nepravedan i kako je teško biti mi, ali dobiješ tu ljubav i nekako pokupiš sebe dok u srcu dobuje Stojte galije carske. Tamo je jednostavno svaki kutak naše istorije obeležen, čak i u dubini ostrva uz maslinjake. Vido, Moraitika, pesčane dine na drugoj strani ostrva, svetionik, kanal ljubavi... Grčki Karibi – Sivota, smestaj u Amoudii, mestašcetu gde se mešaju morska i rečna voda, Vrahos, vodopad, reka Aheron, prelepa šarena Parga... Skijatos, Evia, Banja Edipsos i toliko divnih, starijih ljudi. Lokomudes i topla voda. Peloponez, Glifada, Grad Bogova – Atina. Kada su je bogovi odabrali za sebe, šta mi obični smrtnici da dodamo, osim uživanja u svakom napravljenom koraku. Solun, opet stara Srbija i mešavina helenističke, rimske i vizantijske civilizacije. Kafa na Aristotelovom trgu. A onda čarobna Lefkada, posle koje više ništa nije isto. Čarobna boja mora ti uđe u pore i sve upoređujes sa njom. Egremni, Katizma, Porto Kaciki… Jednostavno raj i kad budna sanjam, sanjam tu tikriznu boju mora. Da li ste znali da je Zakintos samo za mlade, da tamo ne idu "matorci" (čitaj četrdesetogodišnjaci). Ali mi, kao i čarobnica Greece volimo život i onda put pod noge, auto, duga vožnja, pa trajekt i to jutarnji i gle čuda nema mladih. Bake, deke, unuci, mi “matorci” i poneki zalutali tinejdžer. Nema ludila, nema buke, nema žurki.. Ooooo i onda Argasi, kad i tamo i dalje neki normalni, čudni ljudi koji nisu tako mladi i ludi, pozitivno ludi. Mada, možda i jesu pomalo kada su došli u taj raj za mlade. Eto, tako sam luda, mada mlada po godinama i nisam, mada možda ipak jesam i malo luda. Luda, a svoja. I ne želim da mi drugi kažu kakva je Moja Grčka. Ja mislim da je kao i ja, svoja i posebna, i mlada i stara, i divlja i pitoma i baš onakva kakva mi baš treba. Svako novo leto je novo. Uvek je neka nova priča sa istim junacima. Možda još samo ove godine, jer unazad par godina jedan član ekipe želi iz nje da istupi. Za sada ga, samo još samo ove godine, sa obilaskom Kefalonije, držimo čvrsto, pa onda neka poleti iz našeg jata i neka stvara neke nove priče i uspomene. Zato Volim Grčku, volim tu njenu opuštenost, slobodu i mir koji mi pruža. Sve to je draž Grčke jer je uvek nova, neponovljiva i nestvarna. I da, uvek je čarobna, posebna i nepredvidiva, kao i moji tinejdžeri. I baš ove godine to smo MI, nas četvoro i Ona Veličanstvena, a onda će ponovo biti ljubav, ona intimna i jedinstvena, kao što je i Ona sama. Katarina Peulić, Kragujevac
Opširnije
04.04.2017.
Utisci sa letovanja: leto u Pefkiju
Evia je za nas bila potpuno nepoznata destinacija. Ono što nas je prvenstveno privuklo bila je cena aranžmana. Komentari na forumima bili su oprečni, od oduševljenja do totalnog nezadovoljstva. Istina nije ih bilo mnogo, jer je Pefki od relativno skoro u ponudi naših agencija. Krajem juna krenuli smo iz Novog Sada put Evie. Put je trajao 19 sati, pa nam je bio prilično naporan. Posle kratke vožnje trajektom, u ranim jutarnjim časovima stupili smo na tlo Evie, prošarano maslinjacima i borovom šumom. Prvi utisak o Pefkiju nije mi bio nešto naročito povoljan, jer mi se činilo da je previše malo mesto. Ono što mi se odmah dopalo nakon prve šetnje su široko šetalište i palme na njemu, lepa duga plaža i čisto, prozirno more. U jednoj taverni do same plaže popili smo našu prvu grčku kafu te godine, uživajući u pogledu na mirno more. Vrlo brzo smo se smestili u vili Anastazija, koja se nalazi u predivno uređenom, negovanom dvorištu, na dva minuta udaljenosti od plaže. Nikada nisam imala bolji smeštaj. Moram i da pohvalim veliku ljubaznost vlasnika vile. Iznad Pefkija nalazi se borova šuma, a njihov miris nigde nije tako intenzivan. Čini mi se da u njemu i more najlepše miriše. Na šetalištu su vile, kafići, taverne, prodavnice, poslastičarnica, pekara – nema ih mnogo ali su sasvim dovoljni i cene u njima su veoma povoljne. Može se ručati za svega 6 evra, 3 girosa možete kupiti za 5 evra, jedan je od 2,2 evra. Ležaljke se ne iznajmljuju, možete ih koristiti ceo dan ako poručite jedno piće, kao i gotovo svuda u Grčkoj gde sam bila. Grčka kafa je 1-1,5 evra, frape 2,5 evra, sokovi 3 evra... More je toplo i čisto, na plaži nema gužve, postoje delovi bez ležaljki ako želite potpuni mir i tišinu. Inače Pefki odlikuje mirna gotovo lenja atmosfera. Stvoren je za odmor za dušu i telo. Ja sam se preporodila. Ako želite ludi noćni provod, onda ovo nije destinacija za vas. Ni na šetalištu nema gužve, zbog čega sam naročito uživala u večernjim šetnjama. Večeri su bile izuzetno tople, izuzev prva dva dana našeg boravka tamo. Duvao je hladnjikav vetrić. Grci su i ovde izuzetno predusretljivi, ljubazni, emotivni, opušteni, pomalo glasni, ali to je deo njihovog šarma. Umeju da uživaju, na plaži, u moru, u tavernama... Od jednog smo dobile rakiju, njegov proizvod. Jedini izlet koji smo sebi organizovale bio je odlazak na prelepu plažu Kukunaries i u grad Skijatos. Cene tog izleta varirale su. Naša agencija tražila nam je 20evra, dok se preko lokalne moglo otići i za 12 evra. Putovanje brodićem, doživljaj je za sebe, poslužen nam je uzo, slušali smo grčku muziku uz poneki naš hit, a naši domaćini su sve ovekovečili prelepim fotografijama. Plaža Kukunaries je lepa, sa zlatno žutim peskom, more prozirno i toplo...iznad se nalazi šuma četinara. Veoma je uređena. Moja sestra je bila oduševljena. Ležaljke se ovde iznajmljuju. I poprilična je gužva. Boravak na njoj bio nam je jako kratak. Čekao nas je grad Skijatos, toliko drugačiji od Pefkija. Mnoštvo prodavnica, kafića, taverni... nekako užurbana atmosfera. Kosmopolitski gradić. Penjali smo se do vidikovca odakle se pružao spektakularan pogled na grad i more. Bio je jako topao dan, tako da je to bilo malo naporno. Lepše bi bilo da smo ceo dan ostali na plaži, iako i grad zaista vredi videti. I tu smo se kratko zadržali. Ono po čemu još pamtim Pefki jesu predivni zalasci sunca. Odmor za oči i dušu... Zrikavci nigde nisu tako glasni, ali ne remete tišinu ovog mesta. Naprotiv, doprinose joj. More tu najlepše mirise. Vratila bih se opet. I vratiću se. Jer Pefki je lek za dušu... Biljana Letić
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: Zakintos u septembru
Naše prvo bračno putovanje, i odlučili smo se za Zakintos, ostrvo iz grupe Jonskih ostrva, mesto Laganas. Krenula bih prvo od puta do ostrva, ako volite duge vožnje, uživanje u svim čarima putovanja, onda je to prvi razlog zbog kog možete otići na ovo ostrvo. Mi smo bas uživali i da kažem, dobro podneli put, koji je nekih 16-19 sati, ovisno od pauza. 15 sati do luke, mala pauza, za jutarnju kaficu, pa trajektom do ostrva, jos nekih sat vremena. Plaža u Laganasu je lepa, šarenolika, duga čak 5km, puno barova vam nudi raznovrsna uživanja… Ima dosta i slobodnih delova, bez ležaljki. Ulaz u more je postepen i dušu dao za brčkanje i uživanje u moru. Nama se najviše dopao beach bar “Havana”, sa divnom opuštajucom muzikom, ležaljkama, krevetima sa baldahinima, bas pružaju poseban osećaj. Hrana je odlična, ako se odlučite da celi dan provedete na plaži. Samo mesto Laganas je skup klubova i diskoteka u kojima noćni život pocinje od 23-00h, za mlade prava prilika za provod. Ukoliko niste baš za neki neumorni provod, lako možete zaobići večernjom šetnjom, pre početka noćnog ludila, koje u septembru i nije tog intenziteta kao u sezoni. U gradu postoji puno marketa, pekara, suvenirnice, mnoštvo restorana… Sve je dobro snabdeveno i u septembru. Što se tiče restorana, naš izbor je pao na restoran “Panos”, hrana je izvrsna, cene pristupačne, restoran vode i porodično rade zaista divni i ljubazni ljudi. Restoran je na novoj lokaciji, od onda kada smo mi zadnji put bili, raspitajte se i sigurno se nećete pokajati. Samo ostrvo vam može pružiti uzbudljiv i aktivan odmor. Ostrvo možete obići na više načina, agencijskim turama, busom, oko 20e po obilasku, trajektom oko ostrva, posebna i jedinstvena prilika za posetu najlepše plaže na ostrvu, Navagio – Ship Wreck, Blue caves,… A možete i iznajmiti auto i lagano obilaziti i otkrivati sve čari ovog ostrva, po sopstvenoj želji. Obilazak trajektom je lepo iskustvo, najjači utisak je ostavila plaža Navagio, voda je nestvarno tirkizna, na plaži olupina krijumčarskog broda, koga su struje mora nasukale u ovu uvalu daje poseban i prepoznatljiv pečat svemu. Ostala mesta koja vam mogu preporučiti da obidjete su plaža Sv. Nikola, Banana beach (idelano ako volite sportove na vodi), Limnionas (možete večerati uz divan zalazak sunca), ostrvo kornjača Marathonisi, Roxa (stenovita plaža, koja pruža najlepši zalazak vatreno purpurnih boja), selo Keri, mesto Tsilivi, lepo, malo, romantično, idealno za porodice,… Ono što smo jako voleli, i često se vraćali je privatno ostrvo “Cameo”, plaća se ulaz nekih 4e, i uz ulaznicu imate jedno piće… Plaža je jedna mala uvalica, ali sa savršenom vodom, barom sa odličnom muzikom… Do ostrva se stiže pešačenjem, preko mora, u odnosu na plažu Laganasa je sa desne strane, videćete već. Naglasila bih da je more jako čisto, s tim što se u septembru može desiti da more izbaci travu, nije baš lep prizor i ulazak u more, ali oni to jako brzo očiste, u principu nama nije to bio neki veliki minus, pored ostalih pozitivnih strana. Samo vreme i temperature u septembru su odlične, oko 30-33 stepeni, more pretoplo, bilo je i oblačića, a kiše samo prve godine kada smo bili. Inače smo se još tri puta vraćali tamo, znači da je vredelo ;) Mislim da ništa bolje a jeftinije, za septembar ne možete dobiti, najjužnije Jonsko ostrvo, samim tim je i klima najpovoljnija i leto najduže. Ono što bih još istakla, ukoliko volite istorijska nalazišta i slično, to nećete naći na ovom ostrvu, u principu je celo ostrvo, da kažem, novoizgradjeno, jer je 1950. godine ostrvo pogodio strašan zemljotres, da je celo ostrvo ostalo sravnjeno sa zemljom, osim jedne banke i crkve, ako se dobro sećam. Ali je zato bogato prirodnim lepotama, koje ostavljaju bez daha… Ukoliko se odlučite da posetite Zakintos, čak i na kraju sezone, nećete se pokajati… Bilo da celo letovanje provedete u Laganasu, ili vam svaki dan bude aktivan, nećete pogrešiti ni u kom slucaju. Mi ćemo se makar još jednom vratiti Zakintosu, ali sa još jednim članom više, samo da nam još malo poraste :-) Dijana Kostadinović
Opširnije
03.04.2017.
Utisci sa letovanja: moja priča o Grčkoj
Pokušaću da opišem svoje iskustvo i utiske iz ove divne zemlje. Od kad sam bila mala, s roditeljima sam išla u Grčku i dosta mesta obišla. Nažalost zbog razvoda roditelja, dugo nisam išla. Od momenta kada sam kročila u tu zemlju, čiji su ljudi slični nama, osvojila me je. Samo da je veselo, da se jede i pije, i obavezno igra sirtaki. San mi je bio da nađem nekog Grka, i odem da živim tamo, jer je to raj na zemlji. Ali realnost je malo drugačija. Što se tiče putovanja do tamo, kao što i svi znamo, naši putevi su loši, ali što se više priblizavamo Grčkoj, uzbuđenje raste, i samim tim nestaje nervoza zbog lošeg puta. A onda se prelazi granica, i približavamo se moru, tom mirisu i saznanju da uskoro ulećemo u more. Ali najbitnije, znamo da je giiiiiros blizu, nešto najlepše tamo. Naravno to je za decu (ali sam sigurna da se i roditelji obraduju). Ali ipak se više obraduju čaši dobrog vina i maslinama uz zvuk talasa. U zavisnosti od situacije, nekada smo bili, što se kaže ,paradajz' turisti, a nekad smo se čašćavali po restoranima. Moram priznati da nije toliko skupo, postoje oni jeftini i pristupačni marketi, pa se desi da imaju dobre akcije pa se nešto i ponese kući. A ljudiiii, to su takvi domaćini. Uvek veseli nasmejani raspoloženi. Jedino im jezik malo lošije ide (biću iskrena i reći da meni je to sve jedno, ni ja ne znam, ali se s takvim ljudima lako snađeš i sporazumeš). Plaže bih pokušala da opišem, ali zaista ne mogu, to treba doživeti. Eto na primer plaže Lefkade. To sam posetila pre 6 godina, i ove godine me drugarica pita ’Šta misliš, gde da idem’ ja joj kažem dečko ti ima dozvolu, pravo mesto za vas je Lefkada. Ja, da bi je uverila, pokažem slike, ona se oduševi i odu. Ljudi, to njeno oduševljenje kad se vratila, ne mogu vam opisati i njenu sreću i osmeh na licu. idalje je sve lepo kao kad sam i ja isla. Takođe, moja topla preporuka svima je poseta Meteora. Nije da se hvalim, ali i to sam obišla. Pubertet, sve me smara, a roditelji kao roditelji, da priušte što više, da vidim nešto što zaista vredi. Pri dolasku tamo, kolone autobusa, u sebi pomislih šta li je ovo, kad ima ovoliko ljudi. Dolazimo do privih stepenica i krece ’Mamaaa tataaa jel ste normalni, zar skroz do gore?’’Ajde sine nema puno!’ Penjanje do tamo, kao večnost, ali pomislim u sebi ’hajde kud svi, tu ću i ja, vredi' Konačno, stižem do kraja. Zastajem, okrećem se oko sebe. Prvo me šokira svež vazduh. Čist, svež vazduh. A zatim pogled od kog zastaje dah. Naravno, i tada je bilo moderno slikati se (ne kao sada, ali jeste). Kreće svaki ćošak slikanja. To je nešto zašta treba izdvojiti vremena i otići videti. Takođe, nešto što sam čula, nažalost, nisam doživela (ko zna, možda ću jednog dana) je venčanje na Santoriniju. To je kao iz bajke. Plaža, more, zalazak sunca, voljena osoba. Mislim da od toga nema nista lepše. Da se ja pitam, ne mora Santorini, samo nek je Grčka, more i zalazak sunca. Romantika. Naravno, zašto bih to želela, je mala pomoć u vidu gledanja filma Moja velika mrsna pravoslavna svadba. Samo da je veselo veselo veselo. Takvi su Grci, zaista. Eto, moja topla preporuka je da ljudi idu u Grčku. Vredi vredi vredi svaki sekund, minut, sat, dan, nedelja. Kada neko zaista želi odmor, to je pravi izbor. Nažalost, moja majka ni meni ni sestri već par godina ne može da priušti letovanje, pa kad sam videla ovo, pomislila sam da bi bilo lepo da napišem lep tekst, i njih, nadam se, uspem da obradujem. Hvala u svakom slučaju. I ko god otišao, jednom se okupajte za mene. I s uživanjem pojedite onaj divni giros. Slučajno sam naletela na vašu stranicu, hvala Bogu na tome. Bar dok gledam slike, mogu da maštam. Svaka slika stvara utisak kao da je raj, vuče te da ideš i posetiš tu divnu zemlju. Andrijana Sajtinac
Opširnije