Grčka kuhinja
04/03/2016 Tekst ažuriran 24/02/2023 Iskustva 0

Kao i ostale mediteranske zemlje, Grčka obiluje suncem i to se može osetiti u svim aspektima života, a samim tim i u kuhinji. Blaga sredozemna klima Grčkoj daje mogućnost uzgoja kvalitetnog voća i povrća kao i nezaobilaznih maslina, a upravo je maslinovo ulje sastojak koji se nalazi u najvećem broju grčkih jela i koji možemo smatrati light motivom grčke kuhinje. 

Najtipičniji predstavnici grčkog povrća su paradajz, patlidžani, tikvice, krompir, razne vrste mahuna, bamija, zelene paprike i luk. Od svih tih vrsta povrća često se pripremaju salate, a Grci su i veliki ljubitelji predjela od povrća pa se tako često na početku većeg obroka konzumiraju rotkvice ili masline. 

Pored česte upotrebe maslinovog ulja, još jedna istaknuta karakteristika grčke kuhinje je obilno služenje začinima poput origana, mente, belog luka, mirođije i bosiljka. Ne treba zanemariti ni slatkaste začine poput cimeta, klinčića i muškatnog oraščića koji se, naročito u severnom delu Grčke, često koriste kao dodatak mesnim jelima i jelima od povrća. Upravo spomenuti cimet je uz med neizostavan sastojak brojnih grčkih poslastica.

Što se mesa tiče, i tu je klima odigrala veliku ulogu pa se zbog škrtosti terena mnogo češće uzgajaju ovce i koze nego ostala vrsta stoke. To za posledicu ima nešto ređu upotrebu govedine i teletine nego što je to slučaj s brojnim drugim kuhinjama. To se uveliko nadoknađuje čestom pripremom ribe, naročito u priobalnom području. 

Osim već nabrojanih sastojaka grčka se kuhinja oslanja na upotrebu brojnih vrsta sireva od kojih je najpoznatiji feta sir, zatim na masline, tikvice, jogurt, vino, lišće vinove loze, med i tanke kore od testa koje se koriste kako za slana tako i za slatka jela.

Kulinarske tradicije i uticaji drugih kultura

U školi smo svi od malih nogu učili o grčkoj istoriji, umetnosti i filozofiji – osim vina, grčku hranu niko nije spominjao, a kulinarske tradicije su u Grčkoj starije od toliko spominjane demokratije.

Ne sme se nikako zaboraviti bogati doprinos turske kulinarske tradicije – musaka, baklava, tzatziki, ćufte, pilav... sve su to jela koja već i svojim nazivima ukazuju na strano poreklo. Neka od njih u Grčku su stigla iz turske kuhinje, a neka su pripadala arapskom i persijskom kulinarstvu pa su samo turskim posredstvom došla u Grčku.
 

Prema običajima stola, Grci svaki obrok započinju aperitivom i to najčešće rakijom začinjenom anisom koja se zove “ouzo“ i ima 80% alkohola. Kad se “ouzu“ doda voda ili led, postane mlečnobele boje. Slično piće, ali s još većim procentom alkohola je rakija “tsipouro“ koja je za razliku od “ouza“ koji se uglavnom proizvodi na ostrvu Lezbosu, uglavnom kućne proizvodnje. Metaksa je piće nalik brendiju koje najčešće ima procenat alkohola od 40%.

Nakon aperitiva slede predjela kojih su Grci veliki poklonici i kojih može biti i veći broj. Grčke supe su prilično guste što od brojnih dodataka, što od jaja koja se često pre serviranja dodaju u supu. Od mesa najčešće su na repertoaru jagnjetina, ali i iznutrice koje se u Grčkoj spremaju na brojne načine. Na kraju jela dolazi dezert koji uglavnom obavezno sadrži med, a jako često cimet i orah.

Predjela

Predjela se u Grčkoj nazivaju “meze“, a ima ih veliki broj. Poslužuju se uz već spomenute rakije ouzo ili tsipouro. Ako se poslužuju sosovi, uz njih uglavnom ide tanki hleb pod imenom pita. Evo nekih od najpoznatijih grčkih predjela:

Bourekakia - male mesne pite poreklom sa Krita
Tiganita - razne vrste povrća poput tikvica ili patlidžana pohovane u smesi od jaja 
Dolmades - sarmice od vinove loze punjene pirinčom i drugim povrćem, a i meso može biti uključeno 
Horiatiki salata - poznata grčka salata s maslinama, feta sirom, povrćem i klasičnim dresingom na bazi maslinovog ulja 
Tzatziki - sos od jogurta sa dodatkom krastavaca i belog luka, jede se uz pita hleb 
Tiropita - slana pita sa sirom 
Spanakopita - slana pita sa spanaćem koja je u novije vreme jako popularna i u fast food verziji

Glavna jela

Mnoga od njih su isključivo na bazi povrća, ali tu svakako i ljubitelji jagnjetine dolaze na svoje!

Musaka - jelo koje se i kod nas često konzumira, zapečeno mleveno meso i krompir kojem je moguće dodati brojne vrste povrća.
Pasticio - kao što naziv govori testenina (pasta) s dodatkom mlevenog mesa i bešamel sosa.
Keftedes - ono što se kod nas naziva ćuftama u grčkoj poznaje mnogobrojne varijacije.
Frikase - ukusna jagnjetina s celerom i povrćem.
Suvlaki - jagnjetina naseckana na kockice i pripremljena na roštilju koja se jede s tzatzikijem, hlebom i povrćem.
Giros - jagnjetina na spiralnom ražnju, često se poslužuje sa sosovima, a sve češće kao fast food.

Dezerti

Kao što je već spomenuto, istok je uveliko uticao na grčku kuhinju, a to je možda najočiglednije kad su dezerti u pitanju. Grčki dezerti su uglavnom kalorične poslastice prepune oraha, toplih začina, meda i slatkih preliva. Najpoznatija je svakako grčka baklava, ali vredi pomenuti i druge:

Koufeta - ušećereni bademi 
Loukumades - prženo testo natopljeno medom i cimetom 
Koulourakia - slatkiši na bazi maslinovog ulja 
Portokalopita - pita od pomorandže sa sirupom
Kourabiedes - uskrsni kolačići s bademima posuti šećerom u prahu 
Vasilopita - peče se za Novu godinu, a u testo se stavlja novčić. Ko ga pronađe u svom komadu kolača, biće srećan tokom cele nadolazeće godine!
 

Poznata grčka jela

Grčka kuhinja je bogato kulturno nasleđe koje se proteže kroz vekove. Ona predstavlja jedinstvenu kombinaciju ukusa, mirisa i tekstura, koja se temelji na tradicionalnim sastojcima poput maslinovog ulja, ribe, morskih plodova, sira i povrća.

Kada je u pitanju grčka hrana, prvo što obično pada na pamet je giros, popularno jelo koje se sastoji od pilećeg ili svinjskog mesa, servirano u piti od testa sa salatom, pomritom, paradajzom, lukom i tzatzikijem. Međutim, grčka kuhinja nudi mnogo više od toga.

Jedno od najpoznatijih jela u Grčkoj je musaka, tradicionalno jelo koje se sastoji od redova krompira, patlidžana, mlevenog mesa, paradajza i bešamel sosa. Svaki sloj se zasebno priprema i peče, a zatim se složi u posudu i peče u rerni dok ne postane hrskavo i zapečeno.

Sledeće jelo koje vredi pomenuti je saganaki, preukusni zapečeni feta sir koji se služi kao predjelo ili deo glavnog jela. Feta se iseče na komade, umoči u brašno, zatim u umućena jaja i na kraju u prezle. Sir se zatim prži u dubokoj masnoći dok ne postane zlatno braon, a zatim se služi sa svežim limunom i origanom.

Grčka kuhinja je takođe poznata po svojim salatama. Najpoznatija salata je horiatiki salata, koja se sastoji od svežeg paradajza, krastavaca, crvenog luka, paprike, maslina i feta sira, sve preliveno maslinovim uljem i limunom. Takođe postoji i salata od hobotnice, koja sadrži krastavac, crveni luk, paradajz i masline, i preliva se maslinovim uljem i limunom.

Kada je u pitanju glavno jelo, grčka kuhinja nudi nekoliko fantastičnih opcija. Jedno od najpopularnijih jela je biftekia, ukusne mesne ćufte koje se obično pripremaju od mlevenog mesa, luka, belog luka, prezli i začina, a zatim se peku ili griluju. Ova jela se često služe uz tzatziki, sos od jogurta, krastavaca i belog luka.

Još jedno jelo koje vredi pomenuti je souvlaki - komadi mesa (obično svinjetine, piletine ili jagnjetine) koje se marinira u maslinovom ulju, limunu, belom luku i začinima, a zatim se ređa na ražnjiće i peče na roštilju. Souvlaki se obično služi sa tzatzikijem i pomfritom.

Kada je u pitanju morska hrana, grčka kuhinja nudi neke od najboljih ribljih jela na svetu. Jedno od najpopularnijih jela su lignje na žaru, koje se pripremaju od sveže ulovljenih lignji, mariniranih u maslinovom ulju, limunu i začinima, a zatim se peku na roštilju dok ne postanu hrskave i zlatno braon boje. Takođe vredi pomenuti i grčku verziju ribljeg paprikaša, pod nazivom kakavia, koji se priprema od različitih vrsta morskih plodova, poput rakova, škampa, lignji i ribe, u kombinaciji sa povrćem, belim vinom i začinima.

Kada je u pitanju slatka hrana, grčka kuhinja nudi nekoliko ukusnih slatkiša koji će zadovoljiti svakog sladokusca. Jedan od najpoznatijih slatkiša je baklava, tradicionalni kolač koji se sastoji od testa, oraha, meda i začina. Testo se preliva medom i sirupom, a zatim se peče dok ne postane hrskavo i zlatno braon.

Još jedan popularan grčki slatkiš je loukoumades, malene krofne koje se prže u dubokoj masnoći, a zatim se posipaju šećerom u prahu i prelivaju medom i cimetom. Ovaj slatkiš se često služi kao desert uz kafu.

Grčka kuhinja takođe nudi i neke manje poznate, ali podjednako ukusne recepte. Na primer, fasolada, tradicionalna grčka čorba od pasulja, koja se priprema sa crvenim i belim pasuljem, povrćem i začinima, te se služi sa kriškama hleba. Takođe vredi pomenuti i dolmades, jelo koje se sastoji od punjenih listova vinove loze, obično punjenih pirinčem, povrćem i začinima.

Kada pripremate grčku hranu kod kuće, neophodni sastojci koje treba da imate su maslinovo ulje, limun, feta sir, tzatziki, začini poput origana i ruzmarina, kao i sveže povrće i morski plodovi. Kada se koriste kvalitetni sastojci, grčka hrana može biti izuzetno ukusna i zdrava.

I kao zaključak

Grčka kuhinja predstavlja jedinstvenu kombinaciju ukusa i mirisa, koja odiše tradicijom i kulturom. Od ukusnih mesnih jela, preko svežih morskih plodova, do ukusnih slatkiša, grčka kuhinja nudi nešto za svakoga. Ova kuhinja se često opisuje kao zdrava, jer se u njoj koristi puno svežeg povrća, maslinovog ulja i začina, a manje šećera i prerađene hrane.

Grčki način ishrane postao je poznat i popularan širom sveta zbog toga što se bazira na mediteranskoj ishrani, koja je poznata po tome što je povezana sa brojnim zdravstvenim beneficijama.

Ova ishrana je bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orasima, semenkama, ribom i maslinovim uljem, a manje mesa i mlečnih proizvoda. Studije su pokazale da mediteranska ishrana može smanjiti rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta kancera.