Gužve na Gradini? Ovo su alternativni granični prelazi između Srbije i Bugarske

Ako su na graničnom prelazu Gradina, između Srbije i Bugarske, najavljena višesatna zadržavanja, možete razmotriti manje opterećene alternativne prelaze – Strezimirovce, Ribarce, Vršku Čuku, a za putnike iz Negotinske krajine i Mokranje.

Na manjim prelazima najčešće ima znatno manje vozila, ali to ne znači da će ukupno putovanje obavezno biti kraće. Prilazni putevi uglavnom vode kroz planinske predele, imaju dosta krivina i zahtevaju sporiju vožnju nego autoput.

Zbog toga pre skretanja sa glavne trase treba uporediti trenutno zadržavanje na Gradini sa dodatnim vremenom potrebnim za vožnju lokalnim putevima.

Gradina (SRB) - Kalotina (BG)

Radno vreme: 00–24 h

Ruta kroz Srbiju: Autoputem A1 do Niša, zatim autoputem A4/E80 preko Pirota i Dimitrovgrada do graničnog prelaza Gradina.

Nastavak kroz Bugarsku: Od Kalotine se nastavlja prema Sofiji, a zatim autoputem A3 „Struma“ preko Blagoevgrada i Sandanskog do Kulate i ulaska u Grčku kod Promahonasa.

Gradina je najprometniji granični prelaz između Srbije i Bugarske i glavni izbor većine putnika koji preko Bugarske putuju ka Grčkoj.

Put se gotovo celom trasom odvija autoputem, zbog čega je ovo najbrža, najjednostavnija i najmanje naporna ruta kada nema većih zadržavanja na granici.

Međutim, tokom letnje sezone, vikendom, pred praznike i u vreme smene turista mogu se formirati duge kolone, pa čekanje povremeno traje i više sati. Tek u takvim situacijama alternativni prelazi mogu doneti stvarnu uštedu vremena.

Strezimirovci (SRB) - Strezimirovci (BG)

Radno vreme: 00–24 h

Ruta kroz Srbiju: Autoputem A1 do Vladičinog Hana, zatim preko Surdulice, Vlasinskog jezera i sela Strezimirovci do granice.

Nastavak kroz Bugarsku: Od prelaza se nastavlja preko Trna, Breznika i Pernika, odakle se putnici uključuju na autoput A3 „Struma“ prema Blagoevgradu, Sandanskom, Kulati i Grčkoj.

Strezimirovci su jedna od najčešće razmatranih alternativa Gradini. Saobraćaj je uglavnom slabiji, pa su i zadržavanja na granici često kraća.

Ipak, put do prelaza i dalje kroz Bugarsku vodi preko planinskih i lokalnih deonica sa dosta krivina. Prosečna brzina je znatno manja nego na autoputu, pa ovu rutu ne treba posmatrati kao automatski bržu varijantu.

Vožnja preko Vlasinskog jezera može biti veoma prijatna tokom dana i po lepom vremenu, ali je zahtevnija noću, po magli ili kiši.

Ova ruta može imati smisla putnicima iz južne Srbije, kao i onima koji na Gradini zateknu višesatno čekanje.

Ribarci (SRB) - Oltomanci (BG)

Radno vreme: 00–24 h

Ruta kroz Srbiju: Autoputem A1 do Vladičinog Hana, zatim preko Surdulice, Vlasinskog kraja i Bosilegrada do graničnog prelaza Ribarci.

Nastavak kroz Bugarsku: Nakon prelaska granice nastavlja se preko Ćustendila i Nevestina do Dupnice, gde se putnici uključuju na autoput A3 „Struma“ prema Blagoevgradu, Sandanskom, Kulati i Grčkoj.

Na prelazu Ribarci - Oltomanci gužve su uglavnom retke, pa putnici često navode da granicu prelaze znatno brže nego na Gradini.

Međutim, put je planinski, sa velikim brojem krivina i deonicama na kojima nije moguće voziti većom prosečnom brzinom. Poseban oprez potreban je tokom noći i u lošim vremenskim uslovima.

Prednost ove rute je to što se nakon Ćustendila i Dupnice stiže do autoputa A3 „Struma“, kojim se dalje nastavlja prema Grčkoj.

Ribarci mogu biti dobar izbor kada je na Gradini višesatno čekanje, ali nisu nužno bolji od Strezimirovaca za svakog putnika. Izbor zavisi od mesta polaska, trenutnog stanja puteva i destinacije u Grčkoj.

Vrška Čuka (SRB) - Vrashka Chuka (BG)

Radno vreme: 00–24 h

Ruta kroz Srbiju: Autoputem A1 do Niša, zatim preko Knjaževca i Zaječara do graničnog prelaza Vrška Čuka.

Nastavak kroz Bugarsku: Nakon prelaska granice nastavlja se preko Kule, Dimova i Montane prema Sofiji, a zatim autoputem A3 „Struma“ prema Kulati i Grčkoj.

Ovaj prelaz je najpogodniji za putnike koji dolaze iz istočne Srbije, posebno iz Zaječara, Bora, Knjaževca i okolnih mesta.

Saobraćaj je uglavnom slabiji nego na Gradini, ali je ruta prema Grčkoj duga i za putnike iz Beograda, Novog Sada ili centralne Srbije najčešće ne predstavlja praktičnu alternativu.

Vrška Čuka ima smisla pre svega ako se već nalazite u istočnoj Srbiji ili ako su na Gradini izuzetno velika zadržavanja.

Mokranje (SRB) - Bregovo (BG)

Radno vreme: 00–24 h

Ruta kroz Srbiju: Preko Negotina i Mokranja do graničnog prelaza.

Nastavak kroz Bugarsku: Od Bregova se nastavlja prema Vidinu, a zatim preko Montane ka Sofiji i autoputu A3 „Struma“ prema Kulati i Grčkoj.

Mokranje - Bregovo je peti drumski granični prelaz između Srbije i Bugarske, ali se znatno ređe koristi za putovanje ka Grčkoj.

Ovaj prelaz može imati smisla putnicima iz Negotina, Kladova i pojedinih delova severoistočne Srbije. Za većinu putnika iz drugih delova zemlje ruta je previše duga i uglavnom se ne isplati, čak ni kada su na Gradini veće gužve.

Šta treba znati pre izbora alternativnog prelaza?

Ukupno vreme je možda važnije od čekanja na granici.

Nije dovoljno proveriti samo koliko se čeka na prelazu. Potrebno je izračunati i koliko vremena gubite zbog skretanja sa autoputa i sporije vožnje lokalnim putevima.

Ako se na Gradini čeka kratko, glavni pravac je gotovo uvek brži i jednostavniji. Alternativni prelazi najviše se isplate kada su zadržavanja na Gradini višesatna.

Putevi su zahtevniji. Rute preko Strezimirovaca i Ribaraca vode kroz planinske krajeve sa dosta krivina, uspona i sporijih deonica.

Mogu biti posebno naporne za:

• vozače koji su već umorni;
• osobe kojima smetaju krivine;
• porodice sa decom koja teško podnose vožnju;
• vozače kamp-prikolica i većih vozila;
• putnike koji voze tokom noći ili po lošem vremenu.

Na lokalnim deonicama nema toliko benzinskih stanica, restorana, toaleta i servisa kao na autoputu.

Pre nego što napustite glavni put, preporučljivo je da dopunite gorivo, proverite pritisak u gumama, kupite vodu i osnovne potrepštine, napravite pauzu i sačuvate mapu za korišćenje bez interneta.

Iskustva vozača

Prema iskustvima turista koji su koristili alternativne prelaze, na Strezimirovcima i Ribarcima često nema većih kolona, pa se granica uglavnom prelazi znatno brže nego na Gradini u vreme najvećih gužvi.

Sa druge strane, gotovo svi ističu da treba računati na sporiju i zahtevniju vožnju. Putevi vode kroz planinske predele sa dosta krivina, pa je prosečna brzina znatno niža nego na autoputu.

Jedni prednost daju Strezimirovcima zbog vožnje preko Vlasinskog jezera i pravca preko Pernika, dok drugi biraju Ribarce zbog nastavka preko Ćustendila i Dupnice do autoputa „Struma“.

Iskustvo jednog vozača ipak ne garantuje iste uslove drugog dana. Na vreme putovanja mogu uticati broj vozila, EES procedura, radovi, vremenski uslovi i stanje puta.

Česta pitanja i odgovori

Koji prelaz izabrati?

Za putnike iz Beograda, Novog Sada i centralne Srbije:
Gradina je u većini slučajeva najbrži i najjednostavniji izbor. Alternativni prelaz treba razmatrati tek kada su zadržavanja višesatna.

Za putnike iz Niša i južne Srbije:
Strezimirovci i Ribarci mogu biti korisne alternative, ali treba uporediti ukupno trajanje puta, a ne samo čekanje na granici.

Za putnike iz Zaječara, Bora i istočne Srbije:
Vrška Čuka može biti praktičnija od odlaska do Gradine.

Za putnike iz Negotina i severoistočne Srbije:
Mokranje - Bregovo može se razmotriti, ali je nastavak puta kroz Bugarsku prema Grčkoj veoma dug.

Izbor zavisi od:

• mesta polaska;
• destinacije u Grčkoj;
• trenutnog čekanja na Gradini;
• doba dana;
• vremenskih uslova;
• vrste vozila;
• spremnosti vozača za dužu vožnju lokalnim i planinskim putevima.

Koliko treba da se čeka na Gradini da bi se alternativa isplatila?

Ne postoji precizan broj sati koji važi za sve putnike. Nekome će se alternativa isplatiti već kod dužeg čekanja, dok će drugi zbog dodatnih kilometara i sporijih puteva stići kasnije nego da su ostali na Gradini.

Pre odluke treba proveriti navigaciju, trenutno stanje na granici i procenjeno ukupno vreme dolaska do destinacije.

Da li su Strezimirovci i Ribarci pogodni za noćnu vožnju?

Prelazi rade i noću, ali prilazni putevi nisu idealni za umorne i neiskusne vozače.

Pojedine deonice su krivudave, slabo osvetljene i zahtevaju veću koncentraciju nego vožnja autoputem.

Mogu li ove prelaze da koriste kamperi i vozila sa prikolicama?

Moguće je da pojedini prelazi prihvataju takva vozila, ali vozači kampera, prikolica, autobusa i težih vozila treba neposredno pre putovanja da provere aktuelna ograničenja.

Čak i kada je prelazak dozvoljen, planinski i uski putevi mogu biti znatno zahtevniji nego za putnička vozila.

Da li mogu da koristim iste prelaze pri povratku iz Grčke?

Da. Svi navedeni prelazi mogu se koristiti i pri povratku iz Bugarske u Srbiju.

I tada treba uporediti čekanje na Gradini sa dodatnim vremenom potrebnim za vožnju alternativnom rutom.

Alternativni prelazi između Srbije i Bugarske mogu biti veoma korisni kada su na Gradini višesatna zadržavanja, ali nisu uvek brža opcija.

Ako je zadržavanje na Gradini kratko ili umereno, vožnja autoputem preko Gradine i Kalotine u većini slučajeva ostaje najbrža, najjednostavnija i najmanje naporna opcija.

Pre konačne odluke proverite trenutno stanje na granicama, stanje puteva, vremensku prognozu i procenjeno ukupno vreme dolaska do destinacije.

Još korisnih tekstova za vozače i turiste:

Gde kupiti i koliko košta bugarska vinjeta?

Put kolima za Grčku preko Bugarske - preko prelaza Gradina