Zašto se u Grčkoj na Badnji dan jede meso iako traje Božićni post?

Mnoge naše posetioce iz Srbije iznenadi prizor u Grčkoj na Badnji dan – roštilji ispred kafića, suvlaki na ulicama, pune taverne i nimalo „posna“ atmosfera. Iako Božićni post formalno traje, 24. decembar u Grčkoj izgleda potpuno drugačije nego kod nas.

Razlog za to nije nepoštovanje vere, već razlika u crkvenim pravilima, običajima i načinu na koji se praznici doživljavaju u svakodnevnom životu.

Kako izgleda Božićni post u Grčkoj – u teoriji i praksi

Božićni post u Grčkoj traje do 24. decembra, ali se njegova pravila znatno razlikuju od onih na koja smo navikli u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.

Post je generalno blaži, tokom većeg dela posta dozvoljena je riba, a sam 24. decembar ne smatra se strogo posnim danom kao kod Srba. Strožija pravila važe samo tokom manjeg broja dana i uglavnom se dosledno poštuju u manastirima i među malim brojem vernika koji ih dosledno poštuju.

Zbog toga, čak i sa crkvenog stanovišta, Badnji dan u Grčkoj nema istu težinu, simboliku i strogoću kao u Srbiji. Crkvena pravila postoje, ali se u svakodnevnom životu u Grčkoj ne primenjuju strogo niti se očekuje da ih svi poštuju.

Badnji dan u Grčkoj nema isti značaj kao kod Srba

U srpskoj tradiciji Badnji dan je jedan od najsvečanijih i najstrožih dana u godini, dok u Grčkoj to nije slučaj.

Za Grke je centralni praznik 25. decembar, sam Božić, dok je 24. decembar uglavnom običan radni dan ili skraćeni radni dan. To je dan priprema, kupovine, izlazaka i okupljanja, a ne dan posebnih verskih rituala.

Iako postoji običaj posebne badnje večeri i ritualne trpeze kakvu poznajemo u Srbiji, to ne praktikuju svi.

Tradicionalni običaji vezani za Badnje veče u Grčkoj

Iako Badnji dan u Grčkoj nema isti značaj kao u srpskoj tradiciji, postoje određeni običaji koji se vezuju za ovaj period, naročito u porodičnom okruženju.

Večera koja se priprema za Badnje veče u Grčkoj razlikuje se od one na koju smo navikli u srpskoj tradiciji. Posebno mesto na trpezi ima takozvani „Hristov hleb“ (hristopsomo) – velika, bogato ukrašena vekna hleba, čiji se ukrasi često vezuju za zanimanje ili način života porodice.
Za razliku od posne večere kod Srba, na grčkom badnjevečernjem stolu uobičajeno se služi meso, najčešće jagnjetina ili prasetina.

Tokom božićnih praznika gotovo svaki grčki dom krasi i poseban simbol – mali drveni krst sa bosiljkom, koji je žicom pričvršćen iznad posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, najčešće majka ili domaćica, umače krst sa bosiljkom u svetu vodu i njome blagosilja sve prostorije u kući.

Prema narodnom verovanju, ovaj ritual ima zaštitnu ulogu – njime se iz doma „teraju“ zli duhovi, poznati kao kilancaroi, za koje se veruje da tokom praznika izlaze iz podzemlja i u kuće ulaze kroz dimnjak.

Gradski običaji jači su od crkvenih pravila

U velikim gradovima, posebno u Solunu i Atini, Badnji dan se doživljava kao dan slavlja i društvenog života. Ulice su pune ljudi, muzike, pića i hrane, a kafići i taverne rade punim kapacitetom.

Zbog toga se tog dana masovno jedu suvlaki, kobasice, roštilj i druga mesna jela. To ne znači da su Grci „protiv posta“, već da većina ljudi ne posti strogo ili uopšte ne posti, naročito u urbanim sredinama.

Post u Grčkoj je lična stvar, ne društvena norma

Još jedna važna činjenica za Grčku jeste odnos društva prema postu.

U Grčkoj je post isključivo lični izbor. Ne postoji društveni pritisak, niko vas neće pitati da li postite i ne očekuje se da svi poštuju ista pravila. Mnogi Grci poste samo tokom Velikog posta pred Uskrs, dok Božićni post preskaču ili ga poštuju delimično.

Naravno, postoje i Grci koji poste strogo i poštuju sva pravila, ali oni su u manjini i njihov način obeležavanja praznika nije društvena norma.

Savremeni način života, turizam i decembarska atmosfera

Decembar je u Grčkoj i snažan turistički period. Gradovi organizuju manifestacije, trgovi su puni, a hrana je sastavni deo druženja i praznične atmosfere, a ne verskog obreda.

Zbog toga je sasvim normalno da se na ulicama peče meso i da se jede bez ograničenja, čak i dok formalno traje Božićni post.

Za nekoga ko dolazi iz Srbije to može biti neobično, ali u grčkom kontekstu to je potpuno normalan deo praznične svakodnevice.

Različite pravoslavne tradicije imaju različite običaje, ali to ne znači da je jedan pristup „ispravniji“ od drugog, već samo da se vera i praznici žive na različite načine. 

Tekst je zasnovan na pravilima Grčke pravoslavne crkve, etnološkim izvorima o grčkim božićnim običajima i savremenoj praksi obeležavanja Badnjeg dana u Grčkoj.