Solunski metro

Izgradnja metroa je prolazila kroz mnogobrojne izazove, uključujući arheološka otkrića i finansijske poteškoće, što je dovelo do višestrukih odlaganja. Ipak, ovaj važni sistem će imati veliki uticaj ne samo na svakodnevni život građana Soluna već i na život mnogobrojnih turista koji ga posećuju.

Solunski metro je jedan od najnovijih i najnaprednijih metro sistema u Evropi. To znači da koristi najnovije tehnologije i opremu, i izgrađen je sa veoma visokim standardima kvaliteta i bezbednosti.

Sa dužinom od 9,6 kilometara i 13 stanica, metro svakodnevno prevozi oko 254.000 putnika.
 

Putovanje kroz celokupnu trasu traje samo 17 minuta, dok 18 kompozicija bez mašinovođa u terminima špica polazi svaka 2 i po minuta, čime će se značajno smanjiti gužve i omogućiti brži i efikasniji prevoz kroz grad.

Cena karte i radno vreme metroa u Solunu

Cena karte za metro u prvih šest meseci će iznositi 60 centi, deca do 6 godina će se voziti besplatno.
Karta važi sedamdeset (70) minuta od trenutka validacije prilikom prvog ukrcavanja i mogućnost neograničenog korišćenja u metrou u tom vremenskom periodu.
Cena paketa 10 + 1 karta iznosiće 5.80 EUR.

Cena dnevne karte za solunski metro je 2,50 evra. Dnevna karta traje 24h od validacije prilikom prvog ukrcavanja i mogućnost neograničenog korišćenja u metrou u tom vremenskom periodu.

Metro će raditi od 5:30 do 00:30 uz mogućnost kasnijih polazaka petkom i subotom.

Zašto je projekat toliko kasnio?

Izgradnja solunskog metroa prvobitno je započeta 1986. godine, kada su napravljeni prvi planovi za ovaj projekat. Ipak, konkretni radovi počeli su tek 2006. godine, a završetak je prvobitno planiran za 2012. Međutim, radovi su se suočili s nizom izazova koji su doveli do višestrukih odlaganja:
 

• Arheološka otkrića: Solun je bogat istorijskim slojevima, i tokom iskopavanja za metro otkriveno je više od 300.000 artefakata iz antičkog, srednjovekovnog i osmanskog perioda. Posebno važna otkrića pronađena su na stanicama Venizelou i Agia Sofia, gde su pronađene drevne ulice, trgovi i drugi ostaci gradskog života. Kako bi se očuvalo ovo kulturno nasleđe, mnoga gradilišta pretvorena su u arheološke zone, što je zahtevalo dodatno vreme za istraživanje.
   
• Promene u projektu: Svako novo arheološko otkriće zahtevalo je prilagođavanje planova gradnje kako bi se obezbedila zaštita istorijskih nalazišta. Stanice Venizelou i Agia Sofia, na primer, morale su biti dizajnirane tako da uključe izložbene prostore za očuvane delove starih ulica i trgova.
   
• Finansijske poteškoće: Pored tehničkih izazova, dodatni troškovi vezani za arheološka istraživanja i izmene u dizajnu značili su da je projekat zahtevao više finansijskih sredstava nego što je prvobitno planirano, što je dodatno usporilo radove.
   

Vozovi bez mašinovođe

Upravljanje metroom u Solunu povereno je konzorcijumu THEMA, francusko-italijanskoj kompaniji sa bogatim iskustvom u vođenju modernih sistema sa naprednim bezbednosnim tehnologijama i automatizacijom. Ovaj metro sistem ima bezbednosni nivo 4, što omogućava rad bez mašinovođe. Ipak, u svakom vozu će biti prisutno osoblje koje će u slučaju problema, poput nestanka struje ili tehničkog kvara, ručno dovesti kompoziciju do sledeće stanice.
 

U prvoj fazi, metro sistem će raspolagati sa 18 vozova, uz planove da se postepeno uvede još 15, čime bi kapacitet dostigao mogućnost prevoza do 350.000 putnika dnevno.

Planirana je i dalja izgradnja novih stanica u godinama koje dolaze, što bi, kada bude završeno, moglo smanjiti broj vozila u saobraćaju za oko 57.000, čime bi se dodatno rasteretile gradske ulice.

Koliko linija će imati solunski metro?

Solunski metro imaće dvostepeni sistem linija, koji će obuhvatiti glavnu liniju i dodatnu ka oblasti Kalamaria:
 

• Linija 1 (osnovna): Povezujee područje Nea Elvetia sa centrom grada i novom železničkom stanicom.
• Linija 2 (odvajanje ka oblasti Kalamaria): Povezivaće se na glavnu liniju i pružaće dodatnu vezu sa istočnim delom grada, sve do stanice Mikra. Imaće još 5 stanica.

U prvoj fazi, metro obuhvata jednu glavnu liniju i jednu koja će se odvajati od nje, dok su u planu dalja proširenja u skladu s potrebama stanovništva.

Stanice solunskog metroa

Metro u prvoj fazi obuhvata sledeće stanice:

1. Nova železnička stanica
2. Dimokratias
3. Venizelou
4. Agia Sofia
5. Sintrivani/Ekthesi (Sajam)
6. Panepistimio (Solunski univerzitet)
7. Papafi
8. Efklidis
9. Fleming
10. Analipsi
11. 25 marta
12. Vulgari
13. Nea Elvetia

Odvajanje ka oblasti Kalamaria dodaće još nekoliko stanica, uključujući stanicu Mikra na istoku.

Karakteristike linije 1 (osnovna linija)

• 9,6 kilometara pruge, sa dva nezavisna tunela sa jednim kolosekom

• 13 modernih stanica, sa centralnom platformom

• 18 potpuno automatizovanih, klimatizovanih vozova koji će saobraćati bez vozača, ali sa pratiocem.

• Automatski sistemi otvaranja i zatvaranja vrata na svakoj stanici, kako bi se osigurala maksimalna bezbednost putnika tokom njihovog boravka na peronima.

• Očekivani dnevni promet putnika: 254.000 putnika.

• Prevozni kapacitet od 18.000 putnika na sat i po pravcu.

• 450 putnika po vozu.

• Komunikacija putnika sa Centrom za kontrolu

• Vreme polazaka vozova: svaka 2,5 minuta u početnoj fazi komercijalnog rada i svakih 90 sekundi nakon prijema dodatnih vozova.

• Vreme putovanja uključujući stajanje na 13 stanica: 17 minuta.

• Prednosti za životnu sredinu i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2)

• Kretanje vozova se kontroliše bežično 5-10 puta u sekundi, sa tačnošću pozicije svakog voza od oko 1m.

• Radni nivo bezbednosti je SIL4.

• Podaci o radu svakog voza (položaj, profil brzine, alarmi, kvarovi, dijagnostika, podaci o signalizaciji, CCTV kamere, itd.) se prenose bežično (Wi-Fi) preko istog sistema prenosa (DCS) i jedne antene.

• Postoje kamere visoke definicije unutar i spolja, kao i na prednjem i zadnjem delu voza, sa mogućnošću onlajn video strimovanja do Operativnog kontrolnog centra.

Proširenje solunskog metroa do oblasti Kalamaria

• Projekat proširenja do Kalamaria uključuje 5 novih stanica (Nomarhia, Kalamaria, Aretsou, Nea Krini i Mikra).

• Dužina podzemne linije 4,78 km.

• Očekuje se da će dnevno opsluživati 63.000 putnika.

• Vreme putovanja od stanice Mikra do centra Soluna: 15 minuta.

• Početak rada linije je predviđen za drugu polovinu 2025. godine.
 

Arheološka otkrića – metro kao "podzemni muzej"

Izgradnja metroa učinila je Solun svojevrsnim "podzemnim muzejem". Na nekim stanicama, kao što su Venizelou i Agia Sofia, posetioci mogu da vide očuvane delove rimskih i vizantijskih struktura, kao što su drevne ulice i trgovi.

Mnogi artefakti pronađeni tokom iskopavanja biće izloženi i na stanicama Sintrivani i u oblasti Pavlos Melas, čime će se dodatno obogatiti kulturna ponuda Soluna.

Uticaj metroa na Solun

Otvaranje solunskog metroa donosi mnogobrojne prednosti za grad. Smanjenje saobraćajnih gužvi i brži prevoz kroz grad olakšaće svakodnevni život i građanima i turistima. Takođe, metro će značajno doprineti ekološkim naporima grada u smanjenju izduvnih gasova iz automobila.

Ovaj dugo očekivani projekat kombinuje modernu tehnologiju prevoza sa očuvanjem istorijskog nasleđa. Otvaranje metroa označava novi period u životu grada, gde će drevna istorija i savremena infrastruktura koegzistirati na dobrobit svih stanovnika i posetilaca.

Fotografije: Athensvoice.gr
Autor: Ana Mihajlović