Proslava Uskrsa (Vaskrsa) u Grčkoj i radno vreme prodavnica

Uskrs (Vaskrs) u Grčkoj predstavlja najvažniji verski i porodični praznik u godini, koji se obeležava uz bogatu tradiciju, brojne običaje i izmenjeno radno vreme širom zemlje. Tokom Velike nedelje menja se satnica rada prodavnica, supermarketa i tržnih centara, dok su na same dane praznika gotovo sve radnje zatvorene.

Pravoslavni Uskrs 2026. godine u Grčkoj pada u nedelju, 12. aprila.

Praznični režim rada počinje već od Velikog ponedeljka i traje sve do kraja prazničnog vikenda, uz skraćeno radno vreme na Veliki petak i Veliku subotu.

U nastavku teksta pročitajte detaljno radno vreme prodavnica i supermarketa za Uskrs 2026, ali i pregled najvažnijih običaja i načina na koji se ovaj veliki praznik proslavlja širom Grčke - od ponoćne liturgije i vaskršnje trpeze, do proslave u velikim gradovima poput Soluna i Atine, kao i jedinstvenih tradicija na ostrvima poput Krfa i Hiosa.

Radno vreme prodavnica za Vaskrs u Grčkoj 2026.

Prodavnice u maloprodaji

• Veliki ponedeljak (06.04.) – 09:00–21:00
• Veliki utorak (07.04.) – 09:00–21:00
• Velika sreda (08.04.) – 09:00–21:00
• Veliki četvrtak (09.04.) – 09:00–21:00
• Veliki petak (10.04.) – 13:00–19:00

• Velika subota (11.04.) – 09:00–15:00
• Vaskršnja nedelja (12.04.) – zatvoreno
• Vaskršnji ponedeljak (13.04.) – zatvoreno

Napomena: U Solunu prodavnice najčešće počinju sa radom od 10:00, dok u Atini većina radnji radi od 09:00. 

Važno je da kupovinu hrane, vode i osnovnih potrepština obavite najkasnije na Veliku subotu do popodneva. 

Restorani rade, ali uz rezervacije

Iako su radnje zatvorene, restorani i taverne rade, posebno u turističkim zonama i velikim gradovima poput Solun i Atina.

• Vaskršnji ručak počinje oko 12:00
• Najveće gužve su od 13:00 do 16:00
• Preporučuje se rezervacija 1–2 dana ranije
• U ponudi je tradicionalni meni (jagnje, kokoretsi, predjela)

Hoteli često organizuju sopstvene praznične ručkove za goste.

Šta važi za supermarkete za Uskrs 2026.

Tokom uskršnjih praznika veliki lanci supermarketa imaju manja odstupanja u satnici, ali uglavnom prate isti osnovni okvir radnog vremena.

Veliki petak i velika subota u supermarketima

Na Veliki petak supermarketi se otvaraju u 13:00, dok se zatvaranje razlikuje po lancima:

• 13:00–20:00 – Sklavenitis, AB Vasilopoulos, My Market
• 13:00–21:00 – Lidl
• 13:00–19:00 ili 20:00 – Masoutis, Kritikos, Galaxias

Na Veliku subotu supermarketi rade produženo u odnosu na klasične radnje:

• Sklavenitis – približno 08:00–19:00
• AB Vasilopoulos – približno 08:00–18:00
• My Market – približno 08:00–20:00
• Lidl – približno 08:00–21:00
• Masoutis, Kritikos, Galaxias – približno 08:00–20:00

Uskrs i Uskršnji ponedeljak

• 12.04. (Vaskršnja nedelja) – zatvoreno
• 13.04. (Vaskršnji ponedeljak) – zatvoreno

Šta važi za tržne centre za Uskrs?

Veliki tržni centri uglavnom prate opšti okvir prazničnog radnog vremena, što podrazumeva rad od oko 09:00–21:00 ili 10:00–21:00 tokom radnih dana Velike nedelje, uz skraćeno radno vreme na Veliki petak i Veliku subotu.

Ipak, moguća su manja odstupanja, poput nešto kasnijeg zatvaranja ili posebnih satnica za restorane, kafiće i bioskope u okviru tržnih centara.

  

Kako se Uskrs proslavlja u Grčkoj

Grci su pravoslavni narod, a Vaskrs (Uskrs) je za njih najvažniji praznik u godini – važniji čak i od Božića. U pitanju je pokretni praznik koji se obeležava prve nedelje nakon punog meseca posle prolećne ravnodnevice, prema pravoslavnom kalendaru.

Velika nedelja – običaji i tradicija

Na Veliki četvrtak domaćice tradicionalno farbaju jaja u crvenu boju, koja simbolizuje Hristovu krv i vaskrsenje. Kumovi tog dana deci kupuju novu odeću i sveću (lambada) koja se nosi na ponoćnu liturgiju. U pojedinim mestima, naročito u manjim sredinama, ulice se simbolično peru i uređuju u susret prazniku.

Veliki petak je dan žalosti. Tada se iz crkava iznosi Hristov epitaf – plaštanica sa ikonom Hrista, bogato ukrašena cvećem. U litiji se nosi kroz selo ili gradske kvartove, sve do groblja, u tihoj i dostojanstvenoj povorci. Vernici pale sveće za upokojene, nakon čega se epitaf vraća u crkvu gde vernici celivaju ikonu.

Ponoćna liturgija

Tokom noći Velike subote (Megalo Savato), vernici svečano obučeni odlaze na ponoćnu liturgiju. Neposredno pred ponoć sveštenik gasi sva svetla u crkvi, što simbolizuje mrak Hristovog groba.

Tačno u ponoć pali se sveća sa Večnog plamena, a sveštenik peva „Hristos Anesti“ (Hristos vaskrse). Plamen se zatim prenosi od vernika do vernika dok horovi pevaju vaskršnje pesme.

Nakon liturgije, narod izlazi ispred crkve. Zvona zvone bez prestanka, a negde se priređuje i vatromet. Ljudi jedni drugima čestitaju rečima „Hristos Anesti“, na šta se odgovara „Alithos Anesti“ (Vaistinu vaskrse).

Vaskršnja trpeza

Po povratku kući, porodica prekida post vaskršnjom večerom koja se tradicionalno sastoji od magirice – supe od jagnjećih iznutrica, vaskršnjeg slatkog hleba tsoureki i različitih kolača i biskvita.

Narednog dana, na Vaskršnju nedelju, porodica se okuplja na svečanom ručku. Na trpezi je najčešće jagnje na ražnju, uz razna predjela, salate, vino i uzo, a slavlje uz muziku i druženje traje do kasno u noć.

Uskrs u Solunu

Uskrs u Solunu obeležava se veoma svečano i smatra se jednim od najlepših perioda za boravak u ovom gradu. Iako je Solun veliki urbani centar, tokom Velike nedelje atmosfera postaje znatno mirnija, duhovnija i usmerena na porodične i verske običaje.

Tokom Velikog petka organizuju se litije sa epitafom iz gotovo svih gradskih crkava. Posebno je upečatljivo u centralnim delovima grada, gde se povorke susreću, a vernici sa upaljenim svećama prate plaštanicu kroz ulice. Najveća okupljanja tradicionalno su oko većih crkava u centru i starom delu grada.

Ponoćna liturgija na Veliku subotu okuplja hiljade ljudi. Tačno u ponoć proglašava se Hristovo vaskrsenje uz reči „Hristos Anesti“, pale se sveće, zvona zvone, a u nekim delovima grada organizuje se i vatromet. Veliki broj ljudi nakon liturgije odlazi ka obali i šetalištu, noseći upaljene sveće do svojih domova.

Tokom Velike nedelje radno vreme prodavnica u Solunu prilagođeno je prazniku, pa radnje najčešće počinju sa radom od 10 časova, dok su na Veliki petak i Veliku subotu satnice skraćene. Na sam dan Uskrsa i Vaskršnji ponedeljak gotovo sve prodavnice i tržni centri su zatvoreni.

Uskršnja nedelja u Solunu protiče u znaku porodičnih okupljanja. Većina lokalaca praznik provodi kod kuće uz tradicionalni ručak, najčešće jagnje na ražnju, dok restorani u turističkim zonama i duž obale nude praznične menije za posetioce koji borave u gradu.

Boravak u Solunu za Uskrs pruža priliku da se istovremeno dožive verska tradicija, gradska atmosfera i praznična gastronomija, zbog čega mnogi putnici upravo ovaj period biraju za kraći prolećni odmor u severnoj Grčkoj.

Uskrs u Atini

Uskrs u Atini ima nešto drugačiji ton u odnosu na ostrva ili manje gradove, ali je doživljaj podjednako snažan. Kao glavni grad, Atina tokom Velike nedelje zadržava urbani ritam, ali se i ovde jasno oseća praznična i duhovna atmosfera, posebno u večernjim satima.

Jedno od najposećenijih mesta za ponoćnu liturgiju je prostor oko većih crkava u centru grada, ali i vidikovci sa pogledom na Akropolj. Poseban prizor nastaje tačno u ponoć kada se, nakon proglašenja vaskrsenja, nebo iznad Atine obasja vatrometom, a hiljade sveća zasvetli ispred crkava, na trgovima i u kvartovima širom grada.

Na Veliki petak epitafi prolaze kroz gotovo sve atinske opštine, a litije su posebno posećene u starim gradskim četvrtima poput Plake i Monastirakija. Ulice tada postaju tihe, osvetljene svećama, uz pojanje koje odjekuje uskim kamenim prolazima.

Za razliku od manjih mesta, gde se većina stanovnika zadržava kod kuće, u Atini deo restorana i kafića radi i tokom praznika, posebno u turističkim zonama. Ipak, na sam dan Uskrsa grad primetno usporava: prodavnice su zatvorene kao i tržni centri u Atini, saobraćaj je slabiji, a većina porodica okupljena na tradicionalnom ručku.

Mnogi Atinjani Uskrs provode van grada, najčešće na selu ili ostrvima, pa prestonica tih dana bude nešto praznija nego inače. Upravo zato posetioci koji ostanu u Atini mogu da dožive neobičan spoj - veliki grad, ali u mirnijem, prazničnom ritmu, uz bogatu tradiciju i upečatljive ponoćne proslave pod osvetljenim Akropoljem.

Proslava Uskrsa na Krfu

Uskrs na Krfu jedna je od najpoznatijih i najupečatljivijih proslava u celoj Grčkoj. Grad tih dana postaje velika pozornica – organizuju se muzičke svečanosti uz učešće brojnih filharmonijskih orkestara ostrva.

Jedan od najpoznatijih običaja je bacanje čuvenih Botidona – velikih keramičkih ćupova napunjenih vodom, koji se na jutro Velike subote bacaju sa prozora na kaldrmisane ulice. Ovaj spektakl simbolizuje obnovu i novi početak, a svake godine privlači hiljade posetilaca.

Za razliku od ostatka Grčke, vaskršnji ručak na Krfu ne podrazumeva jagnjetinu. Umesto toga služi se supa avgolemono, pripremljena sa jajima i limunom, kao i druge vrste mesa, dok se jagnje na ražnju najčešće priprema tek u ponedeljak, drugog dana Vaskrsa.

Vaskrs na ostrvu Hios

Na ostrvu Hios, u selu Vrontados, održava se jedinstvena i nadaleko poznata tradicija „rat raketama“ (Rouketopolemos). Tokom noći Velike subote, dve parohije ispaljuju hiljade ručno pravljenih raketa jedna na drugu, stvarajući spektakularan prizor koji svake godine privlači veliki broj posetilaca.