Leto u Leptokariji... by Marina Damnjanović

Iako se naši turisti od letovališta u Olimpijskoj regiji najčešće odlučuju za Paraliju i Olimpik Bič, ni jedno ni drugo mesto me nije oduševilo. Oba mesta su previše komercijalizovana. 

O Olimpik Biču sam stekla utisak da postoji samo radi turizma. Paraliju sam upamtila po nesnosnim gužvama na šetalištu kada padne mrak i jako dobrim uslovima za šoping. Često su duvali vetrovi čineći vodu mutnom i nanoseći travu sa pučine. Na plaži se jedva moglo naći mesto u popodnevnim časovima. Pocrnela tela zbijena kao sardine, svako je svakome mogao da zaviri pod suncobran i protegne noge na tuđem peškiru. Paralija je hvaljena zbog noćnog provoda, ali se radije ne bih vraćala tamo. 

Mnogo lepši utisak je na mene ostavila Leptokarija, u podnožju Olimpa. Uvek se setim tople dobrodošlice gazde apartmana u kojem smo odseli. Zove se Janis i priča prilično dobro srpski, jer je studirao u Beogradu. Bilo je i nekoliko anegdota, te sam se uvek obradovala kad bih ga videla za tih 10 dana letovanja. Naš apartman je bio na pet minuta hoda od plaže, ali skoro na samom kraju Leptokarije. To je ovog puta bilo dobro: uveče smo dosta vremena provodili u šetnji i istražujući ulice. Leptokarija nije upšte mala kako možda u prvom trenutku deluje.

Postoji šetalište pored plaže, sa jedne strane palmice i more, a sa druge jedna do druge radnjice sa girosom, brzom hranom, pekare, kafići i poslastičare. Ta ulica vodi samo pravo, a onda se skreće i tu počinje uzbrdica. Još jedna ulica koja vodi samo pravo, a koja krije taverne, restorane, butike i suvenirnice. Uzvišica već postaje primetna kada se nailazi na prugu. Voz prolazi kroz središte grada! Put za pešake i automobile se nastavlja ispod pruge. Kako se približavate pruzi, primećujete da ljudi ima sve više, i polako se uvlačite u gužvu, koja se smanjuje sa druge strane. Dalje vas čeka kaldrma, a sa obe strane tog šetališta su postastičare, butici i mnogo zlatara. Iznad pruge se nalazi i veliki park, jako prijatan za beg od vrućine. 

Nažalost, meštani ne vode previše računa o njemu, poput nas Srba. Sa druge strane je crkva, kitnjasta poput većine u Grčkoj, nova ili preuređena i lepo održavana. Takođe, u svim sporednim uličicama je, osim kuća Grka i vila za izdavanje, bilo raznih pekara i minimarketa. Koliko se sećam, cene se nisu razlikovale od onih u Paraliji. Kao što se može zaključiti iz teksta iznad, bilo je svega i za svačiji ukus.

Plaža je divna, more isto tako. Nije bilo zamućene vode koju toliko ne volim, a ni trave. Uživala sam u laganom plivanju do bove rano ujutru kada je na plaži još uvek vladao mir. Mi smo boravili u Leptokariji krajem jula i početkom avgusta i pred kraj našeg poravka su se pojavile meduze. Bilo ih je zaista mnogo, plave boje, ali ne sećam se da sam čula da su ikoga ožarile. Poslednjeg, 16. dana našeg boravka je malo zahladnelo i more se uzburkalo. Svih ostalih dana je vreme bilo idealno. Ipak, boravak na plaži po onom vetru uz duks preko ramena je bio poput meditacije. 

Za vernike i one koji vole čuda prirode, blizu su Meteori. Manastiri podignuti na liticama vrtoglavo visokih stena. Blizu je i Solun. Turistički vodiči će vam nuditi i krstarenja i odlazak u Akvapark. Prihvatite šta vam je najmilije. Ako kojim slučajem odsednete kod Janisa, kada ujutru izađete na terasu imaćete divan pogled na Olimp koji se božanski uzdiže u visine. 

Marina Damnjanović