Kako su Grci počeli da slave Božić po takozvanom srpskom kalendaru

Kada Grci slave Božić? Kada Grci slave Uskrs?

Svake godine neposredno pred proslavu Božića u Grčkoj 25. decembra dobijamo pitanja "Zar Grci ne slave Božić 7. januara kad i mi?", "Zar Grci nisu pravoslavci?" i slična. Grci jesu narod pravoslavne vere, a evo objašnjenja i odgovora na sva pitanja.
 

Da je bilo malo više mudrosti koje kroz našu istoriju često nema, Srbi bi kao i Grci dočekivali Božić 25. decembra, a ne 7. januara. Grci danas slave Božić 25. decembra zahvaljujući srpskom matematičaru, geofizičaru, klimatologu i astronomu Milutinu Milankoviću.

Čuveni srpski i svetski naučnik izradio je 1923. godine novi revidirani (reformisani) Julijanski kalendar koji je Grčka pravoslavna crkva odmah prihvatila, a zbog njegovog tvorca ga u grčkim teološkim krugovima i danas nazivaju „srpskim kalendarom“.

Mnogi Srbi ni ne znaju zašto Grci kao pravoslavci Božić slave 25. decembra, umesto 7. januara, a ustvari je samo malo nedostajalo pa da i Srpska pravoslavna crkva pređe na reformisani Julijanski kalendar po kome se Božić poklapa sa Gregorijanskim kalendarom (25. decembar) na koji je Rimo-katolička crkva odavno prešla.

Problemi sa velikim brojem neradnih dana

Priča o reformisanom kalendaru započinje dvadesetih godina prošlog veka kada su se u tada novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici, od Božića do Uskrsa, slavili duplo. Katolici su svoj Božić proslavljali 25. decembra, a pravoslavci 7. januara. Isto tako su se i dva Uskrsa, pravoslavni i katolički, proslavljali neradno kao državni praznici.

Uvidevši problem velikog broja neradnih dana u državnoj službi, naročito oko Nove godine, što je loše uticalo na privredu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čak je i tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević zatražio od Skupštine da pripremi predlog o unifikaciji datuma državnih praznika. Pošto je u pitanju bilo veoma delikatno pitanje u kome se u novoj državi nije smeo ukinuti praznik ni jednoj ni drugoj grupi hrišćanskih vernika, parlament je dve godine kasnije došao do zaključka da je to nemoguće uraditi.

Rešenje je 1923. godine ponudio Milutin Milanković koji je već tada uveliko na zahtev vaseljenskog patrijarha Milentija IV radio na pravljenju novog Julijanskog kalendara, koji je imao za cilj da smanji vremenski jaz između hrišćanskih kalendara.

Rezultat Milankovićevih proračuna bio je kalendar koji kasni samo jedan dan na svakih 28.800 godina, dok na primer još uvek svetski priznat Gregorijanski kalendar kasni dan na svakih 3.280 godina.

Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da Julijanski kalendar, od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji, kasni po dan na svakih 128 godina. Ispravivši ove nedostatke, Milanković je u svom kalendaru napomenuo da svi meseci treba da imaju po 30 dana, osim februara sa 28 u prostoj, odnosno 29 dana u prestupnoj godini. 

Srpska pravoslavna crkva odbija Milankovićev kalendar 

Milutin Milanković je svoj novi julijanski kalendar predstavio na Svepravoslavnom saboru 1923. godine u Carigradu. Milankovićev kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, Poljska i mnoge druge. Milankovićev kalendar su odbacile jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci.

Srpska pravoslavna crkva je posle velike diskusije takođe odlučila da odbaci Milankovićev kalendar tesnom većinom. 

Zvanični razlozi za odbacivanje Milankovićevog kalendara bili su potpuno trivijalni i odnosili su se na pomeranje datuma postova za narednu godinu, naročito na skraćenje Petrovskog posta. Pozadina ovog odbijanja u stvari je ležala u tihom sukobu između SPC i kralja Aleksandra. 

Crkva je nezvanično smatrala da Aleksandar želi da postane apsolutista, a da bi se prelaskom na novi Julijanski kalendar ustvari udovoljilo katoličkim Hrvatima u novoj državi, za koje se tada smatralo da bi više trebalo da poštuju srpske praznike. Od Milankovića je tada zatraženo da napravi prepravke u svom kalendaru kako bi se datumi u već odštampanim kalendarima SPC za narednih nekoliko godina poklopili, odnosno da se prelaz na novi kalendar izvrši postepeno.

Milanković je kao naučnik odbio da se povinuje ovom zahtevu, odgovorivši da na stolu imaju najtačniji kalendar na svetu, a da je na njima da ga prilagođavaju kako žele i rade s njim šta hoće, ali da onda to više neće biti ispravan kalendar. 

Problem je kao i mnogo puta u srpskoj istoriji rešen tako što nije rešen, odnosno sve je ostalo po starom. Kraljevina SHS nastavila je da Božić i druge crkvene praznike slavi duplo, a Grci su se sa 7. januara prebacili na slavljenje Božića 25. decembra po novom Milankovićevom Julijanskom kalendaru.

Doduše, Božić se i po starom Julijanskom kalendaru slavi 25. decembra, samo što se on ne poklapa sa novim kalendarom i pada na 7. januar.

Ne! Grci ne slave Božić po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru!

Mnogi Srbi i danas umeju da pogreše tvrdeći da Grci, Rumuni i ostali pravoslavci proslavljaju Božić 25. decembra po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru, iako oni to zapravo rade po novom Julijanskom kalendaru. Srpska i Ruska pravoslavna crkva nisu svoje kalendare reformisale ni do danas, za šta teoretičari vere tvrde da je u pitanju samo vid političkog otpora prema zapadnom hrišćanstvu.

Dok Rusi možda i imaju opravdanje da zadrže stari kalendar, za pravoslavne Srbe i dalje nije jasno zašto odbijaju da pređu na kalendar koji se i danas u naučnim krugovima smatra najtačnijim na svetu, a koji je izradio jedan od najvećih srpskih umova Milutin Milanković. Mislite o tome...

Priče da Grci slave Božić po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru godinama nameću oni koji pokušavaju da ubede javnost da su se Grci približili rimo-katoličkoj crkvi i napustili staro pravoslavlje, ne shvatajući da je samo u pitanju modernizacija crkve kroz koju će kad-tad morati da prođe i Srpska Pravoslavna Crkva, jer će doći momenat kada im se zbog prestupnih godina Božić i ostali veliki praznici neće poklapati - što je još pre jednog veka izračunao Milanković. 

Milankovićeve izmene Julijanskog kalendara usvojene na Svepravoslavnom saboru 1923. u Carigradu

- Oduzeti 13 dana od starog Julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine

- Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su zbog promene u prvoj godini izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije

- Svi meseci u godini imaće isti broj dana i ubuduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj

- Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka

- Izuzetak od pravila su sekularne (vekovne) godine

- Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali i do tada

- Pokretni praznici zavisiće od datuma Vaskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Vaskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice

- Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom koji za osnovu uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu

- Vaseljenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama

- Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta godina će biti prestupna (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, itd.). Ostale su proste (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.).

Zahvaljujemo na ovom tekstu novinaru Vladi Živanoviću

Objašnjenje teksta u kratkim tezama

• postojali su Julijanski ili Pravoslavni kalendar (Božić 07.01.) i Gregorijanski ili Rimo-katolički kalendar (Božić 25.12.)

• Milanković pravi nov REFORMISANI Julijanski kalendar koji je tačniji od oba gore navedena

• 1923. godine Milankovićev nov REFORMISANI Julijanski kalendar odmah PRIHVATAJU: Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, Kiparska, Poljska patrijaršija

• 1923. godine Milankovićev nov REFORMISANI Julijanski kalendar ODBIJAJU: srpska, jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci

• ruska crkva je među najuticajnijim na svetu pa je donekle razumljivo zašto su Rusi odbili

• Srpska Pravoslavna Crkva je odbila zbog sukoba između njih i tadašnjeg kralja Aleksandra

• U pitanju je modernizacija crkve kroz koju će kad-tad morati da prođe i SPC, jer će doći momenat kada im se zbog prestupnih godina Božić i ostali veliki praznici neće poklapati - što je još pre jednog veka izračunao Milanković. 

• Grci, Bugari, Rumuni i ostali pravoslavni narodi ne slave Božić po Gregorijanskom (Rimo-katoličkom kalendaru) kao što se mnogo puta mislilo, pisalo i prenosilo, već po NOVOM REFORMISANOM (revidiranom) JULIJANSKOM (pravoslavnom) kalendaru

Ovim redom su nastajali kalendari:

1. Prvo je nastao Julijanski kalendar, dobio ime po Juliju Cezaru. Zato ga zovu i stari Julijanski kalendar.

2. Zatim je nastao Gregorijanski (dobio ime po PAPI Grguru) - rimokatolički kalendar. Zato ga zovu i novi kalendar.

3. Poslednji je Milankovićev - NOVI Julijanski kalendar.

Zaključak:

• Srbija, Rusija itd... Božić slave 7. januara po STAROM JULIJANSKOM KALENDARU
 

• Grčka, Bugarska, Rumunija itd... Božić slave 25. decembra po NOVOM JULIJANSKOM TJ. MILANKOVIĆEVOM KALENDARU
 

• Hrvatska, Italija itd... Božić slave 25. decembra po GREGORIJANSKOM (RIMO-KATOLIČKOM KALENDARU) 

Kada Grci slave Uskrs?

Nakon što pročitaju ove činjenice mnogi zatim pitaju "A kada Grci slave Uskrs?" ili "Kako Božić slavimo različitih datuma, a Uskrs istog?"

Odgovor je jednostavan: datum Uskrsa tj. Vaskrsa se ne određuje ni prema jednom od gore navedenih kalendara već se određuje prema Lunarnom kalendaru.

Lunarni kalendar je zasnovan na ciklusima Mesečevih mena

Grčka pravoslavna crkva (i svi ostali Pravoslavci) Vaskrs uvek slavi prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. Pun Mesec se računa prema meridijanu koji prolazi kroz sveti grad Jerusalim.

Takođe pravoslavni Uskrs se po tradiciji ne slavi pre ili na dan jevrejskog praznika Pasha (dok se katolički može slaviti i tada).