Korisni tekstovi Grčka
.jpg)
09.07.2025.
Proslava Vaskrsa na Krfu: Ceremonija koja ostaje dugo u sećanju
Vaskrs (Uskrs) se širom Grčke obeležava veoma svečano, ali mnogi će reći da je proslava Vaskrsa na Krfu nešto potpuno drugačije. Ostrvo Krf je širom Evrope poznato po jedinstvenoj tradiciji bacanja čuvenih botidona – velikih keramičkih ćupova napunjenih vodom, koji se uz zvuke filharmonijskih orkestara bacaju sa balkona u starom gradu.Kao najveći, najznačajniji i najradosniji hrišćanski praznik, Vaskrs se u čitavoj Grčkoj obeležava sa izuzetnim poštovanjem, ali na Krfu ova svetkovina poprima dimenziju spektakla koji svake godine privlači desetine hiljada posetilaca iz Grčke, Srbije i drugih evropskih zemalja.Zašto je Vaskrs na Krfu poseban?Krf je vekovima bio pod snažnim venecijanskim uticajem, što se i danas oseća u arhitekturi, muzici i običajima. Upravo zbog toga je uskršnja tradicija na ostrvu spoj pravoslavne duhovnosti i zapadnoevropske ceremonijalnosti.Centralni događaj je čuveno bacanje botidona na Veliku subotu, simbolično razbijanje zla i dolazak novog početka. Keramički ćupovi puni vode bacaju se sa balkona tačno u 11 časova pre podne, uz zvonjavu svih crkvenih zvona i oduševljenje okupljene mase na trgu Spianada. Zašto se na Krfu bacaju botidoni?Običaj bacanja botidona potiče iz perioda venecijanske vladavine nad ostrvom. Jedno od objašnjenja kaže da su Mlečani za Novu godinu izbacivali stare predmete kroz prozor kako bi simbolično odbacili sve loše iz prethodne godine i napravili prostor za novi početak. Vremenom je ovaj običaj na Krfu povezan sa Vaskrsom i simbolikom vaskrsenja – razbijanje ćupova predstavlja prekid sa starim, lošim i negativnim, i doček novog života.Postoji i versko tumačenje prema kome snažan zvuk lomljenja tera zle sile i najavljuje radost Hristovog vaskrsenja. Voda kojom su ćupovi napunjeni dodatno simbolizuje život i obnovu.Danas je bacanje botidona pre svega izraz radosti i tradicije, ali i jedan od najupečatljivijih trenutaka proslave Vaskrsa na Krfu, koji ostrvu daje poseban identitet u celoj Grčkoj.Početak ceremonije – Cveti i litija Svetog SpiridonaCeremonija zapravo počinje nedelju dana pre Vaskrsa, na praznik Cveti. Tada se održava velika litija u čast Sveti Spiridon, zaštitnika ostrva.Prema predanju, Sveti Spiridon je 1629. godine spasio Krf od smrtonosne kuge. U znak zahvalnosti, njegove mošti se nose kroz grad u svečanoj povorci kojoj prisustvuju hiljade vernika i sva tri velika filharmonijska orkestra ostrva.Uveče, Filharmonijsko društvo „Mantzaros“ održava svečani koncert u Gradskom pozorištu, a čitav grad ulazi u atmosferu Velike nedelje.Velika nedelja na Krfu – dan po danVeliki ponedeljak i utorakStanovnici se pripremaju za praznik, prodavnice su pune, a grad poprima posebnu atmosferu. Fenjeri u starom gradu i krst Stare tvrđave osvetljeni su ljubičastom bojom – bojom žalosti.U utorak se peva himna Kasijanisa, a u večernjim satima organizuju se muzičke večeri posvećene temama stradanja i vaskrsenja.Velika sredaGradski hor izvodi crkvene himne u Gradskom pozorištu. Ulice su tihe, ali pune iščekivanja.Veliki četvrtakZvonjenje prvog zvona označava trenutak kada se farbaju uskršnja jaja, tradicionalno u crvenu boju kao simbol Hristove krvi i vaskrsenja.U svim pravoslavnim crkvama služi se Služba Svetog stradanja. Posebno je zanimljiv običaj u rimokatoličkoj katedrali Duomo, gde se pali dvanaest sveća, a svaka se uklanja nakon čitanja jednog od dvanaest jevanđelja.Na Krfu je upečatljivo zajedništvo pravoslavne i katoličke zajednice – praznici se obeležavaju zajedno, bez podela.Veliki petak – najemotivniji trenutakVeliki petak na Krfu počinje zvonjavom zvona koja budi grad. Mlade devojke ukrašavaju epitafe cvećem, poštujući stare rituale. Tokom dana i večeri, iz svake crkve kreće povorka sa epitafom.Povorke se na kraju susreću u centru grada. Prva izlazi iz crkve Panagia Spileotissana, a zatim slede ostale.Najimpresivnija je povorka koja izlazi iz Mitropolije u 22 časa, u pratnji filharmonijskih orkestara. Svetla na trgu postaju ljubičasta, u znak žalosti.Tri glavna orkestra sviraju:• „Adagio“ od Albinonija• „Marcia Funebre“ od Verdija• „Elegia Funebre“ i „Posmrtni marš“ od ŠopenaHiljade vernika drže upaljene sveće dok se povorka kreće ulicama starog grada, preko Esplanade i istorijskog jezgra.Atmosfera je istovremeno dostojanstvena, dirljiva i veličanstvena.Velika subota – trenutak koji svi čekajuU 6 sati ujutru održava se litija Svetog Spiridona, jedinstvena po tome što se organizuje baš na Veliku subotu.U 11 časova počinje čuveno bacanje botidona. Stanovnici sa balkona bacaju velike keramičke ćupove pune vode, često ukrašene crvenim trakama. Zvuk lomljenja odjekuje celim gradom.Turisti često ponesu komadić razbijene keramike kao suvenir i simbol sreće.U ponoć, u svim crkvama se proslavlja Hristovo vaskrsenje uz sveće, vatromet i uzvik „Hristos vaskrse“.Kada je najbolje doći na Krf za Vaskrs?Ako planirate putovanje na Krf tokom Uskrsa, imajte u vidu:• smeštaj se rezerviše mesecima unapred• najveća gužva je od Velikog petka do Velike subote• centar grada je zatvoren za saobraćaj• cene smeštaja i avio karata su više nego u predsezoniNajbolji doživljaj je ako boravite u starom gradu, jer su svi događaji koncentrisani na malom prostoru.Kako stići do Krfa za Vaskrs?Do ostrva možete stići:• avionom do aerodroma na Krfu• automobilom preko Igumenice i trajektom za Krf• autobuskim turama koje se organizuju iz SrbijeVažno je planirati put ranije jer je potražnja tokom Vaskrsa izuzetno velika.Vaskrs na Krfu – iskustvo koje se pamtiProslava Vaskrsa na Krfu nije samo turistička atrakcija. To je spoj vere, istorije, muzike i tradicije koji traje vekovima.Dok stojite na trgu među hiljadama ljudi, slušate zvuke orkestara i čekate trenutak kada će se botidoni razbiti o kaldrmu, shvatate da prisustvujete nečemu mnogo većem od običnog praznika.Krf tokom Vaskrsa pokazuje zašto je Grčka zemlja snažnih običaja i duboke duhovnosti. Ko jednom doživi ovaj praznik na ostrvu, često mu se vraća ponovo.Ako planirate prolećno putovanje u Grčku i želite nešto drugačije od klasičnog odmora, Vaskrs na Krfu je iskustvo koje ostaje dugo u sećanju.Ukoliko želite da saznate kako se obeležava Vaskrs u drugim delovima zemlje, pročitajte naš detaljan vodič o proslavi Vaskrsa u Grčkoj. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije.jpg)
07.04.2019.
Ko je bio Mikis Teodorakis uz čije melodije lečimo nostalgiju za Grčkom?
Prva asocijacija na ime Mikis Teodorakis su većini verovatno filmovi “Grk Zorba”, “Z” i “Serpico”, ali je on pored toga napisao preko 1.000 pesama koje su postale trajno nasledstvo grčke muzike. Smatra se najpoznatijim živim kompozitorom u Grčkoj. Značajno je istaći da je Mikis Teodorakis podržavao Srbiju tokom jugoslovenskih ratova i kao podrška Srbima učestvovao na dobrotvornom koncertu u znak protesta protiv NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Proglašen je za počasnog građanina Novog Sada 2004. godine, u znak zahvalnosti za to što je Srpskom Narodnom Pozorištu poklonio prava za izvođenje baleta “Grk Zorba”, čime je značajno doprineo afirmaciji Novog Sada kao grada kulture. Govor Mikisa Teodorakisa 1999. na trgu Sintagma u Atini protiv bombardovanja Srbije Mikis Teodorakis (pravo ime Mihail Theodorakis) je rođen na ostrvu Hios, 29. jula 1925. godine. Njegova fascinacija muzikom započela je još od ranog detinjstva kada je napisao svoje prve pesme, a prvi koncert je održao sa samo 17 godina, u Tripoliju na Peloponezu. Pošto je počeo da se bavi politikom, za vreme Grčkog građanskog rata bio je uhapšen, poslat u izgnanstvo, a zatim deportovan na ostrvo Makronisos gde je mučen. Tokom ovog perioda, on je istovremeno i studirao na Atinskom Konzervatorijumu, a 1950. je uspešno završio studije. Nakon toga je otišao na Krit gde je postao direktor muzičke škole u Hanji i osnovao svoj orkestar. Ovo je bio prvi period njegovog muzičkog stvaralaštva. Biografija U Pariz odlazi 1954. godine i tamo započinje studije muzičke analize i dirigovanja. Vreme koje je tamo proveo, od 1954. do 1959. godine, smatra drugim periodom svog stvaralaštva. Tada osvaja veoma značajne nagrade i priznanja, kao što je Zlatna medalja na Moskovskom muzičkom festivalu, a njegov prvi koncert za klavir, prva simfonija i baletska kompozicija su dobile međunarodno priznanje. Nakon uspešnih izvedbi Teodorakisovog baleta “Antigona” u Kraljevskoj operi Covent Garden u Londonu, francuski kompozitor Darius Milhaud ga je nominovao za američku Copley muzičku nagradu za najboljeg kompozitora godine. Doživeo je uspeh i sa svojim prvim kompozicijama u filmovima Ill Met by Moonlight i Luna de Miel, a naslovna numera “The Honeymoon” postala je deo repertoara Bitlsa. Teodorakis se vraća u Grčku 1960. godine i sa ciklusom pesama “Epitaphios” započinje treći period svog komponovanja, čime značajno doprinosi kulturnoj revoluciji u svojoj zemlji. Njegova najznačajnija dela zasnovana su na tekstovima najlepše grčke i svetske poezije, koju su pisali Giorgos Seferis, Yannis Ritsos, Federico Garcia Lorca i drugi. Takođe je razvio svoj koncept “metasimfonijske muzike” (kompozicije u kojima se mešaju simfonijski elementi i popularna muzika, kao i zapadni simfonijski orkestar i grčki narodni instrumenti). Neki od značajnijih ciklusa pesama iz ovog perioda su “Archipelagos” (Pesme ostrva), “Politia A & B” (Pesme grada), “Epiphania” i “Mauthausen trilogija. “Mauthausen trilogija” je opisana kao “najlepše muzičko delo ikada napisano o holokaustu” i smatra se možda i njegovim najboljim delom. Osnovao je “Atinski mali orkestar” i “Muzičko društvo Pireja” i održao brojne koncerte širom Grčke i inostranstva. Šezdesetih godina Mikis Teodorakis se aktivno uključuje u politiku. Nakon atentata na Georgisa Lambrakisa u maju 1963. osniva Lambrakisovu demokratsku omladinu i postaje njen predsednik. Nakon izbora sledeće godine, postaje član grčkog parlamenta, povezan sa levičarskom strankom EDA. Zbog svoje političke ideologije, bio je stavljen na “crnu listu” u vreme svoje najveće slave i veliki broj njegovih pesama je bio cenzurisan i zabranjen na grčkim radio stanicama. Tokom 1964. je napisao muziku za film “Grk Zorba” i naslovna numera ovog filma i danas predstavlja zaštitni znak Grčke i njegovo najprepoznatljivije delo. Kompozicija je takođe poznata i kao “Sirtaki ples”, inspirisan starim kritskim tradicionalnim plesovima. Kada je 1967. vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, Teodorakis osniva Patriotski front. Pukovnici su 1. juna objavili dekret kojim je zabranjeno sviranje i slušanje njegove muzike, a u avgustu ga uhapsili i zatvorili na pet meseci. Nakon izlaska iz zatvora, Teodorakis je sa svojom suprugom i dvoje dece proteran u selo Zatouna, a kasnije ga šalju u koncentracioni logor Oropos. Zahvaljujući Međunarodnom pokretu solidarnosti, na čijem čelu su bili brojni istaknuti umetnici, Teodorakisu je 1970. godine dozvoljeno da ode u izgnanstvo u Pariz, gde je odmah prebačen u bolnicu zbog plućne tuberkuloze. I dok je bio u izganstvu, Teodorakis se četiri godine zalagao za svrgavanje hunte. Održao je hiljade koncerata na svim kontinentima kao deo svoje borbe za povratak demokratije u Grčku. Tom prilikom je upoznao mnoge značajne ličnosti sa kojima se sprijateljio i koji su ga podržali, i postao poznat širom sveta kao simbol otpora protiv diktature u Grčkoj. Povratak u Grčku Nakon pada vojne hunte 1974. godine Mikis Teodorakis se vraća u Grčku da bi nastavio svoju muzičku karijeru i koncerte, a istovremeno je učestvovao i u javnim poslovima. Bio je predložen kao kandidat za gradonačelnika Atine, nekoliko puta biran za poslanika u Parlamentu i bio ministar u vladi Konstantina Mitsotakisa. Nakon toga je imenovan za generalnog muzičkog direktora hora i dva orkestra Grčkog državnog radija (ERT), sa kojima je ostvario uspešne koncertne turneje u inostranstvu. Od 1981. godine je započeo četvrti period svog muzičkog stvaralaštva tokom kojeg se vratio simfonijskoj muzici, a nastavio je i da komponuje cikluse pesama. Njegovi najznačajniji radovi su Druga, Treća, Četvrta i Sedma simfonija. U tom periodu dobio je Lenjinovu nagradu za mir. Komponovao je svoju prvu operu Kostas Kariotakis (Metamorfoze Dionisa) i balet “Grk Zorba” izveden premijerno u Areni u Veroni tokom Festivala Verona 1888. godine. Nešto kasnije je napisao svoju biografiju “Putevi Arhangela”. 1989. započinje peti i poslednji period svog muzičkog pisanja. Napisao je tri opere (lirske tragedije): “Medea”, “Elektra” i “Antigona”, a ovu trilogiju upotpunila je njegova poslednja opera “Lisistrata”, premijerno izvedena u Atini 2002. godine. Osnovao je pokret “Spitha: Građanski Pokret Nezavisnosti”, čiji je glavni cilj pomoći Grčkoj da izađe iz ekonomske krize i koji poziva ljude da se okupe i izraze svoje političke ideje. Mikis Teodorakis poslednjih godina Poslednjih godinaTeodorakis je bio zvanično u penziji, ali je i dalje pisao i povremeno objavljivao tekstove o politici i kulturi. U međuvremenu je osvojio je brojna priznanja, među kojima su: nagrada Sorano za prijateljstvo i mir, Međunarodna muzička nagrada UNESCO-a, nagrada Erich Wolfgang Korngold za filmsku muziku na Međunarodnom bijenalu filmske muzike u Bonu, nagrada za životno delo u Gentu. U februaru 2019. godine, Mikis Teodorakis je hospitalizovan u Atini zbog problema sa srcem, a u martu mu je ugrađen pejsmejker. Uprkos njegovom slabom zdravlju nastavio je da učestvuje u javnim poslovima, pa se poslednji put obratio javnosti u januaru u Atini na skupu protiv sporazuma Grčke o normalizaciji odnosa sa Makedonijom. 2. septembra 2021. preminuo je u svom domu u Atini u 96. godini. Prvi saznajte upozorenja, važne vesti i informacije iz Grčke! Ne propustite najbolje i najpovoljnije ponude smeštaja! Pitajte druge turiste, razmenite iskustva i diskutujte o letovanju u Grčkoj! Pratite Grčka Info na Instagramu Pratite Facebook stranicu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info smeštaj" Pratite Facebook grupu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info" Pratite TikTok "Grčka Info"
Opširnije.jpg)
03.04.2019.
Samaria kanjon i nacionalni park na Kritu
Samaria kanjon (klisura) se nalazi u okviru nacionalnog parka na ostrvu Krit i predstavlja glavnu turističku atrakciju za sve turiste avanturističkog duha. Nalazi se na južnoj strani prefekture Hanja, a sa dužinom od 18 km je jedan od najdužih kanjona u Evropi i jedan od najimpresivnijih u Grčkoj. Kanjon Samaria je proglašen nacionalnim parkom 1962. godine, pre svega da bi se omogućio opstanak vrste Kri–kri, retke kritske divlje koze koja živi samo na ovom području. Osim toga, ovo područje pruža zaštitu za još preko 450 vrsta retkih biljaka i životinja. U unutrašnjosti parka se nekada nalazilo selo Samaria, ali su ga poslednji stanovnici napustili 1962. godine zbog osnivanja nacionalnog parka. I selo i kanjon nose ime po drevnoj crkvi u selu - Ossia Maria. Kanjon Samaria je stvoren malom rekom koja teče između Belih planina i planine Volakias. Put počinje od platoa Omalos kod mesta Xyloskalo u Belim planinama na oko 1.200 m nadmorske visine, a završava se u selu Agia Roumeli na obali Libijskog mora. Širina klisure je 150 m na najširem i 3-4 m na najužem delu, i pešačenje kroz nju obično traje oko 5-7 sati. Ova tura može biti veoma iscrpljujuća, posebno u letnjim mesecima, tako da se ipak preporučuje osobama sa relativno dobrom kondicijom. Duž celog puta se nalaze stražari sa radio-kontaktom u slučaju da se neko povredi, tako da je bezbednost u klisuri na odgovarajućem nivou. Šetnja Samaria nacionalnim parkom je zapravo duga 13 km, ali se mora proći još 3 km do sela Agia Roumeli da bi se došlo do izlaza iz parka. Tu vas čekaju lokalni brodići koji će vas odvesti do mesta Sougia ili Hora Sfakion, odakle možete autobusom otići nazad u Hanju. Najpoznatiji deo klisure je potez poznat kao “Kapije” gde je staza između strana klisure široka samo 4 m, a stene se uzdižu gotovo do 300 m. Ako želite kraću i malo lakšu turu, možete samo iz mesta Agia Roumeli prepešačiti ovaj najuži deo klisure i vratiti se nazad. Iz većine letovališta na Kritu postoje izleti do kanjona Samaria. Ove organizovane ture sa vodičem koštaju oko 30 do 40 €, u zavisnosti iz kog mesta krećete, a karta za brod i ulaz u nacionalni park se dodatno plaćaju. Ako se odlučite da idete u sopstvenoj režiji, iz Hanje do Xyloskala idu lokalni autobusi po ceni od 7.5 € u jednom pravcu. Kada na kraju dođete do Agie Roumeli tu možete i prespavati, iskoristiti priliku da obiđete ovo simpatično seoce, posetiti neke lepe plaže u blizini i vratiti se sutradan. Ako želite da se vratite odmah, u 17:30h uhvatite brod do Sougie (11 €) ili Hore Sfakion (12.5 €), gde vas čeka poslednji autobus za Hanju (cena iz Sougie 7.8 €, iz Hore Sfakion 8.3 €). Autobusi polaze u 18:30h i uvek čekaju da brod stigne pre nego što krenu. Posete nacionalnom parku Samaria su moguće od 1. maja do 31. oktobra. Cena ulaznice je 5 €, a za decu ispod 15 godina je besplatno. Iz bezbednosnih razloga ne preporučuje se za decu mlađu od 5 godina. Radno vreme nacionalnog parka Samaria je od 7h do 15h, a nakon toga je posetiocima dozvoljeno samo pešačenje par kilometara unutar parka, iz mesta Xyloskalo ili Agia Roumeli, da ne bi došlo do rizika da neko u njemu ostane preko noći. U parku je strogo zabranjeno kampovanje, loženje vatre ili kupanje u potocima. Zanimljive činjenice o ostrvu Krit 14 plaža na Kritu koje bi obavezno trebali da posetite Najlepše plaže na Kritu Utisci sa letovanja: Krit - na žalost nikad više Prvi saznajte upozorenja, važne vesti i informacije iz Grčke! Ne propustite najbolje i najpovoljnije ponude smeštaja! Pitajte druge turiste, razmenite iskustva i diskutujte o letovanju u Grčkoj! Pratite Grčka Info na Instagramu Pratite Facebook stranicu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info smeštaj" Pratite Facebook grupu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info" Pratite TikTok "Grčka Info"
Opširnije
06.03.2019.
Vojna hunta u Grčkoj: Sedam godina diktature
Grčka vojna hunta, poznata još i po nazivima “Režim pukovnika”, “Diktatura” i “Sedam godina”, predstavlja državni udar krajnje desničarske vojne hunte koja je uspostavila vladavinu Grčkom 21. aprila 1967. godine, pod vođstvom grupe pukovnika kojih je bilo ukupno pet. Vođe hunte bili su brigadir Stilijanos Patakos i pukovnici Jorgos Papadopulos i Nikolaos Makerezos. Diktatura je trajala 7 godina i završena je 24. jula 1974. godine pod pritiskom turske invazije na Kipar. Nakon pada hunte usledili su "Metapolitefsi" (“promena režima”) i uspostavljanje sadašnje Helenske Republike. Hunta je doktor, Grčka je pacijent, narod je anestezija U Grčkoj je bilo planirano održavanje izbora za 28. maj 1967. godine kada se očekivala pobeda stranke Centralne unije koja je bila levičarski nastrojena. Osmišljen je plan za državni udar u cilju zaštite zemlje od komunističke invazije i u strahu od predstojećih izbora i uspona levice. Godine pre ovog događaja bile su godine političke nestabilnosti u Grčkoj. Levičarski radikali su održavali česte demonstracije i nemire, a kako je vlada jedva uspevala da zadrži situaciju pod kontrolom, pukovnici su u tome videli svoju šansu da preuzmu vlast. Oni su ovaj državni udar nazivali “Revolucija za spas naroda”. Nemiri i hapšenja na ulicama Atine Njihovo opravdanje bilo je da je komunistička zavera infiltrirala grčku birokratiju, štampu i vojsku, do te mere da su bile potrebne značajne akcije kako bi se zemlja zaštitila od komunističkog preuzimanja. I kasnije, tokom svog mandata, pukovnik Papadopoulos je često koristio metaforu, u kojoj je sebe odnosno huntu smatrao “doktorom”, a Grčku “pacijentom”, dok je narod lišen svih sloboda predstavljao “anesteziju” koja se morala dati pacijentu kako ne bi bio ugrožen prilikom “operacije”. Određeni političari i druge uticajne osobe koje su možda mogle da spreče državni udar, bile su uhapšene u noći između 20. i 21. aprila. 21. aprila, nekoliko nedelja pre parlamentarnih izbora, grupa mlađih oficira na čelu sa pukovnicima Papadopoulosom i Nikosom Makarezosom, kao i generalom Patakosom, izvršila je državni udar i zbacila grčku vladu. Pukovnici su brzo preuzeli vlast, koristeći faktor iznenađenja i konfuziju koja je zavladala na ulicama Atine. Papadopoulos se proglasio za premijera. Hapšenja širom Grčke i torture u zatvorima Ubrzo su postavljeni tenkovi na sve strateške pozicije u Atini, čime se stekla potpuna kontrola nad gradom. Politički protivnici i obični građani koji su bili naklonjeni levici bili su uhapšeni, a mnogi vodeći političari ubijeni, prognani na udaljena ostrva ili misteriozno nestali. Ukupno je uhapšeno oko 10.000 ljudi, a mučenja po zatvorima su bila česta pojava. U koncentracionom logoru Oropos uhapšen je i mučen kompozitor Mikis Teodorakis, a čuvena grčka pevačica Melina Merkuri pobegla je iz zemlje. Jedinica za specijalno ispitivanje grčke vojne policije koristila je različite metode za torturu: premlaćivanje, gušenje, uskraćivanje hrane i spavanje, seksualno uznemiravanje i puštanje izuzetno glasnih zvukova koji bi ostavljali posledice na čulo sluha. Takođe je suspendovano 11 članova grčkog Ustava, a jedna od glavnih posledica te suspenzije bila je ta da bi svako mogao u bilo koje vreme biti uhapšen i izveden na sud bez sudskog naloga. Tenkovi na ulicama Atine Usledio je period ograničene slobode. Ukinuti su slobodni izbori i zabranjene demonstracije i štrajkovi. Čim je preko radija bio proglašen državni udar, počela je stalno da se emituje borbena muzika, s vremena na vreme prekidana najavama naređenja hunte, koje su uvek počinjala uvodom “Mi odlučujemo i mi naručujemo”. Suspendovan je i član Ustava koji je štitio slobodu mišljenja i slobodu štampe. Političke stranke su raspuštene, a osnovani su vojni sudovi. Celokupno zakonodavstvo izbrisano je za samo nekoliko dana i počelo je raspadanje grčke demokratije. Život u konstantnom strahu Već do septembra 1967. godine Danska, Švedska, Norveška i Holandija su otišle pred Evropsku komisiju za ljudska prava kako bi optužile Grčku za kršenje većine ljudskih prava zaštićenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Međutim, Grčka je odlučila da napusti Veće Evrope u decembru 1969. godine, pre nego što je mogla biti izrečena presuda Komisije. Nadzor nad građanima je bio konstantan, čak i za vreme dozvoljenih i uobičajenih društvenih aktivnosti. Fotografisanje je bilo zabranjeno na javnim mestima. To je sve imalo zastrašujući efekat na stanovništvo koje je shvatilo da, iako im je dozvoljeno da obavljaju određene društvene aktivnosti, ne smeju prekoračiti granicu i ući u diskusiju o zabranjenim temama. Sve ovo, uključujući odsustvo opštih građanskih prava, učinilo je život pod huntom izuzetno teškim za sve obične građane koji su živeli u konstantnom strahu. Takođe, potpuni nedostatak slobode medija značio je da slučajevi kršenja prava ne mogu biti istraženi ili prijavljeni od strane nezavisne štampe ili bilo kog drugog uglednog autoriteta. Cenzure su postojale u još nekim oblastima koje je hunta smatrala osetljivim, a to su bile politički orijentisana umetnost, film, književnost i muzika. Pokušaj atentata na Papadopoulosa Demokrate grčkog društva bile su od samog početka suprostavljene hunti. Formirane su mnoge grupe i oslobodilački pokreti koji su promovisali demokratsku vlast. Prva oružana akcija protiv hunte bio je neuspešan pokušaj atentata na Papadopoulosa 13. avgusta 1968. godine. Papadopoulos je od početka obećavao da diktatura neće biti trajna i da će se demokratska vlada vratiti čim se uspostavi politički poredak. Pored toga, njegova promocija turizma i drugih korisnih ekonomskih mera, kao i činjenica da, uz izuzetke političkih sloboda i cenzuru štampe, nije znatno ograničio srednju klasu, imala je efekat pomaganja hunti u uspostavljanju kontrole nad zemljom tako što je sticala, barem u početku, pristalice nekih ključnih segmenata stanovništva. Pobuna studenata u Atini Tek nakon nekoliko godina kada je Papadopoulos najavio liberalizaciju, grčki narod se usudio da se pobuni. Raspad hunte je bio uslovljen nizom događaja koji su se odvijali ubrzo nakon pokušaja liberalizacije, pošto su tokom ovog procesa u prvi plan došle i unutrašnje političke napetosti, što je imalo za posledicu slabljenje kredibiliteta političke poruke i režima. U isto vreme, neka od ograničenja hunte su uklonjena, što je dovelo do zahteva za još više sloboda. Posebno su se pobunili studenti, koji su zahtevali direktne izbore umesto onih zakazanih za 1974. godinu. Pobuna studenata u Atini Došlo je do političkih nemira u društvu i ustanak u Atini na Politehničkom univerzitetu u novembru 1973. je bio događaj koji je najviše diskreditovao vladu i doveo do ideološkog kolapsa hunte. U obračunu sa studentima najmanje 44 osobe su ubijene, mada postoji neslaganje istoričara o ukupnom broju žrtava. Kako bi se sprečio masakr, Papadopoulosa su zamenili neki drugi visoki oficiri. U proleće 1974. su vođeni pregovori, a u julu je Konstantinos Karamanlis proglašen za premijera, nakon što je došlo do državnog udara na Kipru i zauzimanja severnog dela ostrva, što je dovelo do postojanja straha od rata sa Turskom. Vojna diktatura je zvanično 24. jula 1974. privedena kraju i tada počinje “metapolitefsi” – period koji označava promenu političkog režima i naziv je za period nakon pada vojne hunte. Lideri hunte su osuđeni na doživotni zatvor, održani su slobodni izbori i u Grčkoj je konačno uspostavljena demokratija. Prvi saznajte upozorenja, važne vesti i informacije iz Grčke! Ne propustite najbolje i najpovoljnije ponude smeštaja! Pitajte druge turiste, razmenite iskustva i diskutujte o letovanju u Grčkoj! Pratite Grčka Info na Instagramu Pratite Facebook stranicu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info smeštaj" Pratite Facebook grupu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info" Pratite TikTok "Grčka Info"
Opširnije.jpg)
12.02.2019.
Jedinstvena crkva bez krova na ostrvu Lemnos
Crkva Panagia Kakaviotissa na ostrvu Limnos (Lemnos) proglašena je jednom od najlepših crkava u Grčkoj. Ova grčka pravoslavna crkva poznata je po tome što nema krov, sagrađena je unutar pećine i okružena liticama. Nalazi se u blizini sela Thanos, 4 km od Mirine (glavnog grada Lemnosa), u steni na vrhu planine Kakavos i na nadmorskoj visini od 260 metara. Teško pristupačnu usred litice i na vrhu planine osnovali su je 1416. godine monasi koji su uspeli da pobegnu od turske invazije. Crkva je nekada bila sklonište za monahe i pustinjake. Ovaj skriveni i ne toliko poznat dragulj Grčke ima upečatljivu i jedinstvenu lokaciju odakle se pruža impresivan pogled na more i ostrvo Lemnos. Najbolje vreme za posetu je predveče kada je crkva obasjana prirodnom svetlošću. Prilaz ovoj maloj crkvi nije naročito lak: potrebno je 20-ak minuta lagane šetnje zemljanim putem i uspon stepenicama, ali pejzaži i pogled koji oduzimaju dah zaista vrede napora. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
04.11.2025.
Egina i manastir Svetog Nektarija – putovanje na sveto ostrvo blizu Atine
Udaljenost od Atine i luke PirejDo Egine se najčeskće dolazi iz luke Pirej, glavne luke Atine. Plovidba traje oko sat i po ako putujete klasičnim brodom, dok hidrogliserom stižete za oko 40-50 minuta.Cene karata i trajanje vožnjeTrajekt: oko 11 evra u jednom pravcuHidrogliser: oko 19 evra u jednom pravcuRedovne linije saobraćaju tokom celog dana, a karte se mogu kupiti online ili direktno u luci.Zašto posetiti Eginu?Egina je poznata po svojoj bogatoj istoriji, lepoj prirodi i spiritualnoj atmosferi. Ovo ostrvo je savršena vikend destinacija za stanovnike Atine, ali i sve posetioce koji žele da iskuse autentičnu Grčku van najprometnijih turističkih ruta. Ostrvo nudi savršen balans između duhovnosti, relaksacije i kulture. Njegova blizina glavnom gradu Grčke omogućava brzi beg u potpuno drugačiji svet – miran, topao i prijatan. Šetnja obalom uz čamce i ribarske mreže, poseta tradicionalnim tavernama s pogledom na more i zalazak sunca iznad planinskih obrisa, ostavljaju snažan utisak. Za ljubitelje istorije, Egina nudi i značajne arheološke lokalitete, poput antičkog hrama boginje Afaje, koji zajedno sa Partenonom i Posejdonovim hramom u Sunionu formira savršeni „sveti trougao“ antičke Atike. Tu su i stari grad Paleohora sa brojnim crkvicama, kao i arheološki muzej u luci.Prelepe plaže i prijatna klimaEgina ima brojne uvale i peskovite plaže, idealne za kupanje i opuštanje. Klima je mediteranska, sa toplim i suvim letima, i blagim zimama.Među najpoznatijim i najposećenijim plažama na Egini su:Agia Marina – najpopularnija plaža na ostrvu, duga i peščana, pogodna za porodice i decu, sa puno taverni i barova u blizini.Marathonas – mirna plaža južno od grada Egine, sa plićakom i prirodnim hladom.Perdika – šljunkovita plaža u istoimenom ribarskom selu, idealna za one koji vole mir i čistu vodu.Souvala – pogodna za one koji traže termalne izvore i relaksaciju.Klima – skrivena uvala sa tirkiznim morem, popularna među lokalnim stanovništvom.Kolona – istorijska plaža blizu arheološkog nalazišta, sa prelepim pogledom na ostatke Apolonovog hrama.Lokalna proizvodnja pistaćaTokom septembra, ostrvo postaje epicentar gastronomije kada se održava čuveni "Festival pistaća" (Fistiki Fest), koji okuplja proizvođače, kuvare i posetioce iz cele Grčke i inostranstva. Tokom festivala možete probati sve – od klasičnih slanih pistaća, preko pistać maslaca, do kolača, sladoleda, pa čak i likera od pistaća. Festival uključuje i koncerte, radionice i kulturne događaje, čineći ga jednim od najživopisnijih perioda za posetu ostrvu.Vikend destinacija AtinjanaEgina nudi i dovoljno sadržaja za aktivniji vikend: biciklističke ture, planinarenje, izlete do obližnjeg ostrva Moni ili vožnje čamcem. Zahvaljujući opuštenoj atmosferi, pristupačnim cenama i brzoj povezanosti sa kopnom, postala je omiljena opcija za kratke, ali ispunjene odmore. Manastir Svetog Nektarija na EginiManastir je izgrađen na mestu gde je Sveti Nektarije odlučio da provede poslednje godine svog života i gde je osnovao žensku monašku zajednicu. Danas predstavlja mesto molitve, isceljenja i duboke vere, a takođe je i jedan od najznačajnijih pravoslavnih hramova u Grčkoj.Ko je bio Sveti Nektarije Eginski?Sveti Nektarije Eginski, jedini svetitelj savremenog doba koji je živeo i stvarao u 20. veku, rođen je 1. oktobra 1846. godine u selu Silyvria u Trakiji (današnja Turska), kao jedno od šestoro dece u siromašnoj, ali pobožnoj porodici.Još od malih nogu pokazivao je duboku veru i ljubav prema Hristu. U mladosti se preselio na ostrvo Hios, gde je radio kao učitelj, ali i kao propovednik. U 30-im godinama primio je monaški postrig i ime Lazar, a potom i sveštenički čin pod imenom Nektarije. Svoje teološko obrazovanje stekao je u Atini, a zatim službovao u Aleksandriji, gde je jedno vreme bio mitropolit Pentapoljski.Zbog spletki i ljubomore u crkvenim krugovima, nepravedno je udaljen sa te pozicije, nakon čega se povukao u Atinu, gde je godinama predavao i bio direktor Pravoslavne bogoslovske škole Rizarios. Njegov mir, ljubaznost i snaga vere ostavili su snažan utisak na sve koji su ga upoznali.Krajem života, Sveti Nektarije je došao na Eginu, gde je osnovao manastir Svete Trojice. Tu je živeo skromno, u maloj ćeliji, pišući i moleći se. Preminuo je 8. novembra 1920. godine u bolnici Areteion u Atini, nakon duže bolesti. Veruje se da je bolovao od raka prostate, ali je svoju bolest podnosio s velikom hrabrošću i smirenjem. Njegovo telo odmah nakon smrti počelo je da širi prijatan, blag miris – što se u pravoslavlju smatra znakom svetosti. Kanonizovan je 1961. godine od strane Vaseljenske patrijaršije i danas se smatra zaštitnikom bolesnih, posebno onih obolelih od raka.Kako doći do manastira i koliko košta prevoz?Do manastira možete stići:Peške: ako ste u dobroj formi, možete krenuti iz grada Egine (oko 5 km uzbrdo)Taksijem: vožnja košta oko 12 evra u jednom pravcuAutobusom: tokom letnje sezone saobraćaju lokalni autobusi koji staju kod manastiraŠta sve možete videti u manastiru?Manastir Svetog Nektarija je veliki kompleks koji uključuje:Staru crkvu i manastir Svete TrojiceNovu crkvu građenu u vizantijskom stilu, sa velikom kupolom i dva zvonikaSrebrni sarkofag sa moštima Svetog NektarijaIkonu Svetog Nektarija prekrivenu zlatnim i srebrnim pločicamaĆeliju u kojoj je živeo svetiteljKapelu sa njegovim prvobitnim grobomUlje Svetog NektarijaJedan od najpoznatijih i najtraženijih duhovnih darova iz manastira Svetog Nektarija jeste osveštano ulje koje se može nabaviti u prodavnicama unutar manastirskog kompleksa. Ovo ulje, koje monahinje pripremaju sa blagoslovom, smatra se isceliteljskim i koristi se uz molitvu za zdravlje duše i tela.Veruje se da ulje ima posebnu blagodat kada se koristi u kombinaciji sa molitvom upućenom Svetom Nektariju. Najčešće se uzima po jedna kašičica dnevno, pomešano sa maslinovim uljem, ili se koristi za mazanje bolnih mesta na telu. Mnogi vernici svedoče o olakšanju bola, smirenju i čak isceljenjima nakon redovnog korišćenja ovog ulja.U prodavnicama se osim bočica sa uljem mogu pronaći i ikone, tamjan, brojanice i druge duhovne uspomene koje vernici nose kući kao blagoslov.Isceliteljske moći i priče vernikaVeruje se da mošti Svetog Nektarija imaju isceliteljsku moć, naročito kod obolelih od raka. Mnogi vernici svedoče da su doživeli čuda, čak i da im se svetitelj javljao u snu.Vernici donose predmete kao što su jastučnice, peškiri, marame koje polože na sarkofag i zatim nose kući kao osveštane. Neki teži bolesnici dobijaju blagoslov da legnu na krevet u svetiteljevoj ćeliji i pomole se.U manastiru postoji posebna knjiga u koju se mogu upisati imena osoba za koje se želi molitva. Najčešće se upisuju imena teško obolelih, naročito onih koji boluju od raka, ali i svih kojima je potrebna duhovna ili telesna pomoć. Vernici takođe donose i papire sa imenima, a monahinje ih svakodnevno pominju u svojim molitvama i bogosluženjima.Pisanje imena na papirić simbolično predstavlja čin vere i nade u Božiju pomoć preko molitava svetitelja. Ovi papiri se mogu predati monahinjama lično ili ostaviti u kutijama postavljenim u blizini moštiju. Veruje se da mošti Svetog Nektarija imaju isceliteljsku moć, naročito kod obolelih od raka. Mnogi vernici svedoče da su doživeli čuda, čak i da im se svetitelj javljao u snu.Vernici donose predmete kao što su jastučnice, peškiri, marame koje polože na sarkofag i zatim nose kući kao osveštane. Neki teži bolesnici dobijaju blagoslov da legnu na krevet u svetiteljevoj ćeliji i pomole se.Praktične informacije za posetu manastiruRadno vreme: manastir je otvoren svakog dana, uz poštovanje pravila odevanjaUlaz: besplatanDress code: ramena i kolena treba da budu pokrivenaProdavnice: u kompleksu postoje dve prodavnice sa ikonama, krstićima i osveštanim uljem koje se pije u cilju isceljenjaUređenje manastira i atmosferaDvorište manastira je izuzetno lepo i mirno, ukrašeno cvećem, palmama i maslinama. Mnogi posetioci kažu da su ovde osetili duboki mir i duhovnu obnovu.FAQ – Često postavljana pitanja o Egini i manastiru Svetog NektarijaKoliko traje put od Atine do Egine? Oko sat i po brodom ili oko 50 minuta hidrogliserom iz luke Pirej.Koliko košta taksi do manastira iz grada Egine? Oko 12 evra u jednom pravcu.Da li se u manastiru održavaju bogosluženja? Da, redovno se služe liturgije, naročito na praznike i dan Svetog Nektarija (9. novembar).Da li može da se ponese predmet za osveštanje? Da, mnogi vernici donose peškire, jastučnice ili ikone koje polažu na mošti svetitelja.Koji je najbolji period za posetu Egini? Proleće i rana jesen su idealni, jer je vreme prijatno, a gužve manje.Pročitajte takođe i tekst Gde i kako nabaviti kozlac sa Hilandara koji pomaže obolelima od kancera. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
06.01.2019.
Grčka - ovo možda niste znali
Prema navodima Katedre za okeanografiju na Univerzitetu u Atini, u Grčkoj postoji ukupno 7.384 plaža sa ukupnom površinom od preko 52 km2. Od toga oko 3.950 plaža pripadaju grčkim ostrvima. Oko 67% ovih plaža ima širinu manju od 25 metara i 24% ima širinu od 25-50 metara. Najveći broj turistički razvijenih plaža postoji na Kritu (34%), Peloponezu (24%), Jonskim ostrvima (22%) i Egejskim ostrvima (20%). Ukupna dužina obale Grčke, zajedno sa obalama ostrva, dostiže 15.147 km što je stavlja na 9. mesto u svetskom rangu zemalja sa najdužom obalom. Ispred Grčke nalaze se Kanada (202.080 km), Norveška (83.281 km), Indonezija (54.716 km), Rusija (37.653 km), Filipini (36.289 km), Japan (29.751 km), Australija (25,760 km) i SAD (19,924 km). S obzirom da je površina cele Grčke 131.950 km2 i nijedna tačka na kopnu nije udaljena od mora više od 140 km, do morske obale se od najudaljenije tačke na kopnu može stići kolima za najviše sat i 45 minuta. Kada govorimo o grčkim ostrvima najčešće se pominje brojka od 3.000 dok neki navode 6.000 ostrva. Zapravo tačan broj grčkih ostrva je 9.835, prema podacima Hidrološke službe Helenske mornarice koja je zabeležila svaki komad tla iznad nivoa mora: velika i mala ostrva, nenaseljena i stenovita ostrva. Od ovog broja samo 227 ostrva u Grčkoj je naseljeno. Najduža plaža Grčke Najduža plaža Grčke je Louros Beach i duga je čak 17 km. Nalazi se oko 15 km jugozapadno od mesta Neohori (Misolongi) u Centralnoj Grčkoj. Ova peščana plaža je od 1974. godine zaštićena po RAMSAR konvenciji (koja potvrđuje jedinstvenost i neporecivu vrednost lokacije kao staništa i izotipa zelenog prostora). Flora ovog područja uključuje lovore, kedre, ljiljane i drveće. To je jedno od retkih mesta u Grčkoj sa peščanim dinama. Isto tako bogato faunsko stanište uključuje brojne ptice kao što su pelikani, rode, divlje guske, zebe, kosovi, slavuji kao i divlji konji koji žive u močvarnom području šire regije Louros. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
15.10.2018.
Pet neobičnih običaja koji se i dalje održavaju u Grčkoj
1. Lomljenje ćupova na Krfu Običaj da se lome ćupovi dešava se na jutro Velike subote na Krfu i Kefaloniji, u momentu kada sveštenik prvi put izgovori „Hristos vaskrse“. Domaće stanovništvo odmah pošto čuje sveštenika počinje da baca vrlo snažno ćupove sa svojih prozora, koji potom udarajući o tlo stvaraju buku. Cilj je da udarac bude što bučniji. Ljudi lome grnčariju ili nešto drugo što im se nađe pod rukom kako bi bukom oterali smrt. Ovom običajnom praksom simbolično postaju učesnici Hristovog vaskrsenja i istovremeno pobeđuju smrt. 2. „Rat raketama“ na Hiosu Vaskrs na ostrvu Hios za stanovništvo znači „rat raketama“, običaj koji je započeo u vreme turske vladavine. „Rat“ koji je započeo između eparhije Svetog Marka i eparhije Bogorodice Eritianske. Dve crkve sagrađene su jedna naspram druge na udaljenosti od 500 metara. Kako stariji kažu, običaj je započeo dečijom igrom iz dve eparhije koja su se gađala praćkama. Potom su se pridružili i stariji sa tom razlikom da su praćke zamenjene nekim oružjem iz tog doba, a nešto kasnije malim topovima koje su doneli moreplovci sa ražalovanih brodova. Na vaskršnje veče bi započela „kanonada“, gađali bi se međusobno iz dvorišta dveju crkava, dok je između ostalog cilj bio da jakim praskom razbiju stakla na crkvama, koristeći u ovom slučaju samo barut. Ova neobična praksa nastavila je da postoji dugi niz godina, da bi na kraju ovaj „rat“ poprimio nekontrolisane razmere negde oko 1889. godine. Naime učesnici bi razbijali šljunak u dvorištu crkava kako bi njime napunili male topove. U početku su se gađali sa krovova crkava, ali posle nekoliko incidenata koje su napravili, ovo „bojno polje“ prenelo se na okolne njive, gde se i do danas odigrava ispaljivanje pirotehničkih raketa u čast praznika. Cilj jedne eparhije bio je da se pogodi kupola crkve i lav Svetog Marka (obeležje Svetog Marka iznad crkvene kapije), dok je cilj druge eparhije bio sat Bogorodice Eritianske. 3. Ples „Gaitanaki“ Ovaj neobičan ples doneli su pontijski Grci i Grci iz Male Azije. 13 osoba je potrebno da se ples odigra. Jedan drži u sredini veliki stub od koga se nastavlja 12 dugih traka, od kojih je svaka drugačije boje. Učesnici drže po jednu traku i igraju deleći se na 6 parova pevajući pritom tradicionalnu pesmu. Okrećući se oko glavnog stuba, svaki igrač se naizmenično menja sa svojim parom formirajući trakama različite oblike živopisnih boja. Smatra se da ovaj ples simbolizuje životni ciklus, životne promene, iz sreće u tugu, iz zime u proleće, iz života u smrt i obratno. 4. „Hranjenje“ česme u Epiru Ovaj običaj srećemo u mnogim mestima epirske Grčke. Na božićno jutro ili uoči Nove Godine mlade devojke pošto su ispraznile sve posude iz kuće koje su bile napunjene vodom, odlaze da zahvate vodu sa najbliže česme u njihovom mestu. Do nje odlaze u strogoj tišini, pa se zato ova voda zove „tiha voda“. Devojke sa sobom nose jestive namirnice poput žita, putera, sira, meda... Pošto stignu do česme pokušavaju da je umilostive govoreći joj: „Kako teče voda, česmice moja, tako neka teče moj život“. Verovanje je da će devojka koja prva stigne do česme imati veliku sreću te godine (najverovatnije će se udati). 5. Gospođa Sarakosti - Peloponez Ovaj običaj vodi poreklo iz oblasti Arkadija, sa Peloponeza. Tamošnje bake malo pre početka Velikog posta na testu oslikavaju jednu ženu koja ima spuštene kapke, usta zatvorena a ruke na boku, i ima 7 nogu koja simbolizuju 7 nedelja posta. Svake subote sve do stradalne sedmice (poslednje nedelje posta) unuci seku jednu po jednu nogu „gospođi Sarakosti“, sve dok ne ostane jedna poslednja noga. Tada baka zavija tu jednu nogu u lopticu i stavlja u pashalni hleb. Na vaskršnjoj trpezi otac porodice seče hleb na komade deleći ih prisutnima. Verovanje je da će onaj ko u svom parčetu pronađe nogicu „gospođe Sarakosti“ imati najviše sreće. Autor: Vesna Dimitrijević
Opširnije
04.09.2018.
Moj neželjeni suvenir iz Grčke
Dugo sam razmišljala da li da uopšte ovako nešto napišem za Vaš sajt, jer mi je prva pomisao bila da ću ovakvim tekstom, kako kažu naši klinci, smračiti mnoge bezrazložno, a neke možda i sa razlogom uplašiti. Kada sam ipak bolje razmislila i izvagala razloge za i protiv, shvatila sam da ova moja priča ne može nikom doneti ništa loše, već naprotiv da može možda da raširi svest o tome da definitivno svi treba da povedemo više računa o štetnosti sunca i da prestanemo da ga smatramo za slabog protivnika. I ne samo kada smo mi odrasli u pitanju već i naša mlađa pa čak i starija deca. Ja sam ona generacija u čijim čitankama smo mogli čitati izreke "Ko se sunca krije - bolje da ga nije". Ja bih ipak sada to rekla malo drugačije "Sunca treba da se krije, jer će biti da nas nije". Moja priča teče ovako... U Grčkoj letujem od kad znam za sebe. Onaj sam tip plivača koji je zimogrožljiv i kojem je uvek hladno da uđe na jedan u vodu pa zato pre ulaska uvek imam svoju proceduru: prvo se nekih sat vremena "čvarim" na suncu ispijajući kafu i tek kad sa mene krenu da padaju graške znoja zaletim se u more. Izlazak iz mora isto kao povratak: prvo se grejem na ležaljci na suncu, a u hladovinu idem tek kada sam potpuno suva. Svih ovih godina redovno sam nanosila na telo kreme sa visokim faktorima i valjda su me one čuvale od toga da ne izgorim. Sve do prošle godine... Prošle godine na moru bila sam potpuno opuštena. Mislila sam sunce nije jako, staviću kremu samo ako budem osetila da počinjem da gorim. I tako narednih 15 dana. U julu u blizini leve prepone primetim nov crn mali mladež koji nikada ranije na tom mestu nisam imala. Nisam se uplašila, pratila sam mu rast i već u decembru shvatila da je za samo par meseci narastao na veličinu zrna graška. Odlazim na nagovor muža na VMA kod dermatologa prilično opušteno. Iako u glavi svesna da nije dobro kad je mladež crn i pritom raste takvom brzinom, ipak ulazim u ordinaciju samouvereno i sa mišlju "Neće to mene, te loše dijagnoze uvek se dešavaju nekom drugom". Doktorka pregleda mladež i ćuti, posmatra ga kroz dermoskop... Pita me koliko naglo je porastao i za koji period. Kada sam joj rekla da rast traje od jula do otprilike decembra, istog trenutka je rekla "Ovo HITNO mora da se skida i to već sutra!" Iz mene nestaje sva samouverenost sa kojom sam kročila u ordinaciju, shvatam da sam možda pogrešila u onoj svojoj proceni "Neće to mene" i kreću mi suze. Nisam bila pripremljena da čujem od nje HITNA INTERVENCIJA. Celu situaciju počinjem da gledam drugim očima, i razmišljam u sebi da čim ona toliko insistira da se hitno odstrani već sutra, neće tu biti mnogo veselih vesti. Sutradan dolazim na VMA na intervenciju. Mladež mi skida druga doktorka. Pitam je nakon što ga je izvadila (računajući da joj ovo nije prva intervencija u životu i da je pre mene sigurno skinula stotine tuđih mladeža) kako joj izgleda mladež, da li treba da budem zabrinuta...? Ona mi malo kruto odgovara da ne može to da zna i odlazi. Aha, pali mi se lampica: znači ona već vidi rak u mladežu čim neće da mi kaže. U suprotnom da je videla da je sve ok sigurno bi mi rekla "Gospođo, nemojte brinuti, po mom iskustvu i izgledu mladeža ovo ne bi trebalo da bude ništa maligno". Odlazim kući i čekam rezultate. Da ih ne bismo čekali 2-3 nedelje koliko se najčešće čeka na rezultate biopsija na VMA, muž sledećeg jutra odnosi mladež spakovan u epruveti u Zavod za laboratorijsku dijagnostiku koji šalje rezultate pacijentima na email nakon dva dana. U ta dva dana kreću duboka i crna razmišljanja šta ako ipak jeste loša vest... Kreću razmišljanja da li i šta reći deci, kada im reći i na koji način reći, a ne uplašiti ih i rasplakati... Koje životne savete sam propustila da im kažem - možda me uskoro više neće biti, moram ih uputiti u sve... Razmišljanja kome sigurno neću reći - mojoj mami od 82 godine da je ne bih tako staru i nemoćnu potresala... Kakva zaduženja i obaveze im ostaviti ako me ne bude bilo... I svašta nešto crno, najcrnje... Guglam rak kože i dobijam najgore moguće slike crvenih krvavih rupa na nosu, na glavi, po celom licu... Naravno Guglam o svojoj situaciji, kao što svi radimo kad imamo neke simptome, ali svaki tekst na koji nailazim govori "Ukoliko je vaš mladež promenio oblik, narastao ili je crne boje, bez odlaganja idite kod lekara!" Prolaze dva dana, rezultati stižu na moj i na suprugov email istovremeno. Kratko piše: Carcinoma basocellulare cutis, adenoidni tip. Rak kože - jedna od 4 vrsta. Reč Carcinoma bubnji u glavi... Užas! Pa ja imam onu najgoru bolest od koje se umire i za koju sam uvek mislila da "neće to mene, to uvek slušamo da imaju neki drugi". Opet guglam, svuda piše da ta vrsta kancera nije strašna, nema metastaze, ne širi se, ne vraća se... Uzrok nastanka - naravno dugotrajno izlaganje Suncu bez adekvatne zaštite. Muž bez mog znanja i da me ne bi uplašio još više (kasnije mi priznaje) poziva telefonom doktorku iz Zavoda potpisanu na rezultatima, da je pita koja je to vrsta raka, kako lečiti, kada početi, može li se lečiti i koliko uspešno. Ona mu odgovora da je u pitanju najbolja vrsta raka koju sam mogla da dobijem!? Nije smrtonosno, u većini slučajeva ne metastazira i uglavnom se ne vraća. Da ne treba da budemo zabrinuti i da mnogi godinama žive sa tim, ne odlazeći kod lekara, ni ne znajući čak da imaju rak. Nakon 3 dana odlazimo sa rezulzatima i kod doktorke na VMA koja me je operisala. Ona čita dijagnozu i viče "Odlično! Pa ovo je super!?" i potvrđuje mi ono što je već rekla i doktorka iz Zavoda: ne treba da se brinem, rak jeste, ali srećom nije opasan. Još uvek zbunjena, ne shvatam baš najbolje šta mi se dešava, ali verujem da ću biti dobro. Doktorka pogleda ranu, skine konce, očisti je, kaže odlično izgleda. "Obavezno izbegavajte sunce i sunčanje, posebno u časovima kada je ono najjače. Pa se vidimo na kontroli za 6 meseci." Za mene više nema sunčanja. Bar ne u onoj meri koliko sam praktikovala do prošle godine. Nije mi Grčka kriva za to, kriva sam sama - znam. Grčku i dalje volim najviše na svetu! Svima savetujem da paze da ne izgore, da stavljaju kreme sa zaštitnim faktorima, a posebno da sklanjaju svoju decu u vreme najjačeg sunca popodne. Autor: Teodora N.
Opširnije.jpg)
16.06.2018.
Apel svim mladim ljudima koji na letovanje u Grčku odlaze radi provoda
U noći između 7. i 8. jula 2017. godine u mestu Laganas na ostrvu Zakintos, u tuči sa grupom mladića iz Srbije, život je izgubio dvadesetdvogodišnji Bakari Henderson iz Amerike. Nekoliko porodica je te noći počelo da proživljava svoju noćnu moru. Porodica koja je izgubila svog sina nikada se neće probuditi iz svoje noćne more, a pitanje je kada će i da li će uopšte izaći iz svog košmara porodice okrivljenih mladića. Pa čak i oni sami. Ovim povodom ambasador Srbije u Atini g. Dušan Spasojević je zajedno sa počasnim konzulom Srbije na Kefaloniji g. Viktorom Rouchotasom, posetio Zakintos kako bi na sastanku sa lokalnim vlastima dogovorio preduzimanje preventivnih mera u cilju sprečavanja i ponavljanja prošlogodišnjih incidenata. Ambasador je okarakterisao ovaj događaj kao tragičan i rekao da je to bio izolovan slučaj koji se sigurno neće ponoviti. Dodao je i da će ovog leta Zakintos posetiti oko 12.000 turista iz Srbije kao i da je planirana saradnja između grčke i srpske policije kako bi se sprečili opasni incidenti. Policijski timovi iz Srbije će intervenisati ukoliko tokom letnjih meseci dođe do problema ili narušavanja reda među turistima iz Srbije, ali ovi timovi neće imati nadležnost nad grčkim građanima. G. Dušan Spasojević je potvrdio da je razgovarao sa turoperatorima iz Srbije na ovu temu i da je uveren da ove godine neće biti problema. Apel svim mladim ljudima koji u Grčku odlaze radi provoda I ove godine, isto kao i prošle, iskoristićemo veliku posećenost našeg sajta i ponovo se obratiti mlađoj generaciji koja nas prati, a odlazi na letovanje u Grčku isključivo radi provoda. Dozvolićemo sebi, prvenstveno kao ljudi, a uz to i kao roditelji, da damo nekoliko saveta mladim ljudima: • U Srbiji nemate more, ali imate bezbroj diskoteka i noćnih klubova i verujte da se nimalo ne razlikuju od onih u Grčkoj. Letujte da biste odmarali, plivali i uživali u onome što nemate kod kuće. Družite se, zaljubljujte se, uživajte u lepim plažama i plavom moru, upoznajte kulturu i znamenitosti Grčke, upoznajte mlade ljude iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata, stvorite neka nova prijateljstva koja će vam nekad možda značiti u životu... Nemojte davati novac za letovanje samo zbog noćnog života i opijanja. • Aranžmani za letovanje koje najčešće plaćaju vaši roditelji nisu jeftini. Mnogi od njih vaša letovanja isplaćuju mesecima, a neretko se i sami odriču odmora da biste vi mogli otići na more. Nijedan roditelj ne šalje svoje dete na more da bi se opijalo, učestvovalo u tučama ili na bilo koji način sebe dovodilo u opasnost. • Ne postoji nijedan roditelj koji svoje dete pošalje na more, a da svakodnevno ne brine o njemu, koliko god da to dete ima godina. Ako ni zbog čega drugog, zbog svojih roditelja ste dužni da učinite sve da na tom letovanju budete bezbedni. • Setite se uvek da veliki broj vaših vršnjaka nikada nije imao priliku da ode bilo gde iz Srbije i poseti neku stranu zemlju. Budite srećni i zahvalni što se vama pružila ta prilika. • "Spakujte" sa sobom pozitivan i vedar duh, a izbacite iz sebe mržnju i gnev prema drugim narodima. Klonite se svađa i kavgi sa drugima, jer čak i bezazlena rasprava može prerasti u nešto mnogo loše. • Jedan loše procenjen trenutak može vaš, i život vaših i tuđih porodica, promeniti iz korena. Ovaj slučaj je to prošle godine i pokazao. Prvi saznajte upozorenja, važne vesti i informacije iz Grčke! Ne propustite najbolje i najpovoljnije ponude smeštaja! Pitajte druge turiste, razmenite iskustva i diskutujte o letovanju u Grčkoj! Pratite Grčka Info na Instagramu Pratite Facebook stranicu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info smeštaj" Pratite Facebook grupu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info" Pratite TikTok "Grčka Info"
Opširnije.jpg)
23.05.2018.
Apel sugrađanima koji letuju u Grčkoj - ne vadite meduze iz vode!
Sezona odmora i letovanja je počela i veliki broj naših sugrađana odlazi u grčka letovališta. Pored prelepog mora, prirode, kulture i dobrih domaćina, moguće je da će neki od vas doživeti i neprijatnost u vidu žućkasto-bele meduze koja pluta u plićaku. Možda ćete biti u iskušenju da je izvadite i ostavite na plaži, kako ne biste doveli sebe i vašu decu u opasnost. Nažalost, na taj način meduza sigurno umire, a jedina opasnost se krije u nedovoljnoj informisanosti, te ovom prilikom, zahvaljujući sajtu GrčkaInfo, apelujem na vas da to ne činite. Navešću vam nekoliko razloga zbog čega je vađenje Mediteranske meduze potpuno nepotrebno i krajnje neprihvatljivo. Pre svega, Mediteranska meduza je BEZOPASNA. Ne postoji zabeležen negativni efekat Mediteranske meduze na ljude. Lično sam više puta vraćao izvučene meduze i nikada nisam niti osetio niti video bilo kakvu reakciju u vidu svraba, osipa ili crvenila. Uostalom, ovo je citat sa sajta Inhabitat: ’Meduza Cotilorhiza tuberculata se kreće u toplijim vodama Mediterana, Egejskom i Jadranskom moru. Njen prečnik može iznositi do 35 cm (najčešće je manji od 17 cm), i njeni pipci su toliko slabi da "ujed" nema ozbiljan efekat na ljude.’’ Takođe, nestručno vađenje NIJE DOZVOLJENO. Postoje službe koje u slučaju prenamnožavanja, stručno i u okviru održivog razvoja uklanjaju ove meduze. S obzirom da Mediteranska meduza živi samo u ovom području (Jonsko, Egejsko i Mediteransko more, ponekad zalutaju i do Jadrana), ukoliko bi vas obalska straža ili slična služba uhvatila u vađenju meduza (ali i drugih živih bića, hobotnica i slično, ili ukoliko lovite harpunom bez dozvole), postoji velika mogućnost da ćete dan provesti u policijskoj stanici i završiti sa kaznom u visini od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Meduza je tu tokom cele godine, mora koja mi posećujemo su njena kuća, a mi smo GOSTI. Egocentrični pristup da, ako nam smeta ova životinja ili ona biljka, moraju biti uništeni, je razmišljanje koje je odavno prevaziđeno. Ako bi gledali samo malo drugačije, mi smetamo meduzi, a ne ona nama. U svakom slučaju, verujem da je većina ljudi dovoljno civilizovana i da se vađenje dešava iz straha, a ne iz divljaštva. Mediteranska meduza je, pored toga što je bezopasna, takođe i ZANIMLJIVA. Njena žuta boja se meša sa belom i jarko plavom i možete se izuzetno zabaviti ako je, umesto da je uklonite sa vaše putanje, iskoristite za zanimljivo ronjenje i slikanje. Možete i vašu decu podučiti zdravom odnosu prema prirodi i životinjama. Na kraju, ova meduza je izuzetno KORISNA. U ekosistemu, ona je hrana velikom broju pomorskih vrsta. Jedna je od retkih koje se kreću nezavisno od morske struje, pa se često proučava i mapira. Možda najvažnije - trenutno se vrše ispitivanja u pravcu upotrebe Cotylorhiza tuberculata u tretmanu kancera. Još jednom apelujem, kao vaš sugrađanin, kolega putnik i zaljubljenik u Grčku, kao ronilac i ekološki nastrojena osoba, i molim vas da ne vadite i ne ubijate ova prelepa stvorenja. Hvala vam! (ukoliko naletite na neku drugu vrstu meduze, takođe je nemojte dirati ili vaditi posebno ako niste upoznati sa toksičnošću te vrste, jer lako sebi možete upropastiti letovanje nekom manjom povredom, ili ne-daj-bože upropastiti život ukoliko dođe do ozbiljnih opekotina i alergijskih reakcija). Tekst i slike: Marko Trivunčević Prvi saznajte upozorenja, važne vesti i informacije iz Grčke! Ne propustite najbolje i najpovoljnije ponude smeštaja! Pitajte druge turiste, razmenite iskustva i diskutujte o letovanju u Grčkoj! Pratite Grčka Info na Instagramu Pratite Facebook stranicu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info smeštaj" Pratite Facebook grupu "Grčka Info" Pratite Viber grupu "Grčka Info" Pratite TikTok "Grčka Info"
Opširnije
21.04.2018.
Šta nas novo čeka ovog leta u Grčkoj
Očekuje se da će u Grčkoj u 2018. godini letovati preko 30 miliona turista iz raznih zemalja sveta i da će prošlogodišnji rekord poseta biti oboren. Većina letovališta otvara svoja vrata turistima već od 1. maja pa stoga nije na odmet da se na vreme i u kratkim crtama podsetimo koje nas promene očekuju ove sezone i usput vam damo i nekoliko korisnih saveta. Boravišna taksa • 1. januara 2018. Grčka je uvela boravišnu taksu na smeštaj. Boravišna taksa će se u većini hotela i smeštajnih kompleksa gostima naplaćivati posebno i neće ulaziti u cenu letovanja. U određenim smeštajima vlasnici su ovaj novi trošak preuzeli na sebe pa je kod njih boravišna taksa već uključena u cenu i neće se naplaćivati dodatno. Boravišna taksa se računa kao fiksni iznos po danu i po sobi, u zavisnosti od vrste smeštaja i iznosi: 4 € po sobi dnevno za hotele sa 5 zvezdica 3 € po sobi dnevno za hotele sa 4 zvezdice 1,5 € po sobi dnevno za hotele sa 3 zvezdice 0,5 € po sobi dnevno za hotele sa 1-2 zvezdice 0.5 € dnevno za privatne sobe, studija i apartmane. Sve što treba da znate o boravišnoj taksi na smeštaj u Grčkoj možete pročitati OVDE. Radovi na putu kroz Srbiju i Makedoniju • Znamo da vozače najviše interesuje šta se konkretno dešava sa novim deonicama puta kroz Srbiju i Makedoniju. Novi rok za završetak radova na Korodoru 10 u Grdeličkoj klisuri je pomeren na jesen dok je autoput kroz Makedoniju na relaciji Demir Kapija-Smokvica otvoren 23. aprila. Kada je u pitanju putovanje kolima preko Bugarske, novost od 1. januara 2018. je naplatna rampa kod Dimitrovgrada na kojoj se putarina za vozila naplaćuje 190,00. Cene putarina kroz Srbiju i Makedoniju ostale su na nivou prošlogodišnjih. Koliko iznose i gde ćete ih plaćati pogledajte OVDE. Nova naplatna rampa na prelazu Evzoni • U decembru prošle godine počela je sa radom nova naplatna rampa na prelazu Evzoni. Putarina za putnička vozila iznosi 1.80€ u jednom pravcu što znači da će nas odlazak i povratak preko Evzonija u oba pravca koštati 3.60€. Nova rampa se nalazi oko 500m od prelaza Evzoni. Nova ekološka taksa na Kasandri i Sitoniji - istina ili mit? • 1. aprila objavili smo vest da od maja na Kasandri i Sitoniji počinje naplata nove ekološke takse koja će važiti i za vozila i za putnike. U pitanju je naravno bila prvoaprilska šala: naplatna rampa kod mesta Nea Moudania nije postavljena niti postoji takav plan u budućnosti. Povećanje cena namirnica u Grčkoj? • Cene namirnica i hrane u grčkim supermarketima u 2018. su uglavnom za većinu proizvoda ostale na nivou prošlogodišnjih, velikih razlika nema tako da naši turisti mogu da odahnu. Cene možete proveriti na sledećim linkovima: Cene u Grčkoj (ovde možete takođe videti i cene hrane i namirnica na Lefkadi, na Sitoniji i u Stavrosu) i Cene na Tasosu. Karidi plaža na Sitoniji izdata zakupcima • Možda najgora vest za većinu turista - ljubitelja neorganizovanih divljih plaža na Sitoniji je izdavanje plaže Karidi pod zakup. Od ovog leta pretpostavlja se da će deo ove plaže biti pod barom sa ležaljkama i suncobranima. Dobre vesti iz Pefkohorija • Sa druge strane, ljubitelje Pefkohorija će svakako obradovati vest da su se stanovnici ovog malog letovališta na Kasandri organizovali i u saradnji sa opštinom počeli da rešavaju prošlogodišnje probleme sa vodosnabdevanjem do kojih je dolazilo zbog prekomerne potrošnje vode usled velikih vrućina i istovremenog pada nivoa vode u rezervoarima. Nakon 20 godina opština Kasandra radi na poboljšanju vodovodne mreže pa se očekuje da ovog leta problema sa vodom u Pefkohoriju više neće biti. Vodite računa gde parkirate automobil! • Jedan od većih problema sa kojima se turisti neretko susreću, posebno u jeku sezone, jeste problem sa nalaženjem slobodnih parking mesta u nekim od letovališta u Grčkoj, naplaćivanje kazni za nepropisno parkiranje kao i skidanje tablica sa vozila. Zato vodite računa gde parkirate automobil. Ukoliko se nalazite u letovalištu u kom postoji manjak slobodnih parking mesta, zamolite vaše domaćine u smeštaju da vas upute gde možete sigurno i slobodno parkirati automobil. Ceo tekst pročitajte OVDE. Talasi nekada nisu bezazleni - budite oprezni! • Ovog leta osećamo obavezu da u važna upozorenja uključimo i ovo koje se odnosi na bezbednost plivanja u velikim talasima posebno na plažama kao što su Paradise beach na Tasosu, Sarti na Sitoniji, Porto Katsiki na Lefkadi i Mirtos na Kefaloniji koja je poznata po svojim jakim strujama. Prethodnih godina usled velikih talasa i jakih morskih struja dogodilo se nekoliko utapanja (davljenja), kako naših tako i stranih turista. Iz ovog razloga budite posebno pažljivi, poštujte preporuke spasilaca da se ne ulazi u more kada su talasi veliki i povedite računa naročito ukoliko imate decu. Celo upozorenje možete pročitati OVDE. Ne ostavljajte nikada ništa vredno u automobilu • Lična dokumenta, novac i kreditne kartice kao i dragocenosti nikada ne ostavljajte u kolima! Krađa ili gubitak novca, a naročito pasoša dok se nalazite na letovanju u Grčkoj je neprijatnost koja može prilično da vam zakomplikuje odmor uzimajući u obzir da je pasoš dokument bez kog se ne možete vratiti kući. Obavezno pročitajte tekst Šta uraditi kada izgubite ili vam ukradu pasoš u Grčkoj i sačuvajte brojeve naših konzulata u Solunu i Atini. Sprečite da vas lopovi pokradu • Lopovima je "posao" da kradu, a vaš je da im to ne olakšate. Ovo bi trebalo da postane pravilo kog svi treba da se pridržavaju, nezavisno od mesta u kom letuju: ukoliko boravite u smeštaju koji nije ograđen i nema svog noćnog čuvara (kao što mnogi i u praksi nemaju), a apartman vam se nalazi u prizemlju ili lako dostupnom visokom prizemlju ili prvom spratu, nemojte ostavljati tokom noći otvorene prozore ili vrata od terase. Pročitajte ceo tekst Mere predostrožnosti od krađe u grčkim letovalištima.
Opširnije