Korisni tekstovi Grčka
23.10.2024.
Živeti i raditi u Grčkoj
Grčka je danas moderno društvo, razvijene industrije i dobre mešavine tradicionalnog i modernog. U ovoj zemlji prisutan je jak osećaj za porodicu. Porodica ne znači samo uži krug u koji su uključeni roditelji i deca, kao u Finskoj ili Danskoj, već više generacija na okupu, što uključuje i prisustvo ujaka, tetaka, stričeva i ostalih rođaka. Iz užeg i šireg porodičnog kruga članovi porodice dobijaju zaštitu i podršku. To može biti pomoć u nalaženju posla ili pozajmica u novcu koja se sigurno dobija. Kao što je sigurno da će porodica pomoći i pozajmiti novac kome je potrebno, sigurno je i vraćanje duga, jer je to pitanje časti. Kad se mladi par venča, porodica oba partnera pomaže u stvaranju doma. Često roditelji zidaju ćerkama kuće i prepisuju kuću na ženske potomke. Za sinove ovaj običaj nije tako čest, jer se pretpostavlja da će njegova žena posedovati kuću. Zakonski, žene su ravnopravne i imaju pravo glasa od 1952. godine. Dugo su muškarci imali ulogu da obezbede hranu i stanovanje za porodicu, a žene da se brinu oko kuće i porodice. Sada je ovo često izmenjeno i ukupno je zaposleno oko 50% žena, bez obzira na činjenicu da su često manje plaćene od svojih muških kolega. Kumstvo takođe igra važnu ulogu u ovom društvu. Deca obično dobijaju ime po nekom od svetaca, tako da je obavezna proslava imendana. Čak je imendan važniji u odnosu na rođendan. Ukoliko njihov svetac nema poseban dan, imendan će proslavljati u dane Sv. Trojice. Bez obzira na smanjen uticaj religije na nove generacije, svi tradicionalno prisustvuju ceremonijama u crkvi kao što su venčanja, krštenja ili sahrane. Glavni praznik je Uskrs, pa za njim i ostali ostali crkveni praznici. Naglasak je na radosti uskrsnuća Isusa, ne na raspeću, tako da je Uskrs praćen iskazivanjem radosti, vatrometom i opštom proslavom. Informacije u vezi obrazovnog sistema Grčke Obrazovanje u Grčkoj je društveno i besplatno i deli se na: • Prvostepeno (obdanište, osnovna škola) • Drugostepeno (gimnazija, srednja škola) • Trećestepeno (Visoko obrazovne institucije, Tehničke obrazovne institucije) Školska godina počinje 1. septembra i završava se 21. juna naredne godine. Početak predmetne nastave počinje 11. septembra i završava se 15. juna. 1. Obdanište Kada kreće dete u Obdanište ? Kada napuni 4 godine. Kako se upisuje dete u Obdanište ? Α) sa zahtevom roditelja Β) sa ispunjenom izjavom u kojoj se vidi adresa i mesto boravka porodice C) sa potvrdom Opštine ili Mesne zajednice D) prikazivanjem zdravstvene knjižice deteta Kada počinje upis deteta u obdanište ? Od 1 do 15 juna, godinu dana pre nego navrši 4 godine. Koliko godina traje obdanište ? 2 godine 2. Osnovna škola Kada se upisuje dete u Osnovnu školu ? Kada navrši 6 godina Kako se upisuje dete u Osnovnu školu? A) Sa Izvodom iz Matične knjige rodjenih B) Sa zdravstvenom knjižicom učenika C) Potvrdom o Zubnom lekarskom pregledu D) Ispunjenom odgovornom izjavom o adresi i mestu boravka porodice Koliko godina traje školovanje u Osnovnoj školi ? 6 godina 3. Gimnazija Kada se upisuje dete u Gimnaziju ? Prvih deset dana u junu mesecu Koliko godina traje školovanje u Gimnaziji ? 3 godine Napomena: Po grčkom zakonu, Osnovna škola i Gimnazija se smatraju obaveznim školovanjem. 4. Opšta srednja škola Kako se upisuje dete u Srednju školu ? Sa svedočanstvom završenog trećeg razreda Gimnazije Koliko godina traje školovanje u Srednjoj školi ? 3 godine Radna dozvola za Grčku Stranom državljaninu koji je dobio dozvolu ulaska radi zaposlenja kod poslodavca u Grčkoj, izdaje se dozvola boravka po osnovu zaposlenja, nakon zasnivanja ugovora o radu iz koga proizilazi da je njegova nadoknada najmanje u jednakoj visini kao i mesečni dohodak jednog nekvalifikovanog radnika i nakon što dostavi traženu dokumentaciju. Strani državljanin može zasnovati ugovor o radu sa drugim poslodavcem u toku važenja njegove početne boravišne dozvole, uz preduslov da ne dolazi do promene struke za koju mu je bila dodeljena posebna dozvola ulaska, kao ni Osiguravajuceg Zavoda. U slučaju promene poslodavca zaposleni je dužan da obavesti nadležnu Okružnu Službu za Strance i Emigrante u vremenskom roku o 30 dana. Nakon godinu dana od izdavanja boravišne dozvole po osnovu zaposlenja, dozvoljeno je produženje boravišne dozvole za pružanje uluga ili rad, nakon što je strani drzavljanin izmirio poreske obaveze i nakon što je ostvario minimalan broj dana plaćenog osiguranja u nadležnom Osiguravajućem Zavodu. Sezonski rad stanih državljana u Grčkoj Sezonski rad stranih državljana je rad u Grckoj za vremenski period od ukupno šest meseci, po kalendarskoj godini, u oblasti koja vezana za privremeni, sezonski karakter rada. Sezonski radnik zasniva odnos sa određenim poslodavcem za posao na određeno vreme. U tom ugovoru mora se jasno navesti vrsta zaposlenja. Poslodavac koji želi da zaposli stranog državljnina za sezonski rad (i da bi bila izdata odgovarajuća dozvola ulaska), je dužan da dobije predhodno odobrenje Glavnog Sekretara Okruga, posle zahteva koji se podnosi u Opštini ili u Mesnoj zajednici njegovog boravka ili prebivališta, najmanje tri meseca pre početka. Uz zahtev, poslodavac prilaže i garanciju iz banke ili iz Fonda Hipoteka i Zajmova koja je u visini mesečnih primanja jednog nekvalifikovanog radnika, koja se vraća poslodavcu nakon isteka doravišne dozvole i odlaska stranog državljanina iz Grčke. Sticanje grčkog državljanstva 1. Brak nema sam po sebi za posledicu sticanje ili gubljenje grčkog državljanstva. Supružnici Grka koji sa njima imaju dete stiču grčko državljanstvo pošto ispune uslov od tri godine boravka u Grčkoj (bez da se traži ispunjenje uslova od 3 godine boravka). 2. Stranac koga usvoji grčki državljanin stiče automatski grčko državljanstvo samo ako je maloletan i to od vremena usvojenja kao dete Grka ili Grkinje. 3. Lice koje se rodi na grčkom tlu stiče grčko državljanstvo ako to žele roditelji koji su stranci i ukoliko nije automatski steklo državljanstvo druge zemlje. 4. Deca stranog državljanina automatski stiču grčko državljanstvo kada taj državljanin stekne državljanstvo naturalizacijom ukoliko su ta deca maloletna ili neoženjena/udata. 5. Neophodni preduslovi za naturalizaciju stranog državljanina su da je punoletan, da boravi 10 godina u Grčkoj, da nije protiv njega izrečena mera proterivanja iz zemlje, da nije u poslednjih 10 godina osuđen za krivična dela. 6. Članovi porodice lica kome se oduzme grčko državljantvo ne gube državljanstvo. 7. Grčko državljanstvo se stiče zakletvom, koja treba da se položi u roku od godinu dana od objavljivanja odluke u državnom glasniku. Odluka se poništava ako se zakletva ne položi u roku od godinu dana.
Opširnije
04.03.2016.
Srpsko-grčko prijateljstvo
Srbiju i Grčku vežu neraskidive veze, pune poštovanja i bratske ljubavi, koje na svaki način treba negovati, da nam još dugo traju. Upravo zato i ne čudi što se, statistički gledano najveći broj turista iz naše zemlje i opredeljuje da ode na letovanje u Grčku. Srpsko-grčko prijateljstvo je koncept posebnog odnosa između dva balkanska naroda koji je počeo da se formira u 19. veku, inspirisan zajedničkom borbom za oslobođenje od osmanske vlasti, a kulminirao je tokom građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije i bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO avijacije 1999. god. Iako su vlade Srbije i Grčke, svoje zajedničke interese formalno-pravno regulisale brojnim vojnim i ekonomskim sporazumima, srpsko-grčko prijateljstvo je odnos koji se razvijao u neposrednom kontaktu između dva naroda. Prvi svetski rat Prvi neposredan kontakt između dva naroda dogodio se tokom Prvog svetskog rata kada su, početkom 1916. god., preko 150.000 srpskih vojnika i civila evakuisani na grčko ostrvo Krf. Suprotno stavu grčke vlade koja je bila protiv ulaska srpske vojske na njenu teritoriju, zbog čega su snage Antante bile primorane da okupiraju ostrvo koje je bilo deo teritorije tada neutralne Grčke, stanovnici Krfa, duboko potrešeni patnjom srpskih vojnika i civila, uspostavili su veoma bliske odnose sa svojim novim susedima. Bliski odnosi između grčkog i srpskog naroda na ostrvu manifestovali su se na više načina. Srpska vlada je bila stacionirana u hotelu "Bela Venecija" na Krfu. Crkve sv. Arhangela, sv. Trojice i sv. Nikole privremeno su ustupljene Srbima na korišćenje u religijske svrhe. Na Krfu su svakodnevno održavana sportska takmičenja i kulturni događaji kao što su pozorišne predstave i koncerti u kojima su učestvovali srpski takmičari i izvođači. Opštinske vlasti Krfa ustupile su Srbima štampariju na korišćenje. Zahvaljujući modernim štamparskim mašinama koje su obezbedili Francuzi, na Krfu su ubrzo počele da izlaze "Srpske novine". Mnogi Srbi su odlučili da se trajno nastane na ostrvu, a sklopljen je i veliki broj mešovitih brakova. Sve tri ćerke vlasnika hotela "Bela Venecija", gospodina Joanisa Gazisa, udale su se za Srbe. Zanimljivo je istaći da se srednja ćerka Avgusta udala za budućeg premijera jugoslovenske vlade, Milana Stojadinovića. Žena ministra inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandra Cincar-Markovića je takođe bila sa Krfa. O prijateljskom odnosu između srpskog i grčkog naroda, koji se razvijao u ovom periodu svedoči i "Srpska kuća" koja i dan danas postoji na Krfu i u kojoj se nalazi muzej "Srbi na Krfu 1916-1918" i počasni konzulat Republike Srbije. Međutim, prijateljski odnos između dva naroda nije uticao na promenu stava grčke vlade koja je odbila da dozvoli prebacivanje srpske vojske kopnenim putem do Solunskog fronta. Rat u Bosni Tokom Rata u Bosni, više desetina grčkih dobrovoljaca borilo se u ime pravoslavlja i grčko-srpskog prijateljstva na strani Vojske Republike Srpske protiv vojnih snaga vlade u Sarajevu. Nekoliko desetina Grka provelo je u redovima VRS više meseci pa i do dve godine u periodu od 1992 do 1995. god. Grčki dobrovoljci bili su grupisani u tzv. Grčku dobrovoljačku gardu koja je bila stacionirana u Vlasenici u centralnoj Bosni. Zabeleženo je da je ova jedinica učestovala u borbenim dejstvima u okolini Srebrenice, gde je, nakon ulaska u grad na srušenom pravoslavnom hramu istaknuta grčka zastava. Dobrovoljci su regrutovani u Beogradu, dok su u Atini i Solunu bili uspostavljeni centri za vezu. Prema izjavi dobrovoljaca, grčka vlada nije ometala regrutaciju i upućivanje dobrovoljaca u Bosnu, dok je Grčka obaveštajna služba bila u stalnom kontaktu sa njima. AFP je ovim povodom citirala i predsednika Republike Srpske, Radovana Karadžića koji je izjavio: "Srbi imaju samo dva prijatelja, boga i Grke." NATO bombardovanje SR Jugoslavije Samo nekoliko dana nakon početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u Atini su 26. marta 1999. god. izbile demonstracije protiv akcije NATO. Masa od preko 10.000 demonstranata izvikivala je anti-američke parole ispred američke ambasade. Demonstrantima koji su nosili transparente sa natpisima koji su ukazivali na snažnu vezu između dva naroda zasnovanu na pripadnosti istoj pravoslavnoj veri, pridružila se i grupa Srba koji su se zatekli u grčkoj prestonici. Demonstranti su se sukobili sa policijom koja je upotrebila suzavac kako bi razbila demonstracije. Istog dana grčka vlada je zatražila prestanak bombardovanja i povratak pregovorima. Osim učestovanja u anti-američkim demonstracijama, pripadnici grčkog naroda bili su spremni i da pruže konkretnu pomoć prijateljskom srpskom narodu. U izveštaju Makedonske novinske agencije, od 26. marta 1999. god. govori se o 250 grčkih dobrovoljaca koji su se prijavili za odlazak u Srbiju kako bi, prema njihovim rečima "pomogli Srbima koje smatraju prijateljima i braćom". Grčki narod nastavio je sa protestima protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije čak i nakon prestanka borbenih dejstava. Poseta američkog predsednika Bila Klintona Grčkoj, 19. novembra 1999. god. bila je povod za masovne anti-američke demonstracije. Preko 10.000 demonstranata okupilo se u Atini, na demostracijama koje su organizovale stranke levog bloka. Levičari su protestovali zbog učešća SAD u NATO bombardovanju SR Jugoslavije. Okupljeni građani su se uputili ka američkoj ambasadi spaljujući usput američke zastave. Grčka policija pokušala je da spreči demonstrante u njihovoj nameri što je dovelo do otvorenog sukoba demonstranata i policije. U sukobu, koji je potrajao do duboko u noć, korišćeni su suzavac, kamenje i Molotovljevi kokteli. Iako je nameravao da se zadrži u dužoj poseti grčkoj prestonici, Bil Klinton je iz bezbednosnih razloga skratio svoj boravak u Grčkoj. Jorgos Dalaras, čuveni grčki pevač, je 1999. održao koncert na Aristotelovom trgu u Solunu, u znak podrške narodu Srbije tokom NATO bombardovanja. Iste godine, dok je bombardovanje trajalo, Dalaras je održao humanitarni koncert u Beogradu, na Trgu republike. Mikis Theodorakis je u Atini u isto vreme održavao koncerte za podršku srpskom narodu. Grčka humanitarna pomoć za Srbiju Brojne grčke humanitarne organizacije i Grčka pravoslavna crkva su, tokom 90-tih godina 20. veka organizovale brojne akcije upućivanja tona i tona humanitarne pomoći u Srbiju. Ove aktivnosti su naročito intenzivirane tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Tako je, 18. maja 1999. god., u Srbiju dopremljena humanitrna pomoć Grčke pravoslavne crkve namenjena radnicima bombardovane fabrike automobila "Zastava". Preko 150 tona hrane i lekova podeljeno je zaposlenim i penzionisanim radnicima i članovima njihovih porodica. Akcije dopremanja humanitarne pomoći u Srbiju nastavile su se i nakon bombardovanja. Istaknutu ulogu u organizaciji humanitarnih akcija u kojima pomoć iz Grčke stiže u Srbiju ima princeza Katarina koja je poreklom Grkinja. 29. decembra 2004. god., grčka humanitarna organizacija "Lajflajn Helas", koja je pod patronatstvom princeze Katarine dopremila je pošiljku odeće, hrane i igračaka namenjenih deci bez roditeljskog staranja, deci ometenoj u razvoju i deci izbeglicama širom Srbije. Humanitarna pomoć iz Grčke pronašla je svoj put i do srpske dece na Kosovu i Metohiji. Hiljade dece iz Srbije i Republike Srpske je letovalo kod grčkih porodica, a mnogi Grci i danas pomažu decu palih boraca: i finansijski i garderobom i namirnicama. Zorica Marinkovic: "Grčka me je 1994. godine spasila od rata. Moja druga porodica me je prihvatila kao svoju kćerku, pružili su mi predivno djetinjstvo i materijalno nam pomagali. Šta drugo reći... volim grčku muziku, jezik nikada zaboravila nisam, ni svoju predivnu Atinu, niti ću ikada. Volim grčku kinomatografiju, neponovljivu Aliki Vujuklaki i Vegosa... ma volim sve grčko !!!" Bratimljenje srpskih i grčkih gradova Blizak odnos između dva naroda ogleda se i u velikom broju gradova i mesta u Srbiji koji su se zbratimili sa gradovima i mestima u Grčkoj. Neki od njih su: Aleksinac (Srbija) - Patra (Grčka) Grocka (Srbija) - Agia Paraskevi (Grčka) i dr. Jagodina (Srbija) - Korint (Grčka) Kruševac (Srbija) - Krf (Grčka) Niš (Srbija) - opština Glifada (Grčka) Novi Sad (Srbija) - Heliopolis (Grčka) Smederevo (Srbija) - Volos (Grčka) Čačak (Srbija) - Katerini i Filipoji (Grčka) Zanimljivosti o grčko - srpskom prijateljstvu Mada se gotovo svaki od turista koji iz Srbije krene na letovanje u Grčku oseća kao kod svoje kuće, ali i svaki Grk iz Srbije nosi mnogo lepih uspomena, istorija beleži da ipak postoje i oni pripadnici oba naroda koji nisu tako blagonakloni jedni prema drugima. Šalu na stranu, veliki je broj priča, da ne kažemo legendi, koje se mahom odnose na najosetljiviju temu - ljubav, i to onu koja se razvila između grčkih žena i srpskih ratnika koji su preživeli Albansku golgotu i proboj Solunskog fronta. Jedna od onih koja je najupečatljivija se i dan danas može čuti u Vrnjačkoj banji, a vezana je za, sada već atrakciju ovog mesta koja je poznata kao Most ljubavi. Ta priča kaže da je učiteljica po imenu Nada, neposredno pre početka Prvog svetskog rata zavolela oficira čije je ime bilo Relja. Kako kažu stariji meštani Vrnjačke banje koji su upoznati sa ovom pričom, njih dvoje su se sastajali upravo na ovom mostu, planirali venčanje i svoj budući zajednički život. Ali... Došao je rat, Relja je otišao da odbrani svoju otadžbinu, Nada je ostala da ga čeka i da se nada... Kažu da bi dugo stajala na današnjem Mostu ljubavi, iščekujući da se čovek koga voli vrati. Prošle su godine, a jedino što je doznala jeste da je Relja oženio neku Grkinju i zaboravio i Nadu i dato obećanje. Nastavak verovatno znate... Ubrzo je Nada otišla sa ovog sveta, ali je ostala legenda o neuzvraćenoj ljubavi, koja i danas živi. Upravo iz želje da ne izgube svoju ljubav, kao nekada davno ova učiteljica, dobitljivi Vrnjčani su se dosetili da na ogradu mosta kače katance na kojima napišu ime svog dragog ili drage, a ključeve simbolično bacaju u omalenu Vrnjačku reku koja ispod njega protiče i od toga su napravili svojevrsnu atrakciju. I sa druge strane, u bratskoj nam Grčkoj postoji jedna “grčka učiteljica Nada”, koja je bila rodom sa ostrva Krf. Kažu da je ona volela jednog Srbina i on nju, ali kada se oporavio, krenulo se u proboj Solunskog fronta. On je otišao da brani svoju otadžbinu, ostavivši devojku, a legenda kaže da se nikada nije vratio. Priča dalje govori da je ona, žaleći za svojim dragim ispevala pesmu, koja je na neki čudan način postala simbol prijateljstva između naša dva naroda, a koju je maestralno otpevao grčki umetnik, Jorgos Dalaras. Iako je ovo samo legenda, jer je pesma “Mi mou thimonis matia mou” zapravo nastala na potpuno drugačiji način, sasvim sigurno je inspirisana nekim stvarnim događajem.
Opširnije
02.02.2025.
Studirati u Grčkoj
Grčka je jedina zemlja u Evropi koja svojim zakonom ne dopušta formiranje privatnih fakulteta, ali se zato suočava sa velikim problemom odliva studenata na međunarodne fakultete u zemlji. Da bi se taj problem prevazišao, Grčka dozvoljava funkcionisanje stranih fakulteta na svojoj teritoriji, na kojima se izdaju strane diplome, bez potrebe akreditovanja i licenciranja od strane grčkog Ministarstva prosvete. Na taj način, veliki broj grčkih studenata danas studira u svojoj zemlji, na stranim univerzitetima, kao što su: CITY College u Solunu, Athens Laboratory of Business, Administration, American College of Greece, American College of Thessaloniki, University of Indionapolis. Slična je i situacija na Kipru, gde funkcioniše veliki broj stranih univerziteta, kao što su: Eastern Mediterranean University, European University of Lefke, Girne American University, Near East University. Srednjoškolci koji nameravaju da studiraju u Grčkoj trebalo bi da počnu da se pripremaju za upis na fakultet najmanje godinu dana unapred, znači u toku trećeg razreda srednje škole. Studenti iz Srbije imaju mogućnost da studiraju na Američkom koledžu u Solunu, koji je privatna visokoškolska ustanova akreditovana od NEASC, organizacije koja akredituje Harvard, Jejl i druge prestižne univerzitete u SAD. Studijski programi u skladu su sa onima po kojima se radi na fakultetima u SAD. Svi zainteresovani kandidati bliže informacije mogu dobiti na sajtu www.act.edu (American College of Thessaloniki). Ostali strani fakulteti u Grčkoj CITY College, Internacionalni fakultet Univerziteta Sheffield www.city.academic.gr Athens Laboratory of Business Administration www.alba.edu.gr American College of Greece www.acg.edu University of Indionapolis www.uindy.gr Studiranje na državnim fakultetima u Grčkoj Grčka državna fondacija za stipendije povremeno nudi stipendije za državljane zemalja Balkana, Centralne i Istočne Evrope, Latinske Amerike za studiranje u Grčkoj. Ministarstvo za nacionalno obrazovanje i verska pitanja Republike Grčke dodeljuje kandidatima iz Srbije 20 meseci stipendije za postdiplomske studije i istraživanje (minimalna stipendija je 5 meseci, a maksimalna je 10 meseci) i 5 stipendija za pohađanje letnjih seminara u oblasti grčkog jezika i kulture. Detaljnije informacije se mogu naći na web adresi www.ypepth.gr. 1. Stipendije za letnje seminare u oblasti grčkog jezika i kulture Stipendija pokriva troškove školarine, smeštaja, ishrane i učešće u kulturnim događajima, dok se putni toškovi ne pokrivaju. Troškove organizatorima seminara plaća Državna fondacija za stipendije Republike Grčke. Kandidati za letnje kurseve moraju znati grčki, engleski ili francuski jezik. Potrebna dokumenta: • ispunjen aplikacioni formular • kopija pasoša • potvrda o studijama • sertifikat o znanju jezika • CV • lekarsko uverenje • izvod iz matične knjige rođenih Sva dokumenta potrebno je prevesti na grčki ili engleski i dostaviti u tri kopije. 2. Stipendije za postdiplomske studije i istraživanja Ove stipendije se odnose na kandidate koji žele da pohađaju postdiplomske studije ili da sprovode istraživanje na nekom grčkom univerzitetu ili istraživačkom centru. Stipendija pokriva magistarske studije u trajanju od 1 godine i doktorske studije u trajanju od 2 godine. Nakon isteka stipendije svaki student treba podneti detaljan izvještaj o studijama ili potvrdu od profesora-mentora u istraživanju Servisu za prevod, Ministarstva inostranih poslova Republike Grčke. Kandidati moraju znati grčki jezik i moraju imati garantno pismo za određeni postdiplomski program studija. Moraju biti informisani da li Institucija koju su izabrali za nastavak školovanja zahteva priznavanje njihovih diploma. U slučaju da njihova diploma ne ulazi u listu priznatih diploma kandidati se moraju obratiti D.O.A.T.A.P. (Međuuniverzitetski centar za priznavanje inostranih diploma, 223 Messogion Ave.11525, Athens) za priznavanje, kako bi mogli biti prihvaceni za određeni postdiplomski program. Potrebna dokumenta: • ispunjen aplikacioni formular na grčkom, engleskom ili francuskom u tri kopije • kopija pasoša • diploma o završenim osnovnim studijama • sertifikat o znanju jezika • dva pisma preporuke • CV • lekarsko uvjerenje • oblast studija koju kandidat namerava da pohađa, ili polje istraživanja • Acceptance Letter (pismo saglasnosti) od strane grčkog univerziteta ili istraživačkog centra. 3. Za studente koji žele da upišu osnovne studije u Grčkoj Takođe se dodeljuje stipendija za pohađanje kursa grčkog jezika u trajanju od 1 godine, koji moraju položiti. Tim studentima će biti dodeljena stipendija za osnovne studije. Stipendija se dodeljuje na period od godinu dana, sa mogućnošću produžetka, ukoliko kandidat dostavi svake godine do 31. marta potvrdu o položenim ispitima, čiji broj mora biti dovoljan za upis sledeće godine. Pod tim uslovom stipendija se produžava. Potrebna dokumenta za dodiplomske studije: • popunjen aplikacioni formular • kopija pasoša • navesti najmanje 5 preferenci u polju studiranja • potvrda o završenoj srednjoj školi • potvrda od Ministarstva prosvete i nauke da diploma o završenoj srednoj školi koju kandidat poseduje, kandidatu omogućava upis na Univerzitet u matičnoj zemlji. • CV • zdravstveno uverenje Sva dokumenta moraju biti prevedena na grčki ili engleski i dostavljena u tri kopije. Napomena: ove stipendije su dodeljivane prethodnih godina. Za nove mogućnosti stipendiranja pogledate link iznad. Spisak fakulteta u Grčkoj Aristotle University of Thessaloniki Athens University of Economics and Business (AUEB) Democritus University of Trace National Technical University of Athens Technical University of Crete (T.U.C) University of Athens University of Crete University of Ioannina University of Macedonia University of Patras University of the Aegean Sandra (iz Beograda) i Milica (iz Niša) su dve mlade devojke koje su studirale Psihologiju na jednom od privatnih solunskih koledža. Zamolili smo ih da nam prenesu svoje iskustvo i upoznaju sa dobrim i lošim stranama studentskog života u Solunu. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
02.03.2016.
Provod u Grčkoj
Grčka živi 24 sata i u letnjoj sezoni i van nje. Grci, jednostavno, vole noćni život. Izlazi se tokom cele nedelje i ulice su žive do duboko u noć. Kafići rade do tri sata posle ponoći, a vikendom do jutra. Izlazak započinje okupljanjem u kafiću uz neko piće (kafa se posle 21h ne služi). Preovlađuju klasični kafići, ali ima i dosta mesta koja su u istovremeno i kafe i klub i restoran. Grčka kafa je isto što i turska ili naša, ali specifičnog ukusa i svetlije boje. Leti se često pije frape, hladna nes-kafa, sa mlekom ili bez. Grci uvoze skoro sva svetska piva, a njihova dva lokalna piva su Mithos i Alfa. Vikendom je poseta klubovima obavezna. Veče u diskoteci počinje elektronskom muzikom, ali u kasnijim satima sluša se grčka muzika uz obavezni ples zeibekika i ciftetelija i čašice sfinakija. U Grčkoj je noćni život zapravo bogatiji od dnevnog i Grci to sebi ne bi mogli da uskrate. Grčka je čuvena po noćnom provodu na ostrvima. Mikonos je prvo ostrvo koje se pročulo po 24-časovnom provodu i još uvek drži primat u toj sferi. Rodos, Zakintos, Skiatos, Krf bije reputacija odličnog provoda koji podrazumeva non-stop zabavu. Da cene u Grčkoj nisu mnogo veće od domaćih, svedoče i podaci da se domaća, ili kako je u ovoj zemlji zovu grčka kafa može popiti za 1,5 do dva evra, dok neskafa košta dva do tri evra u zavisnosti od ekskluzivnosti lokala. Gazirani i negazirani sokovi staju od 1,5 do 3 evra, dok "Hajneken" i "Amstel" pivo košta u proseku četiri evra. U Solunu postoji veliki broj tradicionalnih taverni. Obrok u njima u proseku staje oko 15 evra. Za ljubitelje noćnog života Solun je pravi raj, a bolje upućeni kažu da ljudi iz različitih delova Grčke dolaze u noćni provod upravo tu. S obzirom na to da su Grci poznati kao ljubitelji dobrog provoda, večernji izlazak uglavnom podrazumeva izlazak u neki od noćnih klubova, gde se uz "živu" muziku dočekuje jutro. Svakako najpopularnije su buzuki večeri, gde publika svoje oduševljenje iskazuje bacanjem cveća na pozornicu. Reč je o crvenim, belim i roze karanfilima na koje su Grci spremni da u toku jedne večeri potroše i 500 evra.
Opširnije
02.03.2016.
Saveti i upozorenja
Šumski požari Šumski požari su u nekim delovima Grčke relativno česti za vreme vrelih i suvih leta. Posetioci treba da budu svesni da visoke temperature u letnjim mesecima (jun-avgust) mogu da izazovu šumske požare, koji mogu da dovedu do ozbiljnog zagađenja i pojave letećeg pepela. Molimo Vas da povedete računa kada posećujete šumske oblasti ili se vozite kroz njih; pobrinite se da opušci budu dobro ugašeni i pažljivo bačeni, ne palite roštilj i ne ostavljajte bilo kakvo đubre za sobom, naročito ne prazne boce. Krajem avgusta 2007, vrlo visoke temperature i jaki vetrovi u Grčkoj doveli su do velikog širenja i ozbiljnih šumskih požara, uglavnom na Peloponezu (južnom delu Grčkog kopna), Atici (oblasti oko Atine) i ostrvu Evija (severno od Atine), Halkidikiju i nekim drugim delovima Grčke. 64 osobe su poginule u požarima. Putnici treba da održavaju visoke standarde ponašanja u javnosti kada su u Grčkoj. Nepristojno ponašanje, uključujući skidanje odeće na javnom mestu, ne toleriše se. Policija je jasno stavila do znanja da neće oklevati da uhapsi one koji to ne poštuju. Grčka policija neće prihvatiti nasilno ili nepristojno ponašanje, posebno kada je prisutna i konzumacija alkohola. Grčki sudovi imaju visoke novčane kazne i kazne zatvora za osobe koje se nepristojno ponašaju. Ne bi trebalo da dođete u dodir sa bilo kojom vrstom droga, ne donosite drogu – uključujući drogu „C klase“. Posedovanje čak i male količine može da dovede do dugih kazni zatvora. Ne bi trebalo da kupujete bilo kakvo oružje dok ste na odmoru, ovo obuhvata i male predmete kao što su boksevi ili noževi sa oštricom dužine od 10 cm i više. Putovanje sa decom Samohrani roditelji i druge odrasle osobe koje same putuju sa decom treba da budu svesni da neke zemlje zahtevaju dokumentovani dokaz roditeljskog dopuštenja pre nego što dozvole da sam roditelj sa detetom uđe u zemlju ili u nekim slučajevima, pre nego što dozvole da dete napusti zemlju. Hrana i voda Grčki prehrambeni proizvodi su poznati širom sveta po svom odličnom kvalitetu. Posetioci treba uvek da budu oprezni sa vodom u udaljenim oblastima i na većini ostrva (naročito na Kikladima). Voda sa česme u Atini i većim gradovima Grčke je pijaća, međutim ispijanje inficirane vode može ponekad dovesti do stomačnih problema ili dijareje, ali ništa ozbiljnije. U svakom slučaju preporučuje se kupovina flaširane vode. Vrućina Najveći zdravstveni problem u Grčkoj nastaje zbog vrućine, naročito tokom perioda između juna i septembra. Da bi izbegli dehidrataciju, uvek je bolje da naterate sebe da pijete vodu čak i ako ne osećate žeđ i da uvek sa sobom nosite flašicu sa vodom. Setite se da posolite hranu pošto vrućina dovodi do znojenja što vodi gubitku soli i minerala iz organizma. Mnogo ozbiljnih problema je povezano sa vrućinom: opekotine od sunca, osip po koži praćen svrabom, a prouzrokovan intenzivnom transpiracijom, iscrpljenost od vrućine, gljivične infekcije ili toplotni udar. Da bi se izbegla ova vrsta problema treba se često tuširati, dobro osušiti kožu, izbegavati ekstremne fizičke aktivnosti, nositi laku odeću i obavezno šešir ili kačket (kapu) i izbegavati preterano konzumiranje alkohola. Izbegavajte direktan kontakt sa suncem između 12:00 i 17:00 i uvek nosite kvalitetne naočare za sunce. Novac i kreditne kartice Najbolje je ne nositi više novca nego što Vam je potrebno za narednih nekoliko dana, što podrazumeva da ćete osmisliti svoje verovatne potrebe kada god razmenjujete putničke čekove ili podižete novac. Dobra ideja je ostaviti sa strane malu količinu gotovog novca, npr 100 €, kao rezervu u slučaju opasnosti. Velika prednost kreditnih kartica je ta što Vam dozvoljavaju da platite krupne stavke bez da unaokolo nosite veliki svežanj novčanica. Kreditne kartice se primaju u Grčkoj gotovo svuda. Mogu se koristiti da se plati širok dijapazon dobara i usluga kao što je ručak (u boljim restoranima) i smeštaj, iznajmljivanje automobila ili suveniri. Osnovne vrste kreditnih kartica su MasterCard, Visa, Maestro i Eurocard, i sve su prihvaćene u Grčkoj. One mogu biti korišćene kao keš kartice da se podigne gotov novac iz bankomata ili filijala grčkih banaka na isti način na koji se to radi kod kuće. Dnevna ograničenja u podizanju novca određuje odgovarajuća banka. Akontacije se daju samo u lokalnoj valuti EURO. Kreditne kartice se mogu koristiti i za plaćanje smeštaja u svim boljim hotelima.
Opširnije
20.11.2025.
Grčki carinski propisi – šta smete, a šta je zabranjeno unositi u Grčku (2026)
Pre putovanja u Grčku važno je znati šta je dozvoljeno uneti u zemlju, a šta carina može oduzeti. Propisi se odnose na sve putnike koji dolaze kopnenim putem (automobilom ili autobusom) i avionom.Unos hrane u GrčkuU Grčku je zabranjen unos mesa, mleka i svih proizvoda životinjskog porekla. To znači da ne možete nositi:• meso, kobasice, viršle, šnicle• šunku, paštetu, salame• mleko, sir, jogurt, pavlaku• kuvana i pržena jela• kvarljive namirnice koje zahtevaju hladan lanacGranični službenik ima pravo da ove proizvode odmah oduzme i uništi.Dozvoljeno je poneti:• do 5 kg svežeg voća i povrća (osim krompira – zabranjen je iz fitosanitarnih razloga)• do 2 kg mleka u prahu za bebe• do 2 kg gotove hrane za bebe ili posebne medicinske potrebe• do 2 kg hrane za kućne ljubimceDozvoljeno je nositi namirnice koje se ne kvare, kao što su:• pirinač• testenina• keks, čokolada• konzerve• kečap, sosovi• upakovani sokovi i vodaSve dok ukupna vrednost ne prelazi 300 €, odnosno 150 € za putnike mlađe od 15 godina.Unos cigareta i alkoholaKoličine koje smete uneti u Grčku zavise od toga da li dolazite avionom ili kopnom.Putnici koji dolaze avionom iz Srbije ili drugih zemalja van EUDozvoljeno je uneti:• 200 cigareta ili 50 cigara ili 250 g duvana• 1 l žestine preko 22%• 4 l vina i 16 l piva• 50 g parfema i 250 ml kolonske vode• poklone do 175 € (90 € za mlađe od 15 godina)• do 10.000 € gotovine (preko toga mora se prijaviti)Putnici koji ulaze kopnom (automobilom ili autobusom) iz Srbije ili drugih zemalja van EUGrčka primenjuje niži EU limit, i to najstroži:• 40 cigareta (2 kutije) ili 20 cigara ili 50 g duvana• 1 l jakog alkoholnog pića (>22%)• ili 2 l žestine do 22% + 2 l vina + 2 l stonog vina• 50 g parfema i 250 ml kolonske vode• do 10.000 € gotovine (preko toga prijava)Napomena o cigaretama:Iako EU standard dozvoljava 200 cigareta, Grčka ima pravo da primenjuje stroži limit od 40 cigareta za ulazak kopnom i to zaista radi – posebno van sezone i tokom detaljnijih kontrola.U praksi: carinici ponekad ne proveravaju, ali mogu oduzeti višak i naplatiti kaznu.Zabranjeni predmetiU Grčku je zabranjeno unositi:• biljke sa zemljom (fitosanitarna zabrana)• antikvitete i predmete kulturnog nasleđa bez dozvole Arheološke službe• oružje i municiju bez posebne dozvole• opasne hemikalije• veće količine lekova bez dokumentacijeZa antikvitete i najmanji pokušaj iznošenja bez dozvole može dovesti do krivičnog postupka.Unos lekova u GrčkuDozvoljeno je poneti ličnu terapiju u:• originalnom pakovanju• količini do 3 meseca• sa receptom ili medicinskom dokumentacijom (naročito za jače lekove)Lekovi koji spadaju u kategoriju „controlled substances“ (određeni lekovi protiv bolova, opioidi, ADHD terapija, antidepresivi u velikim količinama) moraju imati propratnu medicinsku dokumentaciju.Putovanje sa kućnim ljubimcima – hrana i opremaMožete poneti:• do 2 kg suve ili vlažne hrane za kućne ljubimce• otvorena hrana je dozvoljena samo ako se koristi tokom putovanja• poslastice, oprema i suplementeSportska oprema – surf daskaDozvoljena je jedna surf daska po osobi, bez carine, ako je prijavljena pri ulasku i upisana u pasoš.Ovo pravilo se retko primenjuje, ali je tehnički i dalje na snazi.Povraćaj poreza (VAT) u GrčkojPutnici koji nisu iz EU imaju pravo na povraćaj 24% VAT za kupovine veće od 50 €.Povraćaj se može dobiti preko:• Global Blue• Tax Free Worldwide• e-Tax Refund sistemaUslovi:• morate imati pasoš• roba mora biti nekorišćena i u originalnom pakovanju• dokument mora biti overen na izlasku iz GrčkeViše o povraćaju poreza u Grčkoj možete pročitati u posebnom tekstu Povraćaj poreza u Grčkoj (Tax Free) – kompletan vodič. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
02.03.2016.
Znamenitosti u Grčkoj
Atina Glavni grad i najstarija prestonica Zapadnog sveta. Grad ima brojne građevine iz klasičnog razdoblja, s Akropoljom koji je od najstarijih vremena bio centar Atine. Akropolj Smešten je na jedinom uzvišenju na 156 m, što je nekada predstavljalo najbolju poziciju s koje se moglo braniti od potencijalnih neprijatelja. Njegovo ime znači “grad na vrhu” i vekovima je bio sedište kraljeva tog grada kao i versko središte Atine. Za Akropolj kažu da je najsavršeniji spomenik na zemaljskoj kugli, a mnogi govore i da je bio naseljen već u trećem veku pre Hrista. Ono što danas vidimo ostaci su mikenske kulture iz 13. veka pre nove ere. Od tog vremena ostali su ogromni hramovi, palate, zidine, pozorišta, grobnice, statue i mnoge druge istorijske vrednosti. Na samom ulasku u grad nalazi se hram boginji pobede - Niki, monumentalni prilaz Propilej, najpoznatiji svetski hram Partenon (izgrađen između 447. i 432. pre n.e.) posvećen boginji Atini u kojem se nalazio 12 metara visok Atinin kip od zlata i slonovače. Kip je izradio poznati vajar Fidija. Ispod Partenona nalazi se Eskulapovo versko svetilište kao i Dionisiovo pozorište u kom su se dva puta godišnje održavali festivali na kojima su dodeljivane nagrade najboljem piscu, drami i izvođaču. Tu je i rimsko pozorište Heroda Atika, a istočno od Akropolja nalazi se Zevsov hram (najveći u Grčkoj) i stadion iz 1896. pre n.e. Plaka Najstariju četvrt grada koja je bila konstantno naseljena, krase mnogobrojne taverne, tradicionalni grčki restorani u kojima caruju mirisi dobre hrane, zvuci sirtakija, noćni klubovi, kafići, prodavnice suvenira, spomenici... Glifada Središte je Atinske rivijere s velikim brojem restorana, kafića i disko klubova. Delos Veliko ostrvo (4 km) u Kikladima, jedno od najvažnijih verskih središta Jonjana, rodni kraj Apolona i Artemide. Tamo se nalaze brojne iskopine, Apolonov i Artemidin hram, rimska Agora i dr. Delfi Na tom mestu su se prema legendi, putevi dva orla koje je Zevs pustio sa suprotnih strana sveta ukrstili na nebu. Smešteni na obronku planine Parnas, u antičkoj Grčkoj su bili središte poštovanja boga Apolona. Tamo se nalazi slavno Apolonovo proročište, njegov hram, Atinska riznica i ostale svete građevine koje su smeštene uz sveti put koji je vodio do Apolonovog hrama. Epidaurus Antički grad u Saronskom zalivu na Peloponezu, sa hramom boga medicine Eskulapom, antičkim stadionom i sačuvanim pozorištem iz 4. veka pre Hrista (koje je ujedno i najakustičnija građevina te vrste na svetu) za 30.000 gledalaca. Solun Izvorno Thessaloniki, luka i ekonomski centar severne Grčke s brojnim ranohrišćanskim i vizantijskim crkvama i tvrđavama Vizantijskog i Turskog Carstva (Bela kula, Galerijev slavoluk pobede - Kamara...) Samos Ostrvo u Egejskom moru 2 km od Male Azije, jedno u nizu grčkih turističkih meka. Vina sa Samosa su svetski poznata (papa Ivan Pavle II pije samoški slatki muškat). Ostrvo ima vrlo bogatu istoriju, a njegovi najpoznatiji stanovnici bili su filozof i matematičar Pitagora i astronom Aristarh koji je prvi utvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca. Pythagorion i Kokkari najpoznatija su tamošnja letovališta. U Pythagorinu se nalaze arheološka nalazišta poput ostataka gradskih bedema, hrama boginje Here i Eupalinijev tunel kao i brojni restorani, kafići i prodavnice suvenira. Kokkari pruža nešto mirniji odmor. Sa Samosa se ne odlazi bez 'čarobne' Pitagorine keramičke čaše. Mikena Među iskopinama jednog od najstarijih grčkih gradova, prestonice kralja Agamemnona na uzvisini Argolidske ravnice, posetioci mogu da se dive ostacima kraljevske palate koja je utvrđena zidinama debelim šest metara. Impresivna su i Lavlja vrata, podignuta u 13. veku pre n.e. Meteori Skupina čuvenih manastira na jedinstvenom položaju - na vrhovima nedostupnih kamenih šiljaka. Od 14. veka izgrađena su 24 manastira (4 su još uvek nastanjena), a sadrže veliko bogatstvo fresaka, ikona i knjiga. Olimpija Iskopine Herinog i Zevsovog hrama nalaze se na severozapadu Peloponeza. Na bivšem poprištu Olimpijskih igara nalaze se ostaci gimnastičke dvorane i stadiona iz rimskog razdoblja. Santorini Slikovito vulkansko ostrvo u južnim Kikladima jedno je od prirodnih čuda Sredozemlja. Nalazi se na davno ugašenom vulkanu i po svom obliku ne podseća ni na jedno drugo ostrvo iz tog arhipelaga. Prepoznatljiva arhitektura - belo obojene kuće s plavim kupolama i autentični hoteli građeni u tradicionalnom grčkom stilu. Ostrvo ima dugu istoriju, brojne arheološke lokalitete, a poznat je i po vožnji magarcima, crnim i crvenim peščanim plažama i nezaboravnom noćnom provodu. Krf Jedno od sedam Jonskih ostrva nalazi se pred ulazom u Otranska vrata koja povezuju Jadransko s Jonskim i Sredozemnim morem. Udaljen je od Grčke i dela Albanije samo 2,5 km, a ima izuzetno važan strategijski značaj. Poznat je kao najzelenije i najšumovitije grčko ostrvo. Istoriju Krfa pratimo od antičkih i rimskih vremena kada su ostrvo nazivali Kerkyra. Današnje ime ostrvo je dobilo u srednjem veku. Poznato je po svojoj istoriji, kulturi, smaragdnim zalivima, kristalno čistom moru, luksuznim hotelima, lepim plažama okruženim zelenilom i nepreglednim brdima obraslim maslinama. Mnoga mesta i gradići isprepleteni su uskim uličicama, mletačkim građevinama i vizantijskim crkvama. Mnoga od njih inspirirala su mnoge umetnike, a medju prvima Šekspira. Rodos Značajni turistički centar, nalazi se u jugoistočnom delu Egejskog mora u blizini jugozapadne obale Male Azije. Predstavlja najveće ostrvo Dodekaniza. Na Rodos su ostavile uticaj mnoge kulture i civilizacije. Stari grad je sagrađen u vreme vitezova koji su za sobom ostavili briljantnu arhitekturu tog perioda zbog čega je Rodos UNESCO proglasio spomenikom kulture. Sve znamenitosti ostrva nalaze se u starom gradu: iskopine, arheološki muzej, bolnica vitezova sagrađena u gotskom stilu (napuštena početkom 16. veka zbog borbi koje su se vodile protiv turskih osvajača). Krit Ovo planinsko ostrvo najjužniji je i najveće grčko ostrvo. S Kritskim morem graniči se na severu, a s Libijskim na jugu. Nenaseljeno mesto Vai, na jugoistočnom delu ostrva, jedinstveno je u Evropi po svojim prirodnim palmama koje obogaćuju lepu peščanu plažu. Najveća atrakcija ostrva je grad Knosos s iskopinama palate kralja Minosa, s dvorištem u kojem su se priređivale obredne borbe bikovima i lavirintom koji ima više od 800 soba. Na ostrvu se nalazi preko 800 crkvi ukrašenih freskama iz 5. i 6. veka.
Opširnije
02.11.2025.
Letovanje sa psom u Grčkoj: Potrebni papiri za putovanje, plaže za pse, pet friendly smeštaj
Svake godine se sve više povećava broj turista koji na letovanje u Grčku žele da povedu i svoje kućne ljubimce, najčešće pse. Nekada je razlog za to nemogućnost pronalaska adekvatne osobe za čuvanje dok su vlasnici na odmoru, ali u većini slučajeva najčešće se radi o velikoj želji vlasnika da njihov ljubimac uživa sa njima na moru kao ravnopravni član porodice. Zato je potpuno razumljivo zašto su najčešća pitanja koja dobijamo Šta je potrebno od papira za psa za prelazak granice, Koji je smeštaj u Grčkoj pet friendli (koji prima pse) ili Na kojim plažama u Grčkoj je dozvoljen boravak psima. Hajde prvo da vidimo šta obavezno treba da obezbedimo ukoliko želimo da na more povedemo i našu kucu. Šta je za psa potrebno od papira za put u Grčku - dokumentacija za prelazak psa preko granice Za ulazak psa (važi i za mačke) iz Srbije na teritoriju EU obavezno je imati: 1. Pasoš za životinju (izdaje veterinar nakon čipovanja i vakcinacije) 2. Pas mora imati mikročip 3. Pas mora biti vakcinisan ili revakcinisan protiv besnila. Kao dokaz da je životinja vakcinisana vlasnik mora priložiti na uvid potvrdu o vakcinaciji - pasoš 4. Vlasnik psa mora priložiti rezultat laboratorije ovlašćene od strane Evropske Unije, o urađenom titar testu i to sa graničnim titrom od najmanje 0.5 I.J./ml 5. Vlasnik psa mora posedovati Veterinarski sertifikat izdat od strane nadležne veterinarske inspekcije Republike Srbije. Veterinarsko-zdravstveni sertifikat se može izdati isključivo pod uslovom da je prošlo najmanje 3 meseca od slanja uzorka krvi na serološko ispitivanje titra na besnilo. Veterinarska inspekcija Republike Srbije nalazi se u ulici Velisava Vulovića 1a na Dedinju (broj telefona 011/66-56-012) i radi 09:00 do 14:00. Veterinaski sertifikat u drugim gradovima izdaju nadležne veterinarske inspekcije za taj grad. 6. I nakon svega navedenog, 48 sati pre puta neophodno je da kod svog veterinara obavite klinički pregled svog ljubimca i dobijete Potvrdu o zdravstvenom stanju kojom ovlašćeni licencirani veterinar garantuje da Vaš ljubimac ne pokazuje vidne znake kliničkog oboljenja. Savet: ukoliko prvi put putujete sa psom na letovanje, sa pripremom dokumenata započnite najmanje 4-5 meseci pre planiranog datuma putovanja. Gde izvaditi Titar test za psa i koja je cena? Iako mnogi turisti naglašavaju da im službenici na granici nisu tražili ovaj papir, morate znati da je titar test obavezan. • Krv psa za analizu na titar test će uzeti vaš veterinar i poslati ga nekom od kurirskih službi u Pasterovom zavodu u Novom Sadu koji je jedina laboratorija sa sertifikatom Evropske unije za obavljanje ovog testa • Krv se može uzeti minimum 30 dana nakon vakcinacije protiv besnila. • Rezultati titar testa su gotovi 7-10 dana od prijema uzorka krvi. Rezultat se šalje na adresu veterinarske laboratorije koja je poslala uzorak i na adresu vlasnika psa za koji je rađen titar test. • Tri meseca nakon urađenog titar testa psa možete povesti u Grčku • Cena titar testa uključuje testiranje na Pasterovom zavodu i iznosi 6.000 RSD. Dodatno ćete platiti slanje kurirskom službom + uslugu veterinara za vađenje krvi (usluge variraju zavisno od veterinarske ambulante i mogu biti između 1.500 i 3.000 RSD). • Titar test se vadi samo jednom i važi doživotno za pse koji su posle prethodnog testiranja bili redovno revakcinisani u intervalima određenim u uputstvu proizvođača vakcine. Cene ostalih usluga i potvrda za putovanje psa u EU Trenutne informacije koje imamo o važećim cenama usluga su sledeće: • Čipovanje psa oko 1.200 RSD • Vakcina protiv besnila oko 600 RSD • Titar test 4.600 RSD + usluge veterinara 1.500 RSD do 3.000 RSD • Veterinarski sertifikat sa taksama oko 9.600 dinara Slobodno napišite u komentarima ako ste vi nešto od navedenih usluga plaćali povoljnije ili skuplje. Pravila za boravak psa na trajektu u Grčkoj (važi i za mačke) Biće vam drago da znate da sve grčke trajektne i brodske kompanije dozvoljavaju prevoz kućnih ljubimaca, ali važe određeni propisi. • Putnici moraju prilikom rezervacije da naznače da će putovati sa psom. • Pas mora imati važeći pasoš. • Pas ne može putovati bez pratnje. • Vlasnici kućnih ljubimaca su isključivo odgovorni za svaku moguću štetu ili štetu koju njihov ljubimac nanese bilo kojoj trećoj strani. U zavisnosti od kompanije i trajekta ili broda kojim putujete, na brzim trajektima postoje posebne prostorije sa boksovima za pse i mačke, dok neke kompanije (obično sporiji trajekti) nude i određeni broj kabina u kojima su dozvoljeni kućni ljubimci (za ove kabine ne čekajte poslednji trenutak već ih rezervišite unapred, jer je broj kabina ograničen). Ukoliko putujete u kabini koja nije predviđena za kućne ljubimce, vaš pas će morati da bude smešten u posebnu prostoriju sa boksovima (kavezima). Psima nije dozvoljen boravak u zajedničkim prostorijama trajekta, osim ako nisu smešteni u transporter za kućne ljubimce ili ako su na povocu i nose brnjicu. Neke kompanije psima dozvoljavaju boravak isključivo na spoljnim palubama. Veliki psi moraju da nose brnjicu i da budu na povocu kada hodaju po palubi. Pse male veličine vlasnik može držati u naručju. U zavisnosti od grčke trajektne kompanije i rute kojom se plovi, kućni ljubimci mogu putovati besplatno (uglavnom oni manji koji se drže u rukama) ili uz naknadu za posebnu kartu za rezervaciju kabine za kućne ljubimce ili prostorije sa boksovima. Doplata za psa u kabini iznosi oko 50 EUR dok smeštaj u prostoriji sa boksovima košta 20 EUR. Pravila za boravak psa u avionu Za pse koje želite u Grčku da vodite avionom morate imati nosiljku ili transporter propisanih veličina. Ukoliko pas ima težinu do 8 kg (zajedno sa transporterom) može se voziti u putničkom delu aviona, u suprotnom mora putovati u prtljažniku aviona. Cena avionskog transporta psa iz Srbije ka Grčkoj zavisi od linije i plaća se pred svaki let pojedinačno. Kreće se od 45 EUR u jednom smeru. Cena avionskog transporta psa na letovima unutar Grčke iznosi 20 EUR u jednom smeru. Psi na plažama Grčke i u moru - šta kaže zakon Prisustvo pasa na plažama i u moru često izaziva reakcije onih koji ne vole životinje i nažalost ne žele da shvate da je jedini izvor zagađenja obala i mora čovek jer životinje ne bacaju smeće niti mokre u vodu. Grčki zakon jasno kaže da je psima dozvoljen boravak u svakom javnom prostoru na otvorenom sve dok su na povocu, pod kontrolom vlasnika i poseduju zdravstvenu knjižicu tj. pasoš. Ali vaš pas neće biti prihvaćen u većini zatvorenih restorana, u supermarketima i ostalim zatvorenim prostorima gde se prodaje hrana - iz sanitarnih razloga. Grčki zakon koji je trenutno na snazi drugačije gleda na kućne ljubimce koji borave samo na plaži i na kućne ljubimce koji plivaju u moru. Najvažnija stvar koju treba da znate kada putujete sa psom u Grčku je da su kućni ljubimci dozvoljeni na plaži, ali uvek na povocu. Na divljim (neorganizovanim) plažama pas može da sedi, leži ili da šeta, ali uvek mora da bude u pratnji i na povocu – kućni ljubimci u Grčkoj ne mogu biti pušteni da slobodno trče kada su na plaži. Međutim, imajte na umu da u većini slučajeva psi ne smeju plivati u moru! Tačnije, psima nije dozvoljeno da uđu u more kada su prisutni drugi plivači. U Grčkoj psi mogu da plivaju u moru samo na udaljenim plažama, gde nema drugih plivača koji bi mogli da se žale. Ako se vlasnik sa svojim ljubimcem nalazi na lokaciji na kojoj u dato vreme nema drugih ljudi, nema problema da pas bude u moru. Međutim ako drugi ljudi stignu na istu lokaciju, onda vlasnik kućnog ljubimca mora izvesti psa iz vode i držati ga podalje od kupača kako ih ne bi uznemiravao. U suprotnom, vlasnik psa biće kažnjen novčanom kaznom od 50 do 150 evra. Kada su u pitanju organizovani beach barovi, u praksi vlasnici tih barova puštaju posetioce sa ljubimcima, ali i tu važi pravilo da se pas ne sme kupati u moru dok ima drugih plivača. Naš savet je da u ovakvim barovima zauzmete ležaljke sa krajnjih strana bara kako biste bili malo izolovaniji i manje skretali pažnju na sebe onima kojima psi na plaži smetaju. Kao vlasnici pasa, odgovorni smo za naše ljubimce. Moramo ih uvek držati pod kontrolom i osigurati da ne ometaju druge posetioce. Saveti veterinara za plivanje psa u moru i boravak na plaži • Kao i ljudi i psi mogu dobiti sunčanicu. Izbegavajte izlaganje psa suncu kada je ono najjače, između 11h i 17h. • Većina pasa voli vodu i plivanje kako bi se rashadili, ali nemojte ih prisiljavati na to ukoliko se plaše • Iako psi instiktivno znaju da plivaju neke rase se brzo umore. Iscrpljeni pas u moru se može utopiti - ne ostavljajte ih u vodi bez nadzora • Nakon plivanja obavezno istuširajte psa običnom vodom kako bi uklonili pesak - šampon nije potreban • Vrućina umara pse, a pregrevanje može biti opasno - neka vaš pas na obali uvek bude u hladovini • Obezbedite mu dovoljno vode za piće • Proverite da li je pesak vreo, jer psi mogu opeći šape na vrelom pesku • Nemojti dozvoliti plivanje psu u moru koje ima talase i jake morske struje Nisu svi psi dobri plivači Važno je da znate da pojedine rase pasa zbog svoje fizičke građe nisu pogodne za plivanje u moru. Buldozi i neke druge rase sa velikim glavama ne mogu plivati pravilno jer ih težina glave vuče ka dole i ne dozvoljava im da ostanu iznad vode. Psi sa blago spljoštenim licima i njuškom takođe se bore u moru, posebno zbog problema držanja nosa iznad vode kako bi mogli disati. To je slučaj kod mopsa, buldoga, pekinezera i većine boksera. Na kraju, i psi sa kratkim nogama teško opstaju na površini vode, a najbolji primer za to su jazavičari i baseti. Psi rase šar pei se obično boje vode. Pet friendly smeštaj - hoteli i apartmani u Grčkoj koji primaju pse Kako se svake godine povećava broj turista koji na letovanje u Grčku vode svoje pse, tako je iz godine u godinu sve veći i broj pet friendly smeštaja u Grčkoj. Kao velikim ljubiteljima životinja i vlasnicima psa, zbog ove činjenice nam je posebno drago. Imajte na umu da većina pet friendly smeštaja u Grčkoj prima manje rase pasa (do 10 kg), ali su ređi oni koji primaju i veće pse. Na našem sajtu u glavnom meniju Smeštaj pronađite regiju, ostrvo ili mesto u kom želite da letujete, a u polju Filtriraj pretragu obeležite "Dozvoljeni kućni ljubimci". Sačekajte sekundu da se stranica osveži i prikazaće vam se lista svih pet friendly smeštaja. Savetujemo da upit za psa pošaljete i za one smeštaje koji nisu na spisku kao pet friendly, jer uvek postoji mogućnost da ih vlasnici prime iako to nisu striktno naglasili u opisu smeštaja. Ukoliko je vaš pas manje rase i socijalizovan, obavezno to naglasite u upitu. Napomenite takođe i činjenicu da je pas vakcinisan i uredan. Ako za psa na more nosite i njegov krevetić za spavanje naglasite i to vlasnicima. Pogledajte i direktne linkove smeštaja po regijama koji primaju kućne ljubimce: Sitonija pet friendly smeštaj Kasandra pet friendly smeštaj Tasos pet friendly smeštaj Lefkada pet friendly smeštaj Olimpska i Solunska regija pet friendly smeštaj Parga pet friendly smeštaj Kefalonija pet friendly smeštaj Kipar pet friendly smeštaj Obavezno pročitajte iskustva naših gostiju sa letovanja na Kasandri svojim psom Martom: Utisci sa letovanja - sa psom na more: Marta na letovanju u Grčkoj .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
04.03.2016.
Grčka kultura i običaji
Veliki deo tradicije i praznika koji se i danas proslavljaju u Grčkoj su religiozni. Tradicija varira od ostrva do ostrva, od sela do sela i od regiona do regiona. Ovde su navededeni neki od grčkih tradicionalnih praznika koje još uvek poštuju svi Grci, bez obzira na godine, sve do danas. Proslava imendana u Grčkoj Većina Grka je dobilo ime po nekom svecu. Vrlo važna grčka tradicija koja se odigrava u celoj Grčkoj je da svako ko je ime dobio po svecu proslavljenom od strane crkve proslavlja njegovo ime na dati dan u godini. Na nečiji „imendan“, njegovi prijatelji i porodica ga posećuju bez poziva i čestitaju (požele dug život, na mnoga leta itd...), a donesu i mali poklon. Domaćica kuće iznosi kolače, slatkiše i meze. U Grčkoj, imendan je važniji praznik nego rođendan. Veridba Običaj je u Grčkoj da se ljudi vere pre venčanja. Mladić mora da zatraži ruku devojke od njenog oca. Kada se sve dogovori za venčanje, sveštenik se poziva da blagoslovi veridbu prstenjem i stavlja ih na prst leve ruke i muškarca i žene. Gosti požele novom paru “Kala stefana” (srećan brak) i “I ora kali” (da dođe dobar čas = brak). Ovaj običaj se većinom poštuje van Atine (ostrvima i ostatku Grčke, u selima), gde polako nestaje. Brak U nekim delovima Grčke, mladi miraz priprema majka, bake i tetke, i on predstavlja posteljinu, peškire i ručni rad, a otac mlade ponudi da opremi nameštajem dom svoje ćerke i zeta kao svadbeni poklon. Danas, u Atini i drugim većim gradovima, mlada ne mora više da ima miraz. Na dan venčanja, mlada se oblači uz pomoć prijateljica i žena iz njene porodice i krije se, jer je baksuz da mladoženja vidi mladu pre ceremonije. Za vreme ceremonije venčanja, kum i kuma (kumbaros i kumbara) daju prstenje svešteniku, krune (stefana) se ukrštaju nad glavama mladenaca tri puta, a zatim se krunišu. Za vreme plesa Isaije (kada ih sveštenik proglasi venčanim), gosti bacaju pirinač i bombone od badema kandirane belim šećerom (Koufetes) na novi par. Nakon ceremonije, venčani par ostaje u crkvi i svi gosti ih poljube i požele im “Na zisete” (dug život). Zatim svi idu na svadbeno veselje, koji je obično u iznajmljenom restoranu za tu noć, gde igraju, jedu i piju cele noći. Nakon veselja novi par odlazi na medeni mesec. Običaji za krštenje Dan krštenja je najvažniji dan u životu grčkog pravoslavca. Sveta tajna krštenja obično se obavlja prve godine nakon rođenja deteta. Beba se zove beba i nema ime dok se ne krsti. Beba se u crkvi skida i umota u beli peškir. Zatim sveštenik blagoslovi vodu za krštenje i doda maslinovo ulje koje su doneli kumovi. Zatim uranja bebu tri puta u blagoslovenu vodu, izgovarajući izabrano ime (obično to bude isto kao ime babe ili dede, najčešće sa očeve strane). Beba prima Svetu tajnu od sveštenika koji blagosilja bebu sa “mir”-om (maslinovim uljem koje je blagoslovio patrijarh) kao i bebinu odeću. Zatim se beba oblači u belu odeću i sveštenik stavlja zlatni lanac sa krstom oko bebinog vrata i daje bebi prvo Sveto pričešće. Na kraju ceremonije, roditelji ljube kumove ruke i primaju čestitke i želje od gostiju: “Na sas zisei” (dug život za bebu). Ceremoniju prati proslava u porodičnoj kući ili restoranu. Karneval U Grčkoj, karneval se zove “Apokries”; obuhvata dve nedelje proslave, sa početkom u nedelju za Bele Poklade, a završava se sa početkom Velikog Posta, što se zove „Čisti Ponedeljak“ (Kathari Devtera). Svi su maskirani i zabavljaju se na ulicama i u barovima, bacajući obojene konfete jedni na druge. Najpoznatija parada karvnevala se odigrava u gradu Patra, gde svi igraju i piju celu noć i dan. Veruje se da je ovaj običaj potekao iz paganizma, tačnije starih festivala u slavu Dionisa, boga vina i proslava. Proslava Vaskrsa u Grčkoj Vaskrs je najvažnija proslava za Grke, čak važnija i od Božića. Žene boje jaja u crveno, kumovi kupuju nove cipele, odeću i sveću deci, a u selima kuće se kreče spolja i ulice se peru. Za vreme Velikog petka, dana žalosti, Hristov epitaf sa ikonom, ukrašen hiljadama cvetova, iznosi se iz crkve i nosi kroz selo ili kraj (u većim gradovima) do groblja praćen sporom povorkom. Na groblju svako zapali sveću za mrtve, a zatim se epitaf sa povorkom vraća u crkvu gde vernici ljube Hristovu ikonu. Tokom noći Velike Subote (Megalo Savato), svi se lepo obuku i idu u crkvu gde se drži liturgija. Nešto pre ponoći sveštenik gasi sva svetla u crkvi, što simboliše mrak i tišinu groba. U ponoć sveštenik pali sveću sa Večnog Plamena, peva „Hristos Anesti“ (Hristos Vaskrse) i nudi plamen sveće ljudima koji su mu najbliži. Svi predaju plamen jedni drugima dok sveštenici pevaju pesme o Hristovom uskrsnuću. Zatim svi izlaze iz crkve na ulice. Crkvena zvona neprestano zvone i priređuje se vatromet. Ljudi jedni drugima govore „Hristos Anesti“ na šta se odgovara “Alitos Anesti” (Vaistinu vaskrse). Nakon ovoga ljudi odlaze kućama, a sutradan na sam dan Vaskrsa dele sa porodicom predvaskršnju večeru koja se sastoji od tradicionalne magiritse (supa od jagnjećih iznutrica), tsureki-ja (Vaskršnji hleb - kolač) i Vaskršnjih biskvita. Naredni dan, Vaskršnja Nedelja, provodi se sa porodicom za ručkom koji se najčešće sastoji od pečene jagnjetine (na ražnju), različitih predjela i mnogo vina i uzo-a. Svi igraju i proslavljaju do kasno u noć. Proslava Božića u Grčkoj U Grčkoj se Božić proslavlja 25. decembra. Običaji nalažu da na Badnje veče deca u selima idu od kuće do kuće gde domaćinima požele sve najbolje i otpevaju božićnu pesmu ("kalanda"), a zauzvrat budu počašćeni bombonama ili novcem. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za večeru na Badnje veče se služi meso, i to jagnjetina i prasetina. Ono što za Božić krasi gotovo svaki grčki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pričvršćenog žicom iznad drvene posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, član porodice, obično majka, umoči drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njim poprska sve prostorije u kući. Na taj način, kažu, teraju se zli duhovi - "kilancaroi", koji žive u središtu zemlje, a u kuće ulaze kroz dimnjak.
Opširnije
03.03.2016.
Mapa Grčke
MAPA GRČKE - GRČKA MAPA Mapa Grčke je geografski prikaz teritorije i granica Grčke države, koja se nalazi na Balkanskom poluostrvu i delimično na Mediteranu. Na mapi su jasno označene glavne oblasti i gradovi u Grčkoj, kao što su Atina, Solun, Krit i Peloponez. Takođe, na mapi se mogu videti i brojna ostrva u Egejskom i Jonskom moru, koja su deo grčke teritorije. Karta Grčke je korisna za turiste i putnike koji žele da istraže i upoznaju ovu zemlju.Na mapi su takođe prikazani glavni saobraćajni pravci, uključujući autoputeve, regionalne puteve i trajektne rute koje povezuju kopno sa ostrvima. Označene su i prirodne znamenitosti, poput planinskih venaca Pindusa i Olimpa, kao i nacionalni parkovi i zaštićena područja. Ako planirate letovanje u Grčkoj, na mapi pogledajte pregled najpoznatijih turističkih destinacija, od popularnih plaža na Halkidikiju i Zakintosu do mirnih zaliva na Lefkadi i Kefaloniji. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije