Korisni tekstovi Grčka
.jpg)
20.01.2017.
5 najlepših mesta u Grčkoj
Prema izboru posetilaca našeg sajta i naše Facebook stranice, pet najlepših mesta u Grčkoj su: Parga, Grad Krf (Kerkira), Nafplio, Solun i grad Skiatos. Nakon ovih mesta koja su dobila najveći broj glasova slede Retimno na Kritu i glavni grad Grčke - Atina. Naši posetioci takođe veoma lepim smatraju i grad Rodos, Sivotu, Stavros, Meteore i Leptokariju. Parga Parga u ovakvim vrstima glasanja vrlo često zauzima prvo mesto pa u to nismo sumnjali ni ovog puta. Trenutno jedno od najposećenijih mesta na Jonskom moru zaslužno pobeđuje, jer ima posebnu lepotu mediteranskih gradova sa uskim i strmim uličicama koje se pružaju između raznobojnih kućica sa čijih se terasa i prozora šareni najrazličitije cveće. Grad Krf (Kerkira) Uske popločane ulice, mali trgovi, skrivena dvorišta i visoki balkoni, deo su harizme ovog predivnog glavnog grada istoimenog ostrva. Lepota i šarm grada podsećaju na Napulj, a čine ga nekoliko elegantnih građevina, vizantijske crkve, veličanstvene palate i trgovi prekriveni cvećem. Nafplio Gradić kao iz bajke, sa dva mletačka zamka, arhitektonska mešavina epoha kroz koje je prolazio, kao da je spojio najbolje što ovu zemlju čini jednom od najprivlačnijih destinacija na svetu. Danas se Nafplio, nekadašnji glavni grad Grčke, smatra jednim od najlepših letovališta na Peloponezu. Solun Solun je pun manjih trgova sa načičkanim tavernicama oko njih, uskih uličica i širokih bulevara sa drvoredima, crkvi, trvrđava na vrhu grada, parkova, muzeja, spomenika, kafića, restorana, butika, cvečara, pekara, poslastičarnica... Ljudi u njemu deluju rasterećeno i vrlo vedro iako ih u ovoj sadašnjoj ekonomskoj situaciji muči 100 muka. Grad Skiatos Skiatos grad čine blještave bele kućice sa crvenim kamenim krovovima, balkoni ukrašeni cvećem, popločana dvorišta, mramorni trgovi i uske uličice stvaraju beskonačan lavirint prodavnica, barova i kafića. Između dva pristanišna zaliva nalazi se, borovima prekriveno, poluostrvo Bourtzi, gde nalazimo ostatke starog grada izgrađenog u periodu mletačke vladavine.
Opširnije
17.01.2017.
Omiljeni grčki proizvodi
Kada se prvi put nađete u supermarketu u Grčkoj, okruženi hiljadama raznoraznih proizvoda za koje ne znate da li će vam se dopasti, probajte neke od ovih sa spiska i nećete pogrešiti. Iako ih svakodnevno konzumiraju i tokom letovanja, neki od omiljenih grčkih proizvoda bez kojih naši turisti ne kreću kući su: • Amita sokovi (postoji više ukusa: breskva, banana, kajsija & jabuka, lubenica itd...) • NOY-NOY - gusto i slatko mleko za kafu • Kiselo mleko u zemljanoj posudi (mleko se pojede u Grčkoj, a posude se najčešće nose kući) • Mythos pivo • Caprice čokoladni štapići • Ion i Lacta čokolade • Sokofreta napolitanke • Grčka alva • So Kalas • Ouzo - pije se pomešan sa vodom i nekoliko kockica leda. Ne proizvodi se nigde u svetu osim u Grčkoj. Ouzo je 100% grčki proizvod i grčko nacionalno piće. • Tsipouro - rakija • Retsina - belo vino sa ukusom smole • Feta sir • Nes kafa • Merenda čokoladni krem • Začini sa solunskih pijaca • Čokoladno mleko u plastičnim bocama • Keik - slatkiš koji se može se kupiti u supermarketima i poslastičarnicama, a postoji više ukusa: vanila, čokolada, limun... • Milfei Giotis - preukusan slatkiš sa vanila kremom i lisnatim testom. Prodaje se u supermarketima u kutiji po ceni od 6 evra, a pravi se kod kuće za 15 minuta. Postoji i svež u grčkim poslastičarnicama pa ga možete i probati. • Maslinovo ulje i domaće masline • Domaći med • Metaxa - čuveno grčko piće starije i od modernih Olimpijskih igara, a istovremeno prvo alkoholno piće koje je konzumirano u svemiru. Grčka destilovana rakija koju je osmislio Spyros Metaxas 1888. godine. Priprema se mešanjem konjaka, vina od nekoliko sorti grožđa i aroma. Sazreva u hrastovim burićima od 3 do 30 godina, što se prikazuje i na ambalaži oznakama za kvalitet – 3 zvezdice, 5 zvezdica, 7 zvezdica, 12 zvezdica. Spisak i lokacije LIDL marketa u Grčkoj Cene u Grčkoj .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
10.07.2025.
Najpovoljniji internet u Grčkoj za turiste 2026.
Iako skoro svaki smeštaj u Grčkoj nudi gostima besplatan internet, to ne znači da će on uvek biti dovoljno brz i stabilan. Na odmoru često poželimo da koristimo internet na plaži, u šetnji ili u kafiću gde nema Wi-Fi signala. Dešava se i da je internet u smeštaju spor jer ga koristi mnogo gostiju u isto vreme ili je nedovoljan ako vam treba za posao. Ako pritom ne želite da koristite roming, potrebno je da unapred planirate alternativu. U 2026. godini turisti u Grčkoj imaju nekoliko praktičnih rešenja za mobilni internet – od fizičkih SIM kartica do eSIM paketa koji se aktiviraju elektronski.• U 2026. eSIM je postao najpraktičniji izbor za većinu putnika, posebno kada se ulazi u Grčku noću ili vikendom – aktivira se odmah, bez traženja prodavnica.• 5G pokrivenost je odlična u većim mestima i turističkim zonama.• Ako kupujete fizičku SIM karticu, pasoš je obavezan za registraciju. eSIM - korišćenje interneta u Grčkoj bez kupovine kartice Pre nego što vam napišemo cene i pakete interneta u Grčkoj, podelićemo sa vama još jednu mogućnost za internet. Neki od naših turista preporučuju eSiM kao odličnu opciju. eSIM je digitalna kartica u vašem telefonu koja vrši funkciju obične SIM kartice. Nema potrebe da fizički menjate karticu – sve se radi elektronski, putem aplikacije ili skeniranjem QR koda. Najnoviji modeli smart telefona već imaju u sebi ugrađen eSIM. Možete kupiti i preuzeti jedan (ili više) eSIM paketa podataka i čim uđete u Grčku odmah se povezati na mobilnu mrežu. Na taj način nećete morati da čekate ili tražite mesto za kupovinu SIM kartice za internet, da idete u poslovnice gde se kartice prodaju već ćete internet imati odmah. To je naročito zgodno ako u Grčku ulazite noću ili tokom vikenda kada poslovnice ne rade. Uz eSIM paket vaš broj mobilnog ostaje aktivan u telefonu. Takođe zadržavate WhatsApp ili Viber koji već imate. Postoji veliki broj kompanija koje nude eSIM pakete za Grčku, Evropu i ceo svet, a kod nas u ponudi preko GRCKAINFO možete pogledati eSIM pakete Maya Mobile, Holafly i MobiMatter. VAŽNO: eSIM se može aktivirati samo na pojedinim modelima telefona. Pre kupovine paketa obavezno proverite da li se usluga eSIM može aktivirati na vašem uređaju. Spisak trenutno podržanih modela telefona možete videti ovde. Kako aktivirati eSIM karticu? Uputstvo za aktiviranje eSim kartice pogledajte ovde. Gde kupiti fizičke SIM kartice za internet u Grčkoj? Sim kartice u Grčkoj za korišćenje interneta možete kupiti u svim Germanos i Cosmote poslovnicama (Vodafon i Wind poslovnicama takođe), a negde i u većim supermarketima i kioscima. Na ulicama Soluna i Atine takođe postoje prodavci kartica od kojih možete kupiti karticu sa svim, u tom trenutku, aktuelnim ponudama. Na mapi pogledajte gde sve možete kupiti Cosmote kartice. Grčka SIM kartica košta 5 EUR + dopuna za kredit minimum 12 EUR. Cosmote prepaid internet paketi (2026) • Početni paket: €13.5 sa 2.5 GB, neograničenim minutima i 400 SMS.• Dopune: • 4 GB / 30 dana – €8.5 • 6 GB / 7 dana – €4 • Neograničen internet / 7 dana – €6.5• Dostupno u Germanosu, Cosmote radnjama i na kioscima. Vodafone prepaid internet paketi (2026)• 12 GB / 10 dana – €10.90 (minimum za dopunu €12) • 18 GB / 30 dana – €18.10 (dopuna €20) • Poseban turistički paket: • Neograničeni podaci + 200 min – €30 • Kartice dostupne u Vodafone radnjama i na aerodromima.Nova (WIND) – Free2Go i Unlimited paketi (2026)• 3.5 GB + 1.000 min + 300 SMS – €13 • 5.5 GB + neograničeni min + 500 SMS – €15 • 9.5 GB + neograničeni min + 1.000 SMS – €20 • Unlimited+: neograničeni podaci i pozivi već od €13Frog Mobile (budžet opcija, koristi Cosmote mrežu)• 6 GB / 25 dana – €5.35 • Dostupan u većini trafika i online. Cene svih kartica su uglavnom slične, a promocije za dopunu kredita se menjaju i njihove cene ponekad variraju, kao i količina GB koja se dobija uz njih.Saveti pre dolaska u Grčku• Proverite kompatibilnost uređaja sa eSIM ako planirate tu opciju.• Ako koristite fizičku karticu – ponesite pasoš za registraciju.• Pratite promocije – tokom leta često ima posebnih ponuda (npr. 30 dana neograničenog interneta za €10.90). Tokom letnje sezone skoro sve internet kompanije u Grčkoj nude određene vrste dobrih ponuda kao što je npr. neograničeni internet 30 dana, neograničeni broj poziva i sms poruka i slične. Zato uvek proverite ponude na njihovim sajtovima ili pitajte članove u našoj grupi Grčka Info za savet. Domaći mobilni operateri takođe imaju dodatke za korišćenje interneta u Grčkoj Savetujemo vam da isključite sve Update opcije u telefonu da vam kredit ne bi bio nepotrebno istrošen pre vremena. Za korisnike koji planiraju kraći boravak u Grčkoj i žele da koriste internet putem rominga, Yettel i A1 nude povoljne roming dodatke sa 1 GB podataka za 7 dana po ceni od 899 RSD i 799 RSD, respektivno. MTS ima najnižu cenu za odlazne pozive (19,06 RSD/min), što može biti korisno za korisnike koji planiraju više telefonskih razgovora. Yettel – Roming internet paketi • 1 GB za 7 dana – 899 RSD • 3 GB za 15 dana – 1.799 RSD • Nakon potrošnje paketa, internet se naplaćuje 1 RSD/MB • Aktivacija se vrši putem koda: *136# ili putem aplikacije MTS – Roming internet paketi • Evropa NET dan – 299 MB za 24 sata – 299 RSD • Evropa NET 1 GB – 1 GB za 3 dana – 699 RSD • Evropa NET 1,5 GB – 1,5 GB za 7 dana – 999 RSD • Evropa NET 3 GB – 3 GB za 15 dana – 1.799 RSD • Aktivacija se vrši slanjem SMS poruke sa nazivom paketa (npr. EVROPA3GB) na broj 7888 A1 – Roming internet paketi • Roming Net 1 – 1 GB za 3 dana – 699 RSD • Roming Net 2 – 2 GB za 7 dana – 1.299 RSD • Roming Net 4 – 4 GB za 15 dana – 1.699 RSD • Roming Net 10 – 10 GB za 30 dana – 3.999 RSD • Aktivacija putem Moj A1 aplikacije ili pozivom korisničkog servisa 5G internet u Grčkoj U Grčkoj postoji 5G internet. Cosmote mreža tvrdi da je njihova pokrevinost 5G mrežom na početku 2023. godine 70%, a da očekuje da to bude 90% do kraja 2023. Reč je o mreži sa brzinom preuzimanja podataka od 161.3 Mbps. Grčka je, posle Nemačke i Austrije, treća država u Evropi u kojoj je 5G mreža puštena u rad. Podelite internet sa osobama u vašem društvu Kupili ste jednu internet karticu u Grčkoj, ali želite da još neko iz vaše porodice ima mogućnost da koristi internet? Ili želite da ga koristite i na svom laptopu? Ukoliko ne želite da kupujete više kartica, to možete vrlo lako i brzo uraditi ukoliko imate bilo kojih od smart modela telefona. Za podešavanja ove opcije ukucajte u Google pretraživač "Kako da podelim internet sa telefona" i pronađite uputstvo za vaš model mobilnog uređaja. Svi uređaji u vašoj neposrednoj okolini imaće mogućnost da se povežu na vaš Personal Hotspot i uživaju u internetu. Naravno ovo se ne odnosi na "uljeze" sa strane već samo na osobe kojima ćete dati lozinku koju ste u podešavanjima prethodno postavili.Imajte na umu da se u tom slučaju brzina interneta deli i može biti manja nego kad sami koristite jednu karticu. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
30.12.2016.
Skijatos: sletanje na najkraću pistu Grčke
Aerodromska pista na ostrvu Skijatos je jedna od najužih i najkraćih u Evropi (nešto malo više od 1.600 m), zbog čega avio-kompanije ovaj posao obično poveravaju iskusnim pilotima koje upućuju na dodatne obuke, a na ovaj aerodrom ne mogu da sleću avioni veći od Boinga 757-200. Ako budete imali sreću da avionom dođete na Skijatos, vrlo je moguće da će vam se u jednom momentu učiniti da letelica neće stići da zakoči na vreme i da ćete uleteti u more. Za ovu optičku iluziju kriva je nizbrdica na kojoj se pista nalazi, zbog čega putnicima izgleda još kraća nego što u stvari jeste. Avioni prilaze pisti sa zapadne strane i preleću preko ulice koja prolazi tik uz ogradu aerodroma. Poletanja i sletanja su zbog toga prava atrakcija na ostrvu, a masa ljudi svakodnevno se okuplja uz ogradu i gleda kako avioni preleću iznad njih. Turisti dolaze kako bi svojim očima videli putnički avion koji proleće samo 20-ak metara iznad njihovih glava, a da to nije preterano pametna ideja pokaže se svaki put kada snažni mlazni motori dignu u vazduh obližnji pesak i šljunak koji ih zaspe, a neretko obori i na zemlju. U julu 2022. turistkinja je zadobila teške povrede mozga kada su je izduvni gasovi motora oborili na zemlju. A kako sve to izgleda "uživo" pogledajte u video snimku. Savet za one koji žele da isprobaju ovu adrenalinsku avanturu je da idu bez šešira, kapa, naočara i ostalih detalja koje bi mogle, od velikog „vazdušnog udara“ prilikom poletanja aviona, začas da završe u moru. Samo fotoparat i čvrst raskoračni stav iza ograde ili nekog većeg kamena! Čitav doživljaj traje par sekundi, ali nezaboravnih par sekundi, kažu oni koji su probali! Pored piste se nalazi i jedan restorančić pa i odatle možete uživati u pogledu na pilotske bravure.Upozorenje za turiste na Skijatosu: Ne prilazite zoni iza aviona prilikom poletanja!Svake godine sve veći broj turista na Skijatosu dolazi do kraja piste aerodroma kako bi „iz prve ruke“ osetili silinu vazdušnog udara iz avionskih turbina prilikom poletanja. Iako mnogima to deluje kao atraktivan doživljaj i prilika za dobar video ili fotografiju – istina je da je ovo izuzetno opasna praksa koja može imati ozbiljne posledice. Nedavna nezgoda je još jednom pokazala koliko ovakvo ponašanje može biti rizično. Mlada turistkinja, koju je vazdušni udar iz turbine povukao i oborio na asfalt, zadobila je ozbiljne povrede i završila u bolnici. Hitna pomoć nije odmah bila dostupna, a sve se dogodilo u samo nekoliko sekundi. Zašto je ovo opasno? Pri poletanju, avionske turbine proizvode snažan potisak koji: • Može oboriti ljude i odbaciti ih više metara dalje • Može izazvati padove, povrede glave, ruku, leđa • Izbacuje pesak, kamenčiće i druge čestice koje mogu povrediti oči i lice • Može oštetiti vozila i lične stvari Ovo nije turistička atrakcija, već zona visokog rizikaZnakovi upozorenja i ograde nisu postavljeni slučajno. Mnoge avio-kompanije i aerodromi širom sveta već su zabranili ovakvo okupljanje jer su posledice često teže nego što ljudi očekuju. Nažalost, uprkos zabranama, pojedinci i dalje ignorišu upozorenja. Apelujemo na sve posetioce Skijatosa: • Ne približavajte se repu aviona dok se priprema za poletanje • Ne pokušavajte da snimate "spektakularne" video snimke u zoni opasnosti • Poštujte znakove, fizičke barijere i instrukcije• Ne ugrožavajte svoj život zarad nekoliko sekundi adrenalina Vaša bezbednost i zdravlje su važniji od bilo kog snimka. Uživajte na Skijatosu, ali budite odgovorni. Foto: Wikipedia .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
23.11.2024.
Kako su Grci počeli da slave Božić po takozvanom srpskom kalendaru
Kada Grci slave Božić? Kada Grci slave Uskrs? Svake godine neposredno pred proslavu Božića u Grčkoj 25. decembra dobijamo pitanja "Zar Grci ne slave Božić 7. januara kad i mi?", "Zar Grci nisu pravoslavci?" i slična. Grci jesu narod pravoslavne vere, a evo objašnjenja i odgovora na sva pitanja. Da je bilo malo više mudrosti koje kroz našu istoriju često nema, Srbi bi kao i Grci dočekivali Božić 25. decembra, a ne 7. januara. Grci danas slave Božić 25. decembra zahvaljujući srpskom matematičaru, geofizičaru, klimatologu i astronomu Milutinu Milankoviću. Čuveni srpski i svetski naučnik izradio je 1923. godine novi revidirani (reformisani) Julijanski kalendar koji je Grčka pravoslavna crkva odmah prihvatila, a zbog njegovog tvorca ga u grčkim teološkim krugovima i danas nazivaju „srpskim kalendarom“. Mnogi Srbi ni ne znaju zašto Grci kao pravoslavci Božić slave 25. decembra, umesto 7. januara, a ustvari je samo malo nedostajalo pa da i Srpska pravoslavna crkva pređe na reformisani Julijanski kalendar po kome se Božić poklapa sa Gregorijanskim kalendarom (25. decembar) na koji je Rimo-katolička crkva odavno prešla. Problemi sa velikim brojem neradnih dana Priča o reformisanom kalendaru započinje dvadesetih godina prošlog veka kada su se u tada novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici, od Božića do Uskrsa, slavili duplo. Katolici su svoj Božić proslavljali 25. decembra, a pravoslavci 7. januara. Isto tako su se i dva Uskrsa, pravoslavni i katolički, proslavljali neradno kao državni praznici. Uvidevši problem velikog broja neradnih dana u državnoj službi, naročito oko Nove godine, što je loše uticalo na privredu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čak je i tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević zatražio od Skupštine da pripremi predlog o unifikaciji datuma državnih praznika. Pošto je u pitanju bilo veoma delikatno pitanje u kome se u novoj državi nije smeo ukinuti praznik ni jednoj ni drugoj grupi hrišćanskih vernika, parlament je dve godine kasnije došao do zaključka da je to nemoguće uraditi. Rešenje je 1923. godine ponudio Milutin Milanković koji je već tada uveliko na zahtev vaseljenskog patrijarha Milentija IV radio na pravljenju novog Julijanskog kalendara, koji je imao za cilj da smanji vremenski jaz između hrišćanskih kalendara. Rezultat Milankovićevih proračuna bio je kalendar koji kasni samo jedan dan na svakih 28.800 godina, dok na primer još uvek svetski priznat Gregorijanski kalendar kasni dan na svakih 3.280 godina. Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da Julijanski kalendar, od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji, kasni po dan na svakih 128 godina. Ispravivši ove nedostatke, Milanković je u svom kalendaru napomenuo da svi meseci treba da imaju po 30 dana, osim februara sa 28 u prostoj, odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Srpska pravoslavna crkva odbija Milankovićev kalendar Milutin Milanković je svoj novi julijanski kalendar predstavio na Svepravoslavnom saboru 1923. godine u Carigradu. Milankovićev kalendar odmah su prihvatile Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, a kasnije i Kiparska, Poljska i mnoge druge. Milankovićev kalendar su odbacile jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci. Srpska pravoslavna crkva je posle velike diskusije takođe odlučila da odbaci Milankovićev kalendar tesnom većinom. Zvanični razlozi za odbacivanje Milankovićevog kalendara bili su potpuno trivijalni i odnosili su se na pomeranje datuma postova za narednu godinu, naročito na skraćenje Petrovskog posta. Pozadina ovog odbijanja u stvari je ležala u tihom sukobu između SPC i kralja Aleksandra. Crkva je nezvanično smatrala da Aleksandar želi da postane apsolutista, a da bi se prelaskom na novi Julijanski kalendar ustvari udovoljilo katoličkim Hrvatima u novoj državi, za koje se tada smatralo da bi više trebalo da poštuju srpske praznike. Od Milankovića je tada zatraženo da napravi prepravke u svom kalendaru kako bi se datumi u već odštampanim kalendarima SPC za narednih nekoliko godina poklopili, odnosno da se prelaz na novi kalendar izvrši postepeno. Milanković je kao naučnik odbio da se povinuje ovom zahtevu, odgovorivši da na stolu imaju najtačniji kalendar na svetu, a da je na njima da ga prilagođavaju kako žele i rade s njim šta hoće, ali da onda to više neće biti ispravan kalendar. Problem je kao i mnogo puta u srpskoj istoriji rešen tako što nije rešen, odnosno sve je ostalo po starom. Kraljevina SHS nastavila je da Božić i druge crkvene praznike slavi duplo, a Grci su se sa 7. januara prebacili na slavljenje Božića 25. decembra po novom Milankovićevom Julijanskom kalendaru. Doduše, Božić se i po starom Julijanskom kalendaru slavi 25. decembra, samo što se on ne poklapa sa novim kalendarom i pada na 7. januar. Ne! Grci ne slave Božić po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru! Mnogi Srbi i danas umeju da pogreše tvrdeći da Grci, Rumuni i ostali pravoslavci proslavljaju Božić 25. decembra po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru, iako oni to zapravo rade po novom Julijanskom kalendaru. Srpska i Ruska pravoslavna crkva nisu svoje kalendare reformisale ni do danas, za šta teoretičari vere tvrde da je u pitanju samo vid političkog otpora prema zapadnom hrišćanstvu. Dok Rusi možda i imaju opravdanje da zadrže stari kalendar, za pravoslavne Srbe i dalje nije jasno zašto odbijaju da pređu na kalendar koji se i danas u naučnim krugovima smatra najtačnijim na svetu, a koji je izradio jedan od najvećih srpskih umova Milutin Milanković. Mislite o tome... Priče da Grci slave Božić po rimo-katoličkom Gregorijanskom kalendaru godinama nameću oni koji pokušavaju da ubede javnost da su se Grci približili rimo-katoličkoj crkvi i napustili staro pravoslavlje, ne shvatajući da je samo u pitanju modernizacija crkve kroz koju će kad-tad morati da prođe i Srpska Pravoslavna Crkva, jer će doći momenat kada im se zbog prestupnih godina Božić i ostali veliki praznici neće poklapati - što je još pre jednog veka izračunao Milanković. Milankovićeve izmene Julijanskog kalendara usvojene na Svepravoslavnom saboru 1923. u Carigradu - Oduzeti 13 dana od starog Julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine - Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su zbog promene u prvoj godini izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije - Svi meseci u godini imaće isti broj dana i ubuduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj - Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka - Izuzetak od pravila su sekularne (vekovne) godine - Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali i do tada - Pokretni praznici zavisiće od datuma Vaskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Vaskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice - Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom koji za osnovu uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu - Vaseljenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama - Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta godina će biti prestupna (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, itd.). Ostale su proste (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.). Zahvaljujemo na ovom tekstu novinaru Vladi Živanoviću Objašnjenje teksta u kratkim tezama • postojali su Julijanski ili Pravoslavni kalendar (Božić 07.01.) i Gregorijanski ili Rimo-katolički kalendar (Božić 25.12.) • Milanković pravi nov REFORMISANI Julijanski kalendar koji je tačniji od oba gore navedena • 1923. godine Milankovićev nov REFORMISANI Julijanski kalendar odmah PRIHVATAJU: Grčka, Bugarska, Rumunska, Aleksandrijska, Carigradska i Antiohijska patrijaršija, Kiparska, Poljska patrijaršija • 1923. godine Milankovićev nov REFORMISANI Julijanski kalendar ODBIJAJU: srpska, jerusalimska, ruska, gruzinska crkva i grčki starokalendarci • ruska crkva je među najuticajnijim na svetu pa je donekle razumljivo zašto su Rusi odbili • Srpska Pravoslavna Crkva je odbila zbog sukoba između njih i tadašnjeg kralja Aleksandra • U pitanju je modernizacija crkve kroz koju će kad-tad morati da prođe i SPC, jer će doći momenat kada im se zbog prestupnih godina Božić i ostali veliki praznici neće poklapati - što je još pre jednog veka izračunao Milanković. • Grci, Bugari, Rumuni i ostali pravoslavni narodi ne slave Božić po Gregorijanskom (Rimo-katoličkom kalendaru) kao što se mnogo puta mislilo, pisalo i prenosilo, već po NOVOM REFORMISANOM (revidiranom) JULIJANSKOM (pravoslavnom) kalendaru Ovim redom su nastajali kalendari: 1. Prvo je nastao Julijanski kalendar, dobio ime po Juliju Cezaru. Zato ga zovu i stari Julijanski kalendar. 2. Zatim je nastao Gregorijanski (dobio ime po PAPI Grguru) - rimokatolički kalendar. Zato ga zovu i novi kalendar. 3. Poslednji je Milankovićev - NOVI Julijanski kalendar. Zaključak: • Srbija, Rusija itd... Božić slave 7. januara po STAROM JULIJANSKOM KALENDARU • Grčka, Bugarska, Rumunija itd... Božić slave 25. decembra po NOVOM JULIJANSKOM TJ. MILANKOVIĆEVOM KALENDARU • Hrvatska, Italija itd... Božić slave 25. decembra po GREGORIJANSKOM (RIMO-KATOLIČKOM KALENDARU) Kada Grci slave Uskrs? Nakon što pročitaju ove činjenice mnogi zatim pitaju "A kada Grci slave Uskrs?" ili "Kako Božić slavimo različitih datuma, a Uskrs istog?" Odgovor je jednostavan: datum Uskrsa tj. Vaskrsa se ne određuje ni prema jednom od gore navedenih kalendara već se određuje prema Lunarnom kalendaru. Lunarni kalendar je zasnovan na ciklusima Mesečevih mena Grčka pravoslavna crkva (i svi ostali Pravoslavci) Vaskrs uvek slavi prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. Pun Mesec se računa prema meridijanu koji prolazi kroz sveti grad Jerusalim. Takođe pravoslavni Uskrs se po tradiciji ne slavi pre ili na dan jevrejskog praznika Pasha (dok se katolički može slaviti i tada). .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije.jpg)
15.12.2016.
Studentski život u Solunu
Grčka je zemlja koja nam je posebno bliska, a Solun, grad u kom najviše naših mladih studira, udaljen je od Beograda tek nepunih 650 km. Osim što nudi kvalitetno obrazovanje i bogatu istoriju, more, zabavu i dobar noćni život, ovo je grad koji živi 24 h i u kom vam nikada ne može biti dosadno. Sandra (iz Beograda) i Milica (iz Niša) su dve mlade devojke koje su prethodne četiri godine studirale Psihologiju na jednom od privatnih solunskih koledža. Dok je Sandra odlučila da svoje master studije nastavi u Holandiji, Milica se ipak opredelila za ostanak u Solunu. Zamolili smo ih da nam prenesu svoje iskustvo i upoznaju sa dobrim i lošim stranama studentskog života u Solunu. Kako ste odlučile da baš Grčka i Solun budu vaš izbor destinacije za studiranje? Sandra: Tata mi je Grk i tokom detinjstva sam dosta vremena provodila u Grčkoj. Bila sam upoznata sa tamošnjim životom i kad je došlo vreme za veliki izbor, odlučila sam da želim da promenim okolinu. Takođe, studiranje na engleskom mi se učinilo zanimljivim. Milica: Odlučila sam se za studiranje u Grčkoj zbog City College-a, koji je internacionalno predstavništvo britanskog univerziteta Sheffield, koji je jedan od sto najboljih univerziteta u Evropi. Predstavništvo Sheffield-a u Beogradu trenutno ne nudi studije psihologije, tako da sam odabrala Grčku. Šta studirate i na kom koledžu? I zašto ste baš tu struku izabrale? Sandra: Trenutno sam na masteru psihologije u Holandiji, ali sam osnovne studije završila na Solunskom City College-u. Nisam bila još uvek profesionalno orijentisana pa sam odlučila da upišem studije koje ne obuhvataju matematiku. Milica: Završila sam osnovne studije psihologije i trenutno završavam master studije savetodavne psihologije. Odabrala sam psihologiju zato što je nauka duše, bavi se ljudima, ljudskom percepcijom i kognitivnim i emocionalnim procesima. Savetodavna psihologija je odličan izbor za one koji žele da grade svoju karijeru u privatnoj praksi. Koja je cena po godini studiranja u Solunu? Sandra: Zavisi odakle ste i koji nivo studiranja upisujete. Imajući u vidu da Srbija ne pripada EU, srpski studenti nažalost plaćaju dosta više od ostalih studenata koji dolaze, na primer, iz Bugarske, Rumunije ili čak sa Kosova. Doduše, nije mnogo teško dobiti mali popust ako možete da dokažete da vaši roditelji nisu u finansijskoj mogućnosti da plaćaju punu cenu školovanja. Milica: Cena po godini studiranja varira u zavisnosti od nacionalnosti. EU studenti imaju određeni popust, studenti sa Kosova imaju punu stipendiju od strane Kosova, dok studenti koji ne dolaze iz država EU plaćaju 7.500 eura po godini. Cene takođe variraju u zavisnosti od izbora oblasti studija (psihologija, biznis, marketing, itd.). Studenti koji su završili osnovne studije na City College-u ostvaruju pravo na popust za master studije. Stipendije su dostupne na osnovu prethodnog akademskog uspeha i na osnovu porodične finansijske situacije. Studenti koji nastave master studije gube pravo na stipendiju, obzirom na to da su prethodno već ostvarili pravo na popust. Da li u Solunu postoje i fakulteti sa povoljnijom cenom za studente iz Srbije? Sandra: Nemam informacije za privatne koledže, ali znam da u Solunu postoji nekoliko stranih privatnih fakulteta na kojima, pretpostavljam, cene variraju. Studiranje na državnim fakultetima u Grčkoj je besplatno, ali znanje grčkog je obavezno, jer Aristotelov Univerzitet u Solunu ne nudi programe na engleskom. Milica: U Solunu postoje i fakulteti sa povoljnijom cenom, međutim akademski nivo obrazovanja je znatno niži. Po mom mišljenju bolje je prijaviti se za stipendiju na City-ju, nego odabrati drugi univerzitet čije diplome možda neće biti jednako prihvaćene u Evropi. S obzirom da ste studirale na engleskom, da li ste na početku nailazile na neke poteškoće tokom predavanja? Sandra: Studije sam počela sa uveliko odličnim znanjem engleskog tako da nisam imala poteškoća u komunikaciji. Studenti svih osnovnih studija na prvoj godini dobijaju engleski kao obavezan predmet, u cilju da obogate vokabular potreban za profesionalnu komunikaciju, što znatno olakšava učenje i daje fleksibilnost u izražavanju. Milica: U početku mojih studija primetila sam znatnu razliku u obrazovanju i spremnosti za univerzitet između mene i studenata koji dolaze iz zemalja EU. Iako nisam imala poteškoća sa engleskim, morala sam da uložim više truda na projektima i esejima, obzirom na to da se nisam sretala sa sličnim u našem sistemu obrazovanja, dok su neki studenti iz EU imali ovakav program obrazovanja i u srednjim školama. Da li je i koliko je teško studirati na stranom jeziku? Sandra: Može da bude teško ako nemate predznanje. Na koledžu se tretirate kao profesionalci i vaši radovi se isto tako ocenjuju u poređenju sa profesionalnim standardom. Iz tog razloga, gramatika i pisanje treba da budu besprekorni ako se borite za visoku ocenu. Milica: Meni lično nije bilo teško. Nakon prve godine studija nije bilo razlike između učenja na srpskom ili engleskom. Kakvo mišljenje imate o koledžu i o načinu rada profesora? Sandra: Većina profesora su bili veoma iskusni akademici i vrlo sposobni u prenošenju svog znanja. Grupe su male što omogućava veliku pomoć "jedan na jedan" od strane profesora. Mislim da se vrste studija malo razlikuju unutar koledža po sistemu i strogosti, ali je konkretno psihologija na visokom standardu. Sad kad studiram na velikom naprednom evropskom univerzitetu, vidim da City College stvarno parira visokom kvalitetu. Milica: Koledž mi je pomogao da odrastem, postanem odgovorna, formiram radnu rutinu, poštujem rokove, steknem znanje i da se profesionalno razvijem. Da li ste se pokajale ili smatrate da je studiranje u Solunu bilo ispravna odluka? Sandra: Nisam se ni u jednom trenutku pokajala. Solun je perfektan grad za studente. Milica: Smatram da je studiranje u Solunu bilo najbolja odluka koju sam donela i koju bih ponovila. Kakav je sastav nacija na koledžu? Sandra: Koledž je nacionalno vrlo raznolik i to čini studiranje u Solunu još zanimljivijim. Iako balkanske zemlje dominiraju po brojevima, dolaze i studenti iz drugih zemalja. Milica: Koledž je multnacionalna sredina na kojoj ima, po brojnosti: Grka, Albanaca, Srba, Makedonaca, Bugara, Rumuna, Jermena, Rusa, Engleza i mali broj ljudi iz Španije, Kanade, Francuske i ostalih zemalja. Koju vrednost ima diploma koju ste dobile: da li se mora nostrifikovati ili je sve zemlje prihvataju? Sandra: Diploma City College-a je ista diploma koju dobijaju studenti univerziteta u Šefildu. Prema tome, biće prihvaćena u zavisnosti od toga kako određena zemlja prihvata engleske diplome. Ako nastavite školovanje u razvijenom delu Evrope nećete imati problem, dok je malo teže vratiti se sa ovom diplomom u Srbiju. Milica: Vrednost diplome u svetu je jednaka vrednosti svih drugih evropskih diploma, priznata je svuda, dok se u Srbiji mora nostrifikovati. Nostrifikacija košta oko 600 eura i proces nostrifikacije traje od 30 do 90 dana. Da li je bilo lako uklopiti se u drugu sredinu i društvo? Sandra: Uklapanje je meni lično bilo vrlo lako, jer sam znala grad i grčki jezik od ranije. Ali čak iako ste novi, bićete okruženi Srbima i najbližim komšijama sve vreme. Kultura i način života u Grčkoj su dosta slični našim, mada do kraja studija ćete verovatno primetiti da pijete kafu češće nego ranije :) Milica: Meni je bilo vrlo lako uklopiti se u novu sredinu, zato što su Grci jako gostoljubivi. Međutim, velika je prednost znati osnove grčkog jezika, radi lakšeg sporazumevanja i druženja. Da li ste imale dovoljno vremena za druženje pored obaveza učenja? Kakav je život za mlade u Solunu? Sandra: Iako je fakultet zahtevan, druženje u Solunu je neizbežno. Studenti se druže posle predavanja po kafićima, a vikendima se ide na žurke koje su po celom gradu i za svačiji ukus. Tradicija je da se „zagrevanje“ organizuje kod nekog u stanu, a onda se oko ponoći obavezno ide u neki bar ili klub. Koledž takođe često organizuje žurke, na primer za nove studente, Božić, Noć Veštica i ostale praznike. I sve su uvek fantastične! Milica: Na početku svake školske godine studenti dobijaju plan rada, što im omogućuje da unapred isplaniraju ceo semestar i rasporede vreme za učenje i druženje. City College je vrlo zahtevan što se tiče eseja i projekata. Za svaki predmet u toku godine neophodno je napisati barem dva eseja uz dodatne prezentacije i vežbe, kako bi se stekao uslov za izlazak na ispit. Da li je teško naći stan u Solunu i na koji način se najbrže nalazi? Sandra: S obzirom da imam porodicu u Grčkoj, nisam nikada tražila smeštaj. Moje društvo uglavnom nije imalo problem u pronalaženju stana i svi su plaćali razumne kirije. Milica: Vrlo je lako naći nenamešten stan u Solunu, cene variraju od 180 do 300 eura. Važno je napomenuti da studenti iz drugih zemalja moraju da dobiju boravišnu dozvolu, kako bi dobili AFM (jednako našem JMBG-u). AFM se koristi za sklapanje ugovora za stan, internet, elektrodistribuciju (svaki stanodavac će zahtevati da struja bude na ime stanara do isteka ugovora). Gradski prevoz je jako pristupačan i dobro organizovan, tako da lokacija stana nije vrlo bitna. Koliko ste plaćale stan i ostale troškove? Milica: Stan sam plaćala 200 eura, 30 m2, zajedničke troškove 30 eura, struju 50 eura mesečno, vodu 15 eura mesečno i internet 20 eura mesečno. Za hranu je potrebno izdvojiti oko 150 do 200 eura mesečno. Da bi dobili boravišnu dozvolu, neophodno je imati 400 eura na računu i potpisati papir kojim se obavezujete da ćete svakog meseca obnavljati ovu sumu. Četristo eura se smatra minimalnom sumom neophodnom za život u Grčkoj na mesečnom nivou. Koliko mislite da je mesečno potrebno novca jednom studentu da bi živeo i studirao u Solunu? Sandra: Život u Solunu nije skup. Pored kirije i računa, mislim da muškarci mogu odlično da žive sa 300 eura mesečno, a devojke sa 350-400 eura. Milica: Prosečnom studentu je potrebno oko 600 eura za udoban život uključujući stan, struju i ostale troškove. Da li ste možda radile tokom studija i da li je to uobičajeno? Sandra: Znam dvoje ljudi koji su radili kao konobari tokom studija, ali to nije uobičajeno, jer engleski jezik na većini radnih mesta nije dovoljan, a i teško je naći posao, pogotovu tokom poslednjih godina. Milica: Studenti iz Srbije ne mogu da rade u Grčkoj zato što su boravišna dozvola i radna dozvola odvojene. Studenti imaju pravo da rade neplaćeno radi sticanja radnog iskustva (internship, stažiranje) ili tri meseca plaćenog stažiranja, što je vrlo teško naći. Da li je bilo nekih teških momenata u tih nekoliko godina, nostalgije, želje da odustanete i vratite se kući? Sandra: Ako ste prvi put odvojeni od doma, biće teških trenutaka. Međutim, život u Solunu je toliko bogat i zabavan da je prostora za negativne misli stvarno malo. Uglavnom studenti imaju nostalgiju za Grčkom kad se vrate kući za raspust :) Milica: Bilo je teških momenata u finansijskom smislu, ali nikada nostalgije ili želje da se vratim kući. Da li ste se družile sa Grcima i Grkinjama i kako oni gledaju na vas strance? Sandra: Grci, Srbi, tu nema razlike. Zato je studentski život i lep toliko u Solunu, jer se osećas kao da si među svojima. Konkretno na mom fakultetu se sve nacije druže. Dve godine posle diplomiranja, još uvek sam u kontaktu sa ljudima iz Makedonije, Bugarske i sa Kosova. Milica: Družila sam se uglavnom sa Grcima i Grkinjama. Ne prave razliku između stranaca i Grka. Divni su prijatelji i štaviše vrlo voljni da pomognu strancima da se lakše uklope. Gde ste u Solunu izlazili i kako ste se zabavljali? Sandra: Svuda! Solun ima MNOGO mesta za izlazak, a u mojoj generaciji smo ih znali i obilazili sve. Toliko je druženje bilo intenzivno. Nekad bismo obišli i po tri kluba za noć. Provodili smo se po tavernama, kućama, barovima i leti po plažama, najmanje dva puta nedeljno. Milica: Običaj u Solunu je da se u toku dana, nakon predavanja, uvek ode na kafu sa prijateljima i kolegama. Solun je vrlo bezbedan grad i noćni život je raznovrstan. Šta vam se najviše dopalo u Solunu, a šta vam se uopšte nije dopalo? Sandra: U Solunu najvise volim hranu, noćni život i šetnje pored mora. Ne volim što se grad ne održava malo bolje i što nema dovoljno parkova i zelenila. Milica: U Solunu mi se najviše dopala klima, miran i opušten način života i istorija grada. Ne postoji ništa konkretno što mi se nije dopalo. Da li bi mogle da zamislite da se vratite u Solun da živite? Sandra: Ne znam. Sada kad je studentski život završen i vreme je da se radi na karijeri, Solun više ne zadovoljava moje potrebe. Ali, meni su zbog porodice odlasci u Grčku obavezni, a takođe i zbog plaže koja je na samo 20 minuta udaljenosti od Soluna! Milica: Da. Nakon što završite master šta su vam dalji planovi i gde sebe vidite za nekoliko godina? Sandra: Kada dobijem diplomu Organizacione Psihologije, planiram da završim praksu i zatim nađem posao u nekoj kompaniji. Možda me put vrati u Grčku, ali ne verujem. Milica: Nakon mastera pokušaću da apliciram za doktorske studije psihologije, zato što želim da u budućnosti radim na univerzitetu. Ispričajte nam neku vašu zajedničku anegdotu tokom studiranja. Sandra: Bilo ih je mnogo! Na primer, na oproštajnoj žurci pre diplomiranja smo imali proslavu na kojima su bili prisutni i profesori. U jednom trenutku je jedna profesorka slučajno prosula piće na drugu profesorku. Mokra profesorka joj je uzvratila isto tako sa časom vode. Minut kasnije, studenti i profesori su imali borbu prskanja vodom koja se završila poplavom i ceđenjem odeće! :) Milica: Teško je izdvojiti samo jednu anegdotu, obzirom na to da se sećam tog perioda kao najlepšeg dela života. Imate li neki savet za buduće studente u Solunu koji dolaze iz Srbije? Sandra: Da. Ne trošite pare na kafe da biste imali više za izlaske :) Milica: Savet za buduće studente koji dolaze iz Srbije je da shvate svoje studije ozbiljno, nikako ne propuštaju predavanja i prave izostanke, zato što se to ovde vrlo ozbiljno shvata i mogu im biti prekinute studije.
Opširnije
10.12.2016.
Autobuski i kombi prevoz za Grčku
Ukoliko želite sami da organizujete svoje letovanje u Grčkoj, ali nemate svoj automobil kojim biste došli do letovališta, ne brinite! Postoji kombi prevoz do mnogih letovališta i gradova u Grčkoj koji će vas dovesti do vrata vašeg smeštaja. Svakodnevne polaske kombijem iz Beograda i Niša za Solun, Olimpsku regiju (Paraliju, Olympic beach, Leptokariju i Nei Pori) i Halkidiki (Kasandru, Sitoniju i Atos) trenutno obavljaju agencije: Terra travel, Pexon team, Axios Travel, XO Travel. Ove agencije tokom sezone i zavisno od potražnje imaju više polazaka nedeljno, s tim da ne postoji fiksni red vožnje već se vreme polazaka iz obe zemlje usklađuje sa potrebama putnika. Prevoz se vrši po principu "od vrata do vrata" što podrazumeva dolazak na kućnu adresu putnika i iskrcavanje na željenoj adresi u Grčkoj. Loša strana ove usluge može biti to što se ponekad kombi zadržava u mestu polaska i dolaska oko sat vremena razvozeći putnike sa jednog na drugi kraj grada. Cene karata za prevoz kombijem do Grčke Cene karata su u svim agencijama približno iste, a popusti se odobravaju porodicama sa decom: Beograd - Solun Cena za vožnju u jednom smeru je od 65 €, dok je cena za vožnju u oba pravca 110 €. Deca plaćaju 85 €. Niš - Solun Cena za vožnju u jednom smeru je od 60 €, dok je cena za vožnju u oba pravca 100 €. Deca plaćaju 80 €. Pexon Team kombi prevoz do Grčke Pexon Team organizuje prevoz do Grčke, sa polaskom iz Beograda komfornim kombi vozilima do 8 putnika. Prevoze od vaše adrese u Beogradu do vašeg smeštaja u Grčkoj. Na raspolaganju vam je prevoz do Solunske regije, Olimpske regije, Halkidikija, Tasosa i regije Sveti Đorđe (Stavros, Nea Vrasna i Asprovalta). Kontaktirajte ih na: +381 11 2206 200 +381 11 2206 400 +381 65 2206 300 (viber, whatsapp) +381 65 2206 301 (viber, whatsapp) +381 65 2206 302 (viber, whatsapp) Axios travel prevoz kombijem za Grčku Axios travel putnike iz Beograda može preuzeti na tri lokacije u gradu: sa glavne autobuske stanice (peron broj 5), parkinga „Big Fashion Parka“ i parkinga ispred „Beogradske Arene“ (severna tribina), a putnike prevoze do smeštaja u Grčkoj. Na raspolaganju je prevoz do Solunske regije, Olimpske regije, Halkidikija (Kasandra, Sitonija, Atos) i regije Sveti Đorđe (Stavros, Nea Vrasna i Asprovalta). Kontaktirajte ih na brojeve: 065/33 22 561 065/247 35 90 XO Travel kombi prevoz za Grčku Ako planirate putovanje u Grčku, bilo da je u pitanju letovanje, poslovni put ili poseta prijateljima, XO Travel kombi prevoz nudi udoban, bezbedan i povoljan prevoz iz Srbije do Kalitee, Polihrona, Haniotija i Pefkohorija. Sve informacije možete videti na njihovom sajtu ili putem brojeva: +381 61/26-4444-5 +381 61/26-4444-9 +381 61/199 62 23. Polasci su obavljaju sa dogovorene adrese u Beogradu, uz mogućnost dolaska na druge usputne adrese (Niš, Leskovac,Vranje). Cena povratne karte je 120e, a cena karte u jednom smeru je 60e. Autobuski prevoz za Grčku Autobuski prevoz za Grčku u sezoni i van nje obavljaju agencije FP travel (Patrikalos) i Siamos tours. FP travel Patrikalos ima polaske tri puta nedeljno iz Novog Sada, Beograda i Niša za Solun, Korini (Katerini), Leptokariju, Larisu i Atinu. Polasci iz Srbije za Grčku su sredom, petkom i nedeljom uveče, dok su polasci iz Grčke za Srbiju utorkom, četvrtkom i subotom. Karta Beograd - Solun jedan pravac košta 50 €, povratna 85€. Potpuno iste polaske ima i Siamos tours s tim što su dani polazaka iz Srbije utorak, petak i nedelja, a iz Grčke sreda, četvrtak i subota. Karta Beograd - Solun jedan pravac košta 80 €, a isto toliko košta i povratna karta. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije---Copy.jpg)
07.12.2016.
Izleti sa ostrva Evia
Evia je ostrvo do kog naši turisti najčešće stižu kolima ili autobuskim prevozom i to bez korišćenja trajekta, mada se neretko može čuti da se misli da je reč zapravo o poluostrvu, pa su mnogi turisti prilično zbunjeni. Da budemo precizni, Evia je u geografskom smislu ostrvo i to drugo po veličini na teritoriji Grčke. Veštački je povezana sa kopnom uz pomoć dva mosta, pa to i jeste razlog što se ne koristi trajekt koji obično nije uračunat u cenu turističkog aranžmana. Ostrvo Evija se nalazi na 80-ak kilometara udaljenosti od Atine i iz godine u godinu ga, osim lokalnog stanovništa posećuje sve više naših turista. Ako već budete odabrali ovu zanimljivu destinaciju za letovanje, trebalo bi da znate i da postoje brojni izleti na Eviji, koji će vaš boravak učiniti još zanimljivijim. Njihove cene se razlikuju mahom u nekoliko evra, a sve u zavisnosti od toga iz kog grada se kreće, odnosno preko koje lokalne turističke agencije se ide. Cene izleta Evia Ukoliko ste smešteni u mestu Edipsos i želite da posetite ostrvo Skijatos cena ovog izleta je 28 evra. Takođe postoji mogućnost i da obiđete prestonicu Grčke, a izlet do Atine iz ovog grada košta 30 evra. Obilazak čuvenih vulkanskih ostrva, Lihadonisia, koja su znana još i kao "grčki Sejšeli" i "Vulkanska ostrva", iz Edipsosa će vas koštati 25 evra. Većina turističkih agencija podrazumeva da deca uzrasta do 12 godina plaćaju polovinu navedenih cena, ali to svakako treba proveriti na licu mesta i dogovoriti se oko potrebnih detalja. U slučaju da letujete u živopisnom Pefkiju, cena za obilazak ostrva Lihadonisia iznosi 18 evra, dok je izlet u Atinu 30 -40 evra. Neke od agencija u ovom gradu imaju i izlet za ostrva Skopelos i Alonisos i on košta 15 - 18 evra, ali se neretko događa da ne postoji dovoljan broj zainteresovanih turista, pa se ovaj izlet u principu ne organizuje često. Obilazak ostrva Skijatos iz Pefkija će vas koštati 17 - 19 evra. Inače, navedene cene su bile istaknute u agenciji „Fly club“, a postoje i agencije „Galini“ i „Omniturs“ čije cene su nešto više, ali je i ponuda za izlete na Eviji nešto drugačija. Tako na primer te agencije organizuju obilazak Vulkanskih ostrva, a u povratku se svraća u supermarket „Lidl“, pa je cena takvog izleta 27 do 30 evra. Naglašavamo da navedene cene treba uzeti sa rezervom, uzevši u obzir da postoji mogućnost da se periodično mogu menjati, ali svakako bez drastične razlike. Izlet na ostrva Lihadonisia Kada su u pitanju izleti na Eviji, možda je najinteresantniji onaj koji turistima nudi mogućnost da se upoznaju sa čuvenim Vulkanskim ostrvima Lihadonisia (Lichadonisia), za koja se vrlo često može čuti i da ih zovu grčkim Sejšelima ili Bahamima. Ono što je posebno zanimljivo je vezano za nastanak ovih ostrva, a koja je stvorila prirodna sila nakon erupcije vulkana i koja se danas smatraju rajom na zemlji i to najpre zato što su u prošlosti bila naseljena, ali danas na njima nema stanovnika, te su poznata kao naročita atrakcija za turiste. Na ovaj izlet se kreće iz gotovo svih mesta na Eviji, a cena izleta se razlikuje i kreće se od 18-30 evra. Ukoliko želite da prođete jeftinije, u marini u Edipsosu postoji brodić Haralampije koji prevozi putnike svakih sat vremena po ceni od 10-12 evra za povratnu karta (deca ne plaćaju). Osim što ćete biti opčinjeni lepotom ovih ostrva, neke turističke agencije nude mogućnost i obilaska brodićima sa providnim dnom, tako da ćete vrlo verovatno imati prilike da posmatrate ne samo lepotu samih ostrva, već i morskog dna. Nemojte se iznenaditi ako u vodi vidite delfina i morske foke koje tu obitavaju. Najčešće se svraća na jedno ostrvo i to ono koje je najveće među njima, a gde imate vremena za kupanje i sunčanje, a možete i da prezalogajite nešto. Cena obroka u lokalnoj taverni u okviru većine agencija nije uračunata u cenu izleta, a suvlaki je prošle godine u njoj koštao 3 evra. Imajte na umu i da postoje agencije koje u okviru ovog izleta turistima nude mogućnost da fakultativno posete čuvenu banju Edipsos, ali se u tom slučaju u banji ostaje tek oko sat vremena. Iz mesta Pefki do ostrva Lihadonisia se putuje oko dva sata, a zatim se obilazi oko ostrva i to obično gliserima. Svakako je dobro da znate da pojedine agencije praktikuju kombinaciju autobusa i glisera, pa bi trebalo da te detalje saznate na licu mesta i odlučite se za onu varijantu koja vam se više dopada. Ono što se često navodi kao mana ovog izleta jeste činjenica da na samim ostrvima turisti borave tek nekoliko sati, a neretko se dogodi i da voda bude prilično hladna. Isto tako su primećene i meduza u određenom periodu, ali naši turisti tvrde da su male, bezopasne i da ne žare. Sasvim sigurno ćete biti opčinjeni lepotom ove zanimljive lokacije, a možete videti i čuveni nemački brod koji je ostao tu potopljen još iz Drugog svetskog rata. Izlet sa Evije na Skijatos Ukoliko vas interesuju izleti na Eviji, ne sumnjamo da će vaš izbor biti vezan i za obilazak ostrva Skijatos, a do koga će vam brodićem od Pefkija biti potrebno tek oko 90 minuta vožnje. Dok boravite na Skijatosu, obići ćete i čuvenu plažu Kukunaries, koju mnoge agencije imaju u ponudi u okviru ovog izleta. Cene izleta sa Evije na Skijatos se kreću od 20-25 evra, zavisno od mesta polaska. Obično je izlet tako organizovan da se po tri sata boravi u glavnom gradu ostrva i na pomenutoj plaži, tako da ćete svakako imati vremena da otkrijete mnoge čari ovih zanimljivih lokacija. Ono po čemu je plaža Kukunaries posebna jeste boja peska koja je izuzetna, ali i tirkizno plavo more, karipsko plave boje. Često se navodi kao mana boravka na njoj gužva, pošto gotovo sve agencije svoje turiste vode do nje, ali ako budete to zanemarili ne sumnjamo da ćete uživati. U neposrednoj blizini te plaže je i čuvena plaža Ambelakia, a sa njene suprotne strane je još jedna omanja i vrlo lepa plaža, poznata kao Marata. U glavnom gradu ostrva Skijatos je moguće kupiti sve što vam srce poželi, ali imajte na umu da je u pitanju destinacija koja važi za nešto skuplju, pa su i cene svakako više nego na Eviji recimo. Ali svi naši turisti koji su bili te sreće da posete ovo fantastično ostrvo su saglasni da vredi svaku paru. Trebalo bi da znate i da se raspored obilaska može razlikovati i to kako u zavisnosti od izbora agencije, tako i od stanja u gradu, odnosno na pomenutoj plaži, pa pojedine agencije prvo odlaze u grad, a pojedine najpre na plažu. Bilo koji redosled da bude vrlo je verovatno da će vam ovaj izlet ostati dugo u pamćenju. Izlet u Atinu Izlet u Atinu se obično organizuje autobusom i putuje se kroz mesto Prokopi, koje je posebno zanimljivo po moštima Svetog Jovana Rusa koje se čuvaju u istoimenoj crkvi, gde obično svoje turiste vode sve agencije u kratku posetu. Imajte na umu da je put do Atine krivudav, ako krećete iz mesta Edipsos, a preko Halkide, pa ako patite od mučnine, svakako bi trebalo da ponesete i tablete. Kada stignete u prestonicu Grčke, najpre će vas autobus provozati po centralnim gradskim ulicama gde ćete imati prilike od lokalnog vodiča da čujete lepe priče o znamenitostima Atine. Iz autobusa obično izlazite podno Akropolja i najčešće dobijate slobodno vreme do kasnih popodnevnih časova. Tačnije, u okviru većine agencija, to bude u 18h po lokalnom vremenu, a sastanak putnika je mahom ispred zgrade grčkog parlamenta, kako biste imali mogućnost da prisustvujete smeni straže, te mogli da vidite čuvene Evzone. Ako imate na umu koliko je stara Atina i šta sve ima da ponudi, biće vam jasno i da je vreme od podneva do 18h nedovoljno da vidite svu njenu lepotu, ali to naravno ni u kom slučaju ne znači da nećete uživati. Svakako je preporuka da popijete kafu u nekom od kafića na čuvenoj Plaki ili Tisiju. Ako odlučite da posetite muzej na Akropolju, cena ulaznice u letnjem periodu iznosi 20 evra za odrasle i 10 evra za decu. Isto tako morate imati na umu da ako je vaš izbor vezan za posetu Akropolju, vrlo je verovatno da nećete imati mnogo vremena da vidite obližnji Monastiraki, Plaku, ulicu Ermou ili trg Sintagma, pošto će vam vreme vrlo brzo proći. Naravno, pod uslovom da želite ceo muzej da vidite onako kako treba i da se popnete do Partenona, odakle ćete uživati u velelepnom pogledu na obližnje brdo Likavitus i čitavu Atinu. Naša preporuka za kupovinu suvenira je jedna od prodavnica prekoputa Rimske agore, a čija vlasnica je gospođa Melina, koja je živela u našoj zemlji i odlično govori srpski. Giros u Atini košta otprilike kao i u mnogim letovalištima, što možda zvuči čudno, ali je tako. Svakako ne zaboravite da obiđete i brojne suvenirnice po kojima je Monastiraki dobro poznat. Ostali izleti na Eviji Postoje agencije koje nude i izlete do plaža Elinika i Vasiliki, ali najčešće ti izleti budu organizovani samo u jeku sezone, odnosno kada postoji dovoljno zainteresovanih turista. Na plaži Ellinika ćete moći da vidite omanju crkvu posvećenu Svetom Nikoli, koja se nalazi na malom ostrvu. Inače na njoj nema ležaljki, suncobrana i kafića, tako da ćete uživati u pravom pravcatom miru. Sa druge strane, plaža Vasiliki, koja se nalazi u neposrednoj blizini letovališta Pefki se vrlo često reklamira kao idealna destinacija za ljubitelje kampinga. One agencije koje organizuju ovaj izlet ga obično naplaćuju oko 6 evra, ali i tu cene mogu da variraju. Zanimljivo je obići i čuvenu tvrđavu Karababa u Halkidi, koja se nalazi u centru Evije, ali i crkvu Svetog Jovana Rusa, te manastir Svetog Davida. Takođe u ponudi pojedinih agencija može da se nađe i izlet do ostrva Skopelos i Alonisos, a potrebno je do njih putovati nešto manje od 3 sata brodićem, pa se možda iz tog razloga manji broj turista odlučuje za odlazak na ovaj izlet. .gi-footer-box { background: rgb(247, 249, 252); border: 1px solid rgb(226, 232, 240); border-radius: 16px; padding: 24px; margin-top: 32px; font-family: system-ui, -apple-system, 'Segoe UI', Roboto, Arial, sans-serif; } .gi-footer-flex { display: flex; flex-wrap: wrap; gap: 24px; margin-bottom: 20px; } @media (max-width: 768px) { .gi-footer-box { padding: 16px; } .gi-footer-flex { flex-direction: column; gap: 16px; } } Tražite smeštaj u Grčkoj? Popularne kategorije smeštaja • Kompletna ponuda smeštaja u Grčkoj • Smeštaj sa sniženim cenama • Smeštaj na plaži • Pet-friendly smeštaj • Smeštaj sa doručkom | Sa polupansionom Najtraženije destinacije • Lefkada | Kefalonija | Tasos • Centralni Halkidiki • Kasandra | Sitonija | Atos • Vrahos | Parga | Krf • Olimpska regija | Solunska regija Nemate vremena da tražite? Pišite nam na info@grckainfo.com – predložićemo smeštaj baš po vašim željama. Internet bez traženja poslovnica • Kupite eSIM internet paket za Grčku i još 250 zemalja – aktivan odmah po ulasku u zemlju Grčka Info prati preko 1.000.000 ljubitelja Grčke Prvi saznajte najvažnije vesti, upozorenja i važne informacije sa granica i iz cele Grčke. • Pridružite se našoj Viber grupi – live info sa granica i važna upozorenja • Viber kanal za smeštaj – najbolje ponude smeštaja direktno na telefon Instagram | Facebook stranica | Facebook grupa | Tik Tok | YouTube
Opširnije
01.12.2016.
Povećanje cena smeštaja: pohlepni Grci ili nužno zlo
Već nekoliko godina unazad, a najčešće u vreme kada kreću rezervacije letovanja, počinje da se polemiše i o povećanju cena smeštaja u Grčkoj kao i razlozima za to: da li su poskupljenja smeštaja realna, da li cene prate kvalitet ili je kako neki kažu u pitanju samo velika pohlepa onih koji žele da zarade na turistima? Hajde da vidimo da li je zaista u pitanju pohlepa ili ipak nužno zlo koje najmanje dobrog donosi upravo onima koji žive od turizma u Grčkoj. Šta kažu vlasnici smeštaja na Halkidikiju Upoređujući cene smeštaja ove i prethodne godine, činjenice zaista pokazuju da je jedan broj objekata podigao cene u odnosu na prošlo leto, jedan broj je podigao cene samo u jednom periodu sezone (npr. samo u avgustu), a ostali su zadržali cene na nivou prošlogodišnjih. Oni koji su zadržali stare cene su uglavnom prošle godine (nakon povećanja PDV-a u junu 2016.) već podigli cene, a drugi koji su ih povećali ove godine - prošle ih nisu menjali poslujući sa manjom zaradom. Treba dodati da većina vlasnika manjih objekata u Grčkoj nema prihode tokom cele godine već samo tokom letnjih meseci, pa tako ono što zarade leti služi za pokrivanje životnih troškova tokom zime. Pokušavajući da saznamo šta je tačno prethodilo ovim poskupljenjima i da li su ona bila neophodna, razgovarali smo sa vlasnicima smeštaja na Sitoniji i Kasandri - delovima Grčke u kojima letuje najveći broj naših turista. U junu 2016. godine kada je porez za određene turističko-ugostiteljske usluge povećan sa 6.5% na 13%, a za druge sa 23% na 24%, lančano je poskupela većina proizvoda i usluga koje su usko povezane sa delatnošću u turizmu. Osim što je povećan osnovni porez koji svi vlasnici objekata moraju da plaćaju kvartalno ili godišnje, nezavisno od broja gostiju, povećana je takođe i cena struje, vode, hrane, nafte za grejanje vode, sredstava za čišćenje, usluge čistačica, usluge pranja posteljine... Dok se pre ovog povećanja usluga pranja po jednom kompletu posteljine plaćala 2.5€, sada se plaća 4€. Vlasnica studija i apartmana, Ivana Živković Caldis, koja na Sitoniji posluje već 14 godina, nam je rekla: "Nama su cene smeštaja usklađene sa inflacijom, ali nam je zarada sve manja, jer nam država svake godine uzima sve više. Primera radi mi smo u 2015. zaradili 120.000 € za 55 studija i apartmana, a državi smo dali 42.000€. Prošle godine zaradili smo 121.800€ (1.800€ više nego prethodne), ali nam je država kroz poreze i namete 2016. uzela 78.000€. Kada smo platili struju, vodu, naftu, dve čistačice i njihove doprinose, kvarove i uračunali kupovinu svakodnevnih stvari (toalet papir, sijalice, sredstva za čišćenje...), krečenje pre sezone, ostalo nam je malo manje od 10.000€ čisto. Faktički zaista nedovoljno da u Grčkoj porodica sa decom preživi zimu iako smo radili od maja do kraja oktobra." Svi vlasnici manjih objekata na Halkidikiju se slažu u jednom, a to je da nikada nije bilo teže poslovati u turizmu. Dok nekolicina naših turista usled nedovoljne obaveštenosti smatra da je u pitanju isključivo pohlepa i podizanje cena zbog velike potražnje, Ivana Caldis dodaje: "Najteže mi je kad pročitam da kažu za nas da smo pohlepni, ali je teško sve ovo objasniti običnom turisti, posebno onima koji misle da su cene podignute samo zbog velike potražnje. To je najmanji razlog." Bogaćenje na turistima ili ipak nešto drugo Uzimajući u obzir ekonomsku situaciju ove zemlje, a posebno objekata na destinacijama gde većina naših turista letuje i gde se po nekom nepisanom pravilu očekuje da cene smeštaja budu niske i prilagodljive našem džepu, svesni smo da u turističkom sektoru Grčke odavno ne cvetaju ruže i da se u ovom poslu mali iznajmljivači ne mogu obogatiti. Kada se nađete sledeće godine na grčkom moru osvrnite se i obratite pažnju na to da li vlasnik kuće u kojoj letujete ima luksuzna kola ili svog vozača, da li nosi firmiranu garderobu, da li ima desetoro zaposlenih pomoćnika ili ga možda u najbližoj marini čeka "besna" jahta. Mi ipak verujemo da ćete pre videti skromnog, gostoljubivog domaćina uz kog radi i pomaže većina članova porodice, koji od početka do kraja svake sezone brine o tome kako će mu leto proći, da li će imati rezervacija, da li će imati otkaza ili nezadovoljnih gostiju, da li će ponovo biti štrajkova, da li će biti naleta imigranata koji će smanjiti priliv turista, da li će sa ovogodišnjom zaradom uspeti da preživi zimu. Oni koji su imali više sreće, u zimskim mesecima sebe uspevaju da časte i odlaze na zasluženi najčešće 10-dnevni odmor u neku od evropskih zemalja, a oni sa manje sreće, manje mogućnosti i više članova porodice koju treba izdržavati, sele se u Solun i nastavljaju da rade drugi posao tokom zimskog perioda. Novi veći nameti u 2018. za vlasnike smeštaja u Grčkoj Za sezonu 2018. vlasnike smeštaja u Grčkoj očekuju nove muke koje im donosi nov zakon o klasifikaciji smeštaja. Po ovom novom zakonu svaki objekat će morati da prođe rigorozne kontrole kvaliteta i opremljenosti smeštajnih jedinica i na osnovu toga biti rangiran po broju "ključeva" (kao što su zvezdice za hotele). Međutim objekte sa više "ključeva" očekuje i veće plaćanje poreza pa se već sada pretpostavlja da će se iznajmljivači truditi da ne pređu tu granicu. Kako će ovaj zakon uticati na vlasnike smeštaja i turiste u sezoni 2018. ostaje nam tek da vidimo.
Opširnije
26.11.2016.
Akva park Kanali, Preveza
Akva park Kanali se nalazi u sklopu hotela Kanali, četiri minuta hoda od istoimene plaže - Kanali beach u regiji Preveza. Udaljen je 50 km od Parge, 40 km od Lefkade, 20 km od Vrahosa i 15 km od Preveze. Akva park ima dva velika bazena, dva bazena za decu, pet tobogana za odrasle i četiri tobogana za decu. Na raspolaganju je i opuštajuća hidromasažna kada. Cena ulaznice za goste van hotela je 15 € ukoliko koristite bazene i tobogane, a 5 € ukoliko koristite samo bazene. Radno vreme tobogana je od 11:00 - 19:00 (bazeni rade do 20:00). Tačnu lokaciju na mapi pogledajte ovde.
Opširnije
22.11.2016.
Zašto kažemo Solun, a ne Thessaloniki
Već duži niz godina na našoj Facebook stranici se trudimo da odgovorimo na razna pitanja, pružimo raznorazne i proverene informacije ili pomognemo posetiocima savetima i preporukama. Pitanja su raznolika i uglavnom ih uspešno savladavamo. Međutim postoje neka pitanja koje ne volimo da nam postave i zbog kojih se osećamo ponekad nelagodno, a to su: "Zašto kažete Solun, a ne Thessaloniki" i "Zašto kažete Zejtinlik, a ne Srpsko vojničko groblje". "Zašto kažete Solun, a ne Thessaloniki" U kratkim crtama ćemo objasniti onima koji to ne znaju, zašto nas to pitaju oni "koji nešto o tome znaju". Ako nekom Grku kažete Solun, on se neće naljutiti zbog toga, ali će vas zato često ispraviti i reći Thessaloniki. Lično smo se sa tom situacijom prvi put suočili još 90-ih godina kada smo počeli da vodimo turističke grupe u Solun i Atinu. Dođemo na granicu Evzoni, predamo policajcu pasoše putnika, a prvo što nas policajac pita na čistom srpskom je: - "Gde putujete?". - "U Solun", odgovaramo takođe na srpskom. - "Neee Solun - Thessaloniiiki!" - "U redu, Thessaloniki", odgovaramo uz osmeh (i mislimo u sebi "Pa što nas ne pita na grčkom pa bismo ti odgovorili Thessaloniki"). Naravno svaki put posle toga koristili smo u govoru obavezno Thessaloniki umesto Soluna. Što je sigurno - sigurno je! Ipak imamo autobuse pune turista pa nije dobro nabasati u ranu zoru na nekog malo više nervoznog koji će za čas reći "Hajde, svi putnici napolje iz autobusa" i sve ostalo što vodi posle toga :) Grad Thessaloniki poznat je na starogrčkom i kao Salonica (Saloniki), Selanik (u turskom), na starom aramunjskom kao Saruna i u slovenskim jezicima kao Solun. Da li Grke samo ljuti to prekrajanje izvornog imena ili možda greškom misle da reč Solun potiče direktno od Turaka, ni dan danas nam nije potpuno jasno, jer je po našem mišljenju turska reč Selanik ipak bliža imenu Salonika nego imenu Solun (Солѹнь). Kada na Facebook stranicu postavimo objavu vezanu za Solun, nekada napišemo Solun, nekada Thessaloniki, a nekada i samo Salonica - da bi na neki način ugodili i onima kojima ovo ime iz nepotrebnog razloga "bode oči", kao i da bi ugodili i onim drugima koji Solun vole da zovu baš tako - Solun. Interesantna okolnost je ta da nas nikada Grk na stranici ne pita "Zašto kažete Solun?" već je to najčešće naš turista koji oseća odgovornost i potrebu da brani grčki narod . "Zašto kažete Zejtinlik, a ne samo Srpsko vojničko groblje" Zejtinlik vodi poreklo od turske reči "zejtin" ili "ulje", a Srpsko vojničko groblje nosi ime Zejtinlik još od 1916. godine. Pričaju se razne priče da se Grci ljute kad im kažete Zejtinlik, da se prave da ne znaju gde je, a prava istina i jeste da zaista mnogi taksisti i prolaznici ne znaju gde se ono nalazi, a mnogi nisu nikada ni čuli za njega, jer je ovo groblje ipak svetinja zemlje Srbije i njenih preminulih ratnika, a ne zemlje Grčke. Pre nekih 25 godina nije se vodila polemika da li je dobro ili loše reći Zejtinlik, svi su govorili Zejtinlik i to nikome nije smetalo. Polemika je krenula tek od pre nekoliko godina kada su u ovo moderno vreme zaživele društvene mreže i kada se pojedincima nije dopala ova turska reč. Zovite ga slobodno kako želite i kako ste naučili, bar vam mi to nećemo uzeti za zlo, jer nije ni na vama, a ni nama da uvodimo ili izbacujemo imena i reči koje u leksikonima i rečnicima postoje već sto godina. Osim toga, Grci koriste mnogo turskih reči u svom jeziku, a za većinu njih ni ne znaju da su turske: Grčki Turski Flytzani - Fincan (šolja) Kav̱gas - Kavga (tuča) Kaimaki - Kaymak (kajmak) Tsanta - Canta (torba) Ade vre - Hayda bre (hajde bre) Aman! - Aman! (aman!) Burekaki - Borek (burek) Kalorifer - Kalorifer (kalorifer, grejalica) I u našem jeziku se koristi čak preko 3.000 turcizama: jorgan, ortak, komšiluk, baksuzluk, kapija, odžak, sokak, kafana, kašika, čarapa, para, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, komšija. Jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, sladimo se baklavom, tulumbama. Na stolu nam je ćasa, džezva, fildžan, bakrač. A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna. Ima li onda uopšte smisla da se vi i mi na stranici o turizmu bavimo ovim nazivima? "Zašto kažete Makedonija, a ne BJRM" Treće i poslednje pitanje koje nam najteže pada i koje ne volimo da nam postave, je upravo i najveći razlog nastanka ovog teksta. Pitanje "Zašto kažete Makedonija, a ne BJRM" je najčešće postavljeno zlonamerno i sa ciljem nacionalnog vređanja drugih učesnika diskusije. Ovo pitanje najčešće raspiruje dalju i vrlo neprijatnu raspravu između naših članova, a to je nešto što ne dozvoljavamo i po svaku cenu se trudimo da izbegnemo. I ponovo naglašavamo da nam to pitanje nikada ne postavi Grk već isključivo Srbin. Rasli smo u vremenu kada je Jugoslavija bila jedna država, a Srbija i Makedonija njene republike. Kretali smo iz Srbije, prolazili kroz Makedoniju i dolazili na more u Grčku. Sve tri ih volimo i u svima imamo prijatelje. Kada pravite prijateljstva koja traju od malih nogu, ne pitate "Kaži mi odakle si da bih ti rekao hoćemo li se družiti". Nije vam bitno odakle je i da li mu se zemlja zove Makedonija ili BJRM, zar ne? Dve zemlje koje volite i dva naroda koji su sa nama u velikim prijateljskim odnosima, nisu u dobroj već naprotiv, u prilično zategnutoj međunarodnoj situaciji već duži niz godina, a kada na stranici koja broji preko 100.000 članova imate još 50 različitih naroda - verujte nam da je jako težak posao ugoditi svima ma koliko to pokušavali i davali sve od sebe. Članovi naše Facebook stranice za nas su pre svega ljudi i nije nam važna njihova država porekla, njihovo obrazovanje ili bilo šta slično. Pre svega ne želimo da na turističkoj stranici uplićemo političku situaciju bilo koje zemlje ili da vodimo rasprave o političkim temama, jer smatramo da ima dosta drugih stranica koje se upravo bave time, već želimo da ostanemo apolitični i okrenuti onome što i jeste naša svrha postojanja, a to je turizam u Grčkoj. Uživajte svakodnevno u našim slikama i objavama, komentarišite sve ostalo na način na koji želite i koji vam odgovara, ali vas ljubazno molimo da ne uplićete u budućnosti političke teme i političke probleme zemalja koje, sigurni smo, ni mi ni vi nećemo rešiti.
Opširnije
20.11.2016.
Nekoliko saveta pred sezonu letovanja
Ponude za letovanje 2018. su počele, a popusti za rane uplate polako pristižu sa više strana. Ali polako, nemojte žuriti... Da li ste razmislili kakvo letovanje želite i šta od njega očekujete? Informišite se, razmislite, ne donosite odluku ishitreno. Jasno je da se ovde ne radi o životno važnoj odluci kao što je kupovina nekretnine na primer, međutim 10 dana idealnog letovanja mnogima ima mnogo veću vrednost od materijalne, jer je to jedino vreme kada su stoprocentno posvećeni svojim članovima porodice, kada uživaju sa njima, šetaju, kupaju se, lenčare sa njima... Svima nam je veoma važno da tih nekoliko dana u godini budimo opušteni, srećni i zadovoljni, umesto da budemo razočarani, jer recimo nismo znali da Pefkohori svojim većim delom ima usku plažu, a ne prostranu i široku kao što smo navikli i kao što se nama dopada. Ne bi smelo više da se desi da bilo ko letuje u Pargi ili Neos Marmarasu, i kad se vrati sa letovanja da kaže "Strašno koliko je brdovito" ili "Tamo se letuje pod ručnom", jer je brdovitost prva i osnovna karakteristika koju neko treba da zna o ova dva mesta ako se već odlučio da letuje u njima. Nekada se dogodi da turiste "zavede" suviše niska cena. Nemojte tražiti najjeftinije već tražite ono što smatrate da će zadovoljiti vaše prohteve. Nije važno proći jeftino, važnije je proći dobro. A ako prođete i jeftino i dobro, onda ste "uboli" dobitak. Nemojte tražiti ni idealno, jer idealnog nema. Mnogima su parametri za idealan odmor kućica na samoj plaži, pesak, luksuzan apartman sa LCD televizorom i terasicom na kojoj bi ujutru pili kafu sa pogledom na more, spremačica koja ga svaki dan sređuje, idealna Wi-Fi veza bez prekida, šetalište na pešačkoj udaljenosti od kuće da uveče ne bi palili automobil, prodavnice u blizini takođe, a sve to po ceni do maksimum 40 € dnevno za četvoročlanu porodicu. Uz to obavezno je da mesto i gradska plaža budu prelepi, da postoje taverne i kafići koji nisu skupi, da postoje sadržaji za decu, ali da ne bude "vašarište", da se u blizini mesta nalazi bar još nekoliko predivnih plaža za obilazak, da u mestu nema gužve, da bude popularno, ali da u njemu letuje samo određen broj naših turista - jer nije dobro ni kada ih nema uopšte, a još gore je kada ih ima previše :) Naći ovako nešto na žalost nije moguće i nemojte se zavaravati. Ali jeste moguće ukoliko se odreknete bar jednog ili dva zahteva sa ovog spiska. Napravite prioritete i vodite se onim što vam je najvažnije da biste se dobro proveli. Kao i svake, i ove godine vam želimo da vam leto 2018. u Grčkoj bude najlepše do sada!
Opširnije